U ambijentu Dida Hornjakovog salaša u salaškom naselju Gradina kraj Sombora, promovisan je svojevrsni vodič kroz turističku ponudu vojvođanskih salaša Miroslava Božina "Salaši za vas".

O salašima na kojima se živelo, radilo, uživalo, kojima nisu odoleli slikari od Šumanovića do Konjovića i Stojkova, koje su opevale i tambure i gajde, koje perom ovekoveče književnici od Veljka Petrovića do Isidore, poštujući sva pravila savremene turističke prezentacije, Miroslav Božin je u svojoj knjizi "Salaši za vas" predstavio 65 turističkih i vinskih salaša širom Bačke, Banata i Srema.

"Salaš je, u stvari, jedna usamljena kuća na planeti i mesto koje najbliže dodiruje nebo i zemlju. Salaš može da bude pustolovina i mesto gde ćete da se provedete, da uz hranu, tamburaše, pa ako se i opijete, i da prenoćite, provedete nezaboravne trenutke", objasnio je autor knjige Miroslav Božin.

Nudeći sve raskoši paorske salaške planete, sledi poglavlje o salašarskim ukusima sa receptima: od svečarskih ručkova i svinjokolja do salaške hrono ishrane, kao i bogata ponuda salaški pića. Na koncu, tu je i dragocen rečnik 100 salašarskih pojmova koji objašnjava šta su ajgir i ambar, brica i brnjica, ćilim i čardak, fićok i fruštuk, glokna i guvno, kačica i levča.

Sombor je jedini od svih brojnih vojvođanskih varoši bio vencem okružen nizom od 15 salaških naselja, značajnih za privredno, demografsko i urbano uzrastanje današnjeg Sombora.

"Danas, kapitalizacija salaški naselja oko Sombora, koja su da pomenem, bila najčešće srpska i bunjevačka, izuzetno je važna sa više aspekata. Turizam je samo jedan od tih aspekata: na salašima ima puno toga da se nauči, oni zaista predstavljaju jednu kulturno istorijsku baštinu ovog prostora koja je nezaobilazna danas u njegovom predstavljanju bilo koje vrste", ispričao je Milan Stepanović, publicista i zavičajni istoričar.

Božinovi salaši su pouzdani vodič, kroz 65 vojvođanskih salaša i prilika posetiocu da se uveri u gostoljubivost i lepotu gostinjske sobe, gonka, avlije, bagremove i dudove hladovine...

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Stado ovaca i čobanin. To je nekada bila uobičajena slika na okolnim somborskim salašima. Danas čobana više skoro i da nema, a jedan od retkih koji već 25 godina istrajava u tom, poslu je Stevan Đuran. Sa ovcama je na ispaši od početka maja do kraja decembra. Svaki dan.

"Nije teško, u jednu ruku, ali s druge strane morate voleti taj posao i imati srpljenja. Ovca zahteva mnogo pažnje i brige. Nije to samo isterati ovce na pašu, jer treba pratiti kako ona pase, da li joj nešto fali. Kažu lako je čuvati ovce, ali ja znam da to uopšte nije lako", kaže Đuran.

U Stevanovom stadu je 130 ovaca. Davno je odustao od angažovanja čobanina, jer se dobar i pouzdan čobanin više ne može naći. Nema više kupaca ni za ovčiju vunu, a ni sir više nema ko da pravi.

"Ovca je najisplativija ako prodajete jagnjad, vunu, pravite ovčji sir. Danas samo prodajem jagnjad i na granici sam isplativosti", kaže Đuran.

Ovaca je sve manje, a samo u salašima Bukovac nekada je bilo više hiljada ovaca.

"Na Bukovcu je nekada bilo i do 3.000 ovaca. Sada ih ima najviše 500. Slična situacija je i u drugim salašima", kaže Đuran.

Od ovčijeg mlekad, ovaca rase cigaja, nekada se pravio čuveni somborski sir. Ovaca je sve manje, a ni somborski sir više nema ko da pravi, iako somborski sir ima oznaku zaštićenog geografskog porekla.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Kuće i salaše u okolini Sombora sve više kupuju stranci, pre svega iz arapskih zemalja.

Franja Šimun odnedavno ima nove komšije koje su kupile kuću preko puta njegove.

"Ja sam čak i za kupca prvog salaša pravio neke kapije i radio druge poslove. Dođu na nekoliko dana, pa ih nema mesecima, to godišnje bude četiri, pet puta. Nemamo neke komunikacije osim što se javimo, kupovali su od mene lubenice. Čini mi se da su zatvoreni, jer ne znaju kako će ih narod ovde primiti", kaže Franja.

Iz arapskih zemalja su i nove prve komšije porodice Paštrović. Njihov salaš od novih komšija deli samo jedna njiva.

"Retko ih srećemo, a kada se sretnemo mahnu, jave se. Ne dolaze tako često", kaže Ivan Paštrović.

"Dođu tri, četiri puta godišnje", nadovezuje se Antun Paštrović.

Na Bezdanskom putu poslednje dve godine prodato je, kako meštani kažu žiteljima arapskih zemalja, sedam kuća i salaša. U salašima Gradina dva salaša, na Nenadiću dva salaša, a počela je i prodaja na starom Sivačkom putu.

U somborskom katastru pokušali smo da doznamo koliko je u poslednje dve godine stranih državljana kupilo nekretnine, ali su nas uputili na Republički geodetski zavod. Tamo su nam rekli da je vađenje tih podataka dugotrajan posao.

Nisu nam odgovorili ni kako strani državljani mogu postati vlasnici nekretnina u Srbiji i iz kojih su najčešće zemalja. Rečeno je da će odgovori stići kada naša pitanja stignu na red.

Strani državljani u Srbiji mogu postati vlasnici nekretnina samo ako postoji reciprocitet, odnosno ako državljani Srbije u njihovi zemljama takođe mogu da kupuju nekretnine. Sasvim drugačija je situacija ako su u pitanju preduzeća čiji su osnivači stranci.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Dom kulture na Bezdanskom putu obnovljen je pre tri godine. Iako je u njegovu rekonstrukciju uloženo više od dva i po miliona dinara on je napušten i zakatenčan, a meštani ovih salaša više nemaju ni gde da kupe hleb i druge namirnice.

"Najosnovnije namirnice su se mogle kupiti u toj prodavnici tako da je to meštanima ovih salaša bilo dovoljno. Sada je dom već nekoliko godina zatvoren i mislim da je kranje vreme da se otvori neka trgovina barem za hleb i druge osnovne stvari", kaže Ranko Lakobrija, meštanin Bezdanskog puta.

Rekonstrukciju Doma kulture finansirala je Direkcija za izgradnju grada, a njegovo korišćenje u nadležnosti je Javnog komunačnog pteduzeća "Prostor". A meštani Bezdanskog puta upravo u tom preduzeću vide krivca što rekonstruisani dom stoji zakatančen.

"Ovaj dom radio je 50 godina, a sada meštani kupuju hleb koji se prodaje iz kombi vozila. Mi smo našli zainteresovanog zakupca za ovaj prostor, ali JKP "Prostor" nerazumevanjem i veklikom cenom zakupa bukvalno tera zakupce", kaže Antun Delija, član Saveta MZ "Gornja varoš" sa Bezdanskog puta.

U JKP "Prostor" kažu da je prošlog meseca bila licitacija za dva poslovna prostora u Domu kulture na Bezdanskom putu, ali zainteresovanih nije bilo. Naredna licitacija biće ovog meseca. Početna cena za prostor od 36 kvadrata je oko 8.000 dinara, a za veći od skoro 60 kvadrata 14.000 dinara.

U salašima Nenadić stari dom kulture u postupku je restitucije, pa je bivša škola predviđena za novi dom kulture, ali i ta zgrada propada već godinama.

"Rekonstrukciju ovog doma inicirao je Savet MZ "Gornja varoš" i urađen je projekat rekonstrukcije. On je na spisku investicija naše mesne zajednice, a biće realizovan kada se steknu uslovi", kaže sekretar MZ "Gornja Varoš" Radenko Vojvodić.

A to kada se steknu uslovi znači kada ova investicija uđe u program radova Grada Sombora, jer mesne zajednice namaju više nikakvih ingerencija nad domovima kulture.

Najgore je u salašima Gradina gde dom kulture propada više od 20 godina. Napori meštana ovih salaša da se dom obnovi za sada su bez ikakovog uspeha. Sami su obezbedili projekat rekonstrukcije, ali kažu on sada negde skuplja prašinu.

"U Gradini ima mladih ljudi, koji su ostali na salašima, zasnovali svoje porodice i treba da se obnovi ovaj Dom kulture. Zato smo mi i pokrenuli ovu priču, ali to nikoga ne interesuje", kaže Stipan Hornjak jedan od inicijatora obnove doma u Gradini.

Slična situacija je i u drugim salaškim naseljima. Domovi kulture prazni su i zapušteni. A nekada je u svakom od njih radila trgovina, kafana, a velike sale koristile su se za razne programe.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 12 avgust 2016 00:00

Sve je manje salaša u Vojvodini

Ako je nešto obeležje vojvođanske ravnice onda su to salaši. Raštrkani u ataru, okruženi bagermarima. Vekovima su na njima ljudi živeli i radili. Danas ih je sve manje. Nestali su i salaši između Svetozara Miletića i Aleksa Šantića, a nekada ih je bilo oko 400.

"Gradnja tih salaša počela je početkom XVIII veka, a salašari su počeli da ih napuštaju sredinom 70-tih godina prošlog veka.Tada je završen kanal Dunav- Tisa- Dunav i ti salasi, koji su bili na Telečkoj visoravni ostali su bez vode. Salaš bez vode ne može da opstane, jer su se ljudi na salašima uglavnom bavili stočarskom proizvodnjim. Na tim salašima nije bilo ni struje i to je razlog što su do polovine 80-tih skoro svi salaši napušteni", priča Lucija Knezi koja je svoje detinjstvo i mladost provela na jednom od tih salaša.

Za deset godina skoro svi salaši su napušteni, a salašari su život nastavili uglavnom u susednom Svetozaru Miletiću.

"Od našeg salaša ostala je poneka voćka, drveće i iskopina od nekadašnjeg podruma. Da imam novca vrlo rado bih ga obnovila, jer iako sam sa njega otišla kao desetogodišnja devojčica dobro pamtim kako je izgledao naš salaš", kaže Marija Vidaković Bagi.

Na jednom takvom salašu veći deo života proveo je osamdesetdevetogodišnji Stipan Knezi. Salaš je građen 1704, godine, a danas skoro i da nema njegovih tragova.

"U početku se pravila samo jedna soba, a onda se salaš širio dalje, nadograđivalo se koliko je trebalo. Salaši su bili pokriveni trskom, a žuta zemlja je bila u svim sobama", kaže Stipan Knezi.

Nestali su i drugi salašu u okolini Sombora, a o njihovom postojanju svedoče samo ruševine i bagremovi šumaci koji su nekada okruživalio svaki salaš.

Izvor: RTV

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
utorak, 01 septembar 2015 05:21

Arapski investitori kupuju salaše u Bačkoj

Oko narandžaste kuće pored Bezdanskog puta, koji spaja Sombor sa Bezdanom vri od posla. Radnici nameštaju ogradu, seku nešto i slušaju sugestije domaćina tamnije puti. Već nedeljama glavna tema u čaršiji u Somboru i Apatinu je navodna beduinska kolonizacija ovog kraja. Mora da je ovo jedan od dođoša o kojima priča cela Srbija. Sređuje kuću iza koje se prostire plodna bačka njiva, a preko puta nje njiše se polje kukuruza.

Kako smo zakoračili u dvorište prema nama krenuše domaćini, otac i sin tinejdžer koji odlično govore engleski. Obučeni onako po evropski. Otkud oni ovde usred sinjeg mora Panonskoga? Džuma Khalfan je poslodavac iz Abu Dabija, a razlog kupovine kuće usred panonske ravnice je - kako on kaže - odmor.

"Prija nam klima ovde, grad je jako zelen. Ljudi su veoma fini i gostoljubivi, spremni da pomognu. Ovde sam sa porodicom, mirno je i to nam treba", kaže Khalfan, a sin potvrđuje.

"Išao sam i u Sarajevo, ali nisam hteo tamo da ostanem, ovde mi se više sviđa. Hrana je mnogo drugačija, ali ljudi su odlični".

Kaže da se oseća sigurnije zbog najave investicija iz UAE u Srbiju i bliskih odnosa premijera Aleksandra Vučića sa princom prestonaslednikom Muhamedom Bin Zajed al Nahjanom.

"Drago nam je zbog saradnje naših zemalja".

Zbog sušne klime kod kuće gosti iz Emirata najviše oskudevaju u onome što je ovde svuda oko njih. Voda u kući, voda pored kuće, za piće, za zalivanje travnjaka, pranje auta. Da nije kakva pustinjska fatamorgana ovde na dnu panonskog mora?

Naprasna zainteresovanost Arapa za vojvođanske salaše u ovom delu Bačke pokrenula je svakakva nagađanja: doći će da nas pokore, veru i običaje da nametnu, za koju godinu kad dobiju državljanstvo moći će i zemlju da kupuju od osiromašenih paora; možda su prethodnica firme koja je zakupila neke naše poljoprivredne kombinate i spremaju sa da počnu da rade... Počelo je pokoravanje o kojem je pisao Mišel Uelbek, smatraju oni koji su čitali francuskog pisca.

Kristina Kozjak iz agencije za promet nekretninama Flet smatra da nema mesta teorijama zavere jer ovi ljudi ovde dolaze pre svega na odmor i zbog povoljne klime.

Prvo je ovde došao neki Abdula, glava porodice, a za njim i ostali, nekoliko supruga, rodbina i prijatelji i svi su kupovali kuće da budu blizu jedni drugima. Osim potez od Sombora prema Bezdanu kupovali su salaše i kuće i u salašarskom naselju Gradina i u Prigrevici koja pripada opštini Apatin.

Abdulina porodica sa prijateljima u Somboru i Prigrevici kod Apatina kupila je 14 kuća i jednu u Novom Sadu.

"Njima nije interesantno more jer ga imaju. Pravi Emiraćani preko leta idu negde, ako mogu i vraćaju se na zimu. Tamo su sad najviše stranci", objašnjava Kristina.

Zašto neko od toliko živopisnijih mesta u Srbiji izabere kuću pored lokalnog puta, okružen njivama?

"Abdula ima dosta prijatelja po Hrvatskoj, po Evropi i želi da ima kuću blizu granice odakle mu je zgodno da putuje sa porodicom. Nedavno sam i ja sa njima išla u Zagreb, na Plitvička jezera, u Bosnu, u Budimpeštu... ".

Kristina tvrdi da ovi ljudi nemaju nikakve veze sa firmama koje su najavile ulaganje u Srbiju i da ne žele ovde da se bave nikakvim poslom, osim da odmaraju.

„Ali ima u Apatinu jedna grupa iz Jordana. Oni kupuju neke kamione, preprodaju, imaju tamo svoju firmu."

Kristina koja je posredovala u prodaji nekoliko kuća Arapima osim provizije dobila je i premiju - naklonost Abdulinog sina Turka.

Kako bi se uklopila u običaj po kome je Arapskim muškarcima dozvoljeno mnogoženstvo, pitam je.

"Verovatno bi mi smetalo", kaže mlada Somborka, Turkova hanuma koja je već dva puta bila u Abu Dabiju i kaže da joj je bilo lepo.

Kada čovek čuje strahovanja pojedinih ljudi u Somboru i teorije o dolasku Arapa u Vojvodinu logično je da se zapita kako li je tek njihovim najbližim komšijama. Mora da se somborske salašarke već skrivaju pod nikabe i burke.

Prvi Emiraćanin

Dvorište bake Ljube Čikare od salaša Abdule, Emiraćanina koji je svojim dolaskom prvi probio led, deli samo ograda. To je zapravo visoki zid od cigala koji ne dozvoljava znatiželjnicima da vide preko plota. Tako valjda čuvaju žensku čeljad od muških pogleda. Ljuba se popne uz merdevine naslonjene na taj bedem i doziva ga, ali sada se niko ne odaziva. Nisu tu.

Kaže Ljuba da je Abdula mnogo druželjubiv čovek, da se lepo slažu, često joj šalju ručak, ostavlja joj ključ kad odlazi u Emirate, daruje komšije raznim poklonima...

"Kaže mi on:'Ljuba, komšija, brat'. Moje četvoro unučadi ga obožavaju".

Abdula je, navodno, radio kao savetnik u vladi UAE, a sada je penzioner i ovde dolazi na odmor sa porodicom. Dolazila mu je i žena s kojom se razveo.

"To je jedna obrazovana gospođa, ali izgleda da nije mogla sa ove druge dve. Abdula ima deset ćerki i tri sina, a ovaj jedan sin mu ima tri žene i ovde je našao ljubavnicu", smeška se Ljuba.

U kući koju je Abdula kupio za ćerku, nema nikoga. Dolazimo pred pred kapije susednog salaša gde se umesto zvonceta oglašava lavež pasa. Dočekuju nas osamdesetogodišnjaci Milka i Tomislav Aleksić.

"Neki dan radim oko paprike kad preko ograde me doziva: 'Mami, mami', javlja se. Kaže ja Abdula, Abu Dabi. Slikali su sve kad su došli, slikali su voće, grožđe. Ma civilizovani ljudi. Ovaj mlađi sin mu kao da je naš, onako mangup", kaže Milka.

"Mi bismo rado prodali da nam ponude. Da idemo u grad, da smo bliže lekarima".

"Lepo je ovdi, znaju oni šta valja, a tamo za 50 godina neće imati ni litru nafte", ubacuje se Toma.

No Mikan Radovanović, kafedžija i društveni aktivista iz Sombora, koji je prvi prodao nekretninu Arapinu nema baš reči hvale za Abdulu, novog vlasnika salaša koji je on godinama sređivao, a morao da ga proda zbog finansijskih poteškoća.

"Našli smo se na 43.000, od čega je banki trebalo da vratim 30.000", priča Mikan. Ostalo mu je 13.000 u džepu. Ali, kad je krenuo u Emirate Abdula je zamolio je Mikana da ostatak novca od 13.000 uloži u prepravke, a on će mu to vratiti.

Nastalo je neslaganje oko vrednosti radova. Mikan je zapisivao i došao do 11.000 evra, Abdula ponudio 4.500, da bi posle nekog vremena pristao da isplati 7.300 evra i ni cent više.

"On je tvrdio da je to previše, da mi hoćemo da ga prevarimo", zaključuje Mikan.

Pre toga su se družili, Abdula ga je zvao bratom, ali sada je prijateljstvo puklo, a Mikan planira da bivšem prijatelju vrati poklone koje je od njega dobio.

Kuća sa okućnicom

"Takvim sitnim poklonima kupuje pažnju, a u stvari to ti je ono kako će da ti utera", tvrdi Mikan.

Arapi u Srbiji mogu da kupe samo kuću sa okućnicom, ali ne i zemlju. Zato obično gledaju da u okviru okućnice ima i voća. Što se cena tiče u selu apatinske opštine Prigrevici kupljene četiri kuće, a meštani spekulišu da su plaćene od 13.000 do 35.000 evra, zavisno od stanja objekta. Poznavaoci kažu da se za ovaj tip nekretnina koje su bez obradivog zemljišta, do nedavno moglo uzeti šest-sedam do deset hiljada evra.

Lokalno tržište nekretnima malo je živnulo, a živnuo je malo i majstorski esnaf u ovom kraju.

Jeste da Arape nismo često viđali, ali smo se na druge načine stalno sretali sa njima. Od školskih lektira i narodnih epskih pesama gde s' spominje crni Arapine, preko prijateljevanja Jugoslavije sa zemljama trećeg sveta i školovanja mladih Arapa diljem bivše nam domovine. Sad ih evo na vojvođanskim salašima, još malo i postaće prave Lale (Vojvođani), u stvari onda ćemo ih zvati Lalapima.

"Napuniće nas", prognozira Mile Vuković, ispred svoje improvizovane tezgice koja stoji pored Bezdanskog puta. Žali se na uslove života seljaka. Priča kako mu je jedan sin otišao u Dablin, drugog bi slao u Nemačku:"A i ja bih bežao kad popizdim", završava Mile, nekad izbeglica iz Slavonije, a danas gazda svog imanja.

Izvor: Al-Jazeera Balkans

Objavljeno u Drugi pišu
četvrtak, 12 mart 2015 05:20

Krpljenje rupa hladinm asfaltom

Radnici JKP „Zelenilo" Sombor ovih dana vrše zimsko održavanje puteva tzv. hladnim asfaltom, na deonicama kroz salaška naselja Bukovac, Čičovi i u Industrijskoj zoni, u nadležnosti somborske zimske službe. 

-Ovakva tehnologija popravke puta primenjuje se isključivo u zimskim uslovima niskih temperatura, dok ne prorade asfaltne baze i ne počne prava građevinska sezona. Hladni asfalt se najpre, topi na licu mesta, potom se ubacuje u očišćene rupe, da bi se, potom, sabio i izravnao valjkom - objašnjava dipl. inž. Siniša Raič, član Štaba zimske službe, ispred JKP „Zelenilo" Sombor. 

Prema njegovim rečima, ovosezonska oštećenja kolovoza nešto su manja u odnosu na ranija, na svakom putu je registrovano tek nekoliko udarnih rupa, i one će biti sanirane za nekoliko dana, u zavisnosti od vremenskih uslova.

Na stovarištu zimske službe, smeštenom na Rasadniku „Acel" JKP „Zelenila", raspolažu sa dovoljno „hladnog asfalta", sve do kraja marta. 

Inače, zvanična zimska sezona traje do 15. marta, ali može da bude i produžena, u zavisnosti od eventualnih, novih snežnih padavina.

Objavljeno u Somborske vesti

Osumnjičeni G. K. bio je u bekstvu više godina zbog pljačke zlatare u Beogradu, a krio se na jednom salašu u okolini Sombora

G. K. (41) iz okoline Sombora, uhapšen je sinoć u zajedničkoj akciji somborske policije sa Odredom Žandarmerije iz Novog Sada.

Osumnjičeni G. K. bio je u bekstvu više godina nakon što mu je, zbog razbojništva izvršenog na štetu jedne beogradske zlatare, izrečena višegodišnja zatvorska kazna. Nakon dugotrajne potrage, lociran je na salašu u okolini Sombora.

Posle višesatnog, bezuspešnog, pokušaja pregovaranja, izvedena je zajednička akcija Žandarmerije i policijskih službenika Policijske uprave u Somboru, u kojoj je osumnjičeni uhapšen. Akcija hapšenja je sprovedena bez posledica, uz naročit oprez, jer su postojale indicije da je osumnjičeni naoružan.

Policijski službenici Policijske uprave u Somboru nastavljaju rad na utvrđivanju svih okolnosti vezanih za eventualne pomagače u višegodišnjem skrivanju osumnjičenog, a posebno će biti proverene indicije da je nameravao da ilegalno preće u Mađarsku radi vršenja krivičnih dela, u čemu je sprečen.

Izvor: Kurir

Objavljeno u Drugi pišu

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top