Mada niko glasno ne želi da kaže, ali Sombor i njegova administrativna okolina sve brže klizi ka broju stanovnika koliko ih je imao sredinom prošlog veka. Svojevremeni podaci sa popisa stanovništva su zaprepastili ovdašnju javnost, jer se te 2011. godine pokazalo da je ova varoš za samo jednu deceniju izgubila preko 10.000 stanovnika, odnosno 10 odsto populacije.

Trend se, po svemu sudeći ne zaustavlja, jer je po jednoj proceni Republičkog statističkog zavoda od poslednjeg popisa grad ostao „kraći“ za više od 5.000 svojih stanovnika, pa se potpuno opravdano sa strepnjom očekuje novi popis i njegovi, sasvim izvesno, neveseli rezultati.

Koliko je situacija ozbiljna svedoči i podatak da su gradski čelnici predvođeni gradonačelnicom Dušankom Golubović, u tradicionalnoj akciji darivanja prvorođene bebe u Novoj godini na dolazak na svet prvog malog Somborca čekali čak tri dana, ne bi li darovali njega i roditelje. Sumorni podaci iz porodilišta Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ u kojoj se porađaju trudnice Sombora i okolnih opština Apatin, Oyaci i Kula, govore da je prošla, 2017. godina bila već deseta godina za redom koja obara neslavne rekorde sve manjeg broja novorođenih beba.

Tako je u prošloj godini u ovoj zdravstvenoj ustanovi na svet došlo svega 965 devojčica i dečaka, što je za 30 beba manje nego njoj prethodne godine. U Opštoj bolnici ne propuštaju da naglase da se povećava broj mladih majki koje decu rađaju u Novom Sadu, pa i Subotici, jer kod njih postoje indikacije zbog kojih moraju da budu na odgovarajućoj klinici za održavanje trudnoće, pa se bebe u tim gradovima i prijavljuju. Jednako zabrinjava to što lane nije iskorišćeno onih milion dinara, namenjenih u varoškom buyetu za sufinansiranje veštačke oplodnje.

Lane nije iskorišćeno ni onih milion dinara, namenjenih u varoškom budžetu za sufinansiranje veštačke oplodnje

Mada mere koje preduzimaju država, odnosno Pokrajina i lokalna samouprava usmerene na povećanje nataliteta roditeljima trećeg deteta obezbeđuju u prve dve godine skoro 5.000 evra, ova nastojanja se pokazuju kao nedovoljna. Naime, prema javno objavljenim podacima u samom Somboru i svih 15 naseljenih mesta u prošloj godini svega 76 porodica je moglo da se pohvali trećom bebom. Ne treba biti demograf ili sociolog, pa zaključiti da na celokupnu situaciju demografskog urušavanja Sombora, utiče i nevesela ekonomska situacija.

Istina je da su se u Somboru poslednjih nekoliko godina stvorila nova radna mesta, ali kako se radi o investicijama niskog profila, zarade tako ostvarene su tek nešto više od zakonski propisanog minimalca, pa ovdašnja sredina i njena privreda prosto vapi za investitorima koji bi upošljavali visokoobrazovanu radnu snagu, koja bi bila i plaćena nešto više od neveselog srpskog i vojvođanskog proseka. Dok se to ne desi, ne treba nikoga da čudi pojava sada već prave bujice ženske radne snage usmerene ka razvijenim zemljama EU kao što su Nemačka, Italija, Austrija ili Švajcarska u kojima se za čuvanje starijih i nemoćnih osoba može za svega tri sedmice rada čisto zaraditi i preko 1.000-1.200 evra. Što je samo prvi korak ka bespovratnoj ekonomskoj emigraciji čitavih porodica.

Izvor: Dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 09 mart 2017 00:00

Za treću sreću

Nekada najmnogoljudniji južnoslovenski grad, Sombor je podelio sudbinu većine srpskih varoši i poslednjih godina „prednjači“ u neveseloj statistici smanjenja populacije, i pored napora lokalnih vlasti da, onoliko koliko im dozvoljavaju zakonski okviri podstiču mlade roditelje u šta se ubraja i finansijska podrška veštačkoj oplodnji. Tako su odbornici ovdašnje gradske Skupštine pre tačno godinu dana usvojili odluku o finansiranju trećeg pokušaja veštačke oplodnje, čiji se zvanični rezultati već znaju.

U prošlogodišnjem varoškom budžetu je za ove namene obezbeđen milion dinara, a starosna granica potencijalnih budućih majki je postavljena na 45 godina, što je znatno više od one koju propisuju pravila po kojima prva dva pokušaja finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje. Tročlana komisija, koju pored pravnice iz Gradske uprave čine i dva lekara - specijalisti ginekologije i akušerstva, vršili su procenu prijavljenih parova, nakon koje su u protekloj godini tri para željna roditeljstva dobili pravo na ovakvu vrstu finansijske pomoći Grada. Kako zvanično saznajemo iz redova nadležne komisije, dok su dva para još uvek u procesu trećeg pokušaja veštačke oplodnje, jednom paru se već posrećilo pošto uskoro očekuju i rođenje blizanaca.

Istovetna suma novca, milion dinara, je u svrhu finansiranja trećeg pokušaja veštačke oplodnje obezbeđena i za ovu godinu, a parovi pored srpskog državljanstva moraju da ispune i uslov po kojem makar jedan od potencijalnih budućih roditelja mora biti nastanjen u Somboru najmanje pet godina pre podnošenja zahteva. Pored toga, šansu za ovakav vid pomoći iz gradskog budžeta uslovljava i pravilo po kome je zahtev validan ukoliko ukupna prosečna mesečna primanja oba roditelja ne prelaze dvostruki iznos prosečne zarade u Srbiji, ali i to da parovi moraju da ispunjavaju zdravstvene kriterijume koje je propisala republička stručna komisija Ministarstva zdravlja za vantelesnu oplodnju i asistiranu reprodukciju.

Koliko je važno i ovakvo „hvatanje za slamku“ svedoči i to da se varoš koja je sredinom 19. veka, tačnije po popisu iz 1852. godine, sa svojih tadašnjih 22.363 stanovnika bila mnogoljudnija ne samo od Novog Sada, već i od Beograda i Zagreba, godinama unazad nalazi na demografskoj strmoglavici, ali i da je prosečna starosna struktura Somboraca čak 45 a Somborki 43 godine. Grad i njemu pripadajuća naselja su tako za jednu deceniju između dva poslednja popisa, ostali bez gotovo 10 odsto stanovništva, pa više gotovo nikoga ovde i ne čudi kada se u lokalnom nedeljniku „Somborske novine“ u rubrici rođenih u prethodnoj sedmici pronađu svega dva ili tri imena, dok u onoj „umrli“ osvanu imena i preko 30 preminulih Somboraca za svega sedam dana. Slika je još sumornija kada se zna da u ovdašnjem porodilištu na svet dolaze i bebe čiji su roditelji, pored Sombora, i iz okolnih opština Kula, Odžaci i Apatin.

Pokloni čekali bebe
Sumornu sliku demografskog ponora Sombora u čijem se porodilištu prethodnih godina rađalo oko 1.000 beba, možda najbolje oslikava događaj sa tradicionalnim darivanjem prvorođenih beba u ovoj godini. Naime, nakon što je u prvim satima 2017. godine na svet došla prva beba, gradski čelnici su moraju da čekaju naredna tri dana ne bi li saznali ime i drugorođene bebe, dok se na preostale tri bebe čekalo danima nakon što su svi novogodišnji praznici prošli.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

"Pravo žene da rodi je ustavno pravo, svaka žena ima pravo da rodi. Naša obaveza je da lečimo", kaže doktorka Vesna Kopitović iz specijalne bolnice Ferona iz Novog Sada, povodom zahteva da starosna granica za vantelesnu oplodnju bude povećana na 45 godina starosti.

Svakoga dana nas je sve manje i manje. To je problem koji svi vidimo, samo je pitanje da li se dovoljno radi na tome kako bi se stvari promenile.

Procene zdravstvenih ustanova pokazuju da u Srbiji postoji oko 400 hiljada parova koji imaju problem da dobiju dete prirodnim putem, što je u proseku svaki čevrti par. Jedini način da oni dobiju decu je postupak vantelesne oplodnje. Država u okviru Nacionalnog programa vantelesne oplodnje finansira tri pokušaja. Nakon trećeg pokušaja parovi su prepušteni sami sebi. Vantelesna oplodnja košta između 3 i 5 hiljada evra, u zemlji u kojoj je prosečna plata malo ispod 400 evra.

Kako kaže doktorka Vesna Kopitović, država mora da ponudi alternativu i za žene starije od 42 godine, koliko je sada granica za proces vantelesne oplodnje koje finansira država.

"Mi ne možemo podvući granicu, moramo dati način", kaže Kopitović.

Sandra Jovanović, predsednica udruženja "Šansa za roditeljstvo" kaže da se to udruženje obraćalo da granica bude pomerena.

"To je ponovo malo, država mora da ima sluha da je natalitet problem i da mora da rešava. Imate parove koji žele da imaju decu, država mora da im to omogući", kaže Jovanović. Dodaje, granica ne bi trebalo da postoji uopšte.

Dug i komplikovan proces

Jovanović, koja pokušava da ostane u drugom stanju procesom vantelesne oplodnje, kaže da je do sada imala pet procedura, a da je zbog izazova sa kojim se susretala proistekla želja da osnuje udruženje "Šansa za roditeljstvo".

Kako kaže postoji spisak analiza koji par treba da uradi.

"I dan danas postoje parovi koji dolaze kod nas, a nemaju svoju dijagnozu 10 godina. To je Srbija, zemlja u kojoj je sve moguće", kaže Kopitović.
"Analiza hormona, operacija, spermogram, poduža lista analiza koja stvara frustraciju kod parova. Dolazi do problema jer je taj proces predug i zahteva mnogo energije. Meni je trebalo tri meseca da skupim, a kada predate onda čekate. Mnogi moraju da imaju razumevanja da taj proces bude kraći", kaže Jovanović.

Doktorka Kopitović je saglasna da je proces predug.

"Taj proces jeste dugačak. Struka je ponudila rešenje vaučera. Vaučer znači da možete da odaberete gde želite da radite. Pacijenti su ti koji odlučuju. Vaučer bi značio da RFZO koji pokriva sve troškove direktno snosi troškove bolnice koju su odabrali pacijenti. Pacijenti ne bi čekali red. Postojala bi jedna državna komisija, koja mora da proceni da li je neki par pogodan za oplodnju", kaže Kopitović.

Dodaje da proces mora da bude jednostavniji.

Kako Jovanović kaže, čitav proces košta oko 3-5 hiljada evra, koji zavisi od lekova koji se koriste. Dodaje da su se obratili gradu Beogradu da pomogne parovima koji ne mogu da sakupe pare za proceduru.

"Tražili smo da Beograd finansira bar jedan postupak sa pomerenom starosnom granicom. Ali grad je odgovorio negativno, da nismo planirani budžetom", kaže Jovanović.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Rađanje prvog i drugog deteta ubuduće će biti prioritet populacione politike i sve parove koji odluče da postanu roditelji država će finansirati., pišu Novosti.

Dosadašnja socijalna politika, kojom se podsticalo rađanje trećeg i četvrtog deteta nije dala očekivane rezultate, i zato je novim merama planirano da se iz državne kase više novca izdvaja za rađanje prvog i drugog deteta, pišu Večernje novosti u današnjem štampanom izdanju.

Kako navodi list, za sada ništa nije konkretizovano, ali će roditeljski dodatak najverovatnije ubuduće biti veći za roditelje sa manje mališana.

Ova naknada sada je za četvrto dete gotovo 10 puta veća nego za prvo, dok sedam puta više dobijaju mame i tate trećeg deteta.

Statistika pokazuje da nam svake godine nestaje po 40.000 stanovnika. Gotovo dve i po decenije borimo se sa s negativnim prirodnim priraštajem i nijena dosadašnja mera nije dala gotovo nikakve rezultate.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

 

Država bi već od leta mogla materijalno da podstiče rađanje. Naknada do punoletstva - iz budžeta, ali i iz privatnih donacija.

Mere za podsticanje rađanja, posebno ideja o novčanom stimulisanju rađanja troje dece, našle su se među predlozima tokom javne rasprave o Prednacrtu Građanskog zakonika i izazvale najveće interesovanje, pišu Večernje novosti.

Prema rečima Ratomira Slijepčevića, sekretara Komisije za izradu GZ, opravdano se može očekivati da će nova vlada, sredinom ove godine, formirati demografski fond i tako realizovati svoju ustavnu obavezu o podsticanju rađanja. 

Slijepčević objašnjava da je demografski deficit od oko 30.000 ljudi godišnje zabrinjavajući i najaktuelniji problem u Srbiji. 

“To je pitanje: biti ili ne biti. Budućnost Srbije je ozbiljno ugrožena. Za dva veka, ukoliko se ne prekine i ne preokrene trend kontinuiranog demografskog deficita, Srbija će bukvalno ostati bez stanovništva, jer se već duže vreme smanjuje broj stanovnika za veličinu jednog prosečnog grada. Zato se kao imperativ postavlja ostvarivanje obaveze pozitivnog demografskog razvoja putem "poželjnog" nataliteta”, kaže on. 

Optimalni natalitet se dobija rađanjem troje ili više dece, gde je rađanje troje dece društveno poželjan natalitet. Sada u Srbiji ima oko 100.000 majki s troje dece, što je zanemarljiv procenat u odnosu na ukupan broj žena. Međutim, samo približno polovina njih imala bi pravo na naknadu, jer imaju maloletno treće dete. To pravo bi se gasilo s njegovim punoletstvom.

Ideju da uvede demografski fond Komisija za izradu GZ je prvi put objavila 2011. godine, kada su predložene dve varijante umesto osnovnog rešenja. Prema prvoj, "pogodnosti kojima se podstiče rađanje dece uređuje se posebnim propisima", a prema drugoj, "majka koja rodi troje dece ima pravo na demografsku naknadu do punoletstva trećeg deteta, u iznosu koji za svaku godinu utvrđuje Ministarstvo finansija". 

Takva odredba nije sadržana u važećem Porodičnom zakonu iz 2005, ali je u članu 5 propisano da "majka i dete uživaju posebnu zaštitu države". 

“Bilo je neophodno da se zakonski razradi ustavna norma prema kojoj je propisano da "Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome". Srbija je u proteklom veku doživela veliki gubitak svog dragocenog demografskog potencijala”, kaže Slijepčević. 

U želji da realizuje navedenu ustavnu intenciju, Komisija za izradu GZ je u Prednacrtu, objavljenom u maju prošle godine, predložila da majka i dete uživaju posebnu zaštitu države, ali i da su "država i lokalna samouprava dužne da finansijskim, poreskim, radnopravnim, stambenim, ekonomskim, socijalnim i drugim merama i aktivnostima podstiču rađanje dece", kao i da se "posebnim propisima uređuje podsticanje rađanja dece, naročito formiranjem (demografskog) fonda za stimulisanje poželjnog nataliteta, u skladu s mogućnostima budžeta Republike". 

Odlukom Vlade formirao bi se fond koji bi se alimentirao, ne samo iz budžeta (planiranjem godišnjeg iznosa), već i iz individualnih i kolektivnih donacija (iz zemlje i dijaspore), iz prihoda fondacija, zadužbina i dobrovoljnih prihoda - plemenitih dobročinitelja. Iz tih prihoda bi se isplaćivala svakog meseca demografska naknada u slučaju rođenja trećeg deteta do njegovog punoletstva, bez obzira na to da li je majka zaposlena ili ne, pod uslovom da je srpski državljanin s prebivalištem u Srbiji. Ostvareno pravo na demografsku naknadu bi u suštini istovremeno predstavljalo prihod i za majke koje imaju i više od troje dece, ali samo do punoletstva trećeg deteta. 

Uz ovo, kako kaže Slijepčević, idealno bi bilo da se prepolovi broj od oko 30.000 abortusa godišnje. 

“ Ogromno bogatstvo Srbija bi ostvarila kada bi naši sjajni matematičari, zlatni sportisti, kreativni informatičari, talentovani umetnici i drugi mladi ljudi doprineli ostvarivanju poželjnog nataliteta. Deca u višečlanim porodicama, uz međusobnu emocionalnu podršku, zadovoljnija su, srećnija i uspešnija, s većim osećajem solidarnosti i životnog i profesionalnog samopouzdanja. U tim porodicama, prema kriminalističkim statističkim podacima, ima najmanje maloletničke delinkvencije. Zato podsticanje posebno poželjnog nataliteta predstavlja ne samo ustavnu, već patriotsku i moralnu obavezu građana Srbije”, kaže Slijepčević.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top