Sombor.tv

Sombor.tv

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Za ovaj recept nije vam potrebno mnogo namirnica – sa malo maslina, paradajza i začinskog bilja napravićete savršeno letnje jelo. Džejmi Oliver otkriva kako da lako i za samo 30 minuta napravite ukusnu pastu za četiri osobe. Idealni ukus postići ćete crvenim i žutim čerijem, a pored slatkog čerija Džejmi Oliver prelaže da se pasti doda začinsko bilje koje će ovoj pasti dati nezaboravan ukus.

 Uz ovu jednostavnu, brzu i neverovatno ukusnu testeninu po želji možete poslužiti i pečenu ribu, koja u kombinaciji sa čerijem, bosiljkom i majoranom dobija fantastičan ukus.

Sastojci:

 500 g pomešanih crvenih i žutih čerija, prepolovljenih

150 g crnih maslina

1 čen belog luka, oljušten i sitno iseckan

1 supena kašika crvenog vinskog sirćeta

1 veza svežeg bosiljka, ubranih listova

1 veza svežeg majorana, ubranih listova

10 supenih kašika ekstra devičanskog maslinovog ulja

400 g špageta

So

Sveže mleveni crni biber

 Način pripreme:

 U velikoj posudi, izgnječite paradajz rukama i napravite blagu kašu. Dodajte pomešane masline, beli luk i vinsko sirće. Umešajte unutra listiće bosiljka i majorana i dolijte maslinovo ulje. Zatim ostavite da odstoji 10 minuta, kako bi postalo aromatično.

 Kuvajte pastu u ključaloj vodi onoliko koliko je potrebno, prema uputstvima sa pakovanja, dok ne bude al dente. Ocedite i brzo pomešajte sa smesom od paradajza. Pasta će upiti sos od paradajza koji ćete preliti preko jela, a možete ga na kraju dodatno začiniti po potrebi.

Izvor: kucastil.rs

Proslavu nacionalnog praznika mađarske zajednice, Svetog Stefana, u Somboru je organizovala Asocijacija za razvoj Zapadnobačkog okruga „Podunavlje“. Sveti Stefan (Sent Ištvan) se slavi 20. avgusta, ali je zbog centralne proslave na Paliću, proslava u Somboru organizovana 19. avgusta.

Nakon mise u crkvi Svetog Stefana kralja, kojoj je prisustvovala i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović sa saradnicima i posvećenja novog hleba, održan je kulturno-umetnički program.

Okupljenim predstavnicima mađarske zajednice i Somborcima koji su prisustvovali proslavi, obratila se gradonačelnica Dušanka Golubović.

„Ova manifestacija svake godine dobija sve veći smisao i značaj. Imali smo priliku da slušamo mađarsku muziku, da gledamo folklor, tradiciju, običaje i da zahvaljujući tome pošaljemo poruku da je Sombor bogat grad kojem dolikuje bogatstvo različitosti. Sombor jeste centar Zapadnobačkog upravnog okruga, ali je mnogo važnije da pružamo sliku Sombora kao grada multikulturalnosti, evropskih i ljudskih vrednosti“, istakla je gradonačelnica.

Učesnike proslave, drevnom mađarskom zdravicom koja slavi, mir, lepotu, zajedništvo, izobilje…, pozdravio je Peter Ištvan, predsednik Asocijacije.

Sent Ištvan slave Mađari u celom svetu, kao sećanje na jednog od najznačajnijih mađarskih vladara koji se smatra prvim ujediniteljem svih Mađara, utemeljivačem hrišćanstva i osnivačem mađarske države.

Presek ponude i potražnje poslova u prvoj polovini 2018. u Srbiji registrovanih na plaftormi za pronalaženje nižekvalifikovanih radnih mesta – Poslonaut, pokazuje da se, kao uostalom i prethodne godine, beleži deficit zainteresovanih kandidata u oblastima: nega lepote, priprema hrane, kuhinjsko osoblje, građevinarstvo, dok najveće interesovanje vlada za konobarisanje, promociju, ali i poslove čišćenja.

 

Ne kaže se uzalud da je potraga za frizerima, ili kozmetičarima nalik traženju igle u plastu sena. Ilustracije radi, na platformi Poslonaut, zaključno sa junom, objavljeno je 380 oglasa za radna mesta u sektoru nega lepote, dok je odziv kandidata bio manji – stiglo je 343 prijave, ili 0,9 prijava po konkursu. Mesečno se, u proseku, objavi 63 oglasa, ali se taj broj u proleće i leto znatno povećava. Tako je, recimo, u maju objavljeno 113 oglasa, a na konkurs se javilo samo 36 zainteresovanih.

Situacija je nešto bolja kad je reč o građevinarstvu – na 280 oglasa objavljenih u prvom polugodištu javilo se 405 kandidata, što je 1,4 prijave po konkursu. U kategorijama priprema hrane (roštilj i pica majstori, pekari, poslastičari…) i kuhinjsko osoblje ponuda je veća od potražnje – za 592 pozicije konkurisalo je 939 kandidata. Što se tiče odziva na oglase iz kategorije kuhinjsko osoblje (kuvari, pomoćni kuvari, pomoćni radnici, perači sudova) pristizalo je, u proseku, 3,4 prijave po objavljenom konkursu. Osim zanimanja koja su u vezi sa pripremom hrane, postoji i stalna potreba za kuririma i vozačima, pa je u prvoj polovini 2018. objavljeno čak 1.613 oglasa, dok je odziv kandidata bio 3,8 prijava po konkursu.

Veliki broj oglasa, ali i još veći broj zainteresovanih, registrovan je za posao konobara o čemu najbolje svedoči podatak da je za 915 otvorenih pozicija konkurisalo više od 7.100 ljudi, odnosno 6,5 kandidata po oglasu. Najviše oglasa za to zanimanje objavljeno je u maju, ali je interesovanje potencijalnih konobara bilo najviše izraženo u junu, kada je 1.378 kandidata konkurisalo za 212 radnih mesta.

Imajući sve to u vidu može se zaključiti da su kandidati sa zanatom u rukama (frizeri, mesari, kuvari) u ovom trenutku najtraženija kategorija na tržištu rada. S druge strane, konobarisanje, maloprodaju, čišćenje većina kandidata koji su u potrazi za privremenim, povremenim i honorarnim poslovima vidi kao najprivlačniji izvor prihoda. Činjenica je, takođe, da za neke poslove vlada velika konkurencija, dok za druge konkurencije gotovo i da nema. I što je paradoksalno, u tim oblastima poslodavci i dalje muče muku da pronađu adekvatnu radnu snagu.

Disbalans u potražnji i ponudi

Korisnici platforme Poslonaut izuzetno su zainteresovani za poslove koji se tiču raznih vidova promocija – na 169 oglasa, objavljenih u prvom polugodištu 2018, javilo se čak 1.118 zainteresovanih. Disbalans u ponudi i potražnji vlada i kad je reč o poslovima čišćenja, s obzirom na to da je čak 1.049 kandidata konkurisalo za 245 raspoloživih mesta. Konstantno su prisutni i oglasi za poslove u maloprodaji – od januara do juna registrovano je 610 konkursa i 5,9 prijava po konkursu.

Izvor: Danas

Proteklog vikenda u Somboru se održala osma Somborman triatlon trka, a ujedno i otvoreno prvenstvo Srbije u triatlonu za sve uzrasne kategorije. Tačno 750 metara plivanja, 20 kilometara vožnje biciklom i 5 kilometara trčanja, to je Somborman triatlon trka. U ženskoj konkurenciji prva je na cilj stigla Vida Medić iz Beograda, dok je u muškoj konkurenciji najušpesniji bio Bojan Karanović iz Novog Sada.

"Sve je veoma brzo prošlo, kao i uvek. Sve vreme sam bila fokusirana na trku i rezultat i stvarno sam uživala", rekla je Medićeva.

"Zadovoljan sam trkom,prvak Srbije u sprint triatlonu. To mi je bio cilj i pre trke i uspeo sam u tome. Sa trenerom Ivanom Grujićem sam se pripremao za neke trke koje su posle ovoga,ovaj rezultat je došao iz punog treninga, ali ispalo je dobro. Konkurencija je bila dobra, momci su bili dobri", ispričao je Karanović.

Ove godine postavka ciljne i zone izmene je poboljšana u odnosu na prethodne, kako bi se pratili trendovi u svetu.

"Promenili smo trasu trčanja,dodali smo jedan deo. Sada se trči kroz tranziciju, što je и svetski trend i nadam se da je takmičarima ovo zanimljivije", istakao je Željko Ivković, organizator TK "Sprint" Sombor.
Na osmu Somborman triatlon trku ove godine prijavilo se preko 100 takmičara iz cele Srbije, a gosti su došli i iz Hrvatske. Osma Somborman triatlon trka održala se u organizaciji triatlon kluba Sprint, Srpske triatlonske unije i uz podršku grada Sombora .

Izvor: RTV

Gradsko veće je na 128. sednici, održanoj danas, utvrdilo Predlog odluke o ostvarivanju prava na finansiranje četvrtog pokušaja vantelesne oplodnje.

Gradsko veće je razmotrilo i prihvatilo mišljenje Saveta za zdravstvo grada Sombora da se ženama sa prebivalištem na teritoriji grada Sombora starosti do 45 godina života, koje su prethodno imale tri bezuspešna pokušaja vantelesne oplodnje pruži još jedna šansa. Naime, žene imaju pravo na tri pokušaja vantelesne oplodnje na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a predloženom odlukom koja će biti prosleđena na odlučivanje Skupštini grada, omogućiće im se da o trošku lokalne samouprave i četvrti put pokušaju da prošire porodicu.

Veće je utvrdilo i Predlog odluke o utvrđivanju naziva ulica i zaselaka u naseljenim mestima na teritoriji grada Sombora, za koji su prethodno pribavljena pozitivna mišljenja Saveta za međunacionalne odnose Skupštine grada Sombora i nacionalnih saveta mađarske i hrvatske nacionalne manjine. Predlog odluke biće prosleđen na odobrenje nadležnim pokrajinskim organima, a nakon odobrenja Pokrajine i odbornicima Skupštine grada.

Veće je odlučilo o imovinsko-pravnim, finansijskim i drugim pitanjima iz delokruga svoga rada.

Gradsko veće je, 16. avgusta 2018. godine, zbog hitnosti održalo 127. telefonsku sednicu, na kojoj su članovi Veća jednoglasno doneli zaključak o sufinansiranju projekta investicionog održavanja fasade OŠ „Nikola Tesla“ u Kljajićevu.

Vrednost projekta iznosi 12.486.000,00 dinara, grad je prvobitno Odlukom o budžetu grada za 2018. godinu obezbedio 3.000.000,00 dinara, a Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje je na konkursu čiji su preliminarni rezultati saopšteni 15. avgusta za ovaj projekat dodelio četiri miliona dinara.
S obzirom da je oronula fasada škole u Kljajićevu decenijski problem i pretnja bezbednosti učenika, Gradsko veće je odlučilo da izmenom pojedinih budžetskih stavki, odnosno preusmeravanjem sredstava obezbedi dodatnih 5.486.000,00 dinara saniranje fasade Osnovne škole „Nikola Tesla“ u Kljajićevu, odnosno ukupno 8.486.000,00 dinara.

Andrija Šil je šest decenija u sportskom vazduhoplovstvu, nalazi se među pet najiskusnijih i najstarijih instruktora letenja u državi. Obučio je letenju na desetine pilota, a i danas, u 76 godini, ne odriče se visina i dalje je instruktor letenja.

Andrija Šil je jedini Somborac koji se smatra jednim od najiskusnijih i najstarijih instruktora za sportsko vazduhoplovsvo, koji je decenijama obučavao buduće pilote. Započeo je kao modelar u somborskom "Aero-klubu" pedesetih godina prošlog veka karijeru od padobranca, jedriličara, pa sve do pilota-instruktora. Hiljade sati letenja na različititim sportskim avionima, preko 350 sati na četrnaest tipova jedrilica bilo je dovoljno da profesionalno obuči oko stotinu budućih instruktora i sportskih pilota u noćnom letenju.

Andirja Šil, instruktor letenja u sportskom vazduhoplovstvu kaže: "Obučavao sam sportske pilote na noćnom letenju, a to je tada bilo dosta retko. Na žalost vrlo mali broj žena se obučavao u okviru sportskog vazduhoplovstva ranijih decenija. Žene su bile jedriličarske, padobranke ili modelari. Nisam imao tu sreću da obučavam žene, osim jedne ženske osobe iz Beograda koja je u Sombor došla da se obučava u noćnom letenju".

U školi rezervnih oficira avijacije u Zadru prvi put je poleteo u avionu davne 1962. godine.

"I dalje sam instruktor i rukovodioc obuke u "Aero – klubu Ivan Sarić" u Subotici, jer Sombor više nema aerodroma. Izgubili smo i treći aerodrom od 1948. godine do danas, tako da svi naši piloti iz okruga odlaze u Suboticu", ističe Šil.

Želju da bude instruktor jedriličarstva nikada nije sebi ispunio.

"Najveće uživanje u tom letenju na jedrilici je što nema motora, nema buke, apsolutna je tišina u vazduhu gore. Kada se popnete na oko 3.000 metara nadmorske visine, pa to je prava uživancija. Tu želju nisam mogao da ispunim u to vreme, eto do danas".

Ovaj vremešni pilot, iza sebe ima pregršt nagrada i priznanja, sa setom se seća kako je Sombor nekada bio Centar za obuku sportskih pilota Vojvodine, gde je za upravo on bio profesor-instruktor i naglašava da mu je najvažnije što kadete nikada nije dovodio u rizične situacije, što smatra najprestižnijom nagradom u životu.

Izvor: RTV

Sednica Opštinskog veća opštine Odžaci, 47. po redu, zakazana je za sredu, 22. avgust, sa početkom u 7.30 sati.

Za sednicu je predložen dnevni red na kome se nalazi Predlog Zaključka o utvrđivanju uslova za ostvarivanje prava na regresiranje troškova prevoza učenika srednjih škola sa područja opštine Odžaci, Predlog Zaključka o utvrđivanju uslova za ostvarivanje prava na regresiranje troškova prevoza učenika – vikendom u školskoj 2018/2019, kao i Predlog Zaključka o utvrđivanju uslova za ostvarivanje prava na refundaciju 50% troškova smeštaja učenika srednjih škola sa područja opštine Odžaci – školski dom.

Članovi Veća razmatraće i Predlog Zaključka za sufinansiranje projekta “Primena Arhuske konvencije u praksi”,
Predlog Finansijskog plana Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine za 2018. godinu, Predlog Zaključka o usvajanju Izveštaja o izvršenju budžeta opštine Odžaci za period 1. januar-30. jun 2018. godine i Predlog Rešenja o obrazovanju Komisije za kapitalne investicije.

Krenuli ste na put u drugu zemlju, proverili dokumentaciju, pasoš vam važi, a ipak se desi da vas vrate sa aerodroma ili granice jer vam pasoš nije validan?

Kako vam se ovo ne bi desilo, savetujemo koje podatke treba da proverite pre puta u inostranstvo i na šta posebno treba da obratite pažnju kada su u pitanju putne isprave.

Mnoge države, uključujući skoro sve članice Evropske unije, imaju pravilo da ne puštaju strane državljane ukoliko im pasoš ističe za manje od 90 dana od njihovog ulaska u zemlju.

Dakle, ukoliko, na primer, idete na desetodnevno letovanje u avgustu u Grčku ili Španiju, a pasoš vam, recimo, ističe tek u oktobru, to znači da vas neće pustiti u zemlju.

Donosimo vam nekoliko saveta kako biste izbegli neprijatnosti zbog putnih isprava.

Pre nego što rezervišete let ili smeštaj, pored datuma važenja vašeg pasoša, proverite zahteve zemlje u koju idete kada su u pitanju putne isprave. Najčešće se radi o pomenutih 90 dana. Takođe, informacije o tome uvek možete da pronađete na sajtu Ministarstva spoljnih poslova.

Zapamtite da se pasoš za decu mlađu od tri godine izdaje sa rokom važenja od tri godine, deci između tri i 14 godina sa rokom važenja od pet, a deci starijoj od 14 sa rokom od deset godina.

Nemojte da čekate da se približi godinu dana do isteka pasoša jer vađenje novih isprava u poslednjem trenutku, pogotovo kada se radi o neplaniranim putovanjima, može da bude prilično frustrirajuće.

Izvor:B92

ponedeljak, 20 avgust 2018 00:00

Kako izbeći prevare pri kupovini na internetu?

Internet kupovina popularna je ne samo u svetu, već i u Srbiji. Kupujem-prodajem, Limundo, Kupindo i Aliexpres samo su neki od sajtova na raspolaganju stanovnicima Srbije. Međutim, koje od ovih firma su registrovane, a koje nisu, i kako zaista funkcioniše zaštita potrošača, većina nažalost ne zna.

Onlajn šoping važi za brz, pristupačan i uvek na dohvat ruke. Međutim, da li i sigurniji način kupovine? Iako nisu preovlađujuća, loša iskustva postoje. Studentkinja Tijana Lazović tako je na internetu kupila zvučnik koji je ubrzo prestao da radi.

"Nije bilo šanse da mi to vratimo, niti da nađemo nekakvu garanciju, ništa. Na kraju smo kupili zvučnik u normalnoj prodavnici, i evo i dan danas radi skroz normalno. Nemam baš poverenja što se tiče kupovine sad na internetu. Ako bih nešto morala da kupujem to ne bi bila elektronika”, kaže Tijana.

Jedan od najvećih domaćih internet prodavaca Limundo radi na poboljšanju sistema zaštite. Jovan Šikanja iz kompanije Limundo kaže da im je to prioritet.

"Imamo sjajnu saradnju sa Odeljenjem za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije, i onda se trudimo da takve korisnike, zapravo takve ljude koji vrše takva dela, sankcionišeno u skladu sa zakonom”, objasnio je on.

Prema Zakonu o zaštiti potrošača, nepošteno poslovanje je kažnjivo i zabranjeno. I kad je internet prodaja u pitanju.

Nikica Jovanović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije navodi da su često loša iskustva proizvod nedovoljne informisanosti potrošača, kao i da registrovane domaće firme potrošačima moraju da obezbede pravo na povraćaj robe u roku od 14 dana.

"Kada kupujete od registrovanih trgovaca, imate pravo po Zakonu o zaštiti potrošača da vratite robu u roku od 14 dana bez da navodite razloge koji su vas opredelili da robu vratite. To pravo ne morate sami da znate, to je obaveza trgovca da vam dostavi”, ističe Jovanović.

U slučaju da trgovci prekrše zakon, možete se obratiti udruženju potrošača ili tržišnoj inspekciji jer je propisana novčana kazna za ovakav vid prekršaja.

Višnja Rakić iz Ministarstva trgovine kaže da se zakon u praksi primenjuje i u oblasti kupovine na internetu.

"Mi smo u okviru tržišne inspekcije vrlo često vraćali, naravno kad postoji zakonski osnov za vraćanje robe i zakonski opravdan zahtev, tako da to nikada nije bio nikakav problem. Koliko imam informaciju iz sektora tržišne inspekcije, on je stvarno u punoj primeni”, kaže Rakić.

Stručnjaci poručuju da pri onlajn kupovini treba dobro proveriti ko je prodavac kako bi izbegli moguće prevare.

Iako su prodavci obavezni da poštuju zakon bez obzira na način komunikacije, na potrošačima je da se detaljno informišu o bilo kakvoj vrsti kupovine i njihovom izvoru.

Izvor: N1

ponedeljak, 20 avgust 2018 00:00

Marže i akcize dižu cene u nebo

Iako je sirova nafta na svetskim berzama pojeftinila u poslednjih mesec dana za oko dva dolara u Srbiji je maloprodajna cena goriva skočila na opšte nezadovoljstvo vozača.

 

Tako sada litar evropremijuma BMB 95 košta 154,18 dinara, evrodizela 163,21 a autogasa 77,63 dinara. Dok trgovci gorivom tvrde da samo pad cene nafte na svetskim berzama nije dovoljan razlog za kretanje cena goriva, vozači smatraju da je poskupljenje u takvoj situaciji potpuno nelogično. Oni ocenjuju da su cene enormno visoke ne samo zbog akciza već i trgovačkih marži.

– Cena nafte na svetskim berzama je samo jedan od parametara koji može da utiče na kretanje maloprodajnih cena goriva. Ona se formira na osnovu više parametara, i veoma je pojednostavljeno tvrditi da zavisi samo od kretanja cena nafte na tržištu – kaže za Danas Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Prema njegovim rečima, sve promene troškova koje utiču na poslovanje u naftnom sektoru, na nacionalnom i globalnom planu, odražavaju se na cene goriva onoliko brzo i u onoj meri, u kojoj je razvijena tržišna konkurencija.

– Pod troškovima se podrazumevaju svi imputi, od cene sirove nafte do raznih državnih taksi. Na uređenom tržištu, uticaj konkurencije se oseti i kada troškovi poslovanja rastu i kada se smanjuju i uvek idu u prilog potrošačima. Na takvom tržištu opstaju samo naftne kompanije koje racionalno posluju i koje su u stanju da izdrže nadmetanje, koje naravno mora biti zasnovano isključivo na tržišnim principima – navodi Mićović.

On dodaje da u Srbiji poseban problem predstavljaju državna zahvatanja u ceni goriva, odnosno velike akciza i PDV.

– Generalno gledano, cena goriva je u ovom trenutku u Srbiji i regionu na ovom nivou jer je cena sirove nafte znatno porasla u odnosu na prošlu godinu. S druge strane i pojeftinjenje nafte koje se sada beleži odraziće se na smanjenje maloprodajnih cena, ali se to neće desiti sada nego naknadno – ističe Mićović.

Ekspert za energetiku Vojislav Vuletić za Danas kaže da je sasvim normalno da trgovci benzinom formiraju maloprodajne cene na osnovu svojih troškova.

– Sasvim je razumljivo da su cene goriva skakale u periodu kada su trgovci kupovali naftu koja je bila skuplja. Sada cena nafte pada i kada trgovci istroše količine kojima raspolažu, derivate će na veliko kupiti jeftinije pa će i maloprodajna cena goriva pasti. S druge strane, mora se konstatovati da su trgovci veoma revnosni kada je reč o poskupljenju goriva, ali da se sasvim drugačije ponašaju kada cena sirove nafte pada i tada se dosta ređe opredeljuju da cenu spuste – ističe naš sagovornik.

On dodaje da je veliki problem u tome što država nema kako da puni kasu pa se opredeljuje za visoke akcize.

– Da je kojim slučajem u Srbiji industrija razvijena, država bi više inkasirala za budžet od poreza i ne bi bilo potrebe za visokim akcizama za gorivo. Dakle, upravo bi reindustrijalizacija blagotvorno delovala na smanjenje akciza na benzin. Državna zahvatanja bi se u tom slučaju smanjila i vozači bi ga kupovali po nižim cenama – zaključuje Vuletić.

Inače, kada je reč o cenama benzina BMB u regionu, Srbija se nalazi na šestom mestu, odnosno benzin je skuplji u Grčkoj, Albaniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Sloveniji. Cena tog goriva kod nas je 1,3 evra po litru. S druge strane, cena dizela u Srbiji je 1,38 evra po litru i skuplji je samo u Abaniji i Grčkoj. Kada je reč o ceni TNG autogasa, ona iznosi 0,65 evra po litru. Skuplji TNG nego u Srbiji je u Grčkoj, Mađarskoj, Crnoj Gori i Hrvatskoj.

Izvor: Danas

ponedeljak, 20 avgust 2018 00:00

U Somboru održan turniru u odbojci na pesku

Ukupno 28 ekipa učestvovalo je ove godine na završnom turniru Banka Poštanska štedionica beach-volley lige 2018. u Somboru. Turnir na pesku pratilo je više stotina posetilaca iz cele Srbije. 

Finalni turnir Banka Poštanska štedionica Odbojka na pesku lige 2018. završen je u Somboru trijumfima Gorane Mrđan i Aleksandre Aleksić u ženskoj, odnosno Stefana Baste i Lazara Kolarića u muškoj kategoriji.

"Pobednice smo ovog turnira, između ostalog smo i šampioni u generalnom plasmanu. Sezona je bila više nego uspešna za nas i jako smo zadovoljne", rekla je Gorana Mrđan, šampionka u ženskoj konkurenciji.

"Prezadovoljne smo, nadam se da je publika uživala, tri seta je bilo i presrećne smo", ispričala je i Aleksandra Aleksić, šampionka u ženskoj konkurenciji.

"Jako mi je drago jer je Sombor prva asocijacija bič voleja, nadamo se da će u narednom periodu Sombor prepoznati i pokazati celom svetu zašto je baš Sombor prepoznatljiv za bič volej, a mi ćemo to i podržati", istakao je Lazar Kolarić, šampion u muškoj kategoriji.

"Sjajna atmosfera kao i svake godine puno je ljudi i sigurno da nam to puno znači i da uživamo, pogotovo što smo se našli u finalu gde je bila i najlepša atmosfera. Nadam se da su svi uživali i u ženskom i u muškom finalu generalno u današnjim mečevima i nadam se da se vidimo ovde i sledeće godine na istom mestu", rekao je i Stefan Basta, šampion u muškoj kategoriji.

Ovo je prvi put da se finalni turnir odbojke na pesku organizuje van Beograda, a gradu Somboru je pripala velika čast da po prvi put organizuje završni turnir.

"I prošle godine sam bio prezadovoljan kako je organizacija tekla, kao i sa ljudima koji su tu direktno učestvovali. Oni su ove godine i dobili organizaciju finalnog turnira. Završavamo jednu predivnu sezonu, sigurno je bolje nego prošle godine potrudili smo se da neke stvari izgledaju malo drugačije. Zadovoljstvo je da se ove godine pojavljuje veći broj parova nego što je bio prošle godine", istakao je Ivan Miljković, prvi potpredsednik Odbojkaškog saveza Srbije.

Na završnom turniru učestvovalo je ukupno 28 ekipa, 16 u muškoj i 12 u ženskoj konkurenciji. Gorana Mrđan proglašena je za najbolju igračicu 2018. godine, dok je Vukašin Rajković proglašen za najboljeg igrača.

Izvor: RTV

Sindikalna organizacija „Sloga“ Gerontološki centar Sombor osnovana je pre nekoliko meseci, najviše zahvaljujući angažovanju predsednice sindikata Ksenije Majstorović, koja je za kratko vreme pridobila poverenje članstva.

To je treća sindikalna organizacija formirana na području Grada Sombora i Zapadnobačkog okruga u porodici Udruženih sindikata Srbije “Sloga”.

„Sindikat zdravstva i socijalne zaštite “Sloga” postoji sedam godina i njegovo članstvo je za ovo kratko vreme naraslo na desetak hiljada članova. Reprezentativan je u mnogim velikim gradovima širom Srbije, kao i u najvažnijim državnim zdravstvenim ustanovama, što je cilj i našeg Odbora. Sindikatu “Sloga” su pristupili i pristupaju uglavnom nezadovoljni članovi postojećih reprezentativnih sindikata. Naime, Zakon o radu i smanjenje zarada u zdravstvu su prošli bez ikakvog otpora reprezentativnih sindikata, što je upravo dovelo do gore navedene situacije. Konstantno urušavanje materijalnog statusa i uslova rada zaposlenih u zdravstvenim ustanovama dovodi do navedenog nezadovoljstva“, ističe Ksenija Majstorović.

Novoformirani Odbor će imati predstavnike svih struktura, jer je Sindikat “Sloga” otvoren za sve. Predsednica Majstorović najavljuje aktivnije angažovanje za veća prava svih zaposlenih, jer kako ističe „članstvo je prepoznalo odliku da “Sloga“ radi korektno i pošteno”.

Sindikat „Sloga“ ovom prilikom poziva i ostale kolege zaposlene u ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite Grada Sombora i Zapadnobačkog okruga da im se pridruže u zajedničkoj i najvažnijoj borbi.

Osuđenici, njih 26 iz 14 zatvorskih ustanova u Srbiji, učestvovali su na jedinstvenoj slikarskoj koloniji u KPZ Sombor. Pored zatvorenika, na koloniji su stvarali i akademski slikari.

U zelenilu salaša Kazneno-popravnog zavoda Sombor osuđenici su slikali, klesali kamen, izrađivali duboreze...

Šandor Peleškei sa ponosom pokazuju stari fijaker koji je isklesao u kamenu.

- Ovo mi je treći rad u kamenu, a dva prethodna krase ulaz u zgradu KPZ. Inače, po struci sam zidar, pa mi ovaj umetnički izraz zanata sasvim odgovara - kaže Šandor, koji kaznu služi u KPZ Sombor.

Za Miroslava Špoljarića iz Bačke Palanke ova kolonija je jedinstven prostor u kome njegova ljubav spram freskoslikarstva može da dođe do izražaja.

- Ovo mi nije jedino učešće na koloniji i svake godine sa nestrpljenjem očekujem njeno održavanje. Dok sam bio na slobodi, oslikavao sam crkve, tako da mi je ljubav prema freskama ostala, a sada je mogu izraziti i kao osuđenik u prelepom ambijentu somborskog salaša - kaže nam Špoljarić.

Dok je nastajala freska koju je Špoljarić stvarao, za susednim stolom mladi Soni Boc iz Subotice izrađivao je fraktalni crtež koji se na koloniji svake godine neguje kao vid umetnosti kojom se osuđenici duhovno rehabilituju i socijalizuju.

- Ovo crtanje me zaista ispunjava i u njemu nalazim neku unutrašnji mir i zadovoljstvo. Pre ovoga nisam imao dodir ni sa kojom vrstom umetnosti, ali mislim da neću ponoviti mladalačke greške iz života kada budem opet na slobodi, a da će mi ovo crtanje biti sastavni deo svakodnevice - kaže Boc.

Aca Hinić, psiholog, načelnik službe za tretman u somborskom Zavodu, objašnjava da je program fraktalnog crtanja veoma važan.

- On je baziran na jačanju kapaciteta ličnosti, priprema osuđenike za uslove života na slobodi, cenjenje porodice i svoje okoline. Zanimljivo da se kolonija svake godine održava oko Preobraženja, što simbolično za osuđenike može značiti stvarno životno preobraženje - smatra Hinić.

Da je ova konstatacija tačna, svedoči nam Nikola Bugarin, koji u duborezu nalazi svoje umetničko zadovoljstvo.

- Osećam se na koloniji odlično, inspiriše na rad u drvetu, sa kojim do sada nisam imao kontakt - kaže Bugarin iz Pančeva.

Izložbe i radionica

Slobodan Medaković, upravnik KPZ u Somboru, podseća da je ovu jedinstvenu u svetu Likovnu koloniju u KPZ osmislio bivši upravnik Petar Trbojević.

– Ideja je bila da se tadašnjoj koloniji na kojoj su učestvovali slikari pridruže i osuđenici. To se pokazalo veoma uspešnim projektom. Danas slike nastale na dosadašnjim kolonijama krase zidove mnogih zatvora i ustanova. Tradicionalno posle kolonije organizujemo izložbu na otvorenom ispred somborske Županije kako bi svi građani imali prilike da vide ova dela - objašnjava Trbojević, dok David Kecman Dako, istaknuti književnik, novinar i likovni kritičar, organizuje u toku kolonije radionicu čija je tema ove godine bila akvarel o kojem su govorili akademski slikari.

Izvor: Blic.rs

Tek svaki peti socijalno ugroženi građanin koristi mogućnost besplatne struje koja se već dve i po godine finansira iz državne kase.

Uslov za besplatne KW:

Br. član. porodice Mesečna primanja Besplatna struja

1 do 14.257 din. 120 kw

2,3 do 20.758 din. 160 kw

4,5 do 27.255 din. 200 kw

6 i više do 34.257 din. 250 kw

Ministar energetike Aleksandar Antić poručuje da će se za te svrhe izdvojiti više novca, samo ukoliko se bude povećao broj onih koji imaju pravo na tzv. besplatne kilovate.

I Tesla bi se zbunio: nekima se hiljade potrošenih kilovata oprašta i nemaju ništa protiv, a nekima se stotine kilovata besplatno nude, a ne troše ih. Jablanički okrug donekle drugačije svetli: 6 hiljada socijalno ugroženih domaćinstava tražilo je u julu besplatne kilovate - Todorovići se i pored te pomoći plaše mraka.

"Nama je značilo to što smo imali smanjenje od 100 kilovata ali dug se ipak napravio, ja primam 8.000 socijalne pomoći a račun za struju je 5000, pitali je l može na rate, ali kažu ne, a mi nemamo odakle", kaže zvaničnik Saša Todorović.

Energetski ugroženom kupcu nudi se sledeća računica: od samca sa mesečnim prihodom od 14.257 dinara koji ima pravo na gratis od 120 kilovata, do šestočlane ili još brojnije porodice kojoj se, ako zarađuje do nešto više od 34 hiljade dinara, oprašta 250 kilovata. Država je ove godine za finansiranje besplatne struje izdvojila oko milijardu dinara.

"Ukoliko se broj domaćinstava koji bude ispunjavao uslove za ovu vrstu podrške bude povećavao mi ćemo iz budžeta dati dodatnu podršku I sredstva 24", istakao je Antić.

Od 400.000 najsiromašnijih, 75.000 troši besplatne kilovate. Razlozi: neinformisanost građana i komplikovana procedura za koju ministar tvrdi da je odskora maksimalno pojednostavljena.

"Tu ljudi ne mogu da dođu u onu čuvenu situaciju - fali ti jedan papir - ", istakao je Antić.

A nijedan papir ne treba onima koji primaju novčanu socijalnu pomoć i dečji dodatak - njima besplatni kilovati automatski slede. Podsećamo, pravo olakšice za struju imaju i podstanari.

Izvor: B92

subota, 18 avgust 2018 00:00

Od danas Dina kartica obavezna

Građani ne mogu da odbiju novu karticu, kažu u NBS * Od decembra se smanjuju međubankarske naknade za korišćenje plastike

Danas stupa na snagu prva od novina nedavno usvojenog Zakona o međubankarskim naknadama, a to je obaveza poslovnih banaka da besplatno izdaju Dina platnu karticu svim klijentima koji otvaraju novi tekući račun, kao i onima kojima istekne neka od važećih platnih kartica.

 

Ako klijenti banke žele neku od drugih platnih kartica (Viza ili Masterkard), moraju da podnesu zahtev. Ovaj već čuveni član 9 u zakonu je izazvao veliku buru u bankarskim krugovima prilikom predstavljanja predloga zakona pošto prema njihovom mišljenju narušava fer konkurenciju. U NBS su se pravdali da sve razvijene zemlje imaju nacionalnu platnu karticu, kao i da su provizije kod Dine i do šest puta manje nego kod stranih kartica. Prema njihovom istraživanju za prosečan račun od 1.800 dinara plaćen Dinom plaća se provizija od 2,18 dinara po transakciji dok se prilikom plaćanja inostranim karticama plaćaju provizije od 8,2 do 12 dinara. Još jedan argument NBS je da prilikom plaćanja domaćom karticom provizije ostaju u zemlji i na njih se plaća PDV, dok kod plaćanja stranim karticama novac od naknada odlazi van zemlje.

„Udeo kartičnih transakcija u našoj zemlji u ukupnim bezgotovinskim plaćanjima se neprestano povećava, tako da trenutno iznosi oko 57 odsto, a od toga se u ovom trenutku čak 87 odsto transakcija platnim karticama u dinarima u celini realizuje u platnim sistemima izvan Srbije nad kojim, institucije Srbije nemaju nikakve ingerencije niti pravo bilo kakvog uvida u njihov rad. Imajući u vidu ove pokazatelje, realizacija dominantnog broja dinarskih kartičnih transakcija van zemlje predstavlja sistemski rizik kome je izložen naš finansijski sistem, te je suština člana 9 u ublažavanju ovog rizika u cilju postizanja nesmetanog funkcionisanja platnog sistema, a što predstavlja i jednu od osnovnih funkcija Narodne banke Srbije“, navodi se u odgovoru NBS.

Takođe kažu u centralnoj banci da građani ne mogu odbiti da im se izda platna kartica „s obzirom na to da je svrha ove odredbe zaštita od sistemskog rizika u platnom sistemu, o čemu prosečan korisnik platnih kartica nije dužan da ima saznanja, ali to ne oslobađa centralnu banku obaveze da navedeni rizik u finansijskom sistemu za koji je odgovorna minimizira“.

Druga, važnija novina ovog zakona stupa na snagu 17. decembra i to je smanjivanje međubankarskih naknada za korišćenje platnih kartica na 0,5 odsto za debitne i 0,6 odsto za kreditne kartice, da bi 17. juna ove provizije bile spuštene na 0,3 i 0,2 odsto kao i u EU. Ove međubankarske naknade određuju kartičarske kuće, a plaća ih banka koja je prihvatila karticu, odnosno čiji je POS terminal na kojoj je ona provučena, banci koja je izdala karticu. Prema tvrdnjama NBS ove naknade iznosile su i do 80 odsto ukupnih provizija za plaćanje karticama i po pravilu su svaljivane na trgovca. Zato su, kako tvrde u NBS, mnogi mali prodavci izbegavali uopšte da primaju kartice jer bi provizije pojele veći deo njihove zarade.

Izvor: Danas

subota, 18 avgust 2018 00:00

Pileća prsa u senfu i medu

Sastojci

1 kg pilećih prsa

½ šolje meda

½ šolje senfa

1 kašičica suvog bosiljka

1 kašičica sušene paprike

so, biber

Priprema

1. Pileća prsa posolite, pobiberite i poređajte u tepsiju.

2. U maloj posudi pomešajte med, senf, bosiljak i papriku.

3. Dobro promešajte i pospite polovinu sosa preko piletine.

4. Pecite u rerni zagrejanoj na 180 stepeni 30 minuta.

5. Okrenite piletinu i premažite ostatkom sosa pa pecite još 15 minuta.

6. Služiti uz varivo

Izvor: domacica.com

U sklopu saradnje grada Sombora sa bankama „Intesa“ i Komercijalnom bankom, a na osnovu Ugovora o saradnji o dodeli kratkoročnih kredita preduzetnicima, „malim“ i „mikro“ preduzećima, za koje lokalna samouprava plaća kamatu, realizovano je 40 kredita.

Kod „Banke Intesa“ kredite su dobila 23, a kod Komercijalne banke 17 preduzetnika, odnosno „malih“ preduzeća.

U oblasti proizvodnje realizovano je šest kredita, 21 kredit je realizovan u oblasti trgovine i ugostiteljstva i 13 kredita u ostalim delatnostima.

„Možemo reći da su preduzetnici prepoznali odluku lokalne samouprave da pokuša da pospeši privredne aktivnosti preuzimanjem obaveze plaćanja kamate na kratkoročne kredite. Odluka grada i saradnja sa bankama opravdali su svoju svrhu. Kredite je dobilo 40 preduzetnika, od kojih osam iz somborskih sela što je značajno i sa aspekta očuvanja i razvoja seoskih sredina“, ocenjuje Sava Dojić, član Gradskog veća za oblast finansija i privrede.

Ukupna vrednost 40 odobrenih kredita iznosi 20 miliona dinara, a grad je već izmirio obavezu koju je imao u pogledu plaćanja unapred obračunate kamate za ceo period korišćenja kredita u iznosu od 801.165,24 dinara.

Obaveštenje na vratima seoske ambulante u selu Telečka, 25 kilometara od Sombora, izazvalo je revolt meštana - lekar radi samo dva dana nedeljno po tri sata.

Radno vreme tokom jula, utorkom i petkom od 10 do 13 časova, odgovor je doma zdravlja "Đorđe Lazić" na situaciju koja je zadesila njihovu ambulantu u ovom, najudaljenijem selu u sklopu opštine Sombor, piše portal 021.rs.

Ostali su bez jedine doktorke koja je radila propisanih 40 sati nedeljno, a koja je premeštena kako bi zadovoljila potrebe ambulante u selu Kljajićevo, osam kilometara od Telečke.

Naime, u Kljajićevu je jedan od lekara dao otkaz kako bi otišao za Nemačku, a drugi lekar je uzeo godišnji odmor. Da bi se zadržalo propisano radno vreme od 40 sati nedeljno, doktorka iz Telečke je preseljena u ambulantu u susedno Kljajićevo, na žalost par hiljada stanovnika Telečke, piše 021.rs.

Kako za 021 kaže sekretar mesne zajednice Akoš Elveđi, dok se predsednik skupštine grada ogradio od odluke direktorke Doma zdravlja i insistirao da je radno vreme lekara 40 sati nedeljno, direktorka je svoju odluku nazvala privremenom i odgovornost prebacila na proceduru, koja zahteva i da se od ministarstva sada mora tražili dozvola za dodatno zapošljavanje.

“Takođe nam je preko drugih medija poručila da se jedino naša mesna zajednica žalila, niko od građana joj se nije javio i lično požalio. Zato smo mi spremili radikalniju meru. Pokrenuli smo peticiju koju ćemo, uredno, sa potpisima, predati direktorici doma zdravlja. Tada će shvatiti koliko ovakva odluka pogađa malo selo, poput Telečke. Mladi su napustili ovo mesto, žive pretežno stariji ljudi kojima je medicinska pomoć potrebna dosta često. Pravo na zdravstvenu zaštitu je garantovano svakom građaninu i ne može nam biti ovako ograničeno. Na naše glasno negodovanje, direktorka je 'povećala' radno vreme na sedam sati dnevno, dva radna dana. To je i dalje nedostojno jer sve ostale ambulante imaju doktora na raspolaganju 12 sati svakog dana", kaže Akoš Elveđi za 021.

Izvor: B92

Smotra likovnog stvaralaštva - 6. “Somborski salon” biće održan od 21. avgusta do 8. septembra u Galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” u Somboru.

Svoje radove predstaviće 28 somborskih autora, a selekciju je napravio Sava Stepanov, likovni kritičar i istoričar umetnosti iz Novog Sada, koji će i otvoriti izložbu.

Stepanov naglašava da je umetnost pre svega odraz i proizvod sveta i vremena u kome živimo i da aktuelna umetnost funkcioniše poput živog, dinamičnog i konstantno promenjljivog organizma.
Stoga se, primećuje on, umetnički saloni i priređuju svake godine i umetnika promovišu u svojevrsnog hroničara svog doba.

Eksponati prezentovani na ovogodišnjem Somborskom salonu će vremenom postajati relevantni arte-fakti o vremenu pred kraj druge decenije 21. veka, o stepenu naše svesti pred životnim izazovima, o našim nastojanjima i dometima. Zbog toga će, recimo, katalozi tih tradicionalnih salonskih izložbi postati svojevrsni dnevnici o društvenim i umetničkim zbivanjima, izvori budućim prosudbama o našem sadašnjem življenju i sadašnjoj umetnosti, napisao je Stepanov u katalogu Salona.

Skrećući pažnju na promene u prezentaciji i karakteru savremene umetnosti, Stepanov primećuje da šesta izložba, nakon ponovnog pokretanja Somborskog salona, jasno emituje određene inovativne impusle kojima se menja duh i karakter nekadašnjih postavki.

Somborska likovna scena se, zapaža, tokom protekle pola decenije posve promenila, modernizovala, približila životnim impulsima i značajno osavremenila - te su među izložbenim eksponatima slike u kojima je vidljiva briga o medijskoj čistoti i o načelima autonomije pikturalnog jezika.
Tu je i inovativno shvatanje skulpture sa ispitivačkim odnosom prema tradicionalnoj trijadi (materijal-masa-prostor). Na poslednje dve-tri izložbe su prisutni i digitalni radovi u kojima se manifestuje duh globalne medijalizacije. Zapaženi su i prilozi iz proširenog polja fotografije... Radi objektivnosti i preciznosti, važno je konstatovati da je najveći broj eksponata lišen radikalizma, drastičnosti, nemilosrdnog odbacivanja svega što podseća na tradicionalnu estetiku, objasnio je Stepanov.

Stepanov pak skreće pažnju da su somborski umetnici još uvek uvereni da se umetnošću možemo suprotstaviti dehumanizujućim trendovima medijalizacije, nadolazećoj robotici i zastražujućim futurološkim predviđanjima.

Oni nam daju nadu da je moguća pozitivna dijalektika i da čovek još uvek ima šanse da se ostvari kao osnovna jedinka ljudskog društva, zaključio je Stepanov.

Izvor: Dnevnik

U toku je demontiranje kampa za vojnu obuku dece na Zlatiboru, kamp više ne postoji u tom smislu, izjavio je danas ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

 

On je rekao da je policija dala nalog za raspuštanje kampa, „zbog moguće zloupotrebe dece i uznemirenja javnosti“.

Stefanović je, posle prijama donacije Japana vatrogasno-spasilačkim jedinicama, istakao da je prioritet u slučaju kampa na Zlatiboru bio da se deca bezbedno vrate i da je to i učinjeno, pa su sada kod svojih kuća.

Kako navode organizatori cilj kampa je bio da „mladi razviju ljubav prema otadžbini i rodoljublju, negovanju kulture i tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, da se uspostavi svest o obavezama i radu kao i prijateljskim odnosima i toleranciji među ljudima“. Instruktori kampa će, kako se navodi „sa mladima raditi i na razvoju sportskih veština, snage uma, umetnosti, prevazilaženju teškoća, usvajanju zdravog načina života, fizičkog treninga, jačanja prijateljstva, druženja, solidarnosti i uzajamne pomoći, kao i razvoja pozitivnih i korisnih životnih veština i psihofizičkih sposobnosti“. Kamp je trebalo da traje do 18. avgusta

Izvor: Danas

Kao što je i planirano, u utorak 21. avgusta biće završeni radovi na atmosferskoj kanalizaciji u ulicama 21. Oktobra i delu ulice Filipa Kljajića u Somboru. Prema planiranoj dinamici, radovi se nastavljaju na drugom delu ulice Filipa Kljajića i to od ulice Ivana Gorana Kovačića pa do benzinske pumpe NIS.

Shodno planu privremene regulacije, saobraćaj će biti zabranjen na delu ulice Filipa Kljajića u Somboru od ulice Ivana Gorana Kovačića do benzinske pumpe NIS u vremenskom periodu od 22.avgusta 2018 do 10. septembra 2018. godine.

Izmene saobraćaja biće ispraćene adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i putokazima, pa se apeluje na vozače i druge učesnike u saobraćaju da dok traju radovi, budu maksimalno oprezni i poštuju saobraćajne propise i znakove.

Radove na atmosferskoj kanalizaciji finansira lokalna samouprava, a izvođač je „Vojput“ doo Subotica.

VELIKOGOSPOJINSKE VEČERI U STAPARU

Manifestacija je počela su 4. avgusta i trajaće do 2. septembra

U čast Velike Gospojine protiče manifestacija sa raznovrsnim programima: večerima folklora, književnim susretima, izložbom slika, takmičenjem u fudbalu, stono-teniskom nadmetanju - sportu tradicionalno uspešnim za Stapar, zatim tu su izložba golubova, izložba pasa svih rasa, tradicionalno takmičenje u kuvanju ovčijeg paprikaša i Dudarijada.

Informacije: Mesna zajednica „Stapar“, telefon: 025/827-734

PREOBRAŽENSKA SLIKARSKA KOLONIJA

17 - 19. avgust

Informacije: КPZ Sombor, PJ Elan, telefon: 025/412-066

SOMBORMEN - Sprint triathlon

19. avgust

Prvenstvo u trijatlonu, kategoriije youth, junior, elite. Sombor je jedan od prvih gradova u Srbiji u kojem se održava trijatlon, iako ne u distancama u kojima se danas odvija, i to još od 1992. godine.

Informacije: TK "Sprint", telefon: 025/436-114

ART OKUPACIJA

24 - 26. avgust

Manifestacija je osmišljena sa namerom da promoviše savremenu umetnost i podrži mlade umetnike i stvaraoce. Predviđeno je uključivanje i drugih ustanova kulture, a Narodno pozorište Sombor je partnerska organizacija. Grad Sombor je okupiran umetnošću pri čemu studenti završnih godina sa umetničkih akademija iz Srbije i zemalja okruženja borave u i stvaraju u Somboru.

Informacije: Kulturni centar ’’Laza Kostić’’, telefon: 025/468-327

MEĐUNARODNI SAJAM PČELARSTVA

25. avgust

U organizaciji Udruženja pčelara „Avram Maksimović“ u ulici Kralja Petra I u Somboru, pčelari Grada Sombora i apatinske opštine priređuju Međunarodni sajam pčelarstva. Osim raznovrsnih proizvoda od meda, izložena je i pčelarska oprema najpoznatijih proizvođača iz zemlje i inostranstva.

Informacije: Udruženja pčelara „Avram Maksimović“, www.pcelar.org.rs, telefon: 064/818-80-64

FILMSKI FESTIVAL

10 - 15. septembar

U svojoj nameri da promoviše filmsku umetnost i međunarodni karakter filmskih festivala, u cilju što boljeg mapiranja Sombora kao grada kulture i atraktivne destinacije za razvoj kulturnih manifestacija i kulturnog turizma grad Sombor priređuje Međunarodni filmski festival.

Informacije: KC ''Laza Kostić'', telefon: 025/468-327

Izvor: Novi Radio Sombor

U organizaciji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor i MZ Stanišić, 15. jula u likovnoj galeriji u Stanišiću, otvorena je izložba slika i skulptura Borislava Katanića. Otvaranjem izložbe označen je početak manifestacije "Preobraženjski dani", koja će trajati do 19.avgusta kada se obeležava slava sela Preobraženje gospodnje. Umetnica Rosana Dvoržak govorila je o postavci, dok je Vesna Đurić, predsednica MZ Stanišić, otvorila izložbu za posetioce.

Izložbu čine dvanaest ulja na platnu (pejzaži, mrtva priroda i portreti), kao i pet skulptura znamenitih ličnosti srpske istorije (Sveti Sava, Karađorđe, Njegoš, Patrijarh Pavle i vojvoda Mišić). Zainteresovani posetioci i meštani mogu da pogledaju izložbu Borislava Katanića do 20.avgusta.

Mnogo je tvrdnji o tome što je dobro ili loše za životni vek baterije mobilnih telefona, ali jesu li sve istinite? Ovo je pet najčešćih zabluda kada je u pitanju trajanje baterije.

1. Baterija treba biti prazna ili gotovo prazna pre punjenja

Ovo vredi jedino ako se koriste nikl-kadmijum baterije čiji kapacitet opada ako se mobilni prerano ili prečesto pune. Litijum-jonske baterije, kakve se koriste u modernim pametnim telefonima, s time nemaju problema.

2. Korišćenje punjača koji niste dobili uz uređaj šteti bateriji

Nema pogrešnog punjača kada su u pitanju moderni pametni telefoni koji za punjenje koriste USB priključke. Razlika je isključivo u brzini punjenja, jer nemaju svi mobilni uređaji mogućnost brzog punjenja.

3. Novi mobilni telefon potrebno je prvi put maksimalno napuniti

Danas ne, to je bila praksa pre litijum-jonskih baterija. Danas svaki korisnik samostalno odlučuje hoće li do kraja napuniti uređaj i pritom ne treba brinuti hoće li odluka uticati na kapacitet baterije.

4. Često priključivanje i isključivanje mobilnog smanjuje životni vek baterije

Još jedna zabluda. Tačno je da životni vek baterije sadrži određen broj ciklusa punjenja, ali se i jedan ciklus može sastojati od nekoliko pojedinačnih punjenja.

5. Uvek napunite mobilni uređaj do maksimuma

Netačno, optimalnni nivo napunjenosti kreće se između 30 i 70 posto. Za očuvanje baterije bolje je da se puni u nekoliko kraćih vremenskih intervala nego uvek do maksimalnih 100 posto.

Izvor: N1

Sindikati i poslodavci su našli zajednički jezik na prekjučerašnjoj sednici Socioekonomskog saveta – radnici u javnom sektoru da dobiju veće plate, a poslodavci da plate manje poreze.

 

I jedni i drugi tvrde da su predstavnici Vlade na sednici podržali njihove predloge, mada tu nije bilo onih koji se najviše pitaju, ljudi iz Ministarstva finansija.

Sindikati su podneli zahtev da se ukine zakon o privremenom umanjenju plata u javnom sektoru iz 2014. godine, kojim su smanjene sve plate veće od 25.000 dinara za 10 odsto. I mada predstavnici Vlade, od premijera do ministra finansija, najavljuju povećanje zarada do kraja godine, rast od 10 odsto, što bi ukidanje zakona faktički značilo, teško će proći. Naime, jedno od pravila na koje svi stručnjaci na čelu sa MMF-om upozoravaju, je da ukupni troškovi države za plate ne smeju da pređu osam odsto BDP-a, odnosno da ne smeju da rastu više od rasta BDP-a. S obzirom da se ove godine očekuje nominalni rast bruto domaćeg proizvoda od šest do sedam odsto, za toliko će biti prostora i za rast plata. Kako ističe Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, vraćanje plata na staro nije dobar potez, već bi trebalo ići na uspostavljanje novih koeficijenata zarada na osnovu rizika, složenosti i zahtevnosti posla, čime bi se ustanovili odnosi između zarada različitih zanimanja u javnom sektoru.

– Mislim da je bolje da se krene od postojećeg stanja i da se ide prema koeficijentima koji zavise od navedenih parametara kako bi se uspostavili pariteti. U okviru toga, ukupna masa plata bi trebalo da raste nešto manje od nominalnog rasta BDP-a. Sindikati su verovatno motivisani da se ide na ukidanje zakona o smanjenju plata jer im to donosi veće povećanje plata od alternative – objašnjava on.

Međutim, Zoran Stojiljković, predsednik sindikata Nezavisnost tvrdi da se oni već dugo bore da se ukine taj, kako kaže, neustavni zakon.

– Nekada je smanjenje plata imalo opravdanje, da se plate svedu na ispod osam odsto BDP-a, a slično je i sa penzijama koje je trebalo spustiti ispod 11 odsto BDP-a. Sada je to postignuto i više nema razloga za takve mere. Ovo se posebno odnosi na zaposlene u javnim i javnim komunalnim preduzećima, kojih ima oko 130.000. Ta preduzeća pozitivno posluju, uplaćuju u budžet sredstva, a plate zaposlenih ne da ne rastu, već se i smanjuju – napominje Stojiljković dodajući da na sednici nije bilo predstavnika Ministarstva finansija i da strahuje da njihov zahtev neće ući u pravljenje budžeta nakon čega je kasno za bilo kakve promene. „Na žalost, vlast nas ne shvata kao ravnopravnog partnera i sve odluke donose sami“, kaže on.

Zahteve sindikata podržali su poslodavci, a što i ne bi, s obzirom da se radi o zaposlenima u javnom sektoru. S druge strane, sindikati su podržali zahteve poslodavaca da se izmene porezi na dobit, PDV i imovinu.

Poslodavci traže da se vrate poreski kredit za ulaganje u osnovna sredstva koji je ukinut 2013. godine. Do tada je investiranje u osnovna sredstva bila odbitna stavka prilikom obračuna poreza na dobit i najveća poreska olakšica koju je privreda imala. Umesto toga, država je ostavila mogućnost da se firma oslobodi plaćanja poreza na dobit ukoliko uloži više od milijardu dinara u toku godine dana i zapošljava najmanje 100 ljudi.

Arsić ističe da ove uslove mogu da ispune samo velika preduzeća i to uglavnom inostrana. Na ovaj način domaći privrednici, pre svega mali i srednji su diskriminisani, i kako on ocenjuje, to bi trebalo ispraviti. S druge strane, analize pre ukidanja poreskih kredita pokazale su da je efektivna stopa poreza na dobit, dakle ono što firme zaista i plate, iznosila svega oko pet odsto. Od tada je i stopa poreza na dobit povećana sa 10 na 15 odsto.

– Stopa od 15 odsto je i dalje niska u poređenju sa evropskim prosekom, mada viša nego u okruženju. Da podsetim da je Srbija prva smanjila porez na dobit na 10 odsto, u čemu su nas pratili susedi, pa ga onda vratila. Treba videti da li je rešenje vraćanje poreskog kredita ili ukidanje oslobađanja koje velike kompanije dobijaju za investicije. To bi trebalo ujednačiti. Inače, porez na dobit je najštetniji za poslovanje, za investicije i zapošljavanje. Drugi po štetnosti su nameti na rad. Mislim da bi trebalo prelaziti sa poreza na faktore proizvodnje na poreze na potrošnju – napominje Arsić dodajući da bi Srbija trebalo da zadrži poresku konkurentnost s obzirom da loše stojimo sa drugim faktorima poput pravne sigurnosti i razvijenosti infrastrukture.

Kako kažu u Udruženju poslodavaca, mnogi preduzetnici su obnovili svoju opremu još u vreme kad je postojao poreski kredit.

– Država, umesto da stimuliše kupovinu novih mašina, opreme, uređaja, sistema i alata, preduzima suprotne mere i otežava modernizaciju zastarelih proizvodnih i uslužnih kapaciteta privrede. Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, prosečna tehnološka starost mašina, opreme i alata u privredi Srbije iznosi 30,5 godina, što je 12 godina ispod proseka Evropske unije, u kojoj prosečna starost mašina, opreme i alata u privredi iznosi 18,5 godina – navodi se u odgovoru UPS na pitanje Danasa.

Kod PDV-a preduzetnici traže da se promeni novi obrazac za prijavu tog poreza, jer je neverovatno komplikovan i koji, kako kažu u UPS-u, čak ni knjigovođe ne znaju da popune. NJihov predlog je takođe da se uvede red među opštinama kod određivanja poreza na imovinu, kao i da se osnovice za ovaj porez određuju po tržišnim cenama, a ne na osnovu gradskih zona koje opštine određuju.

Kako navode u obrazloženju, od 2013. godine porez na imovinu je povećan u zavisnosti od lokalnih samouprava od 115 do 3.620 odsto u Beogradu, do 350 odsto u Kladovu i Požarevcu.

U UPS upozoravaju da može doći do gubitka između 25 i 30 hiljada radnih mesta u privredi do kraja godine „jer je promet u privredi za 38,5 odsto manji nego 2008. godine, i nema odakle da se uštedi u poslovanju kako bi se platio ovaj namet. Zbog toga će za mnoge poslodavce jedino rešenje biti otpuštanje radnika, u proseku od od jednog do četiri, kako bi iznos koji je išao za njihove bruto plate bio isplaćen za porez“, kao i da će se smanjiti broj novih preduzetnika i privrednih društava, jer 59,4 odsto novoosnovanih firmi započinju svoj biznis u kući ili stanu osnivača firme.

Vučić: Veće penzije od novembra

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da će od novembra penzije biti uvećane za najmanje devet odsto i da „će penzije biti veće nego ikada“. „Penzioneri su podneli najveći teret mera koje su doprinele da Srbija bude među dve, tri zemlje sa najvećim ekonomskim rastom u Evropi“, rekao je Vučić.

Izvor: Danas

Strana 1 od 485

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

No result...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top