Povodom Svetskog dana knjige Gradska biblioteka Karlo Bijelicki organizuje promociju romana E baš vam hvala Marka Vidojkovića

Roman E baš vam hvala izvodi svojevrsni desant na celokupno postjugoslovensko društvo. U doba globalne apatije i opšteg osećanja bezizlaza Vidojković nam pomaže da jasnije sagledamo i sudbinu Jugoslavije i vreme u kojem živimo.

„U paralelnom univerzumu urnebesnog, zabavnog, a opet i sasvim ozbiljnog Vidojkovićevog romana, Jugoslavija se nikada nije raspala, svi smo bogati, zdravi i potentni samoupravljači i ide nam baš dobro, a kosmičkim kvarom uskrsli četnici i ustaše na kraju će, naravno, dobiti po nosu. Jer su negativci i negotivci koji dolaze iz paklenog sveta raspada i užasa – dakle, iz naše dronjave stvarnosti, iz najinferiornije verzije nas samih. Bogme, ako pronađem kapiju paralelnog sveta iz ove knjige, nećete me više videti ovde.“
Teofil Pančić

Učestvuju: Marko Vidojković, Dragan Babić i Tamara Babić.

Ponedeljak, 23. april 2018. godine, u 18 časova
Gradska biblioteka „Karlo Bijelici“ (sala Dečjeg odeljenja Biblioteke, Trg cara Lazara 3)

Objavljeno u Somborske vesti

Profesor dr Stojan Berber, somborski njiževnik i lekar, pojavio se pred čitaocima sa novom knjigom „Venac Laze Kostića“. Reč je vencu kojim su somborski građani ovenčali svoga sugrađanina Kostića 1898. godine, a potom Gradska biblioteka u Somboru i Udruženje građana „Ravangradsko proleće“ oživeli venac 2013. godine, 3.juna, na dan kad je Laza 1909. završio pisanje svoje čuvene pesme „Santa Maria dela Salute“. Prvi dobitnik Lazinog Venca bio je pesnik Pero Zubac. U Berberovoj knjizi reč je i o zanimljivostima iz života Laze Kostića, ali i njegovog prijatelja i lekara Radivoja Simonovića, što se posebno odslikava u tri značajna članka: „Laza Kostić i 'San Matere Božije'“, „Laza Kostić na Cetinju“ i „Laza Kostić i Radivoj Simonović (ukrštaj biografija)“.

Rukopis su za štampu preporučili akademik Ljubomir Zuković i književnik David Kecman. Akademik Zuković piše, između ostalog: „Berber je u ovoj knjizi zgrnuo na jedno mesto toliko podataka sa različitih strana da se bolje može razabrati šta je sve na tom ognjištu tinjalo, pucketalo i stvaralački plamsalo. Biće to od velike pomoći svima onima koji se budu analitički bavili poezijom Laze Kostića.“

Izdavači knjige su Kulturni centar „Laza Kostić“ i Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“.

Objavljeno u Somborske vesti

Meštani Stanišića protestvovali su juče zbog zatvaranja seoske biblioteke.

Fotografije sa protesta na kojima građani nose plakate sa natpisima "Otvorite nam biblioteku", "Ovo su naše knjige", "Platili smo članarinu" i "Učenje je kao veslanje uzvodno", objavljene su na društvenim mrežama a na svom tviter nalogu "podelio" ih je i Igor Jurić uz poruku da "ima nade".

Takođe, neke od poruka stanovnika ovog vojvođanskog sela, bile su i "Hoćemo knjige", "I mi seljaci bismo malo da čitamo", kao i "Dok god makar jedna osoba čita ne smete da zatvorite biblioteke".

Izvor: Kurir

Objavljeno u Somborske vesti

Somborski književni festival i Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ u Somboru po treći put su raspisali konkurs za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina. Konkurs je namenjen autorima sa jednim izdanjem iza sebe, a cilj je da pomogne piscima mlađe generacije da prevaziđu tzv. problem druge knjige. Pravo da konkurišu imaju autori mlađi od 35 godina sa jednom objavljenom knjigom. Jedan autor može poslati više od jednog rukopisa. Konkurs je otvoren do 1. marta 2018. godine. Žiri u sastavu Branislav Živanović, Dragan Babić i Tamara Babić objaviće rezultate do 31. marta 2017. godine. Nagrada, koja se sastoji iz povelje i štampanja nagrađenog rukopisa, biće uručena tokom Somborskog književnog festivala u maju 2018. godine. Autor izabranog rukopisa biće lično obavešten. Ime pobednika konkursa biće objavljeno na sajtu Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ i u relevantnim štampanim i elektronskim medijima.

Uputstvo za slanje rukopisa:
- U razmatranje za nagradu ulaze rukopisi bez obzira na žanrovsku određenost (proza, poezija, drama, esej, kritika, književnost za decu, poližanrovska dela).
- Rukopise treba poslati elektronski na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. do 1. marta 2018. godine.
- Potrebno je poslati dva dokumenta: rukopis potpisan šifrom i razrešenje šifre.
- U razrešenje šifre je potrebno uklјučiti sledeće podatke: ime i prezime autora, kraću biografiju, kontakt autora, kratak opis, kritiku ili recenziju prve knjige.
- Rukopis koji se šalјe na konkurs mora biti potpisan šifrom i predstavlјati originalno autorsko delo na srpskom jeziku, dok delovi rukopisa mogu biti ranije objavlјeni.
Žiri neće uzeti u razmatranje rukopise koji ne budu ispunili uslove konkursa.

Objavljeno u Somborske vesti

Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor, organizuje promociju knjige Milana Micića „Srpski dobroljci 1914 - 1918, životi, sećanja“, koja sadrži deset priča koje se sastoje od sećanja na dobrovoljce koji su boravili u Rusiji 1914- 1918 godine. Promocija će se održati u ponedeljak 13. novembra u Svečanoj sali zgrade opštine (Županija) u 18 časova.

Milan Micić je autor trideset i četiri knjige iz istoriografije, istorijske esejistike , dokumentarne proze, kratke proze i poezije. Istoriografske teme su mu srpski dobrovoljački pokret u Prvom svetskom ratu i kolonizacija Vojvodine u 20 veku.

Dobitnik je književnih nagrada za kratku prozu „Stevan Sremac“ ,„Milovan Vidaković“, „Vukašin Conić“, „Andra Gavrilović. Za knjigu kratkih priča „Mesec od venecijanskog sapuna „ nagrađen je 2014. godine književnom nagradom „Andrićeva staza“.Za svoj istoriografski rad nagrađen je Sretenjskom poveljom srpskih institucija iz Mađarske 2017 godine. Prevođen je na nemački, rumunski i mađarski jezik. Živi u Novom Sadu.

Objavljeno u Somborske vesti

KASNIH sedamdesetih priča o Christiane F. se proširila poput požara. 1979. objavljena je knjiga "Mi deca s kolodvora Zoo", koja je dugo bila na vrhovima top lestvica, a 1981. usledio je i film.

Christiane Felscherinow tada je imala samo šesnaest godina, a iza sebe je imala nekoliko odvikavanja od heroina i godine prostitucije. Svoju je priču podelila s novinarima Sterna Kaijem Hermannom i Horstom Rieckom, a ono što im je otkrila šokiralo je nemačko društvo i brzo obišlo svet.

Opisala je svoj život od ranih godina - preseljenje s roditeljima, otuđenost od društva, svet droge i maloletničke prostitucije.

Počela je pušiti hašiš kad je imala samo dvanaest godina, a preko tableta uskoro je došla do heroina. Njena ju je ovisnost odvela u prostituciju i tako je počeo začarani krug.

Nakon objave knjige, a posebno filma, Christiane je postala prava medijska zvezda, a mnoge su tinejdžerke širom sveta oponašale njen stil.

Činilo se kao da je od "narkomanske princeze", kako su je nazivali, napredovala do druženja s poznatima poput Davida Bowieja i da je čeka svetla budućnost bez droge, ali to se nažalost nije ostvarilo.

"Bilo mi je šesnaest kad je knjiga objavljena, a ja sam samo želela razgovarati, to mi je bila terapija. A onda sam odjednom postala slavna, ali nisam shvaćala kako će se to odraziti na moj život. Za javnost sam bila slavna narkomanka, kao suvenir. Svima sam bila zanimljiva, ali niko me nije želio u blizini", ispričala je u jednom intervjuu za Vice.

Neko vreme je bila čista od heroina, a onda se vratila starim navikama. Osamdesetih je postala pevačica i nastupala sa svojim tadašnjim dečkom Alexanderom Hackeom i njegovim bendom, a oboje su se 1983. pojavili u njemačkom filmu "Decoder".

Živela je u Americi i Grčkoj, a 1993. se vratila u Nemačku. Nikad se droga nije odrekla u potpunosti, iako je imala nekoliko prekida, a 1994. je započela metadonsku terapiju.

1996. rodila je sina s kojim je živela u Amsterdamu sve dok nije izgubila skrbništvo, a 2011. je uhapšena tokom jedne racije u Berlinu, ali tom prilikom kod nje nije pronađena droga.

2013. objavila je još jednu autobiografsku knjigu, pod nazivom "Moj drugi život", u kojoj je opisala događaje nakon knjige "Mi deca s kolodvora Zoo".

Christiane danas živi povučeno i bez prijatelja, a nije u kontaktu ni s majkom, piše Spiegel Online. Bori se s ovisnošću o alkoholu i psihičkim problemima. Još se uvek katkad drogira, a u knjizi otkriva da ima problema s teskobom i paranojom, te da povremeno čuje glasove. Još u mladosti se zarazila hepatitisom C, koji je polako uništava.

Skrbništvo nad sinom nije uspela vratiti, a on sad živi u hraniteljskoj porodici.

Iako je njen život daleko od idealnog, Christiane navodno ne žali ni za čim.

"Trenutačno sam na metadonu. Katkad zapalim joint. Previše pijem. Moja će me jetra ubiti. Umreću uskoro, svesna sam toga. Ali, ništa u životu nisam propustila pa sam pomirena s tim. Nisam imala najbolji mogući život, ali proživela sam ga takvog", zaključila je Christiane.

Izvor: index.hr

Objavljeno u Planeta
ponedeljak, 04 septembar 2017 00:00

Promocija knjige "Banatska mala pruga"

U maloj sali Kulturnog centra "Laza Kostić" u Somboru, 7. septembra sa početkom u 19 časova, održaće se promocija knjige "Banatska mala pruga" autora Milana Micića, Ferenca Nemeta i Marie Silađi

Objavljeno u Somborske vesti

U subotu, 5.8.2107., u 19h, u sali MZ Crvenka (Treći reon), u Somboru, biće održana promocija knjige „Ugljik na suncu“, autora Ivana Vidaka. Ivan Vidak rođen je u Somboru 1981. godine. Diplomirao je dramaturgiju na Akademiji dramske umjetnosti u Zagrebu. Živi i radi u Zagrebu.

„Ugljik na suncu“ je izdao „Sandorf“ iz Zagreba 2015. godine, a u Srbiji početkom 2017. knjigu izdaje „Književna radionica Rašić“ iz Beograda.
Na promociji će gostovati autor.Razgovor sa autorom vodiće Dragan Babić i Tamara B. Krstić,
književni kritičari.

O knjizi:
"Ugljik na suncu je izvanredno koncipirana zbirka, s puno groteske, crnog humora i dijalekatskih kalambura na tragu jednog Đure Đukanova. Vidak, kao da pravi špricer, gemišt ili hosszúlépés, osam karikaturalno-realističnih priča seče fantastičnim dramoletima u kojima traži odgovor na pitanje zašto je Stevica Čatalinac odlučio da postane svinjče. Nije lako razgraničiti životinjsko u ljudima od ljudskog u životinjama čitajući upečatljive slike ubijanja besnog kera, klanja debele krmače ili pecanja babuški. Ima nečeg izvorno animalnog i divljeg što izbija iz života ovih pijanih, poluludih i teških Panonaca. A šta je život? Život je kad uzmeš ugljenik i ostaviš ga da odstoji na suncu nekoliko milijardi godina. Nema tu nikakve filozofije. Ugljik na suncu je kolekcija priča o sudbinama seljaka, samo naoko običnim, a kojima, zapravo, nikakav doktor ni popa ne mogu pomoći da se oslobode životnih i ljubavnih neuspeha i razočaranja, zbog čega se utapaju u alkoholu i čine nezamislive stvari." (Srđan V. Tešin)

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 08 jun 2017 00:00

„Ćosić“ u gradskoj biblioteci

Na Dečijem odeljenju Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ održaće se u ponedeljak, 12. juna, promocija knjige „Dnevnik o Dobrici Ćosiću“ autora prof. dr Stojana Berbera.

O knjizi će govoriti prof. dr Dragoljub Gajić, prof. dr Tihomir Petrović, Vladimir Jerković i autor.

Promocija će početi u 18 časova u sali Dečijeg odeljenja Gradske biblioteke.

Objavljeno u Somborske vesti

U ponedeljak 22. maja 2017.godine sa početkom u 19 sati, u apatinskoj Narodnoj biblioteci “Miodrag Borisavljević” biće održana promocija najnovijeg romana “Onda je došla dobra vila” poznate spisateljke Ljiljane Habjanović Đurović.

Ljiljana je već dvadeset godina najčitaniji srpski pisac na našim prostorima, a novi roman govori o porodičnoj drami i bezuslovnoj ljubavi koja se odvija kroz različite faze: kada dete počinje da se odvaja od majke, kada majka počinje da gubi dete, kada majka počinje da strepi šta može da kaže ili uradi njeno dete, kada majka shvati da je njena ljubav zaista bezuslovna. Ovo je knjiga o tajnama i mudrosti, o moći i nemoći, o porazima i snazi majčinstva, ali, istovremeno, i knjiga o duhu vremena u kome živimo, o borbi dobra i zla, koja se neprekidno odvija u našoj svakodnevici, u svakoj porodici i u svakom pojedincu.

Knjiga opominje mlade da im slobodu mogu dati samo oni koji ih istinski vole, a da svi ostali koriste obećanja o slobodi da bi ih zarobili. Roman ,,Onda je došla dobra vila” podseća na neka važna pitanja koja moraju da postavljaju sebi i na ona najvažnija: gde je, s kim je i šta radi moje dete? Mladi žele život, kao u reklami za „koka-kolu”. Žele zabavu, smeh, muziku, ljubav. Skloni su pobuni. Žele slobodu. Ali oni su istovremeno i neiskusni, lakoverni, nesigurni i povodljivi, pa ih je lako zavesti slatkim rečima i praznim obećanjima. Lako ih je prevariti. Lako ih je odvući u alkoholizam, narkomaniju, prostituciju, kriminal. I u ono najgore i najpogubnije – sektu. Lako je zarobiti im umove. Oteti duše. Upravo to se događa mladom junaku romana.

Ljiljana Habjanović Đurović je najuspešnija srpska spisateljka u inostranstvu posle 2000. godine. Objavila je 30 na 13 jezika (češki, italijanski, grčki, hrvatski, makedonski, francuski, mađarski, bugarski, ukrajinski, ruski, rumunski, beloruski, gruzijski), u 45 izdanja. Njen rad je predstavljen u uglednim književnim časopisima, a više studenata slavistike ima za temu svojih diplomskih i magistarskih radova njena dela.

Izvor: Radio Dunav

Objavljeno u Apatin

Najstarija i najvrednija knjiga somborske Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, Minej praznični (Sabornik) Božidara Vukovića, stara 479 godina, čuva se u njenom Zavičajanom odeljenju. Ovo skupoceno i značajno izdanje starog srpskog štamparstva, dobijeno je na poklon od Biblioteke Matice srpske povodom stogodišnjice postojanja ovdašnje Gradske biblioteke.

Božidar Vuković, rodom Podgoričanin, poznati izdavač i štampar, osnovao je štampariju u Veneciji, koja je s povremenim prekidima radila duže od svih srpskih štamparija, od 1519. do 1579. godine.Ovo delo religioznog sadržaja, štampano je upravo u Veneciji, 1538.godine. Kao veliki rodoljub, Vuković je želeo da svom narodu podari svete knjige kakve su se, u to vreme, štampale na grčkom, francuskom i drugim jezicima.

Rad na štampanju je, nakon Božidarove smrti, po nekim podacima, najverovatnije 1539.godine, nastavio njegov sin Vićentije. Inače, najveći broj srpskoslovenskih izdanja u ovom italijanskom gradu nastao je u njihovoj štapariji. -Kao kulturno dobro, Vukovićev „Zbornik“ uživa posebnu zaštitu. Čuva se u zaštitnoj kutiji u Zavičajanom odeljenju. Pripada zbirci rariteta koju čini još 350 dela, zakonom proglašenih za spomenike kulture – kaže Marija Čačić, rukovodilac Zavičajnog odeljenja somborske Gradske biblioteke.

Zbornik Božidara Vukovića i još 11 drugih raritetnih knjiga nedavno je vraćeno iz Odeljenja za zaštitu publikacija Biblioteke Matice srpske gde su restaurirane i konzervirane. -Ova knjiga, velikog formata ima 432 lista, sadrži ilustracije sa likovima svetitelja, među kojima su Stevan Dečanski, Sveti Sava i Simeon, kao i zastavice sa grbom vojvode Božidara. Minej praznični spada u crkveno- bogoslužbene knjige i sadrži u sebi službe velikih praznika. Štampar knjige je Mojsije Dečanac. – Knjiga je obogaćena i ukrasnim inicijalima, vinjetama sa stilizovanom ornamentikom, cvetnom, vinove loze… -pojašnjava Čačićeva.

Kožnog poveza, ukrašenog ornamentom, sa dve kopče, Zbornik Božidara Vukovića, čuva se u zaštitnoj kutiji od kože, sačinjenoj u Odeljenju za zaštitu publikacija u Biblioteci Matice srpske. Somborci, nažalost, malo znaju o ovom vrednom crkvenom i duhovnom blagu…

Izvor: Radio Dunav

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 15 april 2017 00:00

U Somboru obeležen Svetski dan kulture

Akcijom "Darujem ti knjigu", koja je održana u Somboru, prvi put je u Srbiji obeležen Svetski dan kulture, 15. april. Akciju je pokrenuo Ujedinjeni granski sindikat "Nezavisnost" za željom da ona postane trajni projekat.

Članovi Kluba borilačkih sportova "Galaktik" u Somboru proteklih dana deo svog vremena posvetili su akciji "Darujem ti knjigu" i tako dali svoj doprinos obeležavanju Svetskog dana kulture.

"Organizovali smo se u klubu i prikupili smo oko 250 knjiga. Nije ih bilo lako prikupiti, ali uspeli smo. Svi članovi kluba su učestvovali, a u akciju smo uključili i naše prijatelje, poznanike, rođake, kaže Bojan Pavičić, član kluba "Galaktik".

Oko 250 knjiga koje su prikupili članovi ovog kluba samo je deo fonda koji će biti donirane somborskoj biblioteci "Karlo Bijelicki". Godišnje biblioteka kupi oko 5.000 knjiga, ali su i ovakve donacije vrlo značajne.

"Pokloni građana i ustanova su važni kako bi održali tempo nabavke knjige. Ukoliko nemate dovoljno sredstava da svake godine kupite 5.000 novih knjiga, pa nemate dovoljno ni naredne godine za toliki broj knjiga, onda posle nekoliko godina to više ne možete da nadoknadite. zato su ovakve donacije za nas važne", kaže direktor Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" Vladimir Jerković.

Akciju obeležavanja Svetskog dana kulture i u Srbiji pokrenuo je Granski sindikat kulture umetnosti i medija Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost".

"Ovom akcijom pomažemo da se knjiga i bibliotečki sistem u Srbiji na neki način sačuva i ako može unapredi, a ne da se umanjuje i gubi na značaju", kaže prof. dr Vukašin Pavlović iz UGS "Nezavisnost".

Prvi put u Srbiji Svetski dan kulture obeležen je baš u Somboru zahvaljujući inicijativi internet radija "Novi Radio Sombora".

"U ovo akciji prikupljeno je oko 3.000 knjiga, one stižu i dalje i premašili smo sva očekivanja", kaže glavni i odgovorni urednik tog radija Siniša Stričević.

"Ključni faktor zašto je Sombor grad kulture su Somborci, jer oni podržavaju svoje ustanove kulture", kazao je član Gradskog veća zadužen za kulturu Nemanja Sarač.

Od šest gradskih ustanova kulture koje postoje u Somboru, četiri su starije od jednog veka, a Gradska biblioteka osnovana je pre gotovo 160 godina, tako što je njen osnivač Karlo Bijelicki, čije ime nosi i danas, za početak rada poklonio svoju kućnu biblioteku.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 30 mart 2017 00:00

Promocija knjige Ivane Dimić

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki poziva Vas na promociju knjige Ivane Dimić Arzamas, dobitnice Ninove nagrade za 2016. godinu, 5. aprila 2017. godine, u 19 časova u Velikoj Sali Skupštine grada Sombora (Županija).

Učestvuju: Ivana Dimić, autor, Tamara Krstić, kritičarka i Nada Dušanić, književnica.

„Knjiga potresne iskrenosti, i vedre bodrosti, satkana od dramskog koje se magično preobražava u romaneskno. Razgovori koji se čine komički, a nisu – razmišljanja koja se čine tužna, a nisu. Pripada retkom, i zanimljivom žanru danse macabre, i jeste ono bodlerovsko da se – smrt smeje našim ludostima, i nije to. Nije igra nego nadigravanje. I pisac to mudro dokazuje: suprotstavlja se smrti – moć ljubavi, jedini njen dostojan protivnik.“
Predrag Bajčetić

„Ivana Dimić, čini se, priča o sebi, a zapravo priča o čudu povratka iz sna. Ona uspostavlja svojevrsni ritam koji izlazi iz sudara dve teme, iz nespojivosti dve sfere – stvarnosti i onostranog. I kao kad nas Laza Kostić uvodi u onaj predeo „među javom i med snom“, ovo pripovedanje suprotstavlja se življenju, jer život i jeste neprekidna smena, sve do trenutka večnosti.“
Dejan Mijač

„Kada sam pročitao ovu knjigu prva reakcija mi je bila da od Ivane Dimić zatražim filmska prava. To je, u stvari, bila sasvim nesmotrena reakcija jer je moje oduševljenje bilo uzrokovano savršenom literaturom koju sam držao u ruci a koja, ako je već savršena, nema šta da traži u drugim umetnostima. Stvarno, ono što je Ivana napisala ne može se meriti ni sa čim drugim, čak ni sa onim što volimo u njenom stvaralaštvu. Sasvim neverovatna, dva potpuno različita literarna toka iznedrili su nešto treće, čarobno i nedokučivo u isto vreme.“
Goran Marković

Objavljeno u Somborske vesti

Već u više navrata osvedočena i uspešna saradnja somborske biblioteke i vodećih izdavačkih kuća u Republici Srbiji se nastavlja

Osim saradnje sa Akademskom knjigom iz Novog sada, u izdavanju Povratka u Ravangrad akademika Mira Vuksanovića, saradnje sa Vukovom zadužbinom u izdavanju prevoda knjige Avrama Mrazovića, saradnje sa Zmajevim dečjim igrama, knjige dr Milivoja Mlađenovića i IK Prometej sa kojom kao plod zdrave i plodne saradnje uskoro izlazi knjiga o Dobrici Ćosiću autora dr Stojana Berbera i IK Arhipelag je sa ponosom oglasila zajedničko izdanje.

Književna manifestacija "Veljkovi dani" i Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ iz Sombora objavili su zbornik saopštenja u kojem se nalaze književni portreti dobitnika Nagrade „Veljkova golubica“ Saše Hadži Tančića (2014) i Mihajla Pantića (2015). Književni portret Mihajla Pantića sadrži autopoetički esej „Pismo s dna“ izgovoren prilikom primanja Nagrade „Veljkova golubica“, kao i piščevu novu priču „Neka to ne bude u proleće“.

O prozi Mihajla Pantića u ovom zborniku pišu kritičari Milivoje Mlađenović, Marija Miljić, Oksana Mikitenko, Marija T. Blagojević, Gojko Božović, David Kecman Dako, Nada Dušanić i Dragan Babić.

Sa ponosom možemo naglasiti da nema javne biblioteke u državi koja je razvila ovako kvalitetnu i bogatu izdavačku delatnost poslednjih nekoliko godina, a o kvalitetu objavljivanog, najbolje svedoče imena autora, renomei izdavačkih kuća partnera i veliki broj prodatih primeraka mnogih od bibliotečkih izdanja. Povećanjem prodaje omogućeni su i prihodi za dalje projekte, te su finansijski okviri, ovim prihodima ostvareni još jedna, neizostavna, podrška i Izdavačkom planu za 2017. godinu. Potvrda vrednosti izbora izdavačke delatnosti i profesionalnosti u radu priznate od najboljih, jesu primeri poput onoga kada je somborska biblioteka suizdavač fototipskog izdanja knjige Vuka Karadžića pod nazovim "Kovčežić za istoriju", običaje i jezik Srba sva tri zakona, objavljene od strane Vukove zadužbine, zatim objavljivanje broja časopisa Bibliotekar sa BDS-om i drugo. Zaista, velika je čast biti u krugu najuvaženijih i imati priliku u svojim naslovima donositi u svet čitalaštva imena onih autora koji pripadaju samom vrhu srpske savremene književnosti.

Objavljeno u Somborske vesti

Povodom Dana Grada Sombora, Gradska biblioteka Karlo Bijelicki organizuje promociju knjige Svatovski običaji somborskih i salašarskih Srba starosedelaca, autora Slobodana Vukobratovića.

Dr Vesna Marjanović, muzejski savetnik u Etnografskom muzeju u Beogadu, u Recenziji navodi: „Značaj ovog rukopisa jeste i to što su nosioci ovog nasleđa kazivači i učesnici u tim zbivanjima, odnosno i dalje nosioci živog nasleđa. U tom smislu rukopis Slobodana Vukobratovića predstavlja značajan doprinos u očuvanju tradicionalnog modela mišljenja i ponašanja za kulturu srpskog naroda, ali i šire, jer su se predstavljeni obrasci formirali, održali, prilagođavali i razvijali u multikulturalnom području kakvo je današnja Vojvodina, odnosno severni delovi Bačke.“

U knjizi su detaljno, uz obilje fotografija, opisani predsvatovski običaji, pripreme ze svatove, običaji prvog i drugog dana svatova i običaji posle svatova. Posebno poglavlje knjige posvećeno je svatovskim sviračima i svatovskim pesmama. Knjiga je objavljena u okviru edicije Somborska baština.

Na promociji učestvuju
Vesna Marjanović,etnolog i recenzent
Snežana Pisarić Milić, recenzent
Zlata Đerić, recenzent
Vladimir Jerković, urednik izdanja
Slobodan Vukobratović, autor
Voditelj programa: Vladana Milić

Početak programa zakazan je za 18 časova, u četvrtak, 16. februara 2017. godine, u sali Dečjeg odeljenja Biblioteke.

 

Objavljeno u Somborske vesti

Na predlog ministra odbrane Zorana Đorđevića, a u okviru promocije vojnog poziva i povodom školske slave Savindana, 3. februara školskoj biblioteci Ekonomske škole u Somboru uručen je poklon paket knjiga.

Na svečanosti u somborskoj Ekonomskoj školi, poklon paket sa 101 knjigom uručio je pukovnik Stevica Karapandžin, direktor Medija centra „Odbrana“.

„U danima kada se raspisuju konkursi za upis u vojne škole, želimo da srednjoškolskoj omladini približimo vojni poziv posredstvom onoga što joj je najpotrebnije – a to su knjige“, rekao je pukovnik Karapandžin.

Ispred Zapadnobačkog upravnog okruga svečanosti je prisustvovala Smilja Grabež, šef stručne službe ZBUO-a, kao i potpukovnik Ivan Orbović, komandant Prvog centra za obuku Vojske Srbije u Somboru, predstavnici lokalnih samouprava ZBUO-a, verskih zajednica i učenici i nastavnici Ekonomske škole u Somboru.

Objavljeno u Somborske vesti

Prema podacima kojima raspolaže Gradska biblioteka "Karlo Bjelicki", najčitanije knjige kod Somboraca tokom protekle godine bile su:

Vanja Bulić - Viza za nebo
Svetislav Basara - Andrićeva lestvica užasa
Vladan Matijević - Susret pod neobičnim okolnostima
Lidija Dimkovska - Rezervni život
Erlend Lu - Volvo kamioni
Nikolaj Frobenijus - Kroz tamne krošnje
Dragoslav Mihailović - Preživljavanje
Mirjana Pavlović - Trpeza bez glavnog jela
Marko Vidojković - Kandže 2-Diler i smrt
Lusinda Rajli - Ponoćna ruža
Toni Morison - Voljena
Goran Gocić - Tai
David Albahari - Male priče
Dejan Lučić - Islamska republika Nemačka 3 tom, Mosadova meta
Ajše Kulin - Zbogom
Kejt Lord Braun - Čarobni vrt
Džon Fante - Čekaj do proleća, Bandini

Izvor: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Somborske vesti

Kancelarija premijera Mađarske poklonila je Gradskoj biblioteci Karlo Bijelicki knjige iz edicije Nacionalna biblioteka, na mađarskom jeziku. Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, u dopisu navodi da je za svaku biblioteku koja raspolaže fondom knjiga na mađarskom jeziku u Vojvodini od značaja da poseduje istaknuta dela mađarske književnosti od večne vrednosti.

Edicija Nacionalna biblioteka obuhvata najbolja dela mađarske pisane kulture, prikupljena u cilju čitljivosti, raznovrsnosti i jačanja nacionalnog samopoštovanja.

Objavljeno u Somborske vesti

Somborski književni festival i Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ u Somboru raspisuju konkurs za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina. Konkurs je namenjen autorima sa jednim izdanjem iza sebe, a njegov cilj je da pomogne piscima mlađe generacije da prevaziđu tzv. problem druge knjige.

Uslovi konkursa:
• Pravo da konkurišu imaju autori mlađi od 35 godina sa jednom objavljenom knjigom.
• Jedan autor može poslati više od jednog rukopisa.
• Konkurs je otvoren do 15.02.2017.
• Žiri u sastavu Branislav Živanović, Dušan Vejnović i Tamara B. Krstić objaviće rezultate do 15.03.2017.
• Nagrada se sastoji iz štampanja nagrađenog rukopisa.
• Nagrada će biti uručena tokom Somborskog književnog festivala u maju 2017.
• Autor izabranog rukopisa biće lično obavešten.
• Ime pobednika konkursa biće objavljeno na sajtu Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ i u relevantnim štampanim i elektronskim medijima.

Uputstvo za slanje rukopisa:
• U razmatranje za nagradu ulaze rukopisi bez obzira na žanrovsku određenost (proza, poezija, drama, esej, kritika, književnost za decu, poližanrovska dela).
• Rukopisi se šalju elektronski na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. do 15.02.2017.
• Potrebno je poslati dva dokumenta: rukopis potpisan šifrom i razrešenje šifre.
• U razrešenje šifre je potrebno uključiti sledeće podatke:
• Ime i prezime autora
• Kraću biografiju
• Kontakt autora
• Kratak opis, kritiku ili recenziju prve knjige
• Rukopis koji se šalje na konkurs mora biti potpisan šifrom i predstavljati originalno autorsko delo na srpskom jeziku, dok delovi rukopisa mogu biti ranije objavljeni.
• Žiri neće uzeti u razmatranje rukopise koji ne budu ispunili uslove konkursa.

 

 

 

Objavljeno u Somborske vesti

Nedavno istraživanje koje je sproveo Zavod za proučavanje kulturnog razvitka kaže da Vojvođani u odnosu na sve građane Srbije najviše novca i vremena izdvajaju za kulturu. A kakva je situacija u Somboru pitali smo građane?

Sombor je od davnina prepoznat kao grad kulture. Somborsko pozorište postoji 134 godine i nedavno je proslavilo 70 godina profesionalnog rada, a poslednje dve sezone su bile karakteristične po velikom broju nagrada.

"Naravno nije lako napuniti salu. Međutim popularizacijom pozorišta mi smo uspeli, a to su naši mali marketinški trikovi. Naša posećenost predstava je preko 80 odsto, što znači da naši glumci i gosti koji gledaju predstave uvek igraju pred punom dvoranom", kaže Mihajlo Nestorović, upravnik Narodnog pozorišta.

A da li su kulturna događanja koja se organizuju u gradu zadovoljavajuća?

Sombor do nedavno nije ima nijednu knjižaru. Građani su imali mogućnost jedino da čitaju knjige iz gradske biblioteke, kupuje polovne ili probrane naslove na trafikama, a jedna od najstarijih biblioteka u Evropi je takođe u Somboru.

"Mi imamo oko 14, 15 hiljada učlanjenih građana , a u toku ove godine 7 hiljada njih je obnovilo članarinu. Mi smo se odlučili da otvorimo knjižaru u našem prostoru biblioteke i zaposlimo naše radnike. I nadam se da će građani koji su se žalili da ne postoji knjižara u gradu prepoznati ovu knjižaru", navodi Vladimir Jerković, direktor Gradske biblioteka "Karlo Bijelicki".

Statistika kaže da somborska opština kao centar Zapadnobačkog okruga ima najniža prosečna primanja, oko 36 hiljada dinara mesečno. Kulturnih događanja ima, ali su mišljenja građana o njima podeljena.

Prema rečima naših sagovornika, građani su ipak spremni da bez obzira na prazne novčanike izdvoje i koji dinar na knjigu, pa makar ona bila i polovna kao i da pogledaju predstavu u pozorištu.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Istražujući kritike, sajtove klubova književnika, preporuke i recenzije, “Independent“ je napravio listu knjiga koje bi svako trebalo da pročita.

Neke od njih nisu poput današnjih bestselera, pa je možda u tome i njihov najveći kvalitet. Svaka od ovih knjiga ostavila je trag u svom vremenu, ali i danas može da promeni pogled na svet.

1. “Proces“, Franc Kafka

2. “Plači, voljena zemljo“, Alan Paton

3. “Mali bogovi“, Teri Pračet

4. “Lolita“, Vladimir Nabokov

5. “Pakao“, Dante Aligijeri

6. “1984“, Džordž Orvel

7. “Ne daj mi nikada da odem“, Kazuo Išigro

8. “Znam zašto ptica u kavezu peva“, Maja Anđelou

9. “Šantaram“, Gregori Dejvid Roberts

10. “Stvari se raspadaju“, Činua Ačebe

11. “Gospodar prstenova“, DŽ.R.R. Tolkin

12. “Gospođa Bovari“, Gistav Flober

13. “Upucaj prokletog psa: Monografija depresije“, Sali Bramton

14. “Duga šetnja do slobode“, Nelson Mandela

15. Serija knjiga “Porodica Volš“, Marijana Kiz

16. “Kratki i čudesni život Oskara Vaa“, Džuno Dijaz

17. “Orkanski visovi“, Emili Bronte

18. “Mali princ“, Antoan de Sent Egziperi

19. “Hladnokrvno ubistvo“, Truman Kapote

20. “Više priča o neočekivanom“, Road Dal

21. “Moramo da razgovaramo o Kevinu“, Lajonel Šrajver

22. “Kako biti žena“, Kejtlin Moran

23. “Američki psiho“, Bret Iston Elis

24. “Poezija Emili Dikinson“, Emili Dikinson

25. “Amerikana“, Čimamanda Ngozi Adiči

26. “Sapiens: Kratka istorija čovečanstva“, Juval Noa Harari

27. “Kralj Lir“, Vilijam Šekspir

28. “Školice“, Hulio Kortasar

29. “Ana Karenjina“, Lav Tolstoj

30. “Šerlok Holms“, Artur Konan Dojl

31. “Midlseks“, Džefri Judžinidis

32. “Metamorfoze“, Ovidije

33. “Sto godina samoće“, Gabrijel Garsija Markes

Izvor: b29

Objavljeno u Planeta

Nova knjiga Paola Koelja "Špijunka", novi naslovi Orhana Pamuka i Harukija Murakamija, kao i "Mi smo deca za stanice Zoo" Kristijane F. i "Noć mi te uzima" Donata Karizija - najtraženije su knjige na 61. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.

"Geopoetika" je ove godine imala sreću da su njeni najpoznatiji pisci Orhan Pamuk, Haruki Murakami, Džulijan Barns, Don de Lilo objavili nove knjige koje ujedno izazivaju i najveće interesovanje čitalaca, a izvršna urednica Jasna Novakov ističe da posle dmnoo vremena imaju i novi roman Justejna Gordera, autora čuvenog "Sofijinog sveta".

Ono što privlači veliku pažnju na štandu "Geopoetike" je i nova knjiga Danijela Golemana Sila dobrote. Dalaj-lamina vizija za naš svet", kao i knjiga eseja Umberta Eka, objavljena u Italiji sedam dana nakon njegove smrti, koju je pripremao za svoju novoosnovanu izdavačku kuću.

Traže se i "Hronike" Boba Dilana, a na štandu će se pojaviti od četvrtka nakon što je srpski izdavač obnovio prava za objavljivanje dela ovogodišnjeg nobelovca. "Geopoetika" će objaviti i Dilanovu knjigu "Pesme 1961-2012", a Novakov napominje da je Dilan radio na izmeni određenih poznatih pesama.

Među najtraženijim izdanjima čačanske "Pčelice" su taktilne slikovnice "Bebin dodir", za osnovce knjige iz edicije Slobodana Stanišića "Deca čitaju srpsku istoriju", koja je na Sajmu dobila svoje završno treće kolo, dok tinejdžeri, prema rečima glavne urednice Bojane Jovanović, vole moderne romane.

Nezaobilazna je Kristijana F. sa svojom knjigom "Mi deca sa stanice Zoo", zatim tu je trilogija češke književnice Ivone Bžezinove - "Zovem se Alis", "Zovem se Martina" i "Zovem se Ester", objedinjene zajedničkim naslovom "Knjige koje upozoravaju".

Deca uvek rado čitaju dela Ljubivoja Ršumovića, Raše Popova, Branka Miloradovića, a Jovanović ističe da je prodaja bolja nego prošle godine. Hit na "Laguninom" štandu je novi Koeljov roman "Špijunka", a direktorka marketinga Ana Spasojević izdvaja i nove knjige Vanje Bulića (Viza za nebo), Isidore Bjelice (Spas 3) i Vedrane Rudan (Muškarac u grlu).

Najprodavanija knjiga "Vulkan izdavaštva" je, prema rečima PR Marije Milovanović, očekivano, "Noć mi te uzima" Donata Karizija, čija su prethodna četiri naslova bili veliki hit širom sveta pa i u Srbiji.

Skandinavski autori su već nekoliko godina vrlo popularni, te se na 61. sajmu knjiga izdvojio novi roman Jusija Aldera Olsena "Efekat Marko", dok je "Devojka iz voza" Pole Hokins ponovo interesantan čitaocima zbog istoimenog filma koji je na repertoaru bioskopa.

Među tinejdžerima najpopularnija je Marija Žeželj sa svojom knjigom "Moj slatki život", a tu je i nova knjiga Stivena Kinga "Ko nađe, njegovo".

Glavni urednik "Arhipelaga" Gojko Božović veoma je zadovoljan interesovanjem čitalaca, koji najviše traže novi roman Ljudmile Ulicke "Zeleni šator", potom roman norveškog pisca i gosta na Sajmu Eugena Šuljgina "S nekog drugog sveta", novu knjigu priča Jelene Lengold "Začarani svet", dok je još od juna jedna od najprodavanijih knjiga "Vidi pod: Ljubav" Davida Grosmana.

Božović sa zadovoljstvom konstatuje da veliku pažnju privlače i knjige Danila Kiša.

"Zanimljivo je da se interesovanje za Kišova dela menja u ciklusima. U jednom trenutku su najprodavaniji bili 'Rani jadi' i 'Enciklopedija mrtvih', dok je 'Grobnica za Borisa Davidoviča' među najmanje traženim knjigama, a ona je njegova najslavnija knjiga. U jednom času je veoma tražena bila 'Mansarda', što je bilo neobično, to je mladalačka knjiga, a u novije vreme se traži 'Peščanik' gotovo kao 'Rani jadi'", rekao je Božović i primetio da, nažalost, Aleksandar Tišma danas nema čitaoce, a i Borislav Pekić ima ozbiljan deficit čitalaca.

Na štandu "Kreativnog centra", prema rečima PR Jelene Dragojlović, odlično se prodaju naslovi "Dijeta za tinejdžerke. Ups" Jagode Jorge u kojoj skreće pažnju na opasnosti držanja dijete, zatim "Fit u trudnoći sa pilatesom" Tamare Ratković, drugi deo "Stilske igre" Simeona Marinkovića i Dušana Pavlića.

"Samizdat B92" na Sajmu knjiga ima dva značajna gosta, ruskog pisca Zahara Prilepina i škotskog autora Aleksandra Mekol Smita, pa su, očekivano, njihove knjige i među najprodavanijim.

Tu su, kako kaže Martina Milutinović, i "Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici" Rodriga Munjosa Avite i "Zulejha otvara oči" Guzelja Jahina.

Hit izdavačke kuće "Dereta" je "Pjuriti" Džonatana Frenzena, sledi "Proleće jednog lava" Mihajla Miše Kravceva, koji je, kako ističe glavni urednik Aleksandar Šurbatović, pet sati potpisivao svoju knjigu.

Tražen je i poslednji deo naučnofantastične trilogije Dmitrija Gluhovskog - "Metro 2035", a iznenađenje za Šurbatovića je interesovanje za roman "Vegetarijanka" Han Kang, nagrađen "Internacionalnim Bukerom".

Knjige iz kolekcije "Veliki svetski muzeji", koje se prodaju po ceni od 200 dinara, su najprodavanija izdanja na štandu "Službenog glasnika", kao i knjiga "Tragedija jednog naroda" Miomčila Đorgovića. Načelnica Službe za marketing i odnose sa javnošću Zlatica Đokić Katanić kaže da se dobro prodaju i "Venac od trnja za Danila Kiša" Milivoja Pavlovića, izdanja "Pravne biblioteke", tražene su i knjige "Patrijarh Pavle, svetitelj naših dana" Žan-Kloda Laršea, "Evropa u zamci" Klausa Ofea, "Izgradnja države na Kosovu - demokratija, korupcija i EU na Balkanu" Andree Lorenca Kapusele, "Rečnik zaljubljenika u rokenrol" Antoana de Kona.

Izvor. Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
utorak, 25 oktobar 2016 00:00

Tamburaši svirali i knjige donirali

Nedavno je Veliki tamburaški orkestar „Vasa Jovanović”, sekcija Kulutrno-umetničkog društva „Svetozar Marković”, održao koncert u Narodnom pozorištu u Somboru s vokalnom solistkinjom Zoranom Iđuški, nakon čega je usledila veoma uspešna turneja po Slovačkoj.

– Počelo je učešćem na Međunarodnom tamburaškom festivalu u mestu Šuranj, gde smo predstavili našu tamburu, muzičku baštinu i Novi Sad – kaže umetnički rukovodilac i dirigent orkestra Zoran Bugarski Brica. – Ujedno smo, u ime gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, ponosno preneli pozdrave i predali poklone povodom dobijanja titule Evropske prestonice kulture 2021. godine. S nama su na turneju po Slovačkoj išli i članovi Tamburaškog orkestra „Banat” iz Deske. Reč je o mestu naseljenom srpskim stanovništvom u Republici Mađarskoj, a saradnja s njima počela je 10. septembra, kada smo našim domaćinima donirali 2.845 knjiga povodom osnivanja Srpske pravoslavne biblioteke i čitaonice u tom selu.

Veliki tamburaški rkestar „Vasa Jovanović” se ovih dana sprema za Festival tamburaških orkestara Srbije (FTOS) koji će se održati u Rumi 30. oktobra. Potom će, 18. novembra, uslediti i solistički koncert u Mokrinu, povodom proslave Aranđelovdana.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

Izdavačka kuća Geopoetika postala je ekskluzivni vlasnik autorskih prava za srpski jezik za sva književna dela rok muzičara i pesnika Boba Dilana, koji je dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost, saopštila je ta izdavačka kuća.

Geopoetika je Dilanovu knjigu "Hronike" (Prvi deo) objavila 2005. godine, a na osnovu obnovljenog ugovora novo izdanje te knjige biće u prodaji na Sajmu knjiga i u knjižarama.

Ta izdavačka kuća otkupila je prava i za roman "Tarantula", kao i za celokupno Dilanovo pesničko stvaralašštvo objedinjeno u knjizi pod naslovom "Pesme: 1961-2012" (Lyrics: 1961-2012).

Rok muzičar i pesnik Bob Dilan dobio je 13. oktobra Nobelovu nagradu za književnost. Dilan je nagrađen za "stvaranje novi poetskih izraza u okviru velike američke pesničke tradicije", naveo je Nobelov komitet u objašnjenju nagrade.

Bob Dilan, rođen kao Robert Alen Cimerman, nastavio je tradiciju američkih narodnih pesnika s temama socijalnih nejednakosti, religije, politike i ljubavi.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Prosečna cena udžbenika Zavoda za udžbenike je 650 dinara, a za komplet za osnovnu školu treba izdvojiti od 7.924 dinara (prvi razred) do 11.523 dinara, koliko koštaju knjige za sedmake.

U susret novoj školskoj godini Zavodove knjižare će od 27. avgusta do 20. septembra subotom raditi produženo - do 18 sati, kažu u ovoj izdavačkoj kući.

- Najjeftiniji udžbenik u osnovnoj školi je Nema karta za geografiju, koja košta 205 dinara, a najskuplji je udžbenik za izborni predmet Čuvari prirode, za koji treba izdvojiti 1.306 dinara. Kada je reč o srednjoj školi, najjeftiniji su testovi iz matematike za četvrti razred Ekonomske škole i koštaju 217 dinara, dok je najskuplji Poslastičarstvo - 2.200 dinara i koristi se u srednjoj Ugostiteljskoj školi, kažu u Zavodu.

U svim maloprodajnim objektima ove izdavačke kuće mogu se naći i izdanja Kreativnog centra, Kruga, Oksforda, Bigza, Kleta, Novog Logosa, Freske, Data Statusa, Pčelice i Matematiskopa.

Zavodove knjižare nude i veliki izbor školskog pribora. Cena grafitnih olovaka se kreće od 13 do 60 dinara, gumice su od devet do 75, rezači od 20 do 190, hemijske od 16 do 150, a sveske od 33 do 332 dinara. Za drvene bojice treba izdvojiti od 152 do 583 dinara, za flomastere od 108 do 600, tempere su od 156 do 775 dinara, vodene bojice od 160 do 800, a pernice, u zavisnosti od toga da li su pune ili prazne, koštaju između 250 i 2.800 dinara. Najjeftiniji ranac staje 2.500 dinara, a cene se kreću i do 16.000 dinara.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 3

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top