Kada je prošle godine obelodanjeno da će, u odnosu na njoj prethodnu godinu, broj novoprijavljenih đaka prvaka (650) u somborskim osnovnim školama biti manji za 50 učenika, zazvonila su zvona za uzbunu, zbog ovakvog dramatičnog pokazatelja depopulacije samog grada i njegove okoline.

U međuvremenu je sa državnog vrha pokrenuta kampanja ne bi li se zaustavili ovakvi negativni trendovi, ali su podaci za ovu godinu još porazniji kada je u pitanju broj prijavljene dece koja bi trebala da započnu svoje školovanje u 2018-2019 godini.

Naime, ovaj put su za jednu godinu „nestala“ čak tri odeljenja, pošto su za upis u prvi razred osnovne škole u narednu školsku godinu evidentirana samo 574 deteta na teritoriji grada Sombora, od kojih 356-oro u Somboru, dok bi u selima trebalo da svega 218 đaka prvaka sedne u učeničke skamije. Od ukupnog broja evidentirane dece 25 njih će nastavu pohađati na mađarskom jeziku i to petoro u Somboru, a 20 u seoskim osnovnim školama.

Prema evidenciji, najviše dece, 86, biće upisano u gradske škole OŠ „Nikola Vukićević“ i OŠ „Ivo Lola Ribar“, dok su od seoskih škola, najviše prvaka (po 32) evidentirale OŠ „Nikola Tesla“ u Kljajićevu i OŠ „Ivan Goran Kovačić“ u Stanišiću, dok je najmanje budućih prvaka evidentirano u Kolutu, Doroslovu i Telečki.

Ovaj alarmantan podatak još je crnjim tonovima obojio opštu sliku depopoulacije zapada Bačke, oličenu u činjenici da je samo u periodu između dva poslednja popisa stanovništva na nacionalnom nivou Sombor i njegovo gradsko područje ostalo bez gotovo 10.000 stanovnika, što je procentualno gledano čak 10 odsto žitelja ovog kraja. Nezvanične statističke procene govore da je u međuvremenu pad broja stanovnika nastavljen i da je Sombor i njegova okolina „kraći“ za dodatnih 8.000 žitelja, pa porazni rezultati evidentiranja đaka prvaka i ne čude preterano.

Tvrdoglave brojke kažu da broj đaka prvaka stalno pada, a da je u pitanju nezaustavljiv trend govori primer da je pre samo devet godina po prvi put u školske klupe selo 749 mališana, da bi 2013. godine taj broj pao na 721 novopečenog školarca. Opšta depopulacija je uzela svoj danak i u organizaciji ovdašnjeg školstva, koje se dugo godina smatralo uzorom u srpskom obrazovnom sistemu, pa je jedna od najstarijih gradskih osnovki, OŠ „21 oktobar“, zbog malog broja đaka zatvorena a u njenu zgradu se uselilo Tužilaštvo.

Isturena odeljenja, takozvane „salašarske škole“ su preživela samo u varoškim hronikama, a na rubu sudbine da postanu tek avetinjski prazne zgrade su i škole u manjim somborskim selima, pa je već nekoliko godina unazad ustaljena praksa da deca iz, na primer, omalene Rastine u osnovnu školu idu u Gakovo, a čak ni tamo neće imati puno odeljenje prvačića, pošto će uz troje prvaka iz susednog sela, po prvi put u školske klupe sesti samo sedmoro malih Gakovčana.

Izvor: Dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti
nedelja, 11 mart 2018 00:00

Ozbiljnije mere za povećanje broja dece

Za mere populacione politike Vlada je ove godine izdvojila 566 miliona dinara, ili pet puta više nego prošle.

Šta je još konkretno država pripremila ne bi li podstakla popravljanje demografske slike Srbije saznaćemo tek kada ministri na sednici Vlade uskoro usvoje strategiju o podsticanju rađanja.

Strategijom, koju je pre dva dana usvojio Savet za populacionu politiku, kako ističu u Vladi, uspostavlja se značajna veza između politike podsticanja rađanja i politike prema starima, kao i politike prema migracijama.

Na sednici Saveta se, ističe se u saopštenju Vlade, razgovaralo i o mogućnosti stimulisanja socijalno odgovornih poslodavaca koji daju podršku roditeljima, a premijerka Ana Brnabić je od Privredne komore Srbije zatražila i da predlože nagrade za socijalno odgovorne kompanije. Na sednici je bilo reči i o istraživanju među studentima o njihovim budućim planovima u vezi sa migracijom i najavljeno da će rezultati biti poznati tokom maja.

Poslednja strategija kojom se država obavezala na pomoć roditeljima usvojena je još januara 2008. i tada su u njoj postavljeni ciljevi i mere, među kojima i ona koja se tiče uvećanja roditeljskog dodatka koji se dobija za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Ovom strategijom predviđena je i jednokratna isplata roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete, sa akcentom na to da naknada za treće i četvrto bude dvostruko veća od one koju roditelji primaju za drugo dete. Jedna od mera predvidela i je besplatne udžbenike za svako treće i četvrto dete. Osim toga, država se ovom strategijom obavezala i da će obezbediti povoljne stambene kredite za parove do 35 godina.

Između ostalih, predviđeno je i podsticanje mladih aktivnim merama na tržištu rada, država se obavezala na pojačanu inspekcijsku kontrolu poslodavaca, kako ne bi diskriminisali žene koje žele da rađaju. Deo mera odnosio se i na to da se u školi obezbede uslovi i akreditovani programi za realizaciju celodnevnog boravka, da se radi na obezbeđivanju inkluzije dece sa smetnjama i teškoćama. Strategija iz 2008. predvidela je i obogaćivanje obaveznih, izbornih i fakultativnih programa osnovnih i srednjih škola sadržajima vezanim za značaj oca u razvoju deteta i njegovim vrlo specifičnim doprinosima formiranju ličnosti deteta.

Poslednjih gotovo 30 godina Srbija ne može da se pohvali stopom fertiliteta, a prema podacima iz aktuelne strategije, nivo rađanja je čak 30 odsto ispod potreba prostog obnavljanja stanovništva, što znači da će sledeća generacija žena biti za gotovo jednu trećinu manja po broju u odnosu na sadašnju.

Zastupljenost mlađih generacija se smanjuje, navodi se u strategiji, a starijih povećava. Odatle i podatak da su 1981. među radno aktivnim najzastupljenije bile generacije od 25 do 35 godina i kod muškaraca i kod žena, da bi se u vreme popisa 2002. situacija promenila – najviše radno aktivnih bilo je među onima između 40 i 50 godina.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Broj dece u Srbiji za pet godina smanjen je za nekih 40.000, a za 23 godine, prema podacima Unicefa, u Srbiji će se i radna snaga smanjiti za 21 odsto.

Prema analizi koju je uradila EBRD u Srbiji će 2041. živeti 5,5 miliona ljudi, za 23 odsto manje nego pre sedam godina. Osim ovih, zabrinjavajuće deluju i podaci koje je na nedavno završenom Kopaonik biznis forumu izneo predstavnik Unicefa u Srbiji Mišel Sen-Lot, da je 30 odsto učenika od 15 godina funkcionalno nepismeno, a da gotovo 1,8 miliona ljudi u ovoj zemlji nije završilo srednju školu. A svako to napuštanje škole državu po pojedincu košta između 40.000 i 70.000 evra.

Loša demografska slika teško će se popraviti, ali ono na čemu treba raditi, smatraju sagovornici Danasa, jeste popravljanje, pre svega, ekonomskih činilaca i ulaganje u obrazovanje mladih koji ostaju, a koji su nedovoljno kvalifikovani.

Jovan Protić, iz Međunarodne organizacije rada, kaže da su demografski podaci negativni, da iseljenje mladih ljudi, takođe, vrlo nepovoljno utiče i da će uticati na to kako će tržište rada u Srbiji izgledati.

– Zasad još imamo radne snage u Srbiji i to samo zbog toga što se privreda slabo razvija. Kada počne da se razvija više, onda ćemo imati problem sa radnom snagom i verovatno ćemo morati, kao što to sada rade države u regionu, da uvozimo radnu snagu – kaže Protić za Danas.

Veliki problem, osim toga što se u Srbiji sve manje beba rađa i dosta ljudi odlazi iz zemlje, jeste i to što, kako kaže, imamo veliki broj mladih koji nisu dovoljno kvalifikovani.

– Imamo situaciju da je i dalje manje od 20 odsto mladih u Srbiji visoko obrazovano. Osim toga, tranzicija između škole i posla je najteža za one koji su završili samo osnovnu školu i njih je negde oko 20 odsto – napominje Protić.

Toliki je i procenat mladih koji su funkcionalno nepismeni, što je, naglašava Protić, vrlo zabrinjavajuće ako se uzme u obzir to da u Srbiji ima negde između 1,5 i dva miliona mladih. Zbog toga je, smatra on, neophodno što bolje uskladiti obrazovni sistem sa tržištem rada. Tu država iako nešto radi, kako kaže, ne radi dovoljno.

Na pitanja šta bi država mogla da uradi kako bi sprečila ili bar ublažila prognoze koje nikako ne izgledaju dobro, ekonomista LJubomir Madžar za naš list kaže da naša država nije u stanju ni mnogo jednostavnije stvari da uradi, a ne da popravi demografsku sliku.

– Za sve države ovo je jedan nerešiv problem, za našu je to problem nerešiv na kub – ističe Madžar.

On kaže da nema sumnje da će se radna snaga u dogledno vreme smanjiti, ali da se to neće još desiti.

– Stopa nezaposlenosti kod nas je i dalje visoka, tako da bar brojčano još neko vreme to neće biti problem. Na duži rok tendencije su nepovoljne, prirodni trend je izvan naše kontrole – stari će i dalje stariti, broj izdržavanih lica će se povećati, teret onih koji žive a ne rade postajaće sve veći – napominje Madžar i ističe kako ćemo se sa time „teško nositi“. Programska direktorka Centra za socijalnu politiku i profesorka na FEFA Gordana Matković kaže da će slika Srbije u budućnosti zavisiti od mnogo toga.

– Koliko ćemo imati radne snage zavisiće od toga koliko će ljudi u tom trenutku biti aktivno. Dosta toga zavisiće ne samo od prirodnih kretanja, već i od migracija, koje će za nas biti veliki izazov, ali i od ekonomskog razvoja – smatra Matković i napominje da su demografski izazovi ozbiljni, ali da su najveći oni vezani za ekonomski razvoj i zapošljavanje.

Jedini način da se to spreči, napominje Matković, jeste da država ekonomske činioce dovede u red, da se ojačaju službe koje brinu o radu i roditeljstvu, deci i porodici. Ona kaže da postoji i strategija koja je nedavno usvojena, a koja se tiče reproduktivnog zdravlja i mortaliteta u kojoj postoje delovi koji se tiču zdravlja i koji za ovu priču, kako kaže, nisu beznačajni.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Mada niko glasno ne želi da kaže, ali Sombor i njegova administrativna okolina sve brže klizi ka broju stanovnika koliko ih je imao sredinom prošlog veka. Svojevremeni podaci sa popisa stanovništva su zaprepastili ovdašnju javnost, jer se te 2011. godine pokazalo da je ova varoš za samo jednu deceniju izgubila preko 10.000 stanovnika, odnosno 10 odsto populacije.

Trend se, po svemu sudeći ne zaustavlja, jer je po jednoj proceni Republičkog statističkog zavoda od poslednjeg popisa grad ostao „kraći“ za više od 5.000 svojih stanovnika, pa se potpuno opravdano sa strepnjom očekuje novi popis i njegovi, sasvim izvesno, neveseli rezultati.

Koliko je situacija ozbiljna svedoči i podatak da su gradski čelnici predvođeni gradonačelnicom Dušankom Golubović, u tradicionalnoj akciji darivanja prvorođene bebe u Novoj godini na dolazak na svet prvog malog Somborca čekali čak tri dana, ne bi li darovali njega i roditelje. Sumorni podaci iz porodilišta Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ u kojoj se porađaju trudnice Sombora i okolnih opština Apatin, Oyaci i Kula, govore da je prošla, 2017. godina bila već deseta godina za redom koja obara neslavne rekorde sve manjeg broja novorođenih beba.

Tako je u prošloj godini u ovoj zdravstvenoj ustanovi na svet došlo svega 965 devojčica i dečaka, što je za 30 beba manje nego njoj prethodne godine. U Opštoj bolnici ne propuštaju da naglase da se povećava broj mladih majki koje decu rađaju u Novom Sadu, pa i Subotici, jer kod njih postoje indikacije zbog kojih moraju da budu na odgovarajućoj klinici za održavanje trudnoće, pa se bebe u tim gradovima i prijavljuju. Jednako zabrinjava to što lane nije iskorišćeno onih milion dinara, namenjenih u varoškom buyetu za sufinansiranje veštačke oplodnje.

Lane nije iskorišćeno ni onih milion dinara, namenjenih u varoškom budžetu za sufinansiranje veštačke oplodnje

Mada mere koje preduzimaju država, odnosno Pokrajina i lokalna samouprava usmerene na povećanje nataliteta roditeljima trećeg deteta obezbeđuju u prve dve godine skoro 5.000 evra, ova nastojanja se pokazuju kao nedovoljna. Naime, prema javno objavljenim podacima u samom Somboru i svih 15 naseljenih mesta u prošloj godini svega 76 porodica je moglo da se pohvali trećom bebom. Ne treba biti demograf ili sociolog, pa zaključiti da na celokupnu situaciju demografskog urušavanja Sombora, utiče i nevesela ekonomska situacija.

Istina je da su se u Somboru poslednjih nekoliko godina stvorila nova radna mesta, ali kako se radi o investicijama niskog profila, zarade tako ostvarene su tek nešto više od zakonski propisanog minimalca, pa ovdašnja sredina i njena privreda prosto vapi za investitorima koji bi upošljavali visokoobrazovanu radnu snagu, koja bi bila i plaćena nešto više od neveselog srpskog i vojvođanskog proseka. Dok se to ne desi, ne treba nikoga da čudi pojava sada već prave bujice ženske radne snage usmerene ka razvijenim zemljama EU kao što su Nemačka, Italija, Austrija ili Švajcarska u kojima se za čuvanje starijih i nemoćnih osoba može za svega tri sedmice rada čisto zaraditi i preko 1.000-1.200 evra. Što je samo prvi korak ka bespovratnoj ekonomskoj emigraciji čitavih porodica.

Izvor: Dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 09 mart 2017 00:00

Za treću sreću

Nekada najmnogoljudniji južnoslovenski grad, Sombor je podelio sudbinu većine srpskih varoši i poslednjih godina „prednjači“ u neveseloj statistici smanjenja populacije, i pored napora lokalnih vlasti da, onoliko koliko im dozvoljavaju zakonski okviri podstiču mlade roditelje u šta se ubraja i finansijska podrška veštačkoj oplodnji. Tako su odbornici ovdašnje gradske Skupštine pre tačno godinu dana usvojili odluku o finansiranju trećeg pokušaja veštačke oplodnje, čiji se zvanični rezultati već znaju.

U prošlogodišnjem varoškom budžetu je za ove namene obezbeđen milion dinara, a starosna granica potencijalnih budućih majki je postavljena na 45 godina, što je znatno više od one koju propisuju pravila po kojima prva dva pokušaja finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje. Tročlana komisija, koju pored pravnice iz Gradske uprave čine i dva lekara - specijalisti ginekologije i akušerstva, vršili su procenu prijavljenih parova, nakon koje su u protekloj godini tri para željna roditeljstva dobili pravo na ovakvu vrstu finansijske pomoći Grada. Kako zvanično saznajemo iz redova nadležne komisije, dok su dva para još uvek u procesu trećeg pokušaja veštačke oplodnje, jednom paru se već posrećilo pošto uskoro očekuju i rođenje blizanaca.

Istovetna suma novca, milion dinara, je u svrhu finansiranja trećeg pokušaja veštačke oplodnje obezbeđena i za ovu godinu, a parovi pored srpskog državljanstva moraju da ispune i uslov po kojem makar jedan od potencijalnih budućih roditelja mora biti nastanjen u Somboru najmanje pet godina pre podnošenja zahteva. Pored toga, šansu za ovakav vid pomoći iz gradskog budžeta uslovljava i pravilo po kome je zahtev validan ukoliko ukupna prosečna mesečna primanja oba roditelja ne prelaze dvostruki iznos prosečne zarade u Srbiji, ali i to da parovi moraju da ispunjavaju zdravstvene kriterijume koje je propisala republička stručna komisija Ministarstva zdravlja za vantelesnu oplodnju i asistiranu reprodukciju.

Koliko je važno i ovakvo „hvatanje za slamku“ svedoči i to da se varoš koja je sredinom 19. veka, tačnije po popisu iz 1852. godine, sa svojih tadašnjih 22.363 stanovnika bila mnogoljudnija ne samo od Novog Sada, već i od Beograda i Zagreba, godinama unazad nalazi na demografskoj strmoglavici, ali i da je prosečna starosna struktura Somboraca čak 45 a Somborki 43 godine. Grad i njemu pripadajuća naselja su tako za jednu deceniju između dva poslednja popisa, ostali bez gotovo 10 odsto stanovništva, pa više gotovo nikoga ovde i ne čudi kada se u lokalnom nedeljniku „Somborske novine“ u rubrici rođenih u prethodnoj sedmici pronađu svega dva ili tri imena, dok u onoj „umrli“ osvanu imena i preko 30 preminulih Somboraca za svega sedam dana. Slika je još sumornija kada se zna da u ovdašnjem porodilištu na svet dolaze i bebe čiji su roditelji, pored Sombora, i iz okolnih opština Kula, Odžaci i Apatin.

Pokloni čekali bebe
Sumornu sliku demografskog ponora Sombora u čijem se porodilištu prethodnih godina rađalo oko 1.000 beba, možda najbolje oslikava događaj sa tradicionalnim darivanjem prvorođenih beba u ovoj godini. Naime, nakon što je u prvim satima 2017. godine na svet došla prva beba, gradski čelnici su moraju da čekaju naredna tri dana ne bi li saznali ime i drugorođene bebe, dok se na preostale tri bebe čekalo danima nakon što su svi novogodišnji praznici prošli.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

"Pravo žene da rodi je ustavno pravo, svaka žena ima pravo da rodi. Naša obaveza je da lečimo", kaže doktorka Vesna Kopitović iz specijalne bolnice Ferona iz Novog Sada, povodom zahteva da starosna granica za vantelesnu oplodnju bude povećana na 45 godina starosti.

Svakoga dana nas je sve manje i manje. To je problem koji svi vidimo, samo je pitanje da li se dovoljno radi na tome kako bi se stvari promenile.

Procene zdravstvenih ustanova pokazuju da u Srbiji postoji oko 400 hiljada parova koji imaju problem da dobiju dete prirodnim putem, što je u proseku svaki čevrti par. Jedini način da oni dobiju decu je postupak vantelesne oplodnje. Država u okviru Nacionalnog programa vantelesne oplodnje finansira tri pokušaja. Nakon trećeg pokušaja parovi su prepušteni sami sebi. Vantelesna oplodnja košta između 3 i 5 hiljada evra, u zemlji u kojoj je prosečna plata malo ispod 400 evra.

Kako kaže doktorka Vesna Kopitović, država mora da ponudi alternativu i za žene starije od 42 godine, koliko je sada granica za proces vantelesne oplodnje koje finansira država.

"Mi ne možemo podvući granicu, moramo dati način", kaže Kopitović.

Sandra Jovanović, predsednica udruženja "Šansa za roditeljstvo" kaže da se to udruženje obraćalo da granica bude pomerena.

"To je ponovo malo, država mora da ima sluha da je natalitet problem i da mora da rešava. Imate parove koji žele da imaju decu, država mora da im to omogući", kaže Jovanović. Dodaje, granica ne bi trebalo da postoji uopšte.

Dug i komplikovan proces

Jovanović, koja pokušava da ostane u drugom stanju procesom vantelesne oplodnje, kaže da je do sada imala pet procedura, a da je zbog izazova sa kojim se susretala proistekla želja da osnuje udruženje "Šansa za roditeljstvo".

Kako kaže postoji spisak analiza koji par treba da uradi.

"I dan danas postoje parovi koji dolaze kod nas, a nemaju svoju dijagnozu 10 godina. To je Srbija, zemlja u kojoj je sve moguće", kaže Kopitović.
"Analiza hormona, operacija, spermogram, poduža lista analiza koja stvara frustraciju kod parova. Dolazi do problema jer je taj proces predug i zahteva mnogo energije. Meni je trebalo tri meseca da skupim, a kada predate onda čekate. Mnogi moraju da imaju razumevanja da taj proces bude kraći", kaže Jovanović.

Doktorka Kopitović je saglasna da je proces predug.

"Taj proces jeste dugačak. Struka je ponudila rešenje vaučera. Vaučer znači da možete da odaberete gde želite da radite. Pacijenti su ti koji odlučuju. Vaučer bi značio da RFZO koji pokriva sve troškove direktno snosi troškove bolnice koju su odabrali pacijenti. Pacijenti ne bi čekali red. Postojala bi jedna državna komisija, koja mora da proceni da li je neki par pogodan za oplodnju", kaže Kopitović.

Dodaje da proces mora da bude jednostavniji.

Kako Jovanović kaže, čitav proces košta oko 3-5 hiljada evra, koji zavisi od lekova koji se koriste. Dodaje da su se obratili gradu Beogradu da pomogne parovima koji ne mogu da sakupe pare za proceduru.

"Tražili smo da Beograd finansira bar jedan postupak sa pomerenom starosnom granicom. Ali grad je odgovorio negativno, da nismo planirani budžetom", kaže Jovanović.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Rađanje prvog i drugog deteta ubuduće će biti prioritet populacione politike i sve parove koji odluče da postanu roditelji država će finansirati., pišu Novosti.

Dosadašnja socijalna politika, kojom se podsticalo rađanje trećeg i četvrtog deteta nije dala očekivane rezultate, i zato je novim merama planirano da se iz državne kase više novca izdvaja za rađanje prvog i drugog deteta, pišu Večernje novosti u današnjem štampanom izdanju.

Kako navodi list, za sada ništa nije konkretizovano, ali će roditeljski dodatak najverovatnije ubuduće biti veći za roditelje sa manje mališana.

Ova naknada sada je za četvrto dete gotovo 10 puta veća nego za prvo, dok sedam puta više dobijaju mame i tate trećeg deteta.

Statistika pokazuje da nam svake godine nestaje po 40.000 stanovnika. Gotovo dve i po decenije borimo se sa s negativnim prirodnim priraštajem i nijena dosadašnja mera nije dala gotovo nikakve rezultate.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

 

Država bi već od leta mogla materijalno da podstiče rađanje. Naknada do punoletstva - iz budžeta, ali i iz privatnih donacija.

Mere za podsticanje rađanja, posebno ideja o novčanom stimulisanju rađanja troje dece, našle su se među predlozima tokom javne rasprave o Prednacrtu Građanskog zakonika i izazvale najveće interesovanje, pišu Večernje novosti.

Prema rečima Ratomira Slijepčevića, sekretara Komisije za izradu GZ, opravdano se može očekivati da će nova vlada, sredinom ove godine, formirati demografski fond i tako realizovati svoju ustavnu obavezu o podsticanju rađanja. 

Slijepčević objašnjava da je demografski deficit od oko 30.000 ljudi godišnje zabrinjavajući i najaktuelniji problem u Srbiji. 

“To je pitanje: biti ili ne biti. Budućnost Srbije je ozbiljno ugrožena. Za dva veka, ukoliko se ne prekine i ne preokrene trend kontinuiranog demografskog deficita, Srbija će bukvalno ostati bez stanovništva, jer se već duže vreme smanjuje broj stanovnika za veličinu jednog prosečnog grada. Zato se kao imperativ postavlja ostvarivanje obaveze pozitivnog demografskog razvoja putem "poželjnog" nataliteta”, kaže on. 

Optimalni natalitet se dobija rađanjem troje ili više dece, gde je rađanje troje dece društveno poželjan natalitet. Sada u Srbiji ima oko 100.000 majki s troje dece, što je zanemarljiv procenat u odnosu na ukupan broj žena. Međutim, samo približno polovina njih imala bi pravo na naknadu, jer imaju maloletno treće dete. To pravo bi se gasilo s njegovim punoletstvom.

Ideju da uvede demografski fond Komisija za izradu GZ je prvi put objavila 2011. godine, kada su predložene dve varijante umesto osnovnog rešenja. Prema prvoj, "pogodnosti kojima se podstiče rađanje dece uređuje se posebnim propisima", a prema drugoj, "majka koja rodi troje dece ima pravo na demografsku naknadu do punoletstva trećeg deteta, u iznosu koji za svaku godinu utvrđuje Ministarstvo finansija". 

Takva odredba nije sadržana u važećem Porodičnom zakonu iz 2005, ali je u članu 5 propisano da "majka i dete uživaju posebnu zaštitu države". 

“Bilo je neophodno da se zakonski razradi ustavna norma prema kojoj je propisano da "Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome". Srbija je u proteklom veku doživela veliki gubitak svog dragocenog demografskog potencijala”, kaže Slijepčević. 

U želji da realizuje navedenu ustavnu intenciju, Komisija za izradu GZ je u Prednacrtu, objavljenom u maju prošle godine, predložila da majka i dete uživaju posebnu zaštitu države, ali i da su "država i lokalna samouprava dužne da finansijskim, poreskim, radnopravnim, stambenim, ekonomskim, socijalnim i drugim merama i aktivnostima podstiču rađanje dece", kao i da se "posebnim propisima uređuje podsticanje rađanja dece, naročito formiranjem (demografskog) fonda za stimulisanje poželjnog nataliteta, u skladu s mogućnostima budžeta Republike". 

Odlukom Vlade formirao bi se fond koji bi se alimentirao, ne samo iz budžeta (planiranjem godišnjeg iznosa), već i iz individualnih i kolektivnih donacija (iz zemlje i dijaspore), iz prihoda fondacija, zadužbina i dobrovoljnih prihoda - plemenitih dobročinitelja. Iz tih prihoda bi se isplaćivala svakog meseca demografska naknada u slučaju rođenja trećeg deteta do njegovog punoletstva, bez obzira na to da li je majka zaposlena ili ne, pod uslovom da je srpski državljanin s prebivalištem u Srbiji. Ostvareno pravo na demografsku naknadu bi u suštini istovremeno predstavljalo prihod i za majke koje imaju i više od troje dece, ali samo do punoletstva trećeg deteta. 

Uz ovo, kako kaže Slijepčević, idealno bi bilo da se prepolovi broj od oko 30.000 abortusa godišnje. 

“ Ogromno bogatstvo Srbija bi ostvarila kada bi naši sjajni matematičari, zlatni sportisti, kreativni informatičari, talentovani umetnici i drugi mladi ljudi doprineli ostvarivanju poželjnog nataliteta. Deca u višečlanim porodicama, uz međusobnu emocionalnu podršku, zadovoljnija su, srećnija i uspešnija, s većim osećajem solidarnosti i životnog i profesionalnog samopouzdanja. U tim porodicama, prema kriminalističkim statističkim podacima, ima najmanje maloletničke delinkvencije. Zato podsticanje posebno poželjnog nataliteta predstavlja ne samo ustavnu, već patriotsku i moralnu obavezu građana Srbije”, kaže Slijepčević.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top