Ivanka Ognjanov pre nekoliko godina preselila se iz stana u prostranu roditeljsku kuću sa velikim dvorištem. Kaže mir koji je našla na samo nekoliko stotina metara od centra grada ne bi menjala ni za šta drugo.

"Kao da niko ne živi oko nas. Čujemo cvrkut ptica, ptice nas bude. Imamo punu slobodu, šetamo po dvorištu, mazimo mačke, sređujemo baštu", nabraja Ivanka Ognjanov prednosti života u kući.

Sombor je prepoznatljiv po širokim zelenim ulicama i kućama sa tipičnom vojvođanskom arhitekturom, ali sve više u takvim ulicama umesto starih prizemnih kuća niču višespratnice, pa su nekada prepoznatljive ulice dobile sasvim drugačiji izgled.

"Malo to bode oči, ali mi se više sviđa da nikne sređena trospratnica nego da tu stoji neka polurazrušena stara kuća. Ne znam da li može da se donese neki zakon da se u užem jezgru ograniči teritorija na kojoj bi se mogle zidati samo kuće koje bi po visini i svom izgledu odgovarala tipičnoj somborskoj arhitekturi. Ja bih za to glasala, ali to verovatno ne može tako", kaže Aranka Stričević.

"U ulici kod parka imate zgrade za motivima arhitekture iz XX veka, a pored stoji kuća stara 100 i više godine, ili Pariska ulica koja je po meni trebala da bude ulica starih zanata u njoj su sada tržni centri", kaže Ivanka Ognjanov.

Svesni su Somborci da njihov grad nije više ono što je nekada bio, jer su mnoge ulice danas drugačije. Izgled je promenila i ulica u kojoj decenijama živi Ljubica Tumara, ali za nju život uz kući sa dvorištem ne može ničim da se zameni.

"Ne bi menjala ništa, može jedino da mi daju drugu kuću. Šta ću ja u stanu. U kući sam slobodna, moje dvorište, moja kuća, moja sloboda", kaže Ljubica Tumara.

"Sombor je pun starih kuća sa velikim dvorištima u kojima je lepo živeti. Ja bih uvek odabrao kuću, ali ima onih koji bi radije u stan nego u kuću", kaže Robert Marton.

Poslednjih godina u Somboru je izgrađeno nekoliko desetina višespratnica u svim delovima grada. A napuštenih i praznih kuća sve je više. Nekoliko ih je stotina, a oni koji se bave prodajom nekretnina kažu da je takve kuće teško i prodati, jer zahtevaju velika ulaganja, pa se mladi radije odlučuju za kupovinu stanova.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Hiljade javnih objekata u Srbiji je energetski neefikasno i troši 40 do 50 osto struje više od potrebnog, a godišnji gubici zbog toga iznose više od 100 miliona evra, izjavio je ministar energetike Alekasandar Antić.

"Prema proceni Svetske banke, za rehabilitaciju, odnosno povećanje energetske efikasnosti celokupnog fonda javnih zgrada u Srbiji, potrebna je 1,2 milijarde evra. To bi omogućilo godišnju uštedu od 125 miliona evra za objekte koji inače troše 270 miliona evra za struju", kazao je Antić na konferenciji Balkan magazina "Kako iskoristiti pametnu energiju" u Beogradu.

Zato je jedan od prioriteta u energetskoj strategiji Srbije do 2025. upravo energetska efikasnost.

Ukazao je i da je trenutno u Srbiji način korišćenje energije, u odnosu na BDP po glavi stanovnika, veoma loš, jer se često troši "kao pijani milioneri koji energiju rasipaju i koriste na neodgovoran način".

Zbog toga je, kako je istakao, jedan od prioriteta u energetskoj strategiji Srbije do 2025. upravo energetska efikasnost.

"Prepoznajemo energetsku efikasnost kao novi energetski izvor, jer mi najviše nove energije sa najmanje ulaganja možemo da ostvarimo kroz energetsku efikasnost", kazao je Antić, dodajući da se Srbija loše kotira na listi zemalja po efikasnom korišćenju energije.

Naveo je da su dosadašnji rezultati ulaganja u energetsku efikasnost 39 javnih objekata, što je pored ostalog podrazumevalo izolaciju fasada i zamenu prozora, pokazali da je potrošnja energije samo na taj način smanjena za 40 odsto.

Antić je dodao i da Srbija ima solidan zakonodavni okvir koji reguliše energetsku efikasnost, ali da će se dodatno raditi na tome.

"Plan je da se u 2018. uradi izmena Zakona o racionalnom korišćenju energije, kako bi se omogućile veće investicije i bolji efekti u toj oblasti", rekao je ministar.

Naveo je da se planira i dijalog s bankama i međunarodnim finansijskim institucijama o mogućnosti finansiranja projekata energetske efikasnosti.

"Mi smo u ozbiljnom razgovoru i sa EU i partnerskim finansijskim institucijama kako bi formirali ozbiljan fond za energetsku efikasnost koji bi imao trajno i održivo finansiranje projekata iz te oblasti", kazao je Antić, navodeći da se sada koriste samo sredstva iz budžetskog fonda za energetsku efikasnost koji je promotivnog karaktera.

Planira se, kako je rekao, i uvođenje naknada za energetsku efikasnost, od koje bi godišnje moglo da se dobije devet miliona evra koji bi se koristili za projekte energetske efikasnosti.

Antić očekuje i da će se esko (esco) ugovori, koji su do sada lokalne samouprave u Srbiji sklapale za uvođenje ekonomičnije javne rasvete, proširiti i na druge oblasti energetske efikasnosti.

On je dodao da je ponosan što je već napravljen Centar za energetsku efikasnost, na Mašinskom fakultetu u Beogradu, gde su počeli da se školuju energetski menadžeri koji će lokalnim samoupravama raditi programe i projekte energetske efikasnosti.

Priključenje još dva vetroparka na energetsku mrežu
Antić je izjavio da će Srbija sigurno ispuniti obavezu prema Evropskoj uniji da do 2020. godine 27 odsto električne energije dobija iz obnovljivih izvora.

"U protekle tri godine uspeli smo da napravimo okvir za investicije u obnovljive izvore energije, što je omogućilo da se naprave postrojenja za više od 100 megavata koja su povezana na energetsku mrežu", kazao je Antić na konferenciji Balkan magazina "Kako iskoristiti pametnu energiju".

Kako je dodao, "2018. na energetsku mrežu priključićemo sigurno još dva vetroparka, snage 110 megavata, a možda u decembru naredne godine bude završen i vetropark Čibuk, snage 158 megavata".

Antić je ocenio da će Srbija, u skladu sa svojim mogućnostima, imati dobar "miks" električne energije, koja će dolaziti iz konvencionalnih i obnovljivih izbora. On je istakao i da se država trudi da svima obezbedi stalnu dostupnost električne energije, iako zna da u pojedinim brdsko-planinskim krajevima još uvek postoje sela koja tokom zime nemaju struju.

Prema njegovim rečima, radi se na tome da se svima obezbede osnovni uslovi za neometan prijem električne energije, dok se paralelno radi i na razvoju i unapređenju energetskog sistema po najsavremenijim tehnologijama i standardima.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top