Javni radovi se, u skladu sa Lokalnim akcionim planom zapošljavanja, sprovode kao mera aktivne politike zapošljavanja koju grad Sombor organizuje uz tehničku podršku Nacionalne službe za zapošljavanje – filijala Sombor.

Prema uslovima navedenim u raspisanom Javnom konkursu, javni radovi će trajati do četiri meseca, a sprovodiće se u somborskim selima i obuhvatiće radove u oblasti obnavljanja infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode.

Organizatori javnih radova mogu biti javna komunalna preduzeća sa teritorije grada Sombora, a u obavljanju javnih radova biće angažovana nezaposlena lica sa evidencije somborske Filijale NSZ.

Prijave se podnose Nacionalnoj službi za zapošljavanje – filijala Sombor, Apatinski put br. 1, 25000 Sombor.

Rok za prijave je 20. april 2018. godine.

Tekst konkursa dostupan je ovde, a prijava ovde.

Objavljeno u Somborske vesti

Tokom 2018. godine Odeljenje inspekcije i komunalne policije Gradske uprave grada Sombora, vršiće permanentni inspekcijski i komunalno-inspekcijski nadzor u svim naseljenim mestima na teritoriji grada Sombora.

Već tokom marta, lica ovlašćena za inspekcijski nadzor posetiće sva somborska sela i građani će imati priliku da na licu mesta, neposredno, komunalnim policajcima ukažu na komunalne probleme u svom selu.

Odeljenje inspekcije i komunalne policije nadzor u selima će vršiti prema sledećem rasporedu:
– 07. mart – Stapar i Doroslovo
– 08. mart – Čonoplja
– 14. mart – Kljajićevo i Telečka
– 15. mart – Stanišić i Riđica
– 21. mart – Svetozar Miletić i Aleksa Šantić
– 22. mart – Gakovo i Rastina
– 28. mart – Bački Breg i Kolut
– 29. mart – Bezdan i Bački Monoštor

Odeljenje inspekcije poziva građane svih somborskih sela da prijave sa kojim komunalnim problemima se suočavaju, bilo da su u pitanju problemi koji se odnose na korišćenje i održavanje javnih i zelenih površina, zauzeće javnih površina ili odvođenje atmosferskih voda, zatrpavanje atmosferskih kanala, problemi oko iznošenja smeća ili divljih deponija, ruševnih objekata i drugih problema.

Uočene probleme građani mogu prijaviti u svojoj mesnoj zajednici (lično, putem telefona, pisanim putem ili putem elektronske pošte), ovlašćenim licima za vreme njihovog boravka u selu, kao i Odeljenju inspekcije i komunalne policije pisanim putem na adresu: Trg cara Uroša 1, 25000 Sombor, putem telefona broj: 025 468 241, ili putem elektronske pošte na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Objavljeno u Somborske vesti

Da li ste nekada sanjali da imate kuću u nekom italijanskom selu? Vesti koje ste čekali konačno su stigle.

Sada, jednu nekretninu možete da kupite za nešto više od 1 dolara ili tačnije, za samo jedan evro.

Nalazi se u brdovitom predelu Barbagije na mediteranskom ostrvu Sardinija. Na prodaju je na stotine kuća za samo jedan evro. Ovo nije prvi italijanski grad koji pokušava da obezbedi sebi opstanak, ali je prvi koji ispunjava obećanje da će kuće prodavati za jedan evro. Pored svega, on privlači ljude i svojim istorijskim lokalitetima i lepotom predela.

Međutim, nekretnine dolaze i sa jednom cakom - 200 nekretnina koja se nalaze na prodaji su u lošem stanju i vlasnici se obavezuju da će ih u naredne tri godine srediti i u njih uložiti bar 25.000 evra.

Iza svega se krije pokušaj oživljavanja gradića kao on ne bi postao još jedan grad duhova. U poslednjih pola veka populacija se sa 2.250 smanjila na 1.300 ljudi sa jednom bebom godišnje.

Ovo je najautentičniji i nepromenjeni deo Sardinije. Nekada prenaseljen danas leži na lavirintima prolaza i muralima prekrivenim trgovima koji su prazni od kako su mlađi stanovnici rešili da napuste ovo mesto i odu u veće gradove.

Neki od delova ovdašnje tradicije još uvek žive, piše edition.cnn.com. Lokalni pastiri i dalje prave izvrstan premijum kozji sir Casu Flore Sardo po kome je ova oblast i poznata, ali tu je i još po neki zanatlija.

Grad je usvojio posebnu uredebu koja je omogućila da te nekretnine stavi na tržište po povoljnim cenama. Gradonačelnik se nada da će renoviranje kuća pomoći stvaranju novih radnih mesta i oživljavanju lokalne ekonomije.

Izvor B92

Objavljeno u Planeta

Rukovodstvo sela Bormida u Italiji nudi 2.000 evra svakome ko se tamo preseli, u pokušaju da spreči da to mesto postane "naselje duhova".

Svako ko se preseli u Bormidu, koje je na samo 420 metara iznad nivoa mora u regionu Ligurija na zapadu Italije, plaćaće kiriju od oko 50 evra. Bormida trenutno ima oko 394 stanovnika.

Inicijativu je pokrenuo zvaniičnik Danijel Galijano kako bi udahnuo život u selu čiji je broj stanovnika u proteklih nekoliko godina drastično smanjen, jer mladi odlaze da pronađu posao u najbližem velikom gradu Savoni ili dalje.

Konačni detalji o iznosu ponuđenog gotovog novca tek treba da budu utvrđeni i odobreni u lokalnoj skupštini, ali ukoliko sve prođe u najboljem redu od naredne godine svako ko pređe da živi u iznajmljenom ili kupljenom domu u Bormidi dobiće na poklon 2.000 evra.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta

Dom kulture na Bezdanskom putu obnovljen je pre tri godine. Iako je u njegovu rekonstrukciju uloženo više od dva i po miliona dinara on je napušten i zakatenčan, a meštani ovih salaša više nemaju ni gde da kupe hleb i druge namirnice.

"Najosnovnije namirnice su se mogle kupiti u toj prodavnici tako da je to meštanima ovih salaša bilo dovoljno. Sada je dom već nekoliko godina zatvoren i mislim da je kranje vreme da se otvori neka trgovina barem za hleb i druge osnovne stvari", kaže Ranko Lakobrija, meštanin Bezdanskog puta.

Rekonstrukciju Doma kulture finansirala je Direkcija za izgradnju grada, a njegovo korišćenje u nadležnosti je Javnog komunačnog pteduzeća "Prostor". A meštani Bezdanskog puta upravo u tom preduzeću vide krivca što rekonstruisani dom stoji zakatančen.

"Ovaj dom radio je 50 godina, a sada meštani kupuju hleb koji se prodaje iz kombi vozila. Mi smo našli zainteresovanog zakupca za ovaj prostor, ali JKP "Prostor" nerazumevanjem i veklikom cenom zakupa bukvalno tera zakupce", kaže Antun Delija, član Saveta MZ "Gornja varoš" sa Bezdanskog puta.

U JKP "Prostor" kažu da je prošlog meseca bila licitacija za dva poslovna prostora u Domu kulture na Bezdanskom putu, ali zainteresovanih nije bilo. Naredna licitacija biće ovog meseca. Početna cena za prostor od 36 kvadrata je oko 8.000 dinara, a za veći od skoro 60 kvadrata 14.000 dinara.

U salašima Nenadić stari dom kulture u postupku je restitucije, pa je bivša škola predviđena za novi dom kulture, ali i ta zgrada propada već godinama.

"Rekonstrukciju ovog doma inicirao je Savet MZ "Gornja varoš" i urađen je projekat rekonstrukcije. On je na spisku investicija naše mesne zajednice, a biće realizovan kada se steknu uslovi", kaže sekretar MZ "Gornja Varoš" Radenko Vojvodić.

A to kada se steknu uslovi znači kada ova investicija uđe u program radova Grada Sombora, jer mesne zajednice namaju više nikakvih ingerencija nad domovima kulture.

Najgore je u salašima Gradina gde dom kulture propada više od 20 godina. Napori meštana ovih salaša da se dom obnovi za sada su bez ikakovog uspeha. Sami su obezbedili projekat rekonstrukcije, ali kažu on sada negde skuplja prašinu.

"U Gradini ima mladih ljudi, koji su ostali na salašima, zasnovali svoje porodice i treba da se obnovi ovaj Dom kulture. Zato smo mi i pokrenuli ovu priču, ali to nikoga ne interesuje", kaže Stipan Hornjak jedan od inicijatora obnove doma u Gradini.

Slična situacija je i u drugim salaškim naseljima. Domovi kulture prazni su i zapušteni. A nekada je u svakom od njih radila trgovina, kafana, a velike sale koristile su se za razne programe.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Komisija za izbor korisnika pomoći za rešavanje stambenih potreba izbeglica za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom i nabavku paketa pomoći za popravku ili adaptaciju određene seoske kuće sa okućnicom, objavila je javni poziv za kupovinu 30 seoskih kuća i nabavku paketa građevinskog materijala.

Pravo na pomoć pri kupovini seoskih kuća mogu ostvariti lica koja imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Grada. Pomoć je bespovratna i dodeljuje se u maksimalnom iznosu od 1.355.016,30 dinara za kupovinu kuće i nabavku paketa građevinskog materijala za popravku ili adaptaciju kuće.

Pomoć za kupovinu kuće može se odobriti do najviše 1.170.241,35 dinara, dok se za nabavku paketa građevinskog materijala može odobriti najviše do 184.774,95 dinara.

U javnom pozivu se navodi i da korisnik pomoći, koji bude izabran, može sa dodatnih 50 odsto sopstvenih sredstava da učestuje u kupoprodajnoj ceni seoske kuće, odnosno u iznosu do 50 odsto od iznosa koji se odobrava javnim pozivom.

Pravo na pomoć za rešavanje stambenih potreba izbeglica dodelom pomoći za kupovinu seoskih kuća i dodelom paketa pomoći, mogu ostvariti izbeglice koje su, usled događaja iz perioda od 1991. godine do 1995. godine, stekle status izbeglice u Republici Srbiji, bez obzira na njihov status u vreme rešavanja stambene potrebe.

Konkurs je objavljen na ovom sajtu u rubrici info pult, u kategoriji konkursi/javni pozivi.

Rok za prijavu na javni poziv je 20. februar 2017. Godine

Dokumentacija tražena konkursom dostavlja se lično na šalter 11 i 12 Gradskog uslužnog centra, ili putem pošte na adresu: Gradska uprava grada Sombora, Trg cara Uroša 1, sa napomenom „Za Javni poziv – RSP, Potprojekat 5 - seoske kuće.”

Objavljeno u Somborske vesti
nedelja, 27 novembar 2016 00:00

Susret sela Bačke u Staparu

U poslednje dve godine agrarni budžet je smanjen, subvencije za poljoprivrednu proizvodnju su tri puta manje, pa se seljaci pitaju da li je to politika koji vodi ka očuvanju sela, čulo se na susretima sela Bačke u Staparu.

Profesor dr Miladin Ševarlić, narodni poslanik kaže da je ovakva politika pogubna za srpskog seljaka.

U 2015. godini imali smo smanjenje subvencija sa 100 na 20 hektara, u 2016. godini usledio je drugi šok gde je subvencija sa 12.000 smanjena na četiri hiljade.

"To znači da je praktično poljoprivredno gazdinstvo oštećeno za 800.000 dinara subvencija. To je 6.500 evra na godišnjem nivou. To ni jedna poljoprivreda u Evropi ne bi izdržala", istakao je on.

Radivoj Nadlački, savetnik ministra poljoprivrede je rekao:

Nivo agrarnog budžeta bi trebao da bude iznad pet odsto, ali i to je malo.

Za četrdeset godina koliko Kulturno prosvetna zajednica organizuje susrete sela Srbije od 40 sela pobednika, dvanaest sela je potpuno nestalo, kaže Živorad Ajdaćić , generalni sekretar KPZ Srbije.

"Mi dajemo 10.000 evra strancima kad otvore fabriku, umesto da damo mladim veterinarima i onima koji ostaju na selu", poručio je on.

Na susretu sela Bačke čulo se da politika ruralnog razvoja ne daje rezultate i da država pod hitno mora da se okrene i očuvanju malih gazdinstava, a ne samo da štiti velike proizvođače, kako ne bismo došli u situaciju da imamo hiljadu hektara na jednog traktoristu i prazno selo.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Saša Todorović, gradonačelnik grada Sombora, Zoran Miler, član Gradskog veća zadužen za oblast poljoprivrede razvoja sela i zaštite životne sredine i Slobodan Kosanović, načelnik Odeljenja za poljoprivredu Gradske uprave grada Sombora obišli su završne radove na projektu sanacije i ojačavanju kolovoza atarskog puta Bezdan – Pista – gakovački put II deonica gde je asfalt postavljen u dužini od 1.170,2 metra. Ugovorena vrednost ovog posla je 5.080.812,00 dinara; izvođači radova su: VD „Jugokop-Podrinje“ d.o.o. Šabac i „Vojvodina-Bačka put“ ad Novi Sad.

Predstavnici Gradske uprave obišli su i završne radove na pojačanom održavanju atarskog puta od puta Sombor – Kljajićevo do Starog sivačkog puta, gde se radi na asfaltiranju kolovoza dužine 1.761 metar. Ugovorena vrednost radova na ovom putnom pravcu je 11.526.118,98 dinara a radove izvodi „Karin Komerc“ MD. Za radove na pomenutim atarskim putevima opredeljeno je ukupno 36.413.194,28 dinara, dok je sprovođenjem javnih nabavki ostvarena ušteda od 13.818.738,76 dinara.

Prema rečima gradonačelnika Saše Todorovića, „asfaltiranje atarskih puteva će poljoprivrednicima, povrtarima i proizvođačima jagodičastog voća olakšati pristup njivama pogotovo u jesenjem periodu kada ima dosta padavina koje su uticale na oštećenje i uništavanje atarskih puteva.“

- Vrednost obradive zemlje i poljoprivrednih parcela na teritoriji grada Sombora će biti veća što može pozitivno uticati na privlačenje investicija u naš grad. Pored toga, put ka Gradini će povezati nekoliko salaških naselja i omogućiti bezbedniji saobraćaj na magistralnom putu ka Kljajićevu, tako što će se na novi atarski put preusmeriti poljoprivredna mehanizacija. – rekao je Todorović. Zoran Miler je prilikom obilaska radova najavio da će pored ovih atarskih puteva uskoro započeti radovi na atarskom putu Radojevići – Kanal.

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 15 oktobar 2014 12:04

LSV: Međunarodni dan žena na selu

Povodom Međunarodnog dana žena na selu, Forum žena Gradske organizacije Lige socijaldemokrata Vojvodine Sombor, podseća da žene na selu u svetu čine 43% radne snage u poljoprivrednoj proizvodnji, da poseduju samo 2% zemlje i ostvaruju samo 1% svih poljoprivrednih primanja.

Žene na selu, tradicionalno, nemaju pravo na nasleđe,  gazdinstva se retko vode na njih, samim tim to im otežava podizanje kredita i pokretanje sopstvenog posla. Primetno je da retko učestvuju u lokalnoj vlasti na mestima odlučivanja što im onemogućava da zastupaju svoje stavove i da ravnopravno donose odluke sa kolegama.

Tri od četiri žene na selu su žrtve porodičnog nasilnika. Nasilnici se uglavnom ne prijavljuju zbog sramote, a ako ih i prijave, žrtve u svojoj sredini budu obeležene kao krivci. Posebno je ugrožena kategorija starih žena i njihova samačka domaćinstva gde one, najčešće, sve obavljaju same, žive u bedi i siromaštvu, niko ih ne obilazi i ne mogu do doktora, niti ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu.

Neophodna je njihova stalna edukacija , kao i ohrabrivanje njihovog ličnog razvoja i podrška za ekonomsko osamostaljivanje i puno učešće u donošenju odluka.

Forum žena Gradske organizacije Lige socijaldemokrata Vojvodine Sombor ukazuje na specifičan položaj žena na selu i da njihov doprinos u društvu nije u dovoljnoj meri priznat. Podsećanjem na 15. oktobar  iskazujemo  poštovanje ženama na selu koje one svakako zaslužuju.

Objavljeno u Politika

Treća radionica o seoskom turizmu održana je 28. maja 2014. godine u prostorijama dečijeg odeljenja Gradske biblioteke Karlo Bijelicki.

U okviru treće radionice obrađene su sledeće teme: plan razvoja ruralnog turizma Srbije, prilagođavanje usluga ruralnog turizma savremenom gostu, oblici turizma i ugostiteljske usluge u seoskom turizmu, projektovalje i umrežavanje u okviru destinacije, kao i organizacija turizma u okviru destinacije.

Radionice o seoskom turizmu održavaju se u organizaciji Turističke organizacije grada Sombora, a u realizaciji konsultantske kuće Futurizam iz Novog Sada.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 22 maj 2014 04:22

RAGS: Sredstva za MZ Bezdan i grad Sombor

Razvojna agencija grada Sombora aplicirala je na konkurse Pokrajinskog sekretarijata za privredu,zapošljavanje i ravnopravnost polova u ima grada Sombora i MZ Bezdan. 

1.Konkurs: „Bespovratna sredsta gradovima i opstinama za finansiranje projekata u oblasti afirmacije seoskih sredina koa turistickog potencijala " selo sa razglednice" 

Nosilac projekta: MZ Bezdan

2.Konkrus: „Sufinansirajuća sredstva jedinicama lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine za programe i mere aktivne politike zapošljavanja u 2014. Godini“

Nosilac projekta: Grad Sombor

Od strane Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zaposljavanje i ravnopravnost polova odobreno je 180.000,00 dinara MZ Bezdan i 2.500.000,00 dinara Gradu Somboru.

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 19 februar 2014 05:57

Bolje konobar u gradu nego gazda u selu

Polovina vojvođanskih opština, prema podacima Ministarstva za regionalni razvoj, je nerazvijena ili nedovoljno razvijena. Jaz između bogatih i siromašnih sve je veći iako je ravnomerniji razvoj jedan od prioritetnih ciljeva naše zemlje. Kako da siromašni izađu iz tog kruga i da li im je poljoprivreda jedina i najveća razvojna šansa?

Sela i manji gradovi u Vojvodini se prazne, a u njima je oko 20 hiljada napuštenih kuća. Za nekoliko hiljada evra u Ostojićevu kod Čoke može se kupiti pristojna kuća sa nemalom okućnicom, kaže predsednik Saveta Mesne zajednice u tom selu Josip Češljar.

"Cena kuća se kreće oko dve i po-tri hiljade evra. To su kuće sa kupatilom i sa okućnicom 10-15 ari. Prošle godine skočile su cene zemlje tako da se jutro oranice prodaje po tri hiljade evra. Ranije se prodavalo za 900 do 1.500 evra", kaže Češljar. 

Naš sagovornik na primeru svoje generacije svedoči o razmerama migracija iz sela koje je za 10 godina izgubilo četvrtinu stanovnika. 

 "Iz moje generacije od 22 đaka u razredu, u selu je ostalo nas četvoro. Čim ne vide ekonomsku računicu zemlju daju u arendu onima kojima se to isplati da rade, a oni uživaju negde. Više im se isplati, da bude konobar u Novom Sadu nego da radi na svom imanju", upozorava Češljar. 

Da bi se zaustavilo propadanje sela, potrebna su ulaganja u infrastrukturu, kao i poljoprivredu i otvaranje manjih pogona. Novac za te namene postoji u budžetima i domaćih razvojnih, ali i predpristupnih fondova EU, kao i u kreditima međunarodnih finansijskih institucija i poslovnih banaka. 

Direktor pokrajinskog Fonda za razvoj poljoprivrede Jožef Sabo kaže da su raspisani novi konkursi za povoljne kredite za navodnjavanje, podizanje vinograda, pčelarstvo i nabavku poljoprivredne mehanizacije i navodi rezultate te institucije u proteklom periodu. 

 

"U proteklih 10 godina uspeli smo da podelimo preko dve i po hiljade kredita u iznosu do 17 miliona evra. Zahvaljujem se Kraljevini Norveškoj koja je donacijom milion evra pokrenula ovaj fond. Sada taj milion vredi sedam miliona evra", ističe Sabo. 

Iako to nije bila namera, najviše novca otišlo je u razvijenije opštine, dok su siromašni lane dobili mrvice, kaže pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić. 

 "Srednji Banat je dosta loš, nije bolji ni severni Banat, a u južnom Banatu se nešto događa, ali ne još kako bismo želeli. Ima dosta opština koje su dostavile dosta prijava na konkurse. Sve zavisi od ljudi koji rade u lokalnim samoupravama", objašnjava Ješić. 

Selo je ostarilo, pa je teško očekivati od starijih poljoprivrednika da ulaze u rizične poduhvate i uzimaju kredite. Da bi podstakla vraćanje mladih na selo, pokrajinska administracija je ove godine namenila u budžetu 100 miliona dinara za kupovinu 100 napuštenih seoskih kuća u kojima će mladi parovi moći besplatno da žive narednih 10 godina. 

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić kaže da je ruralni razvoj jedan od stubova strategije razvoja poljoprivrede za šta očekuje pomoć EU. 

"Treba da znamo da samim pristupanjem Srbije EU komponenta ruralnog razvoja će dobiti na značaju. Upravo to i predviđa Strategija razvoja poljoprivrede. Sve veći akcenat će biti na ruralnoj komponenti, upravo da se zadrži stanovništvo na selu. Ne možemo da dozvolimo da stanovništvo iz sela ode u gradove, uništićemo i gradove, a sela će ostati pusta", ukazuje Glamočić. 

U razvijenim zemljama EU sela po infrastrukturi ne zaostaju za gradovima, pa je zaustavljena migracija u gradove. Na taj način sprečava se prekomerno doseljavanje koje rađa mnoge komunalne i druge probleme, ali i obezbeđuje razvoj i život manjih gradova i sela.

Objavljeno u Drugi pišu

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top