četvrtak, 12 april 2018 00:00

Vanredna kontrola uvoznika voća i povrća

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izdalo je nalog inspekcijskim službama da se izvrši vanredna kontrola svih uvoznika voća i povrća u cilju otklanjanja i najmanjih nepravilnosti u pogledu deklarisanja proizvoda koji se uvoze u Srbiju, saopštilo je to ministarstvo.

Kako navode, cilj je i da se kroz intenziviranje kontrola spreči bilo kakav pokušaj uznemiravanja javnosti i građana u delu zdravstvene ispravnosti poljoprivrednih proizvoda na našem tržištu.

“Najvažnije pitanje je u apsolutnom smislu zdravstvena ispravnost hrane u našoj zemlji i zbog toga podsećamo još jednom da se pre odobravanja svakog uvoza vrše detaljne laboratorijske kontrole koje su i u slučaju aktuelnog pitanja u vezi deklarisanja paradajza pokazale da je reč o potpuno ispravnim proizvodima”, navode iz ministarstva.

Ipak, utvrđivanje odgovornosti za greške koje su načinjene u pogledu samog teksta deklaracije je predmet rada nadležnih službi MPŠV koje su u skladu sa zakonskim ovlašćenjima pokrenule postupke protiv odgovornih u procesu.

“U slučaju potvrđivanja odgovornosti svi prekršioci u lancu će, u skladu sa zakonskim ovlašćenima, biti najstrožije sankcionisani”, zaključuje se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Mada se na području Zapadnobačkog okruga, kao izrazito poljoprivrednog kraja, tokom godine proda na hiljade tona herbicida, insekticida, fungicida i ostalih hemijskih preparata neophodnih modernom agraru, gotovo je nepoznata sudbina stotina tona ambalaže u kojoj su se ove potencijalno opasne i toksične materije nalazile do upotrebe.

Naime, mada godinama unazad provodi akciju sakupljanja iskorišćene ambalaže hemije potrebne poljoprivrednicima, u somborskoj Poljoprivrednoj stručnoj službi su zabrinuti zbog slabašnog odziva poljoprivrednika kada je u pitanju bezbedno rukovanje ovakvim otpadom.

Još 2013. godine je pokrenuta akcija besplatnog preuzimanja potencijalno opasne ambalaže i njenog bezbednog uništavanja, u saradnji sa Udruženjem SECPA, koje od 2010. godine u Srbiji čine vodeći svetski proizvođači sredstava za zaštitu bilja, ali do sada je na ovaj način prikupljeno svega 24 tone iskorišćene ambalaže, što je prema mišljenju stručnjaka premalo.

- Istina je da količina ambalaže koju prikupimo svake godine pomalo raste, ali to je još uvek daleko od onoga što bi se moralo učiniti po ovom pitanju - upozorava Zoran Stojšić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe u Somboru, uz opasku da je prošle godine prikupljeno svega osam tona na području Sombora, Oyaka i Apatina.
- Ako uopšte to može da se kaže, najmanje loš rezultat je zabeležen u Doroslovu, ali imali smo primere velikih sela u kojima je bila dostavljena samo jedna najlonska kesa sa tek nekoliko plastičnih boca, ambalaže iskorišćenog herbicida.

Ambalaža mora biti triput isprana, potom osušena i odložena dok je ovlašćeni distributeri ne preuzmu, a potvrda koju poljoprivrednici dobiju biće im potrebna za konkurse i dokaz da se nisu ogrešili o životnu sredinu

Stojšić apeluje na poljoprivrednike da ozbiljno shvate učešće u akciji prikupljanja ambalaže pesticida od individualnih poljoprivrednih proizvođača. S druge strane, kompanije koje posluju u poljoprivredi imaju posebne ugovore o preuzimanju i uklanjanju ovakve vrste ambalaže.

Nakon preuzimanja ambalaže, najčešće u mesnim zajednicama u koje ih poljoprivrednici donose, ona se odvozi u Šabac, gde se dekontaminira na suvom ledu i zatim transportuje u reciklažni centar van zemlje, pošto naša zemlja trenutno nema takav centar, potvrđuje Stojšić. Po njegovim rečima ambalaža mora biti triput isprana, potom osušena i odložena dok je ovlašćeni distributeri ne preuzmu.

- Poljoprivrednici treba da čuvaju ambalažu dok ne počne akcija prikupljanja, koja će ove godine trajati od 11. do 15. juna, nakon čega će poljoprivrednici dobiti potvrde da su bezbedno postupali sa iskorišćenom ambalažom. Ova potvrda je važna ne samo zbog toga što će poljoprivrednicima biti potrebna za velik broj konkursa koji imaju veze sa resornim ministarstvom, već će biti obavezna i prilikom apliciranja na evropske IPARD fondove- upozorava Stojšić, naglašavajući da upravo ovom potvrdom poljoprivrednici dokazuju i poljoprivrednim inspektorima da se nisu ogrešili o ekologiju i životnu sredinu.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 05 april 2018 00:00

U Somboru kasni setva na 65.000 hektara

Ovog proleća u Somboru će biti zasejano više od 65.000 hektara, najviše kukuruzom. Setva kasni, ali poljoprivrednici kažu da će uslovi za setvu biti dobri zbog dovoljno vlage u zemljištu.

Dragan Dušanić, poljoprivrednik iz salaša Bukovac prve tople dane bez padavina koristi za pripremu zemljišta za setvu. Kaže u ovo vreme prošle godine kukuruz je već bio posejan, ali ga to što će ove godine setva krenuti posle desetog aprila ne zabrinjava mnogo.

"Ovo će biti idealno, jer ima dovoljno vlage u zemljištu i sada je važno sačuvati je. Znači ne moramo da očekujemo neke veće padavine da bi bilo dovoljno kapilarne vlage za nicanje. Od pet do 10 centimetara treba da bude privi rastresiti sloj zemljišta, dublji slojevi treba da budu blago nabijeni da bi valaga ostajala gde jeste, a da ipak koren biljke može da prodre dole", kaže Dragan.

Zbog kašnjenja setve nije zabrinut ni Jovica Lazić, kaže moglo bi se reći da su ovo idealni uslovi za pripremu zemljišta i setvu.

"Kasniće setva oko sedam dana, a možda će ispati i bolje, jer prošle godine samo imali raniju setvu, ali je onda došlo zahlađenje sa padavinama pa su usevi stajali i nije nicanje bilo najbolje. Najvažnije je sada da otopli", kaže Jovica.

"Sa sejačicama ćemo u njive ući posle 13.,14. aprila, jer po prognozi temperature će ići gore tako da će posle desetog aprila temperatura zemljišta dostići optimum potreban za setvu, a to je oko 10 stepeni", kaže Dragan.

Do prvog maja setva će biti završena. Naši sagovornici kažu da je za dobar prinos važan preduslov dobra priprema zemljišta koju traže novi hibridi koji se sve više seju na našim njivama.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Obaveštavamo da će se u RPK Sombor 16. i 17.03.2018. godine održati obuka na temu jačanja kapaciteta zadruga i poljoprivrednih udruženja. Pozivamo sve zainteresovane da se prijave na mejl adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. (obuka će se održati kada se oformi grupa)

Prioritetne tematske oblasti u okviru trening programa su:

Pristup tržištu, trendovi, potražnja i karakteristike glavnih izvoznih proizvoda Srbije
Izvori finansiranja
Koncept konkurentnosti
Trendovi specifičnih sektora polјoprivrede
Kvalitet i dodavanje vrednosti
Zakon o organizaciji zajedničkog tržišta
Zadruge i udruženja polјoprivrednika
Jačanje kapaciteta rukovodilaca zadruga i udruženja (pregovaračke veštine, timski rad, strateško planiranje, donošenje odluka i praćenje njihovog sprovođenja).
Polјoprivredna mehanizacija
Održiva polјoprivreda

Opšti uslovi učešća: učesnici treninga mogu biti predstavnici zadruga i udruženja polјoprivrednih proizvođača registrovanih na području Republike Srbije.Trening program je deo aktivnosti u okviru projekta „Pomoć za trgovinu – podrška razvoju proizvodnih kapaciteta agroindustrijskog sektora u Srbiji“ koji finansira Vlada Ruske Federacije, a koji implementira Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP). Sprovođenjetrening programa je planirano u perioduapril– jun 2018. godine.

Prijavlјivanje na konkurs: Prijave za učešće u ovom trening programu možete poslati na e-mail:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. najkasnije do 13.aprila 2018.godine.

Trening program će se održati 16. i 17. aprila 2018.godine (dvodnevni trening) u prostorijama Regionalne Privredne Komore Sombor, Venac Stepe Stepanovića 30 i za izabrane kandidate će biti besplatan.

Objavljeno u Somborske vesti

Povrtarski proizvod kornišon kod nas je malo zastupljen, a veoma tražen i solidno plaćen, naročito kada je plasman, uglavnom na strano tržište, zagarantovan, a uloženi novac se trostruko vrati.

Proizvodnja industrijskih krastavčića u Srbiji je doskora bila nesiguran posao zbog varljive cene i nestabilnog tržišta, pa je njihov uzgoj u Srbiji zanemarljiv. U poslednjih par godina, ipak, stvari se menjaju zahvaljujući kompanijama iz Nemačke, koje u Srbiji traže sirovinu. Jedna takva, "Karl Kuehne", koja je u Kozarskoj Dubici pre četiri godine počela otkup, a prošle godine i u Sremskoj Mitrovici, traži u užičkom kraju poljoprivrednike koji bi proizvodili kornišone za njene potrebe i u slučaju da nađe potreban broj kooperanata, najavljeno je, u Užicu će otvoriti i otkupni centar. S istim planom ova kompanija se predstavila i u Crvenki, Pančevu i Čačku.

Nemci u Užicu traže bazu proizvođača koji će zbirno imati najmanje dva hektara pod kornišonima, a za sve što se proizvede otkup je zagarantovan.

- Cela proizvodnja bi se slala u Nemačku, gde se radi konzerviranje, a zatim ide u prodaju širom Evrope. Zavisno od podneblja, rasađivanje kreće od 15. maja, kao što je u Sremskoj Mitrovici, a do kraja maja je, na primer, u Zlatiborskom okrugu. Za mesec dana ubiraju se prvi kornišoni - kaže Ljubodrag Pantelić, direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Užice.

Početno ulaganje na 10 ari je 750 evra i ono podrazumeva sadni materijal, pesticide, žice za vezivanje, navodnjavanje, kolje.

- Procena je da na 10 ari prinos bude šest i po tona, moguće i sedam–osam tona, a zarada je između 2.000 do 2.400 evra. Cena je već ugovorena, i to za prvu klasu 65 evrocenti, za drugu 25, a za treću 7,5. PH vrednost zemljišta trebalo bi da bude od 5,8 do 7 – pojašnjava Pantelić.

Naruku ide i činjenica da zapadnjaci insistiraju na holandskoj sorti "kibrian rickvan", koja važi za jednu od boljih i koja je najzastupljenija kod nas.

Dobra okolnost za početnike u ovom poslu je što Nemci afirmišu takozvanu vertikalnu proizvodnju po sistemu špalira sličnom malini, koji ne zahteva dodatno angažovanje radne snage, već samo porodice, kojoj prihod od kornišona može biti solidna dopuna kućnog budžeta.

- Za one koji bi ovo radili kao porodični posao nisu preporučljive velike površine jer iziskuju radnike, samim tim i veće troškove. Ako se proizvodnja svede na manje zasade koje mogu da oberu članovi domaćinstva, tu zarada može biti više nego zadovoljavajuća - objašnjava Milenko Jovanović, jedan od najvećih proizvođača u šabačkom kraju za "Blic".

Masovnija proizvodnja u okolini Šapca počela je pre dve godine i trenutno se 50-ak gazdinstava bavi ovim.

- Potrebe za kornišonima su ogromne i sve što se proizvede se proda posrednicima koji rade za strane kompanije. Berba traje svakodnevno od polovine aprila do prvih jesenjih hladnih dana, potreban je svakodnevni rad, a po jednom dužnom metru špalira se proizvede do 18 kilograma. Kornišoni se raspoređuju u sedam klasa od koje su prve četiri profitabilne. U prvu, najprofitabilniju klasu spadaju krastavčići dužine šest centimetara i zato je veoma bitno brati ih dok su te veličine i ne dozvoliti da prerastu - objašnjava Jovanović, ističući da kornišoni traže samo iole propustljivo zemljište.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 15 mart 2018 00:00

Ambalaža truje njive

Kako zauzdati nepravilno odlaganje opasnih materija. Otpad od pesticida odložiti do sakupljanja 11. juna

KAKO zauzdati nepravilno odlaganje opasnih materija, to je pitanje koje svakog proleća muči stručnjake Poljoprivredno-stručne službe Sombor. Ambalaža od pesticida baca se po kanalima, putevima, ostavlja se na njivama, ali i zakopava u zemljište, gde ostaje dve-tri decenije, jer je upravo toliko vreme razlaganja ove opasne materije. To je slika bezmalo u celom Zapadnobačkom okrugu. Stručnjaci upozoravaju da neodgovorno ponašanje ugrožava zdravlje i životnu sredinu.

Procenjuje se, da se putem ostataka opasnih materija, u koje spadaju i pesticidi, u ambalaži koja se nepravilno odlaže, godišnje deponuju na tone pesticida.

- Zato konstantno obaveštavamo proizvođače i edukujemo ih kako da odlažu ambalažu do momenta sakupljanja - kaže Zoran Stojšić, savetodavac u PSS Sombor.

Udruženje inostranih proizvođača pesticida za zaštitu bilja SECPA pokrenulo je 2013. projekat u Srbiji koji je ovdašnja PSS prepoznala i uključila se u njegovu realizaciju.

- Reč je o akciji prikupljanja ambalaže od pesticida od individualnih poljoprivrednih proizvođača na području Sombora, Apatina i Odžaka. Poljoprivredna proizvodnja se ne može zamisliti bez primene pesticida, a njihova količina se svake godine povećava u cilju stabilnije proizvodnje. Međutim, kutije se ne smeju nekontrolisano bacati - upozorava Stojšić.

Ambalaža mora biti triput isprana, potom osušena i odložena dok je ovlašćeni distributeri ne preuzmu. Potom se ambalaža odvozi u Šabac, gde se dekontaminira na suvom ledu i zatim transportuje u reciklažni centar van zemlje, jer ga Srbija zasad nema. Poljoprivrednici treba da čuvaju ambalažu dok ne počne akcija prikupljanja, a ona će u Somboru trajati od 11. do 15. juna.

U TRI OPŠTINE 25 TONA

- KOLIČINA ambalaže se iz godine u godinu uvećava, pa je tako za pet godina na području Sombora, Apatina i Odžaka sakupljeno 25 tona ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja. To je svakako značajna brojka, ali manja od količine pesticida koji se upotrebe - zaključuje Stojšić.

Izvor. novosti.rs

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 10 mart 2018 00:00

Pšenici pogoduje toplije vreme

Atila Konter poljoprivrednik iz Telečke jesenas je pšenicom zasejao oko 16 hektara. Posao je uradio u optimalnim rokovima, a i prihranu je uradio pre ovog snega i kiše i to nakon analize zemljišta.

"Analizu zemljišta radim dve godine i uglavnom se pridržavam preporuke stručnjaka. Neko prihranu uradi ranije, neko kasnije, ali ipak najveći uticaj ima vreme. Prvu prihranu uradio sam početkom februara, a drugu planiram krajem marta", kaže Atila.

Poljoprivrednici koji nisu uradili ni prvu prihranu pšenice moraće da sačekaju da se njive prosuše.

"Pojedini proizvođači su zvali da pitaju li mogu da urade prihranu kada su njive pod snegom. Naša preporuka je bila da se uradi prihrana, jer će se topljenjem snega azot lakše distribuirati do biljaka i u dublje slojeve zemljišta. Sada se u njive ne može, ali kada se pacele prosuše treba uraditi tu treću, poslednju, prihranu pšenice pre kreatanja same vegetacije", kaže savetodavac u PSS Sombor Olivera Sekulić.

Zemljište je toliko raskvašeno da poljoprivrednici procenjuju da u njive neće moći najmanje nedelju dana.

Stručnjaci preporučuju da se pre prihrane uradi analiza zemljišta N-min metodom koju radi Poljoprivredna stručna služba Sombor u saradnji sa Gradom Somborom i za poljoprivrednike je besplatna.

"Nakon odrađenih prvih analiza krajem januara i početkom februara ustanovljeno je da je najveća količina vlage u gornjem površinskom sloju, dok je sadržaj azota najveći bio u drugom sloju odnosno na dubini od 30 do 60 centimetara. Međutim, tokom februara meseca, zbog velikih količina padavina vlaga i azot su se spustila do trećeg sloja. Preporuka poljoprivrednicima je da prihranu urade što pre. Do 60 kilograma azota po hektaru vrši se prihrana u jednom navratu, od 60 do 120 kilograma po hektaru u dva navrata i eventulano preko 120 kilograma po hektaru u tri navrata", kaže Smiljka Mojsović, savetodavac u PSS Sombor.

Za prihranu, ali i rast i razvoj pšenice potrebno je sada sunčano i toplije vreme. Temepratura oko 15 stepeni i dani bez vetra.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Poljoprivrednici koji se bave organskim uzgojem su prvi put u Srbiji dobili mogućnost besplatnog korišćenja jedinstvenog softvera, što će im pomoći da modernizuju poslovanje i smanje administrativni teret koji pada na proizvođače u organskoj poljoprivredi.

Softver pod nazivom Agrolife, koji je razvila firma Greensoft, omogućava korisnicima unos podataka u digitalnu bazu i redovno digitalno ažuriranje, što smanjuje utrošak vremena i energije koji su do sada ulagali u vođenje zapisa i sastavljanje izveštaja za kontrolne organizacije i Ministarstvo poljoprivrede, navodi se u saopštenju Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, koja je omogućila besplatno korišćenje softvera u Srbiji.

Takođe, poljoprivrednicima olakšava praćenje administrativnih aktivnosti i aktivnosti u polju, a smanjuje mogućnost grešaka.

Obuke proizvođača i kontrolnih organizacija za korišćenje ovog softvera počinju ovog meseca, a planirano je da do kraja godine do 70% organskih proizvođača u Srbiji pređe na ovakav način vođenja dokumenata.

Softver Agrolife, obezbeđen u okviru projekta Razvoj privatnog sektora u Srbiji (PSD), koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, potpuno besplatno sada mogu da koriste svi organski proizvođači, ovlašćene kontrolne organizacije (sertifikacione kuće), kao i Direkcija za nacionalne referentne laboratorije ispred Ministarstva poljoprivrede RS.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiju konačno stižu novci iz fondova Evropske unije za nabavku nove opreme, mašina, mehanizacije i za kupovinu novih traktora. Konkursi traju do 26. februara tekuće godine, a svi zainteresovani poljoprivrednici sa teritorije opštine Apatin mogu da se obrate Lokalnoj akcionoj grupi ,,Dunavski biser'' za pomoć oko pripremanja dokumentacije i bilo kojih drugih nedoumica vezano za konkurse. Detaljnije o svemu ovome za 025info govori Renata Kuruc, koordinator LAG-a.

- 25. decembra 2017. godine raspisan je prvi konkurs za odobravanje zahteva za projekte finansirane iz IPARD podsticaja, a tiču se fizičkog opremanja poljoprivrednih gazdinstava, tj. opreme, mehanizacije, mašina. Odmah nakon toga, 04. januara ove godine, raspisan je i drugi konkurs, konkurs za nabavku novih traktora. Povrat novca od Evropske unije iznosi od 60 do 80 posto. Sredstva moraju da se obezbede pre same investicije, ali EU u veoma kratkom roku vraća ta sredstva. Investicije se odnose na sektor mesa, mleka, ali i na sektor voća i povrća, što je posebno interesantno našim sugrađanima, kao i na sektor ostalih useva, objašnjava Kuruc i dodaje da se podsticaji kreću od 5.000 do 700.000 evra.

Prema Renatinim rečima, kada je u pitanju sektor mesa i mleka, podsticaji mogu iznositi čak i do milion evra.

- Dokumentacija koja treba da se prikupi nije tako jednostavna, ali može da se prikupi, jer imamo duži rok za oba javna poziva, do 26. februara. Lokalna akciona grupa ,,Dunavski biser'' stoji na raspolaganju svim poljoprivrednim proizvođačima sa teritorije opštine Apatin. Sve smo već obavestili o konkursima, a sa svima kojima je to potrebno ćemo razgovarati i pomoći im oko prikupljanja dokumentacije, objasniti im šta su prihvatljivi troškovi, razrešiti nedoumice, poslati ih gde je potrebno i slično, rekla je Renata Kuruc.

Opširnije o konkursu za kupovinu traktora možete pročitati OVDE, a svi kojima je potrebna pomoć oko prijavljivanja mogu da se jave Lokalnoj akcionoj grupi ,,Dunavski biser'', koja se nalazi u zgradi SO Apatin, kancelarija broj 35.

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin

Udruženje građana Volonter je tokom oktobra meseca sproveo intezivne obuke za mlade poljoprivredne proizvođače i učenike iz srednje poljoprivredne škole iz Sombora.

Projekat pod nazivom „Ruralna inicijativa“ je imao za cilj da osposobi što veći broj mladih za bavljnje poljoprivrednom proizvodnjom, koja predstvalja veliki i neiskorišćen potencijal Sombora i okoline, kao i prelazak sa konvencionalne i intezivne poljoprivredne proizvodnje na plasteničku proizvodnju i usavršavanje znanja o razvoju novih standarda i tehnologija, poboljšanje kvaliteta proizvoda, informisanjem mladih poljoprivrednika o aktuelnim konkursima Evropske unije za poljoprivredna gazdinstva, kao i ostalim konkursima koje raspisuje Grad Sombor, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i Ministarstvo poljoprivrede.

Osposobljavanje mladih se vršilo putem predavanja, radionica i treninga, učenjem iz stručnih litertatura, kao i pomoći prilikom pripreme za tržište (promocija proizvoda u medijima, na sajmovima...).

Projekat „Ruralna inicijativa“ finansira Pokrajinski Sekretarijat za sport i omladinu, po konkursu za realizaciju Akcionog plana politike za mlade u AP Vojvodini, a partneri na projektu su Srednja poljoprivredna škola i poljoprivredna stručna služba iz Sombora.

Objavljeno u Somborske vesti

Procenjuje se da će ove godine po raznim osnovama, poljoprivrednici iz opštine Kula dobiti oko 100 miliona dinara podsticajnih sredstava. Najveći broj poljoprivrednika, pomoć pri prikupljanju potrebne konkursne dokumentacije dobija od Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj iz Kule.

Ove godine pokrajinska vlada izdvojila je 35 miliona dinara za podsticaje poljoprivrednicima opštine Kula, a po prvi put bespovratna sredstva su namenjena za sedam mladih poljoprivrednih proizvođača.

Ovčarskom proizvodnjom, Dimitrije Simić bavi se tri godine, a tri miliona i 200.000 dinara sada je uložio u obnovu stada.

„Do sada smo držali rasno mešano stado , a sada stiže stado od sto ovaca rase „Il de Frans“, tako da ćemo znatno unaprediti našu proizvodnju jer se radi o vrhunskoj rasi. Osamsto hiljada dinara je naše učešće , a dva miliona i četiri stotine dinara su bespovratna sredstva za kupovinu stada“, kaže Dimitrije.

Nataša Iličić iz Kule proizvodnjom cveća u plastenicima bavi se 15 godina, a sredstva je uložila u sistem za zalivanje.

„Za mene je najvažnije bilo ulaganje u sistem za zalivanje. Ranije mi je za 400 kvadrata plastenika trebalo i sedam sati da bih zalila, a sada je sve gotovo za deset minuta. Plastenička proizvodnja je izuzetno zahtevna i skupa , tako da ulažem malo po malo i nadam se da će biti i nekih rezultata“, kaže Iličić.

Ove godine oko dve stotine poljoprivrednika iz opštine Kula apliciralo je i dobilo podsticajna sredstva od opštine, pokrajine ili republike, a najveći broj njih dobija informacije i pomoć pri prikupljanju potrebne dokumentacije od kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.

Dragana Žekić , šefica Kancelarije u Kuli, kaže da se na sve načine trude da pomognu poljoprivrednicima da blagovremeno konkurišu sa potpunom dokumentacijom od nivoa Opštine do Pokrajine i Republike.

„Imamo sistem u koji su unešeni podaci za oko hiljadu, od dve hiljade i osamsto registrovanih gazdinstava i redovno ih obaveštavamo o svim novim konkursima koji se objave. Naravno da im pomažemo i oko prikupljanja dokumentacije, jer se radi o ljudima koji zbog poslova nemaju mnogo vremena. Od ove godine i opština Kula se uključila u dodelu bespovratne pomoći poljoprivrednicima, a očekujem da će se i narednih godina nastaviti sa tim jer su takozvani mali poljoprivredni proizvođači najveća ekonomska snaga naše Opštine“, kaže ona.

Opština Kula ove godine izdvojila je pet miliona dinara za dodelu bespovratnih sredstava poljoprivrednicima.

Konkurs je otvoren do kraja godine, a sredstva su namenjena za sufinansiranje kamata za kreditne linije kod poslovnih banaka.

Izvor: RTV Vojvodina

Objavljeno u Kula
sreda, 01 novembar 2017 00:00

Paori u Somboru nezadovoljni licitacijama

U somborskim katastarskim opštinama u toku su licitacije za izdavanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Uprkos tome što je na licitaciji više od 20.000 hektara poljoprivrednici nisu zadovoljni.

Poljoprivrednici su nezadovoljni, pre svega oni manji jer kažu teško se dolazi do državnih njiva, jer ih pojedinci licitiraju za treća lica, a cene dostižu nerealne iznose.

Zbog licitiranja za treća lica koja čak i nisu sa teritorije Grada Sombora poljoprivrednici iz Koluta ostali su bez državne zemlje.

"Mi smo zamolili te ljude da nam ostave da mi licitiramo barem tih 300 hektara državne zemlje što je ostalo. Međutim, oni su nas otkačili i sada je hektar nekih bara, što je zemlja pete klase, izlicitiran po ceni od 40.000 dinara", kaže Neđo Obradović, poljoprivrednik iz Koluta.

"Mi smo tražili da se preispita ko za koga licituje, ko daje u pod zakup, ali ništa od toga. Vidite kako to ide da je na ovoj licitaciji malte ne došlo do fizičkog obračuna", kaže Đuro Bogunović.

"Lokalna vlast uopšte nema nameru da preispita ko za koga licituje. Ko se zaista bavi poljoprivredom, a ko zemlju daje zemlju u pod zakup. I nije to od danas, to traje deset godina", kaže Zoran Erceg.

Međutim, za sada nema efikasnog načina da se spreči licitiranje zemlje za treća lica.

"Trenutno u Zakonu o državnom poljoprivrednom zemljištu nemamo nikakav element da se spreči licitovanje za treća lica", kaže Darko Radulović, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu.

Grad Sombor ima skoro 30.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, ali 8.000 hektara nije na licitaciji.

"Neke površine će biti vraćene restitucijom. Oko 5.000 hektara su po pravu prečeg zakupa dobili stočari, a oko 1.500 hektara dobili su Poljoprivredna stručna služba i Poljoprivrednoj školi. Do sada nemamo nije jednog investitora koji je prošao na ovom terenu", kaže Radulović.

Ove godine zemlja se u zakup izdaje na godinu dana, a izuzetak je nekoliko stotina hektara namenjeno višegodišnjim zasadima koje će biti izdato da 30 godina.

Početne cena zakupa za njivu prve klase su 192 evra po hektaru, a za njivu druge klase 175 evra. Međutim, na licitacijama ima parcela za koje su izlicitirane cene duplo veće od početnih.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Gradske uprave grada Sombora, izdalo je saopštenje u kojem navodi da će zbog učestale uzurpacije, odnosno odoravanja nekategorisanih atarskih puteva koji su u javnoj svojini grada Sombora, preduzeti mere zaštite.

U saopštenju se navodi da će Odeljenje za poljoprivredu „od 01. novembra 2017. godine, izdavati prekršajne naloge, odnosno podnositi prekršajne prijave protiv uzurpatora u skladu sa Odlukom o zaštiti poljoprivrednog zemljišta, useva i zasada, poljskih puteva i kanala od poljske štete.“

Kako bi se izbegle nepopularne mere, potrebno je da zakupci državnog poljoprivrednog zemljišta, kao i vlasnici katastarskih parcela koje se graniče sa atarskim putevima, odmah nakon skidanja useva puteve dovedu u prvobitno stanje.

Originalno saopštenje Odeljenja za poljoprivredu dostupno je ovde

 

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 14 septembar 2017 00:00

Održani „Dani polja“ u Somboru

JKP „Zelenilo“ Sombor, u saradnji sa Institutom za kukuruz Zemun polje, organizovalo je juče (sreda 13.09.) „Dane polja“ u Somboru.

Osim većeg broja poljoprivrednih proizvođača, tradicionalnoj manifestaciji prisustvovali su predsednik UO Instituta prof. dr Slobodan Ceranić i dr Života Jovanović, kao i predstavnici lokalne samouprave Antonio Ratković, zamenik gradonačelnika Sombora, i dr Zoran Parčetić, predsednik Skupštine Grada Sombora.

Uspešna saradnja Instituta za kukuruz i „Zelenila“ realizovana je kroz sadnju zemunskog semena na površinama Rasadnika „Acel“, a formiranju oglednog polja doprineli su dipl. inž poljoprivrede iz „Zelenila“ Jovana Ceranić, kao i njen kolega iz Instituta u Zemunu Siniša Zorić.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 07 septembar 2017 00:00

Sombor: Niski prinosi soje

Poljoprivrednici u atarima Sombora koji su već počeli žetvu soje žale se na male prinose koji će sa sadašnjom cenom jedva pokriti ulaganja u proizvodnju.
Bojan Jozić žetvu soje počeće čim se njive prosuše. Suša i previsoke temperature razlog su što se ne nada dobrom rodu, pa ni zaradi na proizvodnji soje koja je zasejao na 20 jutara.

"Soja je praktično prinudno sazrela. Bilo je kiše, ali temperatura su bile previsoke i soja nije sazrela već uvenula. Ja očekujem 1,5 tona po jutru, ali dok ne uđemo u njive ne znamo kakav će biti rod. Neki poljoprivrednici koji su završili žetvu imali su samo tonu, ili nešto malo više po jutru", kaže Jozić.

Antun Paštrović žetvu soje neće početi još za dve, tri nedelja. Zadovoljan je kako usevi izgledaju. Hoće li mu se ta proizvodnja isplatiti kaže znaće kada završi žetvu i stane na vagu.

"Uložili smo u veštačko đubrivo, prihranu, seme, hemiju a hoćemo li i koliko zaraditi videt ćemo kada stanemo na vagu", kaže Paštrović.

Poljoprivrednici kažu da je cena soje trenutno oko 50 dinara, ali sa tom cenom zarade skoro i da nema ili ako je ima ona će biti tek 150 evra po jutru. Nikakve zarade neće imati oni koji su soju sejali na zakupljenoj zemlji, jer je samo zakup 200 evra.

"Hoćemo li i sa tom cenom imati zarade? Teško, jer već sam rekao da je rod mali. Samo 600 evra po jutru koštala su ulaganja u jedno jutro soje i ako cena ne bude 55 ili 60 dinara nemamo čemu da se nadamo", kaže Jozić.

Cena koja bi zadovoljila ratare je 60 dinara po kilogramu, ali malo njih moći će da lageruje soju i čeka eventualno bolju cenu.

"Svi prodaju odmah, jer su poljoprivrednici prezaduženi. Lagerovati soju i čekati bolju cenu moći će samo veliki. Mali sa nekoliko hektara prodavaće soju odmah bez obzira na cenu", kaže Paštrović.

Procene su da će prinos soje u atarima Sombora biti za oko 40 posto manji u odnosu na prosečne godine. Žetva je počela još pre dve nedelje i trajaće još nekoliko nedelja jer još uvek ima zelene soje.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

U skupštini Srbije u četvrtak počinje rasprava o Izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu koji će državljanima Evropske Unije otežati kupovinu domaće zemlje.

Zakon u parlament stiže u cajtnotu jer je rok za njegovo usvajanje 1. septembar - tada prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju na snagu stupa deo liberalizaciji trgovine poljoprivrednim zemljištem. Ali, šta se radilo do sada i zbog čega se zakon usvaja po hitnoj proceduri kada je bilo sasvim dovoljno vremena za javnu raspravu?

Okrugli sto koji to zapravo nije ili javna raprava koje nije ni bilo? Ministar se sastao sa predstavnicima poljoprivrednih udruženja - kaže da je ovo "ko zna koji sastanak u nizu". Ipak, priznaje da sastanci nisu isto što i javna rasprava koja je obavezna u proceduri donošenja zakona.

"Mi smo radili dosta na tome samo to nije bilo u javnosti", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

N1: Dakle, nemate odgovor na pitanje zbog čega u vašem mandatu nije bilo javne rasprave?

Ministar: "Možete ovako da me pitate još šest puta, ja sam vama dao odgovor na pitanje.

N1: Pa, niste.

Ministar: "To vi smatrate... Molim vas, drugo pitanje! Pa javne rasprave nije bilo, jednostavno takva je odluka Vlade doneta da ne bude javne rasprave i tačka!"

Nedostatak rasprave, međutim, ne brine poljoprivrednike koji su debatovali sa ministom - oni su konsultovani te su i predlogom zakona zadovoljni.

"Vi i ne znate možda se mi sastajemo nedeljno, mesečno ili bilo kako... U svakom slučaju, mi održavamo kontakte i mi smo tu da ukažemo na probleme ali i damo predloge za rešavanje tih problema", kaže Zoran Milićević, predsednik Saveza proizvođača agroprivrede Srbije.

To bi trebalo da mogu svi zainteresovani ali s obzirom da je postupak hitan - opozicioni poslanici će to pokušati u velikoj sali skupštine u danu za raspravu.

"Vidimo da Srpska napredna stranka i njen lider Aleksandar Vučić, ujedno i nažalost predsednik Srbije beže od javne rasprave, beže od debate, beže od televizijskih duela, čak beže i od rasprave u plenumu, tj. u parlamentu čija reč sama kaže da ovde treba da se debatuje", rekao je Radoslav Milojičić Kena iz Demokratske stranke.

Da Srbiji treba ovaj zakon - zna se od 2008. godine, odnosno od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, podseća novinar Goran Đaković, urednik magazina "Agrobiznis".

"Činjenica da jeste urađeno sve na brzinu jer zakon nije prošao adekvatnu javnu raspravu, ali mislim da se o zakonu dosta govorilo i uopšte da se ta tema nametala poslednje dve, tri godine. Kod nas je uvek sve hitno, sad, odmah, biramo Vladu u 5 do 12, pa zašto ne bismo i ovaj zakon?", kaže Đaković.

A zakon se svakako i donosi u "5 do 12" mada je izvesno da neće stići da stupi na snagu do 1. septembra kada je rok već koji dan kasnije.

Ovaj takozvani hitan zakon svakako nije usamljeni slučaj. Prema podacima Otvorenog parlamenta - sve ih je više od 2010. godine. Konkretno - 51 od ukupno 88 donetih zakona u 2016. godini i 6 od 36 donetih 2017. godine, za sada. Po pravilu, predlagač ovih zakona je Vlada Republike Srbije.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 24 avgust 2017 00:00

Dan polja jesenjih kultura u Biliću

Na oglednom polju Poljoprivredne stručne službe Sombor, u Biliću kod Sombora, održan je Dan polja jesenjih kultura. Prikazane oglede šećerne repe, kukuruza, soje i suncokreta razgledali su brojni poljoprivrednici i poljoprivredni proizvođači, kao i predstavnici važnih agrarnih institucija. Stručnjaci kažu da je ovo ogledno polje jedno od najboljih u Srbiji.

Podršku održavanju Dana polja dali su Ministarstvo poljoprivrede, Pokrajinska Vlada i Grad Sombor.

Stručnjaci ocenjuju da se na području Zapadnobačkog okruga očekuje ukupno smanjenje prinosa do 30 odsto, što se odnosi i na ogledno polje.

"Na našim oglednim poljima očekujemo umanjenje na soji do 30 odsto, a šećernoj repi od 30 do 40 odsto. Što se tiče kukuruza rod će biti uamnjen od 20 do 30 procenara, dok će prinos suncokreta biti manji za oko 10 procenata", kaže Vladimir Sabadoš, direktor Poljoprivredne stručne službe Sombor.

"Kod kukuruza smo imali situaciju da je na nekim terenima bila slaba oplodnja zbog visokih temperatura, a to će sigurno umanjiti prinos", kaže.

Pšenica, ječam i soja dali su dobar prinos kod nekih poljoprivrednika, dok kukuruz neće imati zadovoljavajući rod.

"Kukuruz koji je sada u fazi klipa i koji ću početi da skidam sa svojih parcela nije baš zadovoljavajući, jer ima dosta neoplođenih klipova do kraja", kaže Stipan Firanj, poljoprivrednik iz Sombora.

"Na mojim parcelama soja je za sada dobra, ali je važno i da su njive dobre. Što se tiče padavina, kada je soja u pitanju, mogu reći da sam zadovoljan. Naravno da bi mnogo više za veći rod značilo da je bilo više padavina", kaže Mile Surla, poljoprivrednik iz Bačkog Brega.

Gradska uprava u Somboru ima odličnu saradnju sa Poljoprivrednom stručnom službom na brojnim projektima.

"Sa Poljoprivrednom stručnom službom u Somboru imamo odličnu saradnju i radimo na mnogim projektima zajednički. U izdanju je i jedna od brošura gde smo zajedno napravili presek stanja svih naših poljoprivrednih gazdinstava sa idejnim planovima čime bi moglo određeno gazdinstvo da se bavi, kada je proizvodnja u pitanju", kaže Darko Radulović, član Gradskog veća za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Sombor.

Na Danu polja čulo se da su jedan od faktora pojačane pojave aflatoksina u kukuruzu upravo tropski vremenski uslovi.

"Tople godine i vruća tropska leta kakvih smo svedoci ove godine su jedno od faktora koji mogu dovesti do toga da se u kukuruzu pojavi veća koncentracija aflatoskina B1. Naravno to je samo jedan od uslova", kaže prof. dr Ferenc Bagi, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

Na Danu polja bila je zapažena i izložba povrća, a ogledno je urađeno nekoliko hiljada sorti, u sistemima za navodnjavanje. Štete na povrtarskim kulturama su bile su samo od viskoh temperatura.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Predlog izmena zakona o poljoprivrednom zemljištu uvodi uslove za kupovinu zemlje za strana fizička lica, ali osnivanjem ili kupovinom firme u Srbiji strani vlasnik bez problema može da kupi i poljoprivredno zemljište

Po hitnom postupku narednog četvrtka poslanici u Skupštini Srbije usvajaće izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim se strancima dozvoljava kupovina poljoprivrednog zemljišta u Srbiji pod određenim uslovima.

Stranac, državljanin EU, zemljište u Srbiji će moći da kupi pod uslovom da 10 godina živi u lokalnim samoupravama u kojima želi da kupi zemljište, da najmanje tri godine obrađuje zemljište koje kupuje i da u svom vlasništvu ima potrebnu opremu i mehanizaciju.

Sa zakonom se žuri, jer je Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju upravo ovo jedna od ispregovaranih stvari - da se do 1. septembra 2017. usvoji zakon kojim će se strancima omogućiti kupovina poljoprivrednog zemljišta. Protiv toga je većina domaće javnosti, naročito stručnjaka u poljoprivredi koji su gotovo jednoglasni da zemlju nikako ne bismo smeli da prodajemo. Aktuelna vlast se brani time da je bivša toliko loše pregovarala o ovom pitanju kada se radilo na SSP-u da jednostavno nije bilo mesta za mnogo popravki.

Međutim, ceo zakon sa izmenama koji stiže pred poslanike naredne sedmice odnosi se na fizička lica, ne i na pravna. To znači da strana kompanija može u Srbiji da kupi domaću firmu ili gazdinstvo i tako prečicom stigne do vlasništva nad zemljištem.

Agroekonomista Miladin Ševarlić ovo smatra velikim problemom.

- Osnivanjem firme u Agenciji za privredne registre vi se odmah tretirate kao domaće pravno lice i nemate više prepreka da postanete vlasnik poljoprivrednog zemljišta - ističe Ševarlić.

On smatra da je ceo zakon liberalizovan mnogo više nego što je bilo koja druga zemlja uradila i poziva se na primere Mađarske i Poljske.

- Mađari su najpre zabranili vlasništvo nad zemljištem sedam plus tri godine od ulaska u EU, a kasnije su zabranili potpuno. U Poljskoj je zabrana vlasništva nad zemljištem trajala sedam plus četiri godine, da bi sada potpuno zabranili prodaju i dozvolili zakup - napominje Ševarlić.

To što smo mi prilagodili zakon i dozvolili prodaju, a da još nismo ni blizu ulaska u EU za Ševarlića je potpuno pogrešno. On podseća da Srbija uopšte nema toliko puno zemlje koliko se misli i da treba da čuvamo naše prirodne resurse.

- Radio sam jednu studiju za RZS u kojoj se vidi da u osam od 25 regiona u Srbiji imamo manje od 20 ari zemlje po stanovniku, što je baš malo. Ili na primer u 47 gradova i opština od 169 koliko ih imamo je manje od 20 ari po stanovniku - napominje Miladin Ševarlić.

Za agroekonomskog analitičara Voju Stankovića usvajanje ovakvog zakona je neuračunljiv potez.

- Zemlja je neponovljiv i jedinstven resurs koji nikako ne bismo smeli da prodajemo. Rekao bih da je ovo jedan neuračunljiv potez države. Zemljište ne bi trebalo ne samo prodavati, nego ne bi trebalo ni davati ga u koncesiju. Ne smemo zaboraviti da su nas zemlja i energetika spasili kad je bilo najteže - napominje Stanković.

Vlada je prošle nedelje po hitnom postupku uputila u Skupštinu predlog o izmenama zakona o poljoprivrednom zemljištu. Srbija se tim zakonom obavezuje i da će u naredne četiri godine postepeno usklađivati svoje zakonodavstvo o sticanju svojine nad nepokretnostima, kako bi izjednačila građane Srbije i EU.

Međutim, neke druge zemlje svoju obavezu prema EU nisu toliko ozbiljno shvatile. Tako je, na primer, moratorijum u Slovačkoj sa sedam produžen za još četiri godine, a u Hrvatskoj su uspeli da dogovore zabranu do 2020, ili sedam godina po ulasku u EU. Mađarska je otišla korak dalje od svih i Ustavom zabranila prodaju zemlje strancima.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pre četiri godine nakon velike suše najavljena značajna ulaganja u navodnjavanje i kredit od 100 miliona dolara od Razvojnog fonda Abu Dabija

U mesecima nakon velike suše 2012. godine činilo se da ceo državni aparat razmišlja samo o tome kako da spreči posledice neke nove suše koja košta državu i farmere na stotine miliona evra.

Svi su upozoravali na to kako su kanali zapušteni, sistemi navodnjavanja ili zastareli ili nepostojeći, kako je potrebno ulagati i to odmah. Već 2013. godine pronađen je strateški partner, Vlada Abu Dabija, koja je preko svog razvojnog fonda bila spremna da pozajmi još (pored milijardu dolara za budžet) i stotinak miliona dolara za navodnjavanje.

Tadašnji prvi potpredsednik Vlade Srbije, kasnije premijer, a danas predsednik Aleksandar Vučić je još u septembru 2013. godine najavio svojim partijskim kolegama u Kruševcu da će Srbija "u narednih deset dana dobiti prvih 100 miliona evra iz Abu Dabi Divelopment fonda za navodnjavanje. Reč je o kreditu na 20 godina, sa pet godina grejs periodom i kamatom od 2,5 odsto", kazao je Vučić u obraćanju članovima SNS-a u prostorijama stranke u Kruševcu.

Nekoliko dana kasnije, tačnije 10. oktobra, zamenik šefa Komiteta za saradnju Srbije sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima Mlađan Dinkić najavio je da će prva sredstva kreditnog fonda te zemlje, namenjena investiciji u navodnjavanje, biti usmerena u region Mačve.

"Iz prve tranše kredita iz UAE, četvrtina će biti usmerena u region Mačve za navodnjavanje 8.000 hektara, a to je oko 22 miliona evra. Za to su zaslužne lokalne samouprave Šapca i Bogatića koje su prve uradile studije izvodljivosti projekta", poručio je Dinkić.

Zaista u martu 2014. potpisan je ugovor između Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija, a nešto kasnije je i skupština usvojila zakon kojim se ovaj ugovor potvrđuje. Iz ovog kredita vrednog 356 miliona dirhama ili oko 97 miliona evra trebalo je izgraditi sistem navodnjavanja na 24.000 hektara.

U međuvremenu bilo je mnogo izjava ministara poljoprivrede u vezi ovog kredita u stilu "evo samo što nije". Tako smo dočekali još jednu sušnu godinu, pa se priča o izgradnji sistema za navodnjavanje opet aktuelizovala. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je izgradnju 11 objekata za navodnjavanje koji bi trebalo da pokriju 30.000 hektara obradive površine.

Nažalost iz Ministarstva poljoprivrede, kao ni od Ministarstva finansija do završetka broja nismo dobili podatke o tome koliko je arapskog kredita za navodnjavanje povučeno i šta je uopšte napravljeno u poslednje tri godine od kada je potpisan sporazum sa Abu Dabijem. Inače, prema ugovoru u martu 2019. dospeva na naplatu prva rata kredita od 3,2 miliona dolara koliko ćemo otplaćivati svakih šest meseci u narednih 15 godina.

Za Vladanu Hamović, redovnog člana Naučnog društva ekonomista Srbije, poražavajuće je što u Srbiji koja obiluje vodama, samo oko tri odsto obradivog zemljišta se navodnjava.

"Podaci pokazuju da se u Srbiji ukupno navodnjava najviše do 100.000 hektara zemljišta, a koliko malo zalivnih sistema imamo pokazuju podaci da Srbija ima 4,2 miliona hektara obradive površine, a da je za navodnjavanje pogodno čak 3,6 miliona. Pri tome je nešto više od polovine navodnjavanog zemljišta u vlasništvu porodičnih poljoprivrednih gazdinstava", navodi Hamović.

Ona ističe da smo veliku šansu da rešimo ovaj značajan segment poljoprivrede imali sa sistemom Dunav - Tisa - Dunav koja je propuštena.

"Taj sistem ima 22.000 kilometara kanalske mreže a nedovoljno je iskorišćen pri čemu je sekundarna mreža zapuštena i nepristupačna. S obzirom na postojeću situaciju, daje nade najava ministara poljoprivrede da je prioritet resornog ministarstva da bi Srbija trebalo da dobije "vodeni autoput", koji će činiti 11 sistema za navodnjavanje - sedam u Vojvodini, a četiri u centralnoj Srbiji", ocenjuje ona.

I Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, ističe da bi kanal DTD mogao da se iskoristi za navodnjavanje 500.000 hektara, a koristi se za navodnjavanje svega tridesetak hiljada hektara.

"Na državi je da izgradi kanalsku infrastrukturu, a na korisnicima je da izgrade sekundarnu infrastrukturu i održavaju sistem navodnjavanja. Navodnjavanje donosi stabilnost prinosa, zatim kvalitet proizvoda, posebno kod voća gde raste procenat prve klase u ukupnoj proizvodnji. Osim toga, Ševarlić podseća da bi se sa navodnjavanjem moglo doći i do dve berbe ili žetve godišnje.

"Čak i kada ima dovoljno padavine, one nisu raspoređene onako kako odgovara biljkama, pa je i u godinama sa padavinama važno imati navodnjavanje", objašnjava on i dodaje da je u povrtarstvu i voćarstvu daleko veća zastupljenost navodnjavanja, jer su i dohoci po hektaru mnogo veći.

"Na hektaru povrća radi se i o desetinama hiljada evra koje mogu da se izgube zbog suše. Osim toga, kod voća, suša ne pogađa samo ovogodišnji rod, već biljka nema dovoljno vlage da izbaci pupoljke i za narednu godinu", kaže Ševarlić.

Ugroženo 3.000 grla stoke na Pešteru

Sjenica - Ni ovo leto u selima sjeničke opštine na Pešterskoj visoravni ne može da prođe bez problema. Zbog dugotrajne suše proglašeno je vanredno stanje. Više od mesec i po dana sela na Pešterskoj visoravni imaju problema sa vodosnabdevanjem, a posebno su ugroženi stanovnici sela Crvsko, Boljeva i Giljeva. Presušili su bunari i lokve. Od ovih sela do najbližih pojilišta za stoku u jednom pravcu treba da se pređe petnaestak kilometara, a voda za piće udaljena je 20 kilometara.

Zbog dugotrajne suše ugroženo je više od hiljadu stanovnika i oko 3.000 grla krupne i sitne stoke. Zamenik predsednika opštine Sjenica Mikailo Kaličanin kaže da će vanredna situacija trajati dok se ne reši problem vodosnabdevanja. "Problem vode do sela Crvsko "premostićemo" odvođenjem creva od izvorišta Vrućas", kaže Kaličanin.

Pre dva meseca počela je rekonstrukcija Pešterskog vodovoda, dugog 84 kilometara, kojim gazduju opštine Tutin i Sjenica. Vodovod je star više od četiri decenije, počinje na teritorije Tutina i završava se u selima na kraju sjeničke opštine. Zbog dotrajalih cevi gubici u vodovodnoj mreži su iznad 70 odsto i zato su ugrožena sela koja pripadaju tim opštinama. Rekonstrukcija vodovoda trajaće narednih nekoliko godina, a sredstva od više miliona evra obezbeđuju Vlada Srbije i opštine Sjenica i Tutin. S. Novosel

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Najavljenim promenama propisa o poljoprivrednom zemljištu stranim državljanima biće otežano da dođu u posed plodnih oranica. Praksa koja nije neuobičajena ni u drugim evropskim zemaljama koje teže članstvu ili su već postale deo evropskog kluba i koju priželjkuju domaći poljoprivrednici. Ipak, pitanje je da li će to dobiti i "zeleno svetlo" Unije.

Kad se od 1. septembra izjednači tretman građana Srbije i stranih državljana pri kupovini poljoprivrednog zemljišta, trebalo bi da zažive i propisi koji će strancima ograničiti kupovinu srpskih oranica.

"Cilj ovog Zakona je da Srbija ispoštuje obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je takav kakav jeste i koji ne možemo da promenimo, i pod dva da se ne dozvoli haos na tržištu poljoprivrednim zemljištem", objašnjava Vladimir Međak iz Evropskog pokreta.

Poljoprivrednici kažu da je taj princip ispravan.

"Deceniju kasnimo i toliko smo nemoćniji i siromašniji u odnosu na kolege poljoprivredne proizvođače sličnog obima posla....Bilo to u Mađarskoj, jednim delom u Hrvatskoj ili na Zapadu nisam čuo da može svako kako hoće da postane bilo vlasnik, bilo korisnik obradivog poljoprivrednog zemljišta", kaže Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika.

Uz to, propisi kojima se onemogućava potpuna liberalizacija trgovine zemljištem dogovorena Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju nisu neuobičajeni.

U poređenju sa drugim zemljama, Srbija je u procesu EU integracija prilično rano ušla u fazu liberalizacije kad je u pitanju poljoprivredno zemljište. Sa druge strane i druge države EU imaju u svojim zakonodavstvima restriktivne odredbe kojima ograničavaju mogućnost da strani državljani kupe poljoprivredno zemljište.

Kako će to izgledati u Srbiji
Prema predlogu izmena zakona, državljanin EU može da stekne poljoprivredno zemljište:

- Ukoliko je najmanje deset godina stalno nastanje u jedinici lokalne samouprave u kojoj se vrši promet zemljišta

- Ukoliko najmanje tri godine obrađuje poljoprivredno zemljište

- Ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva

- Ima u vlasništvu mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne proizvodnje.

Zakon se, međutim, donosi po hitnoj proceduri, bez javne rasprave. To bi moglo da dovede i do pojedinih propusta, odnosno do doga da neke odredbe budu shvaćene kao suviše ograničavajuće.

"U nekim zemljama je bio zahtev da se žvi u samoj državi određeni broj godina - pet, sedam ili deset. Što je sasvim u redu i kod nas stoji deset. Ali možda ne mora da živi baš u toj jedinici samouprave pošto ja kao državljanin Srbije koji živim u Beogradu mogu da kupim nešto u Novom Sadu. To je jedna od restriktivnijih mera za koje je pitanje da li su nužno potrebne", objašnjava Međak.

U predlogu Vlade navodi se i da se ovim zaonom u potpunosti ispunjavaju obaveze iz SSP-a, ali i da tokom procedure evropska administracija nije konsultovana.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Da bi se zaustavilo izumiranje sela, država je krenula u obnovu zadrugarstva. U naredne tri godine u taj projekat će uložiti 25 miliona evra. Danas su dve novoosnovane zadruge dobile 50 hiljada evra za unapređenje proizvodnje.

Četiri meseca nakon najave početka oživljavanja zadrugarstva, dve novosnovane zadruge prestale su da odbrojavaju dane do isplate novca, pošto su danas potpisali ugovor o dobijanju bespovratnih sredstava.

A u Vladi su kako kažu, tek počeli da broje:

"Rekli smo da je projekat 500 zadruga za 500 sela, i danas kažemo: pod jedan: Zaplanjski zasad, pod dva: Bee Coper, pod 3....i nastavljamo da radimo", rekao je ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milаn Krkobаbić.

Nastavljaju rad i u Gadžinom Hanu, gde je nekoliko poljoprivrednika udružilo snage u proizvodnji lekovitog bilja.

"Mi ovim sredstvima kompletiramo proces da možemo da finalizujemo neki proizvod, maltene da dođemo do čaja ili do eteričnog ulja, tako da ćemo mi sad da povećamo iznos dobijen sa parcela. Do sada smo davali osnovnu sirovinu na preradu, a sad ćemo mi da pokušamo da preradimo i proizvedemo neki proizvod", izjavio je direktor poljoprivredne zadruge "Zaplanjski zasad Gadžin Han" Zoran Ilić.

Njihova zadruga je za ovu ideju dobila 50 hiljada evra. Istu sumu dobila je i pčelarska zadruga Bee Cooper iz Merošine.

"Mi ćemo u okviru naše zadruge pokušati da formiramo neki svoj brend koji će biti prepoznatljiv na tržištu i cilj su nam mali potrošači jer verujemo da postoji mnogo kupaca meda koji se pitaju od koga da kupe pravi med", izjavio je Saša Milosavljević iz Bee Cooper-a.

Ima i ocena da zadruge jesu neophodne, ali da su sredstva koje je namenila Vlada za ovaj projekat - simbolična.

"Čak i kad bi ostvarili program od oko 20-tak zadruga u ovoj godini, sa tih 1,6 miliona evra, to znači da je za 20 zadruga dato manje, odnosno samo trećina nego što je dato jednom inostranom partneru da zaposli 300 radnika, a to je Gerlinger koji je rekonstruisao klanicu Mitros u Sremskoj Mitrovici, a nije ni zaposlio 300 radnika nego svega 180", izjavio je profesor na Poljoprivrednom fakultetu Miladin Ševarlić.

Ševarlić smatra da je pre ovog projekta prvo trebalo vratiti imovinu i zemljište zadrugama i da je prema podacima kojima raspolaže, u poslednjih 60 godina zadrugama oduzeto skoro 400 hiljada hektara.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Država planira da u naredne tri godine uloži 25 miliona evra u obnovu poljoprivrednih zadruga. Na taj način žele da ljude zadrže na selu i obezbede im bolje uslove rada i života. Poljoprivrednici se nadaju da će smanjiti troškove proizvodnje i bolje prodati robu, dok stručnjaci ističu da su zadruge važne i nadaju se da će ta ideja zaista zaživeti.

Da li bi zadruge mogle da budu rešenje za popravljanje stanja u poljoprivredi, voćarstvu i stočarstvu? Država kaže da mogu, pa će im obezbediti novac za kupovinu opreme, zasada i mehanizacije. Postojeće zadruge dobile bi do 100.000 evra, a nove zadruge do 50.000 evra.

"Da objedinimo te male proizvođače, po horizontali, da ih učinimo pravim robnim proizvođačima, da taj njihov proizvod, koji tako marljivo proizvode stigne do kupca, da mogu da ga prodaju i da mogu pošteno da ga naplate", izjavio je Milan Krkobabić, ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj.

Konkurs za dodelu sredstava traje do 1. oktobra. Među onima koji su već predali zahtev je i zadruga Oblačinjska višnja. Njima je potrebna hladnjača jer, kako kažu, ne isplati im se da putuju preko 200 kilometara da bi skladištili voće.

"Trenutno imamo sušaru i liniju za preradu gde planiramo da prerađujemo sušene višnje, šljive i drugo voće, a hladnjača bi nam pomogla da taj proces produžimo tokom cele godine i da pritom možemo da prihvatimo viškove koji se stvaraju na tržištu, da se ne bi desilo da proizvođaci ne prodaju svoje voće jer nemaju kome da prodaju", kaže član ove zadruge Dušan Miladinović iz Merošine.

Za ovu godinu ministarstvo je namenilo 100 miliona dinara, a prednost će imati opštine s juga zemlje. Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da je dobro što se krenulo od juga, jer je zemlja tamo najviše usitnjena.

"Nama je zadrugarstvo kao nasušni hleb, kada je u pitanju poljoprivreda, potrebna. Kod nas u Srbiji dominiraju manji farmeri, veličine od dva do deset hektara, dakle oni ne mogu da se nose pre svega sa velikim kompanijama u samoj zemlji, a ne mogu da se nose ni sa farmerima u EU", objašnjava Prostran.

Kao i uvek pri dodeli sredstava, postavlja se pitanje kontrole trošenja novca. U Vladi kažu da će računa o tome voditi Komisija koja odlučuje o dodeli sredstava, ali i lokalna samouprava.

"Svaki ugovor će potpisati i predsednik opštine, predstavnik lokalne samouprave. On će svojim potpisom garantovati da je program koji je zadruga ponudila u skladu sa razvojem te lokalne samouprave. Prema tome ne radimo ništa napamet, krajnje smo ozbiljni, ali ovog puta ne stavljamo dodatne peripetije koje će sprečiti te ljude. Pokušali smo da otklonimo sve što možemo i bićemo krajnje ozbiljni. Nijedan dinar neće otići nenamenski", dodaje ministar Krkobabić.

I plan Vlade da se podsticajima formira 500 zadruga u naredne tri godine je, kako kaže Krkobabić, veoma ozbiljan. Stručnjaci dodaju i optimističan.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pripremljen je nacrt Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji predviđa strože uslove za prodaju zemlje strancima, rekao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović.

Nedimović je na otvaranju Poljoprivrednog kluba u Beogradu rekao da će nacrt u ponedeljak biti poslat vladinim telima, a zatim će ići na javnu raspravu.

"Nacrt Zakona o poljoprivrednom zemljištu predviđa da stranci moraju imati registrovano preduzeće u Srbiji najmanje 10 godina da bi mogli da kupuju poljoprivredno zemljište", rekao je Nedimović.

Dodao je da su za strance predviđena još neka ograničenja.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Radna grupa zadužena za skidanje useva sa uzurpiranih površina izdala je saopštenje za javnost u kojem navodi da je u žetvenom periodu, ječam požnjeven sa 5,88 hektara, a pšenica sa 2,37 hektara.

Na osnovu zapisnika poljočuvara i poziva upućenim uzurpatorima, do sada je za uzurpaciju državnog poljoprivrednog zemljišta u proizvodnoj 2016/2017. godini, u skladu sa iznosima utvrđenim Zakonom o poljoprivrednom zemljištu izvršena naplata uzurpacije na 31,01 hektar.

Radna grupa je ustanovila da Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine poseduje veći broj zapisnika Poljočuvarske službe grada Sombora, u kojima se navode podaci o uzurpaciji državnog poljoprivrednog zemljišta pod sojom, suncokretom, kukuruzom i šećernom repom.

Radna grupa poziva pravna i fizička lica koja su bez pravnog osnova obradila državno poljoprivredno zemljište da se jave Odeljenju za poljoprivredu Gradske uprave grada Sombora, prizemlje „Županije“, kancelarije broj 50 i 55, svakog radnog dana u vremenu od 7.30 do 15.00 časova, kako bi izbegli prinudno skidanje useva i druge zakonom propisane mere.

Objavljeno u Somborske vesti

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će u narednih nekoliko meseci taj resor napraviti koncept po kome će svako domaćinstvo moći da se registruje i prodaje svoje proizvode, poput sira, ili vina, na samom gazdinstvu.

Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, Nedimović je kazao da će država obezbediti 50 odsto novca za opremu koja je neophodna domaćinstvima koja se bave preradom mleka, mesa ili grožđa dok će za devastirana područja biti izdvojeno "65 odsto povraćaja".

"Želimo da stvorimo takve zakonske preduslove gde proizvodjači mogu svoje proizvode da prodaju na licu mesta, poštujući kriterijume bezbednosti hrane. To je jedan od načina na koje se razvija svako mesto u Srbiji i svako selo. Na taj način ne prave se veliki troškovi transportujući robu", kazao je Nedimović.

On je na otvaranju prvog festivala hrane i vina "Vinski park" u Sremskoj Mitrovici u subotu najavio i da će država pomoći vinarima u stvaranju vinskih soba, kao prostora u kojima mogu da prave i na licu mesta prodaju robu sa minimalnim troškovima, dodajući vrednost finalnom proizvodu.

Izvir: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 7

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top