Major pilot Robert Kaloci, koji je tragično nastradao u udesu aviona „supergaleb“ G-4, sahranjen je na Velikom katoličkom groblju u Somboru uz najviše vojne počasti.

Pre toga održana je i komemoracija majoru Kalociju. Opraštajući se od kolege pilota, na komemorativnom skupu u Narodnom pozorištu u Somboru, komandant Centra za letna ispitivanja Tehničkog opitnog centra potpukovnik Zoran Lunić rekao je da je major Robert Kaloci bio “veliki čovek”.

„Odleteo je u stroj večne nebeske eskadrile vazduhoplovaca, ovenčane slavom i čašću profesije da večno živi“, poručio je potpukovnik Lunić.
U ime klase majora Kalocija, govorio je njegov klasić i prijatelj Vladimir Nikolić.
„Prijatelju, klaso, neću ti se obraćati s onim šablonskim rečima o zemlji. Tvoj izbor i tvoja sreća su bili i ostali nebo. Neka ti je plavo nebo prijatelju“, rekao je Nikolić.

Prisutnima na komemorativnom skupu prikazan je i kratak film o majoru Kalociju.

Osim članova porodice, prijatelja i kolega nastradalog pilota, sahrani i komemoraciji su prisustvovali i izaslanik predsednika Republike Srbije i vrhovnog komandanta Milorad Veljović, ministar odbrane Aleksandar Vulin, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane general-major Ranko Živak i pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Izvor: Dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti

U Srbiji je obavezno služenje vojnog roka ukinuto 2011. O njegovom ponovnom uvođenju govori se u javnosti se već neko vreme, a u prvi plan su ga izbacila istraživanja javnog mnjenja koja govore o velikoj podršci građana takvoj ideji. Za njenu realizaciju, međutim, kaže premijer Aleksandar Vučić, nema para.

Rado ide Srbin u vojnike. U anketi. I na terenu i telefonom ispitivanje centra Demostat od pre mesec dana dalo je iste rezultate. “Obavezni vojni rok podržava 75 odsto građana”, kaže programski direktor Demostata, Zoran Panović.

Među njima je, međutim, najviše starijih od 40 godina. Većina onih na koje bi se vojna obaveza odnosila, i prema Demostatovom istraživanju i prema našem slučajnom uzorku na ulicama Beograda, misli malo drugačije.

"Iskreno da vam kažem, kakva smo država ne treba nam ni vojni rok.”

"Nikako, nema smisla, zašto bismo služili.”

"Više za nego protiv. Zato što mislim da je korisno za mlađu generaciju, kao jedna od stanica u odrastanju."

"Nema potrebe za tim. Bolja je profesionalna vojska, a i svakako je ta ratna retorika sada pogrešna.”

Panović kaže da “svi entiteti nastali na razvalinama bivše Jugoslavije i dalje neguju određenu vrstu ambicija i tendencija da nije sve gotovo, i da će svi probati da se naoružavaju da bi u nekom novom raspletu došli do neke svoje istine koja je uglavnom teritorijalna”.

Rezultati ispitivanja javnosti samo su potkrepili ideju da se Radna grupa Ministratva odbrane pozabavi i procenom da li bi doborovoljno u Srbiji trebalo da postane obavezno. Resorni ministar Zoran Đorđević za to ima i računicu.

"Ukoliko bi ponovo bilo uvedeno obavezno služenje vojske, to bi našu zemlju koštalo oko 70 milijardi dinara. Toliki novac bi bio potreban da bi se opremile spavaonice, kupile uniforme, čizme, maske, obezbedila hrana za vojnike, ali i novac za plate podoficira i oficira", navodi Đorđević.

Vojni analitičar Bojan Dimitrijević pretpostavlja da je analiza ministra samo minimalna cifra u odnosu na trošak koji bi država imala.

“Ali s druge strane država ima trošak, jer je korišćenje profesionalnog vojnika najskuplja stvar za one klasične, mirnodobske aktivnosti koje redovni vojnik na odsluženju ima”, navodi on.

Šta god bilo skuplje ili jeftinije, prema rečima premijera Vučića, služenje vojske najbliže je statusu kvo.

"Izvinjavam se ljudima u Srbiji što moram da kažem nešto što je odgovorno. Prvo mislim da je dobro da imamo profesionalnu vojsku, kakvu imamo, mislim da je dobro da uložimo više u tu armiju. A znate ti koji govore o tome treba da ponude i novac”, poručio je on.

Reči premijera uklapaju se u zaključak vojnog analitičara Bojana Dimitrijevića da će, kao i ona o ukidanju, i odluka o ponovnom uvođenju vojnog roka, pre svega, biti politička.

Portparol Vojske Srbije Jovan Krivokapić rekao je u subotu za N1 da zaseda radna grupa koja se bavi revizijom strategijskih dokumenata odbrane, koja će razmatrati temeljno rizike i pretnje po bezbednost Srbije, i da ona, na osnovu toga procenjuje da li je potrebno služenje vojnog roka, nakon čega procenu upućuje dalje na odlučivanje.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je danas da se idejom o ponovnom služenju vojnog roka želi popularizovati vojska kod mladih i dodao da ta inicijativa nema veze s istom najavom iz Srbije.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Vojska Srbije je ovih dana privukla pažnju domaće javnosti zbog ratnih rasporeda koje su dobili pojedini zaposleni u javnim preduzećima i popisa mehanizacije privatnih firmi. Portparol VS Jovan Krivokapić navodi da je u pitanju redovna procedura.

On je podsetio i da zaseda radna grupa koja se bavi revizijom strategijskih dokumenata odbrane, koja će razmatrati temeljno rizike i pretnje po bezbednost Srbije, i da ona, na osnovu toga odlučuje da li je Srbiji potrebno redovno služenje vojnog roka i daje svoju procenu.

Krivokapić kaže da se procedura rasporeda i upisa u evidenciju sprovodi više od 70 godina i da je u pitanju Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi koji propisuje obaveze građana u slučaju ratnog stanja.

"Svake godine se sprovode iste aktivnosti. Uvode se u evidenciju mladići koji u tekućoj godini navršavaju 18 godina. Vršimo popis materijalnih stvari koje bismo u slučaju ratnog ili vanrednog stanja mogli da iskoristimo za odbranu zemlje, a pre svega da bismo popunili ratne jedinice VS. Treća stvar, koja je novija, od 2013. kada je usvojen Plan odbrane Republike Srbije, a sprovodila se sve vreme, jeste plan odbrane koji važi, a koji treba da donesu sva javna i državna preduzeća ali i određeni privredni subjekti od značaja za odbranu zemlje", objašnjava Krivokapić.

On ocenjuje da je do zabune došlo, među građanima, zbog toga što je obavezno služenje vojnog roka obustavljeno 2011, pa je "verovatno tada došlo do percepcije da građani nemaju nikakvih obaveza prema odbrani Republike Srbije". Krivokapić podseća da u zakonu postoje obaveze svih građana - a to je da se prvo uvedu muškarci u evidenciju, s 18 godina, a posle toga mogu i da služe vojni rok.

To znači, ako ove godine pune 18 godina, potrebno je da ponesu svoje lične karte ili neki dokument kojim će dokazati svoj identitet, do kraja februara, i da za dva, tri minuta završe upis u evidenciju, u najbližem centru Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu - ranije smo ih zvali vojni odseci, objašnjava Krivokapić.

Na konstataciju da postoje kazne ukoliko se mladići ne odazovu, portparol VS kaže da svaki zakon koji propisuje određene obaveze građana, propisuje i određene kaznene odredbe ukoliko se obaveze ne izvrše, ali ističe da do sada nikakvih problema nije bilo:

"Mi smo zadovoljni odzivom svojih građana i kad je u pitanju upis u evidenciju i kad je u pitanju ispunjenje materijalne obeveze odnosno prijavljivanje materijalnih stvari".

U poslednje vreme aktuelizovano je i pitanje vraćanja obaveznog služenja vojnog roka i to posle ankete koja je pokazala da čak 70 odsto građana podržava takvu ideju.

Na pitanje da to prokomentariše, Krivokapić objašnjava da odluku donosi radna grupa sačinjena od stručnjaka, ukolikoutvrdi da za tako nečim ima potrebe.

Pre mesec dana najavili smo da je u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije formirana radna grupa koja se bavi revizijom strategijskih dokumenata, od najvećeg značaja za odbranu Republike Srbije, a u pitanju su najviša, krovna dokumenta, kaže Krivokapić. On navodi da se radi o Strategiji nacionalne bezbednosti, Strategiji odbrane i Beloj knjizi odbrane.

"Jedno od pitanja koje će razmatrati ta grupa je i eventualno vraćanje obaveznog vojnog roka... Radna grupa se sastoji od eminentnih stručnjaka iz MO i Vojske Srbije pre svega, oni razmatraju izazove, rizike i pretnje po bezbednost Republike Srbije. To je tematika koja se stalno menja i u svetu i u regionu... Tako da, ukoliko oni procene da je Republici Srbiji potrebno da ima obavezno služenje vojnog roka, samim tim da ima obučenije građane za, ne daj Bože, vanredno i ratno stanje, oni će doneti takvu procenu, a nakon toga sledi administrativna procedura", navodi portparol Vojske Srbije.

Ne postoji rok za posao kojim se radna grupa bavi, kaže Krivokapić i dodaje da se radi temeljno.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 24 decembar 2016 00:00

Odlučeno: Srpskoj vojsci veće plate

Ministar odbrane Zoran Đorđević kaže da je Vlada Srbije donela odluku o uvećanju osnovice za zarade zaposlenih u tom sektoru za pet odsto.

Prema njegovim rečima, decembarska plata koja će biti isplaćena u januaru biće veća za pet odsto, a zbog tog povećanja, u budžetu za 2017. godinu predviđeno je 1,4 milijardi dinara više u odnosu na ovu godinu.

Povodom najave novog protesta Vojnog sindikata, koji traži povećanje osnovice za obračun zarada koja neće biti niža od 26.100 dinara, koliko je iznosila pre dve godine, Đorđević je poručio da je on uvek otvoren za razgovor, ali da za to nema dodatnih 8,5 milijardi dinara u budžetu.

On je takođe rekao da nema saznanja o kontramitingu, koji su prema navodima Vojnog sindikata najavili pojedini vojni sindikati.

“Mogao bih da budem najbolji ministar na svetu, da kažem kako oni to zaslužuju, kako treba da imaju, ali ne mogu, jer ja nemam odakle da dam 8,5 milijardi”, rekao je Đorđević na konferenciji za novinare na kojoj je predstavio budžet tog ministarstva za 2017. godinu.

Đorđević kaže i da ne bi bilo pravedno prema drugim ministarstvima, odnosno zaposlenima u drugim sektorima, ukoliko bi se pristalo na zahtev Vojnog sindikata.

“I kada bismo svi zajedno našli neki modus za 8,5 milijardi, je l' bi to bilo pravedno prema ministarstvu pravde i ministarstvu zdravlja, ljudima u drugim ministarstvima. Kao član vlade želim da napravim dugooročna rešenja”, istakao je ministar.

Đorđević je podsetio da je postojao jedan predlog u parlamentu da se sa određenog razdela u budžeta skine deo sredstava, ali da onda “ne bi bilo služenja vojnog roka, uniforme, goriva, ali i to bi bilo samo četiri milijardi…”

“Nikad nisam dobio odgovor odakle, gde postoji taj neki višak. Mislim da možemo sve da rešimo ako znamo šta imamo, pa u okviru tog kolača da raspoređujemo”, rekao je ministar, dodajući da je pravo mesto za rešavanje problema njegova kancelarija, ali i da svako ima pravo da protestuje van radnog vremena.

Govoreći o budžetu za narednu godinu, Đorđević je rekao da on iznosi 56,9 milijardi dinara, da ima socijalnu primesu, kao i da sadrži i razvojnu komponentu. Prema njegovim rečima, na personalne rashode odlazi 60 odsto budžeta, na operativne troškove oko 30 odsto, a na investicije 8,6 odsto.

Đorđević je ukazao danovinu predstavlja uvođenje “kontrolinga” finansija, što jedino postoji samo u okviru NATO-a.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
utorak, 06 decembar 2016 00:00

Ko u Srbiji hoće obavezni vojni rok

Decembarska klasa vojnika u četvrtak je počela da pristiže u kasarne i to u trenutku kada deluje da je vojska veoma popularna među mladima. I istraživanja pokazuju da je sve više onih koji su za vraćanje obaveznog roka, a u medijima se sve češće govori o temi vraćanja obaveznog "služenja vojske".

Međutim, kada se pogledaju rezultati, u oči upada to što je najviše onih koji se zalažu za to da svako duži uniformu u grupi stanovnika Srbije starosti između 70 i 75 godina.

U centrima za obuku Vojske Srbije u Somboru, Valjevu i Leskovcu u četvrtak je dobrovoljno služenje vojnog roka počela decembarska generacija vojnika.

Reč je o prvoj generaciji vojnika za koju će dobrovoljno služenje vojnog roka trajati šest meseci i obuhvataće tromesečnu individualnu i specijalističku obuku, a zatim i kolektivnu obuku i aktivno uključivanje u život i rad jedinica Vojske Srbije do završetka vojnog roka, ističe se u saopštenju Ministarstva odbrane.

Kako pokazuju nova istraživanja, sve ih je više koji su za to da uniforma bude i obavezna. Dvadesetogodišnji Nikola Zdravković se nije prijavio za ovaj rok, ali verovatno će za sledeći.

Rezultati istraživanja agencije “Opet Source” pokazuju da su razlike u odgovorima prema polu jasne - skoro 70%, muških ispitanika podržava uvođenje vojnog roka i više od polovine ženskih ispitanika, odnosno 55,1%.

Ako pogledamo teritorijalnu podelu, prema regionima i tipu naselja, u seoskim sredinama 64,7% ispitanika podržava uvođenje obaveznog služenja vojske, a u gradskim sredinama 59,3%.

Gledajući rezultate po regionima raspodela je skoro ujednačena (22-24% podrške) sa odstupanje u regionu Zapadne Srbije i Šumadije, gde iznosi 29,6%.

Takođe, skoro polovina ispitanika (45,7%) smatra da bi obavezni vojni rok trebalo da traje kao nekada (12 meseci), a čak 85,8 procenata ispitanika smatra da bi trebalo da se odnosi i na muškarce i na žene, podjednako ili po želji.

“Hoću da se prijavim zato što generalno volim takve stvari i zato što mislim da svaka država treba da ima vojsku i to obaveznu kao što je pre bila”, ističe Zdravković.

Na pitanje da li bi i drugi iz njegove generacije rado da prolaze sve to, Zdravković odgovara: “Retko ko, a i retko ko bi mogao tamo da izdrži”.

Ipak, portparol Ministarstva odbrane, kapetan korvete Jovan Krivokapić, za B92.net kaže da se za decembrasku klasu vojnika do sada prijavilo više od 600 kandidata.

“Interesovanje za doborvoljno služenje vojnog roka sa oružjem je već godina izraženo i po klasama se uvek prijavljuje dovoljan broj kandidata za svaki uputni rok”, navodi Krivokapić.

Kako kaže, zbog velikog interesovanja od 2014. godine uvedena su dva dodatna uputna roka. Vojska sada prima “guštere” četiri puta godišnje - u martu, junu, septembru i decembru.

“U prijavama koje regruti popunjavaju prilikom prijave za dobrovoljno služenje vojnog roka, najčešći razlozi koji se navode su patriotizam, ljubav prema uniformi i vojnoj profesiji i želja da se, nakon odsluženja, nastavi karijera u svojstvu profesionalnog vojnika u jedinicama Vojske Srbije”, navodi Krivokapić.

Međutim, on ističe da uvođenje ponovne obaveze vojnog roka nije tema o kojoj se trenutno razmišlja, “pre svega zbog ekonomskih razloga”, kao i da raduje činjenica da mladi iskazuju toliko interesovanje i privrženost vojsci.

Prema rezultatima istraživanja, Agencije za istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja “Open Source”, 61,4% ispitanika je za ponovno uvođenje obaveze služenja vojnog roka, dok se 32,7% protivi toj ideji. Interesantno je da su za ponovno uvođenje obaveznog roka najviše građani stari od 70 do 75 godina (67,3%) i oni koji bi najviše i bili pogođeni tim rokom, 20-25 (65,1%).

Istraživanje je rađeno u periodu od 6. do 11. marta 2015. Telefonskim anketiranjem je obuhvaćeno 1009 osoba, starosne dobi od 12 do 75 godina.

Pavle Đokić iz agencije “Open Source” kaže da je istraživanje urađeno na reprezentativnom uzorku, a da nije na agenciji da tumači rezultate.

Zbog čega je to tako pitali smo profesora Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i psihologa Milanka Čabarkapu.

“To je jedini način da se zaposlite danas. U ovakvim vremenima raste poverenje u sistem koji je relativno stabilan, koji nudi mogućnost zaposlenja po ugovoru. Zato se javljaju i žene i muškarci, ima više poslova koji tamo mogu da se rade…”

On navodi da je drugačije u privatnom sektoru, gde se radi po projektima i kada projekat prestane taj neko ostane bez posla: “Projekat traje dve-tri godine i to je to, posle nema posla”.

“Sigurnost posla je presudan faktor, a tu je i taj porast nacionalne komponente u kriznim vremenima. Opet, u vreme obilnije krize ljudi beže van, kao što je to bilo ranije. Pored toga, još uvek vojska uživa relativno obilan ugled i prestiž, sigurno”, zaključuje on za B92.net.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Prvi put u istoriji, pripadnici Vojske Srbije održaće protestni skup sa zahtevima za poboljšanje socijalnog, materijalnog i radnog položaja i za zaustavljanje daljeg urušavanja vojske.

Protest je najavio Vojni sindikat Srbije za 27. novembar, ispred platoa Ministarstva odbrane. Na mirni građanski protest, kako su naveli, pozvani su svi članovi sindikata, vojnici, predstavnici naroda, pravna i fizička lica, koja žele da sačuvaju Vojsku Srbije od urušavanja i propadanja.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Republička Direkcija za imovinu ponovo je raspisala oglas za prikupljanje pismenih ponuda za prodaju kasarni u više gradova u Srbiji, a ovoga puta nudi se 22 vojna kompleksa.

Neki od njih već nekoliko puta su bili predmet prodaje, ali zainteresovanih nije bilo pa je sada, shodno tome, i njihova početna cena umanjena. Početkom godine Direkcija za imovinu prodavala je 21 kasarnu: u Aleksincu, Ostružnici, Zrenjaninu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Somboru, Čačku, Užicu, Valjevu, Beloj Crkvi, Irigu, Staroj Pazovi, Rumi i Vršcu, ali je interesovanje kupaca bilo izuzetno malo, tako da ga je našla samo kasarna u Rumi.
Ovoga puta na prodaji su vojni objekti u Beogradu, Irigu, Kraljevu, Nišu, Novom Sadu, Pančevu, Pirotu, Staroj Pazovi, Surdulici, Užicu, Čačku, Valjevu, Smederevskoj Palanci, Zaječaru, Irigu i Vršcu. Za vojni kompleks – skladište „Pod tvrđavom” u Novom Sadu početna snižena kupoprodajna cena je 972.771,43 evro. Na prošloj javnoj prodaji cena mu je bila 1.215.964,28 evra. Za vojni komplkeks „Jabuka” u Pančevu takođe je određena snižena početna kupoprodajna cena od 477.851,53 evra. I deo vojnog kompleksa „Kačarevo” u tom gradu prodaje se po sniženoj početnoj kupoprodajnj ceni od 9.891,48 evra. Za taj novac može se kupiti vanknjižni objekat betonske konstrukcije – zgrada prijemnog centra površine 40,40 kvadrata i dve parcele od oko 50 kvadratnih metara.
U Staroj Pazovi prodaje se deo vojnog kompleksa „Jugolaboratorije”, koji čine nekoliko parcela zemljišta, po početnoj ceni od 8.436,67 evra. Na prodaju je i deo vojnog kompleksa „Stari Banovci” u tom gradu, u okviru kojeg su dve parcele zemljišta, a njih po sniženoj ceni treba platiti 198.666,24 evra. Vojni kompleks „Nova Dobočaš“, skladište u Irigu, u okviru kojeg ima čak 22 objekta, ovoga puta prodaje se po sniženoj početnoj kupoprodajnoj ceni od 316.758,99 evra. Proletos je početna cena bila 395.948,74 evra. Za vojni kompleks „Beketovo” u Irigu, koji čini šest objekata u okviru kojih su magacin za eksploziv i municiju, kuhinja s trpezarijom, zgrada za stanovanje, stražarnica i drugi objekti, kao početna kupoprodajna cena određeno 306.531,10 evro.
U javnom pozivu objavljenom početkom godine za vojni kompleks – kasarnu „NH Žarko Zrenjanin” u Vršcu, u okviru kojeg ima 40 objekta, Direkcija za imovinu odredila je početnu cenu od 4.557.432,16 evra, a ovoga puta se prodaje po sniženoj ceni od 3.645.945,72 evra.
Može se očekivati da će država nastaviti da prodaje vojne komplekse i kasarne za koje je Ministarstvo odbrane procenilo da nisu neophodni za funkcionisanje Vojske Srbije. Vojska je prethodnih osam godina prodala 80 objekata i parcela, i u stanovima i novcu dobila oko 101 milion evra. Međutim, to je ipak manji deo od onoga što kao vojna imovina postoji u gotovo svakom gradu u Srbiji i što je već godinama prazno i ničemu ne koristi.
Vojna imovina se, inače, prodaje na osnovu master-plana koji je napravljen 2006. godine i na listi koja je tada sačinjena je 525 nekretnina, što znači da je za prodaju ostalo još više od 445 vojnih objekata. Novac dobijen od prodaje vojnih objekata sliva se u buyet Ministarstva odbrane, i to na poseban račun namenjen prevashodno za podršku reformi i reorganizaciji tog ministarstva i za poboljšanje materijalnog statusa pripadnika Vojske Srbije.

Zarađeno 190 miliona evra

Do sada je od prodaje oko 80 vojnih kompleksa i objekata prihodovano oko 190 miliona evra. Oko 15,7 miliona evra je u novcu, dok je ostatak „prebijen” kroz stanove. Kroz master-plan obzbeđeno je više od 1.000 krovova, pod kojima danas žive aktivni vojnici i oficiri, ali i manji deo vojnih penzionera koji nisu imali rešeno stambeno pitanje.

Izvor: RTV

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 16 septembar 2016 00:00

Propada vojna imovina u Somboru

Ministarstvo odbrane godinama pokušava da proda vojnu imovinu u Somboru. Među njima su i Dom vojske u centru grada i Kasarna Radivoj Ćirpanov kod bolnice. No, i pored nekoliko pokušaja prodaje zainteresovanih kupaca nema.

Dom vojske u centru grada nekada je bio mesto za izlaske, kako zbog bioskopa, tako i zbog velike letnje bašte. Danas slika savim drugačija, a zgrada površine od oko 4.500 kvadrata godinama pripada i u takvom je stanju da je sa nje počela da otpada i fasada, pa i ne čudi što Somborci kažu treba je dati i za džabe samo da više ne propada.

"Godinama ovde ispred Doma vojske čekam autobus i gledam kako ova zgrada propada. Treba je dati nekome, makar iz bez dinara, jer kada skroz propadne onda stvarno više nikome neće ni trebati, a ovde u centru ostaće pravo ruglo", kaže jedna Somborka.

"Dom vojske nekada je bio mesu gde su se Somborci rado okupljali. Mislim da bi trebalo razmišljati da se Dom ponovo otvori za kulturne sadržaje, jer takva mesta Somboru nedostaju", kaže jedan stariji Somborac.

Imaju Somborci ideja i šta bi se moglo uraditi sa kasarnom Radivoj Ćirpanov koja se naslanja na bolnici u u blizini je prigradskog neselja Goge.

"Mislim da bi u kasarni trebali otvoriti ambulantu ili školu. Za ambulantu ne bi bio problem, jerje kasarna j odmah tu pored bolnice. I škola bi značila mnogo, jer deca ne bi morala iz prigradskog naselja u centar grada u školu", kaže jedna mlada stanovnica Goga.

Koliko će još propadati ovi vojni objekti zavisi od toga kada će i po kojoj ceni Ministarstvo odbrane obajviti novu prodaju. To smo pitali i mi Ministarstvio odbarne, ali ni posle nekoliko dana odgovor nismo dobili.

Izvor: RTV (Zlata Vasiljević)

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 30 septembar 2015 06:17

Vojska prodaje aerodrom?

Predstavnici grada i članovi radne grupe prezentovali su planove za razvoj ako se aerodrom, ili deo aerodroma, vrati u Master plan VS za otuđenje

Na inicijativu Saše Todorovića, gradonačelnika Sombora, u Skupštini grada održan je sastanak sa predstavnicima Vojske Srbije u vezi sa projektom "Aerodrom Sombor". Sastanku su pored predstavnika nadležnih odeljenja iz Gradske uprave i članova radne grupe za sprovođenje ovog projekta, prisustvovali i predstavnici opštine Apatin, Prvog centra za obuku, Generalštaba VS i Ministarstva odbrane.

Predstavnici grada Sombora i članovi radne grupe prezentovali su planove za razvoj ako se aerodrom, ili deo aerodroma, vrati u Master plan VS za otuđenje, odnosno, prodaju. Infrastrukturalni razvoj, po rečima Todorovića i Gorana Nonkovića, koordinatora Radne grupe projekta "Aerodrom Sombor", jeste primarni cilj definisan Strategijom održivog razvoja Grada Sombora 2014-2020. i to u regionalnom smislu, tako da aerodrom zapravo predstavlja posebnu sferu interesovanja, kako u pogledu lokacije, tako i u odnosu na sve potencijalne investitore. Konstatovano je da pretvaranje vojnog u civilni aerodrom može biti jedan od ključnih činilica ekonomskog razvoja, privlačenja investitora i celokupnog značaja za Sombor, Apatin i ostale opštine.

MINISTARSTVO ODBRANE

ZAKLjUČENO je da će predstavnici VS i Ministartstva odbrane sačiniti izveštaj koji će obuhvatati predložene mere, kao i potrebe grada. Takođe, oni će dati svoje viđenje bezbedonosnih mera i vojnih potreba. Oba izveštaja će biti prezentovana Savetu za nepokretnosti Ministarstva odbrane, koji je ujedno i krajnja instanca odlučivanja o sudbini somborskog aerodroma.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Drugi pišu

Na inicijativu Saše Todorovića, gradonačelnika Sombora u četvrtak, 10. septembra, održan je sastanak vezan za realizaciju Projekta „Aerodrom Sombor“. Sastanku su pored predstavnika nadležnih odeljenja iz Gradske uprave i članova radne grupe za sprovođenje Projekta „Aerodrom Sombor“ prisustvovali i predstavnici opštine Apatin, Vojske Srbije - Prvog centra za obuku,   Komande za obuku, Komande RV i PVO, Generalštaba Vojske Srbije, Uprave za opštu logistiku sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane,te Uprave za infrastrukturu sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane Republike Srbije.

Predstavnici grada Sombora, i članovi radne grupe prezentovali su dosadašnje aktivnosti i planove za razvoj ukoliko se aerodrom ili deo aerodroma vrati u Master plan Vojske Srbije za otuđenje. Infrastrukturalni razvoj, po rečima Saše Todorovića  gradonačelnika Sombora i Gorana Nonkovića, koordinatora Radne grupe projekta „Aerodrom Sombor“, jeste primarni cilj definisan  Strategijom  održivog razvoja Grada Sombora 2014-2020, i to u regionalnom smislu,  tako da aerodrom zapravo predstavlja posebnu sferu interesovanja, kako u pogledu lokacije, tako i u odnosu na sve potencijalne investitore. Konstatovano je da  aerodrom može biti jedan od ključnih činilica ekonomskog razvoja, privlačenja investitora i celokupnog značaja za Sombor, Apatin i ostale lokalne samouprave u okruženju.

Predstavnici Vojske Srbije i Ministarstva odbrane su ponudili svoje generalno viđenje budućnosti aerodroma i vojnih objekata u gradu, bez iznošenja konkretnih predloga. Nakon sastanka u Gradskoj upravi učesnici su obišli aerodrom kako bi se na licu mesta upoznali sa stvarnim stanjem na terenu i načinima na koje Vojska Srbije koristi aerodrom i prateće objekte.

Na kraju dana, zaključeno je da će predstavnici Vojske Srbije i Ministartstva odbrane sačiniti izveštaj koji će obuhvatati predložene mere kao i potrebe grada. Takođe, oni će dati svoje viđenje bezbedonosnih mera i vojnih potreba. Oba izveštaja će biti prezentovana Savetu za nepokretnosti Ministarstva odbrane, koji je ujedno i krajnja instanca odlučivanja po pitanju dalje sudbine somborskog aerodroma.

Zakletva septembarske klase vojnika i pitomaca Vojske Srbije, održana u subotu 19. septembra, bila je prilika da predstavnici grada Sombora, opštine Apatin, članovi radne grupe za realizaciju Projekta “Aerodorm Sombor” održe još jedan sastanak sa predstavnicima Vojske Srbije i Ministarstva odbrane kako bi još jednom sagledali sve bitne činjenice vezane za realizaciju Projekta “Aerodrom Sombor”.

Objavljeno u Somborske vesti

Republička direkcija za imovinu raspisala je oglas radi otuđenja nepokretnosti koje nisu neophodne za funkcionisanje Vojske Srbije, a među ponuđenom vojnom zaostavštinom nalazi se i somborski Dom vojske, koji je nešto starijim Somborcima još uvek u sećanju kao „Dom JNA“. Vojni kompleks Kluba vojske na Vencu Radomira Putnika sastoji se iz prizemlja, dva sprata i potkrovlja ukupne površine 4.195 kvadratnih metara. Na prodaju je ponuđen i metalni kiosk, površine 23, kuglana od 247, odnosno letnja pozornica površine 69 kvadrata, tako da ukupna površina objekata ponuđenih na prodaju iznosi 4.544 kvadratna metra.

Klub Vojske je ponuđen na prodaju po sniženoj početnoj kupoprodajnoj ceni, u iznosu od 1.631.165 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem zvaničnom kursu NBS, piše u pozivu, pošto evidentno nije uspela prva, prošlogodišnja prodaja objekta koji je mnogim starijim Somborcima ostao u lepom sećanju kao jedno važno mesto društvenog i kulturnog života grada. Tu je decenijama radio najveći bioskop, odvijale su se kulturno-umetničke manifestacije, a pamte se igranke u velikoj bašti koja se takođe našla „na dobošu“.

Prilikom prvog oglašavanja prodaje Doma vojske u Somboru, u decembru prošle godine, ponuđač, odnosno Vojska Srbije, je kao početnu cenu odredila nešto preko dva miliona evra, što je očigledno bilo previše za eventualno zainteresovane. Među onima koji su pokazali interes je bila i lokalna samouprava, čiji je prvi čovek, gradonačelnik Saša Todorović, tada izjavio da je grad načelno zainteresovan za ovaj impresivni, ali odavno zapušteni i ruinirani objekat.

Ova načelna, a očigledno do sada nerealizovana namera varoških vlasti je bila inicirana brojnim „projektima“, koji su podrazumevali drugačiju namenu impresivnog zdanja na samom obodu pešačke zone. Predlozi su varirali od onog da se uz pomoć ovdašnjeg Pedagoškog fakulteta u Somboru otvori još neka državna visokoškolska ustanova, kako bi u dogledno vreme kolevka srpske novovekovne pismenosti postala univerzitetski centar, pa sve do onog da se u zgradu Doma vojske preseli gradska administracija i ovdašnja Policijska uprava. Time bi njihovo današnje sedište, zdanje Skupštine grada, poznatije kao Županija, u potpunosti promenilo namenu i kao jedan od zaštićenih spomenika kulture služilo za reprezentativne i događaje kulture.

U prvobitnom, decembarskom, pozivu za prodaju vojne imovine našlo se mesta i za nekadašnju kasarnu „Narodni heroj Radivoj Ćirpanov“, koja se nalazi odmah pored bolničkog kompleksa „Dr Radivoj Simonović“, ali i pored najava da bi ovaj objekat mogao da pretrpi prepravke ne bi li i on postao medicinska ustanova, sve je ostalo samo na planovima.

Planovi za aerodrom

Somborci su zainteresovani i za sudbinu nekadašnjeg vojnog aerodroma na pola puta do Apatina, za koji se decenijama unazad protežu nerealni planovi o prerastanju sadašnje baze Prvog centra za obuku Vojske Srbije u civilnu putničku i kargo vazdušnu luku. Poslednji tračak nade da bi se nešto od planova o civilnom aerodromu moglo i ostvariti, dala je nedavno republička ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović, koja je prilikom posete Somboru potvrdila da je o tom problemu razgovarala sa gradonačelnikom Todorovićem, te da bi i somborski, sada isključivo sportski, aerodrom mogao da uđe u Javno preduzeće „Aerodromi Srbije“, čije je formiranje nekoliko puta u proteklih godinu dana najavljivala kao potpuno izvesno.

izvor: Dnevnik

Objavljeno u Drugi pišu

Polaganjem venaca na spomenik Radovana Medića, zastavnika Vojske Srbije i na spomenik žrtvama ratova 1990/99. godine u Parku heroja, delegacije grada Sombora i Prvog centra za obuku Vojske Srbije Sombor, odali su počast žrtvama NATO bombardovanja.

Vence su položili i senima žrtava se poklonili gradonačelnik Sombora Nemanja Delić,  Vasa Relić, zamenik gradonačelnika, te pripadnici Prvog centra za obuku Sombor, komandant Prvog centra potpukovnik Lazar Ostojić, kapetan Dubravko Marić i poručnik Borislav Jegarčev.

-. Naša obaveza je da svake godine obeležavajući ovaj dan kada je počelo bombardovanje naše otadžbine, ukažemo poštovanje svima onima koji su braneći svoju zemlju dali najvrednije šta imaju, a to je njihov život. Naša zemlja je bila bombardovana od strane velikih sila i međunarodno pravo i pravda nisu tada bili u prvom planu i mi smo veoma dobro osetili šta znači biti žrtva nasilja. Mnogi nedužni ljudi, civili, čak i deca su poginuli u bombardovanju i to su nenadoknadivi gubici. Obaveza svih nas je da,  vodeći mudru politiku,  ne dozvolimo da se ovakve stvarevojska ikada više ponove u našoj zemlji. Sombor je pretrpeo velike štete i prve bombe su pale na naš grad  i mi ćemo kao grad i lokalna zajednica učiniti sve da se ovakve stvari u Somboru nikad više ne dogode. Dostojanstveno obeležavajući Dan sećanja na žrtve NATO bombardovanja nećemo dozvoliti da njihove žrtve padnu u zaborav – kazao je gradonačelnik Delić.

Objavljeno u Somborske vesti

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top