Major pilot Robert Kaloci, koji je tragično nastradao u udesu aviona „supergaleb“ G-4, sahranjen je na Velikom katoličkom groblju u Somboru uz najviše vojne počasti.

Pre toga održana je i komemoracija majoru Kalociju. Opraštajući se od kolege pilota, na komemorativnom skupu u Narodnom pozorištu u Somboru, komandant Centra za letna ispitivanja Tehničkog opitnog centra potpukovnik Zoran Lunić rekao je da je major Robert Kaloci bio “veliki čovek”.

„Odleteo je u stroj večne nebeske eskadrile vazduhoplovaca, ovenčane slavom i čašću profesije da večno živi“, poručio je potpukovnik Lunić.
U ime klase majora Kalocija, govorio je njegov klasić i prijatelj Vladimir Nikolić.
„Prijatelju, klaso, neću ti se obraćati s onim šablonskim rečima o zemlji. Tvoj izbor i tvoja sreća su bili i ostali nebo. Neka ti je plavo nebo prijatelju“, rekao je Nikolić.

Prisutnima na komemorativnom skupu prikazan je i kratak film o majoru Kalociju.

Osim članova porodice, prijatelja i kolega nastradalog pilota, sahrani i komemoraciji su prisustvovali i izaslanik predsednika Republike Srbije i vrhovnog komandanta Milorad Veljović, ministar odbrane Aleksandar Vulin, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane general-major Ranko Živak i pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Izvor: Dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 22 avgust 2017 00:00

Crkva diskriminiše komuniste

 

Nelica Grujić iz Trstenika više od četiri meseca pokušava da ispuni amanet svog pokojnog oca Timotija Vasovića, čija je poslednja želja bila da se sahrani bez opela i da mu na spomeniku ne bude krst. Jedna želja je ispoštovana, a druga je pod velikim znakom pitanja.

Ispostavilo se da je najveća prepreka Srpska pravoslavna crkva, koja ne dozvoljava da se na novom groblju kod Petrove crkve postavljaju drugi tipovi spomenika i druga obeležja, osim onih koje je sama propisala. Može drugo obeležje, stav je SPC-a, ali samo da bude horizontalno postavljeno, a komunisti potomci su Vasoviću namenili piramidu.

Grujić je zakucala na vrata mnogih institucija. Gradsko veće Novog Pazara je jednom uvažilo njenu žalbu, a onda je svoje prethodno rešenje poništilo i uvažilo žalbu SPC. Ona se na ovakve postupke žalila i poverenici za zaštitu ravnopravnosti i očekuje odgovor.

Naš dobro obavešteni izvor tvrdi da je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković već donela "mišljenje da je u ovom slučaju prekršen Zakon o zabrani diskriminacije" i da je "pravo svakog da ima spomen-obeležje u skladu sa zakonom i svojim uverenjima" a to važi i za piramidu i za krst i za ostala obeležja.

Na odluku gradske vlade Grujić se žalila Upravnom sudu, a najavljuje da će, ako bude potrebno, po pravdu ići i u Strazbur. Ranije je protojerej Tomislav Milenković rekao" da svako može da se deklariše kako hoće, ali se mora poštovati ono što je Crkvena opština predvidela za svoje zemljište", ali i poručio "da je groblje kod Petrove crkve pravoslavno, a ne gra|ansko i da bi lokalna samouprava trebalo da razmotri ideju o otvaranju groblja na kojem bi se sahranjivali ateisti".

SPC se poziva na Ugovor o davanju u zakup nepokretnosti, koji je potpisan 11. jula 2013. godine. Ugovorom, koji su potpisali predsednik Crkveno opštinskog odbora Miroslav Izderić i tadašnji novopazarski gradonačelnik Meho Mahmutović, uređeno je da SPC "daje u zakup Gradu za pravoslavno groblje na neodređeno vreme bez naknade" parcelu površine 73,07 ari. Grad se obavezao da na toj parceli "vrši sahranjivanje umrlih u skladu sa propisima o komunalnim delatnostima i sahranjivanju i kanonima Srpske pravoslavne crkve", da naplašuje taksu za opremanje grobnih mesta prema svojim propisima "estetski i uredno uz nadzor Crkvene opštine", da groblje uredi isključivo po uslovima koje je uradio Republički zavod za zaštitu spomenika kulture iz Beograda, da preko javnih službi uredi postavljanje nadgrobnih spomenika "isključivo prema tipovima, koje će dostaviti Crkvena opština" i da omogući Crkvenoj opštini i crkvenim vlastima uvid u gazdovanje i uređenje groblja. Grad se obavezao da Crkvenoj opštini omogući dobijanje dozvola za gradnju objekata potrebnim za sahranjivanje.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Oni koji planiraju 'ispraćaj' svojih preminulih bližnjih uglavnom se dvoume između sledećih opcija: sahrana ili kremacija? Ipak, magazin Wired objašnjava da u bliskoj budućnosti možda nećemo birati ni jedno ni drugo.

Preminuli će ubuduće najverovatnije moći da se odluče za proces razlaganja, odnosno alkalnu hidrolizu.

Poseta "Rezomatoru" na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu otkriva da je reč o uređaju u kojem se natrijum-hidroksid meša sa vodom pri temperaturi od 300 stepeni Celzijusovih.

U periodu od četiri sata, jaka alkalna baza uzrokuje razlaganje svega osim skeleta: šećera, soli, peptida i aminokiselina.

Jedini protivnik ove metode jesu pogrebna preduzeća, koja strahuju da bi mogla da ostanu bez posla, prenosi Njuzer.

“Na prodaji grobnih mesta, kovčega, venaca i druge prateće opreme, kao i pružanju usluge prevoza kovčega do groblja, brojne kompanije godišnje ostvare milijarde dolara profita. Zato je sasvim razumljivo zašto ne žele da se takmiče s nečim što košta 45 dolara”, kaže Din Fišer sa Kalifornijskog univerziteta.

Ova vrsta tretiranja pokojnika trenutno je legalna u 14 američkih država, iako zakonom još nije precizno definisano da li je ipak reč o vrsti kremacije ili potpuno novom procesu.

Izvor: b92

Objavljeno u Planeta
utorak, 15 decembar 2015 05:06

Lažne sahrane u borbi protiv depresij

U jednom zdravstvenom centru u Seulu ljudi koji se bore sa depresijom, stresom i imaju samoubilačke misli podvrgavaju se terapiji na kojoj prisustvuju sopstvenoj sahrani.

Muškarci i žene, obučeni u posebne odore, sede u drvenim kovčezima i gledaju ispred sebe. Na taj način oni zapravo prisustvuju sopstvenoj sahrani. 

Zdravstveni centar Hjovon u Seulu je mesto gde grupa ljudi koji se bore sa stresom, depresijom ili samoubilačkim mislima, može da se podvrgne terapiji koja simulira njihovu sahranu. Pored prisustva pogrebu, ne sprovodi se još neki zdravstveni tretman, ali su pacijenti izjavili da sam taj čin utiče da se osećaju bolje. 

Južna Koreja ima najveću stopu samoubistava, a najviše je mladih koji se odlučuju na ovakav korak ,jer su izloženi velikom pritisku da budu najbolji u školi i kasnije da se dobro zaposle. 

Ljudi koji dolaze u ovaj centar veruju da on može da im obezbedi bolji život, nakon “eksperimentalne smrti”. 

Odmah nakon što se prijave u zdravstveni centar Hjovon, osobe koje ovde traže pomoć,moraju da se slikaju kako bi im se izradila slika poput one koje stoje na kovčezima. Potom se održava govor o samoubistvu određenog pacijenta, pušta se kratak emotivan film, a sam pacijent pred celom grupom čita svoje oproštajno iismo. 

Potom, “preminula” osoba ulazi u kovčeg i tamo leži 10 minuta. 

Nakon izlaska iz kovčega reakcije budu različite. neki plaču zbog straha od klaustrofobije, neki deluju srećnije, a neki čak fotografišu selfije. 

Direktor ovog zdravstvenog centra, na kraju svake terapije, pacijentima poruči da sada znaju kako izgleda smrt i da treba da budu srećni i zahvalni što su živi.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top