četvrtak, 11 januar 2018 00:00

Dopuna legata Zorna Stošića Vranjskog

U utorak, 16. januara u 12 časova u Gradskom muzeju Sombor biće održana svečana primopredaja slike i crteža — poklona Zorana Stošića Vranjskog u okviru redovne dopune legata.

Poklon čine:

Slika Kosmička varijanta, ulje na platnu, 55×45 cm, 2011.
Crtež Kosmički sonet, lavirani tuš, 80×70 cm
Crtež Kosmički sonet, lavirani tuš, 85×65 cm, 2014.

Zoran Stošić Vranjski je 1992. godine sklopio ugovor o poklonu sa somborskim Gradskim muzejom, kojim se obavezuje da će svake godine ostaviti po tri svoja rada Likovnom odeljenju.

Legat sadrži slike, crteže, kataloge, plakate, kompletnu dokumentaciju o slikaru i drugi materijal vezan za ličnost i delo ovog umetnika.

Objavljeno u Somborske vesti

Kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, počela je na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembra, a završava se 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava.

Ova globalna svetska kampanja obeležava se u više od 100 država sveta i 1700 organizacija, sa ciljem da se podigne svest o prisutnosti nasilja i da se preduzmu akcije za suzbijanje nasilja nad ženama.

Zvanična boja kampanje je narandžasta, kao simbol svetle i optimističke budućnosti oslobođene od nasilja nad ženama i devojčicama.

U skladu sa bojom kampanje u Somboru je osvetljena zgrada Galerije savremene umetnosti Gradskog muzeja.

Rasvetna tela za osvetljenje galerije, gradu Somboru, je ustupila je beogradska firma ZG Lighting doo.

Objavljeno u Somborske vesti

Otvaranje izložbe poznatog kolekcionara dr Slobodana Mijatovića "Značke planinarskog društva" biće upriličena 28. septembra sa početkom u 18 časova.

Izložba planinarstva obuhvata period od 1874. godine do danas, koju prate značke, knjige, amblemi i dokumenta.

Dr Slobodan Mijatović je aktivni član "Društva kolekcionara u Subotici", doživotni član "Srpskog numizmatičkog društva", član društva kolekcionara u: Subotici, Temišvaru, Osjeku, Belom Manastiru, Pitsburgu (USA), ACIR u Bukureštu i Torontu. Učestvovao je na domaćim i međunarodnim izložbama.

Objavljeno u Somborske vesti

U Gradskom muzeju u Somboru čuva se jedinstvena zbirka od pedesetak ikona crtanih na staklu, koje su od sredine XVIII pa do početak XX veka slikali sveštenici i meštani Stapara. Ovakvu zbirku nema ni jedan muzej.

Vredna zbirka staparskih ikona na staklu počela je da se formira još 1883. godine kada je osnovano Istorijsko društvo Bačko- bodroške županije, jer se već tada znalo koliko su one vredne, retke i izuzetne po tome što su ih oslikavali samouki Staparci uz sveće.

"Sa izuzetnom preciznošću crtali su ti Staparci ikone nakon napornih dnevnih poslova. Radili su bojama koje su postojane sve do danas i na način na koji se vrlo teško stvara jedno umetničko delo, a to je slikanje odnazad kao u ogledalu, polazeći od najsitnijih detalja kao što je dužica oka", kaže Milka Ljuboja kustos-istoričar Gradskog muzeja Sombor.

Petpostavka je da su Staparci ovu jedinstvenu umetnost oslikavanja ikona doneli sa sobom iz svoje postojbine sela Bokčinovci.

"Ovde kod nas su izložene uglavnom ikone koje su radili otac i sin sveštenici Popović, jer su one i najstarije, pa mi tako povezujući te dve činjenice smatramo da su se oni time bavili u svojoj postojbini odnosno selu Bokčinovci", kaže Ljuboja.

Slikanje ikona na staklu nastavljeno je i krajem XIX veka i prvih decenija XX veka.

"To su bila braća Jovan i Milan Savčin koji su se pojavili u samom sumraku ove tehnike. Radili su tri decenije i iza sebe su ostavili stotinak ikona urađenih, a u muzeju je ikona crne Bogorodice", kaže Dejan Milić iz Stapara.

U Staparu je danas malo sačuvanih ikona na staklu, a nekada su ih imale mnoge porodice.

"Stare porodice koje su izumrle prenosile su ih sa kolena na koleno, dok se porodice nisu ugasile. Kada se porodica ugasila neke su ikone donete u crkvu, ali neke su i izlupane. Ima danas dosta mladih ljudi koji znaju za ikone na staklu, njihovu vrednost i čuvaju po svojim kućama", kaže Dejan Milić.

Iz muzejske zbirke izdvajaju se ikona crne Bogorodice, koja je retkost u zapadnoj umetnosti, i najstarija ikona Bogorodice sa malim Hristom i Jovanom Pretečom iz sredine XVIII veka pronađena u crkvi na staparskoj vodici.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 26 avgust 2017 00:00

Musica Viva: Koncert za kraj leta

Vokalni ansambl „Musica Viva” priređuje „Koncert za kraj leta” u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja u Somboru, u utorak, 29. avgusta u 19 časova. Na programu su svetovna dela a cappella, world music i pop obrade.

Ulaz je slobodan. Na koncertu će se prikupljati dobrovoljni prilozi za nabavku klarineta za člana ansambla Nebojšu Đurića.

Objavljeno u Somborske vesti

U Gradskom muzeju je 14. avgusta 2017. godine potpisan ugovor o poklonu između Marije Brankov i direktora somborskog muzeja Branimira Mašulovića. Marija Brankov poklanja muzeju deo umetničke zaostavštine svog pokojnog supruga, somborskog umetnika Branislava Brankova: osamdeset crteža, u olovci, tušu, ugljenu i drugim crtačkim tehnikama (od najranijih skica preko čitavog puta umetničkog razvoja do poslednjih radova), trideset radova u pastelu, jednu gipsanu skulpturu (portret Pavla Velenrajtera, arheologa i bivšeg kustosa somborskog muzeja), kao i prateću dokumentaciju (katalozi izložbi, fotografije, novinski i drugi članci i napisi).

Premda bez formalnog obrazovanja, Brankov je već pedesetih godina primećen od strane Milana Konjovića kao darovit umetnik–početnik koji će svoju primarnu vokaciju vajara zameniti čudesnom sudbinom jednog od najzanimljivijih umetnika crteža. Od prvih skica rađenih pod maestrovim uticajem (ali i tada samosvojnih, sa gotovo usađenim odnosom prema formi i njenoj transformaciji u voluminozno), preko apstraktnih, asocijativnih, figuralno–fantastičnih motiva, Brankov brižljivo gradi svoj crtački opus razrađujući svoj rukopis grupisanjem, razlaganjem, oslobađanjem forme: bilo snažnim, ekspresivnim potezima koje napadaju format sa svih strana dok iz njega upravo ne „isklešu” skulptorski oblik ili kakvu sličnu plastičku činjenicu, bilo nežnim, strpljivim modelacijama šrafurama koje se iz centralnog plana, sasvim lirski, gube u izmaglicama sfumata ili crticama koje izvan organizacije šrafure ostaju kao poseban, neuhvatljiv gest nedorečenosti, likovne „tri tačke” iza poruke prepuštene kao intimno, usamljeno žarište fiksiranog prizora.

Kolorizam Brankov neguje kroz „žensku”, lirsku tehniku pastela mnogo uverljivije nego na klasičnim slikama u ulјu gde se počesto gubi u dekorativnosti i šematizovanim rešenjima. Pasteli pokazuju njegov solidno razvijen koloristički nerv ali i posebnu pažnju u kompozicionoj organizaciji koju prati hrabra crtačka izvedba ali koja i dopušta časove odahnuća u igri, jednoj pomalo hipijevskoj atmosferi jarkih i veselih boja, u dinamičnim, melodijskim formama koje relaksiraju njegov inače veoma pesimističan i sumoran opšti ton.

Napokon, tu je sjajni portret Pavla Velenrajtera, čuvenog somborskog arheologa. Radi se o jednom besprekornom vajarskom delu, preciznom poput posmrtne maske, izražajnom i prijateljski osećajnom, svedokom prijateljstva ta dva neobična i darovita čoveka. Najzad, to je i jedno od najprijatnijih iznenađenja za somborski muzej koji će imati priliku da na svojoj stalnoj postavci, osim svedočanstava „zvanične” prošlosti, predstavi i svog zaslužnog radnika kao deo svog intimnog nasleđa.

Biografija

Branislav Brankov (Sombor, 1929—2007). Rano ostao bez oca koga su posle Drugog svetskog rata likvidirali predstavnici nove vlasti. Sa mlađim bratom Borislavom posvetio se umetnosti. Otkrio ga je Milan Konjović koji ga ohrabruje na istraživanje i izlagačku praksu. Izlagao na nevelikom broju samostalnih i brojnim kolektivnim izložbama ULUV–a, Trijenalima savremenog jugoslovenskog crteža u okviru somborske Likovne jeseni i dr. Boravio u dva navrata u Parizu, u Nacionalnom muzeju moderne umetnosti. Njegov prebogat opus nalazi se kod njegovih naslednika, a pokušaj podsećanja na njegov značaj učinjen je na posthumnim izložbama u Somboru i Novom Sadu 2007. godine.

Objavljeno u Somborske vesti

Univerzitetski profesor u penziji dr Nada Todorov, autor monografije, predstavila je 2. juna na promociji u Gradskom muzeju jednu od najstarijih somborskih porodica — porodicu Vuić.

Hronika ugledne somborske porodice započinje od sredine XVIII veka i traje kroz njihove potomke do današnjih dana. Sudbina članova porodice Vuić isprepletena je sa životom Sombora. Brižljivo sačuvana uspomena na svoje pretke i korene, monografija „Somborska porodica Vuić”, svedočanstvo je jednog vremena i potvrda jednog trajanja.

Na promociji su o monografiji još govorili prof. dr Borjanka Trajković i prof. dr Boris Kršev. Publiku su zabavili učenici Srednje muzičke škole „Petar Konjović”, svirajući bećarce koje su Vuići napisali.

Objavljeno u Somborske vesti

U petak, 2. juna, u Gradskom muzeju Sombor održaće se promocija monografije „Somborska porodica Vuić”, autorke prof. dr Nade Todorov

Uvodna reč će dati Branimir Mašulović, direktor Gradskog muzeja Sombor, dok će o monografiji govoriti: Vladimir Jerković, direktor biblioteke „Karlo Bijelicki”, prof. dr Borjanka Trajković i prof. dr Boris Kršev, recenzenti i prof. dr. Nada Todorov, autorka.

Vuići su danas skoro nepoznati, a nekada su bili jedna od najčuvenijih i najimućnijih srpskih građanskih porodica u Somboru. Dve ličnosti iz ove porodice nalaze se u Srpskom biografskim rečniku (Jovan i Nikola Vuić); kralj Petar I Karađorđević odlikovao je, istog dana, tri rođene sestre Ordenom krsta milosrđa (Ana, Katarina, Jelena Vuić); Nikola Vuić je odlikovan Medaljom rada; suprug Katarine Vuić Ordenom Svetog Save IV stepena; sina Ane Vuić je odlikovala Kraljevina Bugarska Ordenom za građanske zasluge V stepena.

Vuići su bili osnivači najznačajnijih somborskih institucija. Prvi dekan Medicinskog fakulteta u Novom Sadu potiče iz ove porodice, sekretar poslanstva Kraljevine SHS u Sofiji i Budimpešti bio je sin Ane Vuić itd. Vuići su bili zadužbinari, donatori, poliglote, sjajni muzičari, skromni i radni. U monografiji se prati razvoj ove porodice od sredine osamnaestog veka, do današnjih dana. Objavljene su stare fotografije iz porodičnog albuma i drugih izvora, korišćeni mnogi podaci iz periodike i stručnih publikacija.

Za sve dodatne informacije i reč više obratite se prof.dr. Nadi Todorov na kontakt telefon 063/258-239.

Premijerno izvođenje

Somborski bend „Kulturica”, čiji su članovi: Nikola Gradinac, Miloš Repić, Marko Mastilović, Ignjat Bećir, Arsenije Stojanović i David Rončević, premijerno će izvesti deo sačuvanog bećarca posvećenog Lazi Kostiću.

Promocija monografije o porodici Vuić održaće se u dvorištu Gradskog muzeja Sombor, a u slučaju lošeg vremena u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor.

 

 

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 18 maj 2017 00:00

Lični "muzeji" Somboraca

U okviru manifestacije "Muzeji Srbije - Deset dana od deset do deset“, u Gradskom muzeju u Somboru predstavljen je program "Muzej u mom domu“. Ulogu kustosa preuzeli su građani predstavljajući deo svojih malih muzejskih zbirki.

Prepoznajući vrednost predmeta, dokumenata i fotografija svedočanstvene vrednosti za prošlost svojih porodica, u komunikaciji sa sećanjima i argumentovanim tumačenjima, građani Sombora su se potvrdili kao pravi kustosi.

"Ovaj predmet se zove obramica, inače je korišten u svrhu prenosa tereta. Uglavnom su ga koristile žene. Kažu da je jedna žena na obremici mogla da prenese teret od 50 kg od kuće do pijace. Predmet je simbioza rada stolara i kovača“, rekao je Antun Petrović predstavljajući samo deo predmeta sačuvanih iz porodične stolarske radionice.

"Venčavalo se sa punoletstvom, u to vreme sa 21 godinu, u divnoj haljini sa 9 seferina i velikim zlatnim lancem. To je bunjevačka nošnja, jedna od svečanih, zato što je bilo više svečanih – jedna za venčanje, jedna za proštenje… Zavisilo je od imanja i bogatstva familije, a bili su imućni!“ objasnila je Marina Uzelac pokazajući lepu zbirku venčanih fotografija bunjevačke familije Beretić iz Čonoplje.

Melodije sa usne harmonike Vladimira Nedeljkovića, kozačkog porekla, ovekovečene su filmom "Balkan Ekspres“ a prikazani predmeti i fotografije, deo su zbirke sina Aleksandra: "Tu je kofer sa kojim je moj otac putovao u posetu svom ocu na dva impresivna broda u to doba – Queen Mary i Queen Elizabet. A tu su i usne harmonike - prva i poslednja koju je otac kupio“

Nevena Živadinović Kusonić, vodič — animator kulturnih programa i PR muzeja u Somboru naglasila je: "Značaj ove manifestacije, unutar same manifestacije „Muzej u mom domu“ jeste u tome što građani izlažu svoje predmete lične i pokazuju da svako od nas može biti baštinik te ukazuju na sam značaj predmeta koji građani poseduju.“

Bila je ovo prilika za prikaz brojnih predmeta iz kućnih zaostavština sa emotivnim značajem predstavljenih na atraktivan muzeološki način i potvrda da se kulturna baština ne tiče se samo ustanova već svakog od nas.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
nedelja, 14 maj 2017 00:00

Muzej u mom domu

U sredu,17. maja, između 10 i 13 časova, u dvorištu Gradskog muzeja Sombor, biće predstavljen program Muzej u mom domu, u okviru manifestacije Muzeji Srbije 10 dana od 10 do 10.

Program ima cilj da pokaže da svaki čovek može biti baštinik i da može svoju baštinu, koju ima u svom domu, na kustoski/muzeološki način prepoznati, opisati, predstaviti, interpretirati i publikovati.
Svaki potencijalni baštinik bi trebalo da sam ili uz pomoć svoje porodice, prijatelja i samih stručnjaka muzeja prepozna predmet kao verodostojan, da ume da ga tačno opiše i stavi u odgovarajući kulturnoistorijski kontekst, da mu obezbedi dodatu vrednost ličnim odnosom i intimnim, emotivnim značajem i da ga, napokon, predstavi na atraktivan muzeološki način.

Program uključuje zanimljive, raspoložene, elokventne građane koji imaju odgovarajuće predmete, dokumente, fotografije ili bilo šta od svedočanstvene vrednosti za prošlost svoje porodice i/ili grada, a što komunicira autentičnošću, poklapanjem dokumenta i sećanja i argumentovanim tumačenjem. Veoma je važno naglasiti: nije svaka stara stvar muzealija! Građanin-kustos ima zadatak da svoje predmete učini komunikativnim prema znatiželjnicima koji bi trebalo da prepoznaju vrednost tih predmeta i da se sami odvaže za kustoski posao u svom domu.

Kulturna baština ne tiče se samo ustanova ili nadležnog ministarstva već svakog od nas.

Učestvuju građani-kustosi: dr Ankica Vučković, Lana Lazić, Aleksandar Nedeljković i drugi.

Objavljeno u Somborske vesti

Gradski muzej Sombor i ove godine učestvuje u manifestaciji „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10”. Tema ovogodišnje manifestacije je „Muzej u gostima”. U skladu sa temom Gradski muzej Sombor je priredio program koji traje od 11. maja i završava se sa „Noći muzeja” 20. maja.

Ulaz na manifestaciju je besplatan. Radno vreme tokom manifestacije je od 10 do 22 časa, a za „Noć muzeja” 20. maja od 17 do 1 čas posle ponoći.

11. maj

10:00 Projekcija promotivnog filma „Muzej u gostima”
10:00 Izložba „Povelja slobodnog i kraljevskog grada Sombora 1749” u Kljajićevu

12. maj

10:00 „Muzej u koferu” — muzej u gostima u vrtiću
10:00 Radionica „Pečat” — muzej u gostima u Čonoplјi

13. maj

10:00 — 22:00 Stručno vođenje kroz postavku na svakih sat vremena

14. maj

17:00 „Čajanka sa prijateljima” — dan prijatelja muzeja

15. maj

17:00 Predstava „Vremenska kapija” OŠ „Avram Mrazović” — škola u gostima

17. maj

10:00 — 13:00 „Muzej u mom domu” — baština privatnog doma u gostima muzeja

18. maj

18:00 „Ritam spirale” — otvaranje izložbe povodom Međunarodnog dana muzeja

19. maj

10:00 Izložba „Povelja slobodnog i kraljevskog grada Sombora 1749” u Bačkom Monoštoru

20. maj

17:00 — 19:00 Muzejska igra „Potraga za muzejskim blagom”
22:00 Koncert Miloša Momčilovića — Nanija

Objavljeno u Somborske vesti

Povodom Međunarodnog dana muzeja, 18. maja sa početkom u 18 sati, a u okviru programa nacionalne manifestacije pod nazivom Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10, otvara se izložba arheološkog odeljenja Gradskog muzeja Sombor pod nazivom Ritam spirale.

Rekonstrukcija kostima i nakita srednjeg bronzanog doba (kultura grobnih humki, XV-XIV vek p.n.e.). Ovo je priča ispričana kroz arheološku prizmu i deo je drevne prošlosti, koja je opet veoma blisko povezana sa kulturma i civilizacijom Evrope. Na izložbi će biti predstavljen nakit kulturnog komleksa poznatog kao Hügelgräber, odnosno Kultura grobnih humki, srednjeg bronzanog doba koji se u okviru regionalnih varijanti izdvaja u izradi metalnih predmeta i proizvodnji keramike.
Ritam spirale su zadala dvadeset i dva fragmenta bronzanog lima, na kojima je urađen konzervatorski tretman sa ciljem prvobitne rekonstrukcije izgleda predmeta - nanogvice.

Posebno izdavjamo 3D model idealnog izgleda nanogvice (fotografija u prilogu), i rekonstrukciju muškog i ženskog kostima iz perioda srednjeg bronzanog doba.

Nošenje nakita, njegov sjaj i forme, rasporedi po telu i odeći, zamišljeni zvuk metala u pokretu vlasnika, boje i refleksije bronze, svakako su predstavljali vid socijalne prezentacije, lične i polne promocije kao i predstavu moći.

Autor izložbe: Anđelka Putica, viši kustos arheolog, Gradski muzej Sombor.

Konzervacija, rekonstrukcija i 3D model: Danijela Jovanović, konzervator i Marko Aleksić, arhitekta, saradnici Centralnog Instituta za konzervaciju, Beograd.

Dizajn kostima: Olivera Damjanović, inženjer dizajna za tekstil i odeću.
Izrada kopija nakita: Dimitrije Ćelić, akademski umetnik.
Tehnička podrška i promcija: Pavle Karabasil, viši konzervator, i Viktorija Uzelac, kustos arheolog, Gradski muzej Sombor.

Zahvalnost se upućuje kolegama iz Muzeja Vojvodine, Gradskog muzeja Subotice i Gradskog muzeja Senta koji su ustupili deo materijala za potrebe izlaganja.

Izložba će biti otvorena od 18. maja do 7. juna 2017.

Objavljeno u Somborske vesti

Ambasada Savezne Republike Nemačke u Srbiji, Grad Sombor i Udruženje Nemaca „Gerhard“ organizovali su izložbu posvećenu obeležavanju 500 godina reformacije u Nemačkoj. Izložba, pod nazivom „Martin Luter, reformacija i njene posledice“, postavljena je u Gradskom muzeju, a ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji, NJ.E. Aksel Ditman (Axel Dittmann), izložbu je otvorio 25. aprila 2017. godine.

Obraćajući se NJ.E. ambasadoru Ditmanu i prisutnima gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je izrazila zadovoljstvo što je Sombor prvi grad u Srbiji u kojem je organizovana ovakva izložba.

„Izuzetna mi je čast i zadovoljstvo što je u Somboru priređena izložba posvećena Martinu Luteru, reformaciji, i njegovom ukupnom stvaralačkom doprinosu kako za zemlju u kojoj je živeo i stvarao, tako i generalno za razvoj društva“, kazala je Golubović i zahvalila se ambasadoru Ditmanu i UN „Gerhard“ koji su doprineli realizaciji izložbe.

Objavljeno u Somborske vesti

Gradski muzej Sombor je uspostavio saradnju sa Historijskim muzejom Bosne i Hercegovine koje je rezultiralo gostovanjem izložbe "Kutija sećanja - Život jevrejske porodice Drelih iz Sombora".

Svečano otvaranje izložbe će biti 25.aprila kao deo programa regionalnog treninga za nastavnike istorije na temu Holokausta, u organizaciji Memorijala Shoah iz Pariza. Izložba će trajati do kraja maja.

Učesnici treninga i ostali posetioci će biti u prilici da se upoznaju sa sudbinom somborskih Jevreja kroz prizmu porodičnih fotografija. Moše Musafija, sarajevski Sefard je spona izmedju dve porodice, balkanskih Sefarda i Askenaza i dva grada, Sarajeva i Sombora.

Izložba je priča o bezbrižnim somborskim danima porodice Drelih i strašnom stradanju deportovanih somborskih, i svih drugih, Jevreja u koncentracionim logorima nacističke Nemačke. Ovo je prica o životu, nadama, ljubavi i tradiciji. Ovo je priča o prijateljstvu koje sećanja čuva od zaborava.

Objavljeno u Somborske vesti

U utorak, 25. aprila 2017. godine u 18 časova u Gradskom muzeju Sombor biće upriličeno otvaranje izložbe Martin Luter, reformacija i njene posledice.

Izložbu Ambasade SR Nemačke će u Somboru otvoriti Njegova Ekselencija ambasador SR Nemačke, Aksel Ditman, sa gradonačelnicom Sombora, Dušankom Golubović.

Izložba je nastala povodom obeležavanja 500. jubileja reformacije u Nemačkoj. Martin Luter je nemački teološki i verski reformator, začetnik protestantske reformacije, koji je 31. oktobra 1517. prikucao svojih 95 teza na vrata dvorske crkve u Vitenbergu. Svojim tezama on kritikuje dotadašnju praksu opraštanja grehova vernika za novac. Taj datum se smatra početkom reformacije, a u Nemačkoj se ove godine obeležava njen 500. jubilej. Samo ove godine, u Nemačkoj će 31. oktobar biti neradan dan.

Objavljeno u Somborske vesti

Povodom „Dana ruske kulture”, u sredu, 12. aprila 2017. u 13 sati u Gradskom muzeju Sombor, biće otvorena izložba ruskih autora Valerija Aleksandroviča Ledneva i Alene Aleksandrovne Vasiljeve.

Objavljeno u Somborske vesti

U holu Osnovne škole „Miroslav Antić” u Čonoplji otvorena je u sredu, 5. aprila 2017. godine, izložba „Slobodan i kraljevski grad Sombor 1749”.

Izložbu su postavile i predstavile viši kustos Milka Ljuboja i Nevena Živadinović Kusonić iz Gradskog muzeja Sombor.

Objavljeno u Somborske vesti

Povodom Dana grada, u petak, 17. februara, sa početkom u 11 sati, priređuje se otvaranje izložbe „Povelja slobodnog kraljevskoga grada Sombora”, u izložbenim prostorijama u prizemlju Muzeja.

Somborska Povelja — jedina sačuvana povelja slobodnog kraljevskog grada na našim prostorima. Čuva se u Istorijskom arhivu Sombor. Carica Marija Terezija 21. marta 1747. godine odlučuje da Somboru dodeli status slobodnog kraljevskog grada, uz uslov da grad uplati carskoj blagajni „naknadu” od 150.000 rajnskih forinti. Carica potpisuje 17. februara 1749. godine Povelju slobodnog kraljevskog grada Sombora, a prva gradska uprava — Magistrat slobodnog kraljevskog grada, izabrana je 25. aprila na osnovu Alternative iz 1748. godine.

Izložba je otvorena do 18. marta.

Objavljeno u Somborske vesti

Izložba fotografija autora Vuka Labana naziva „Ptice Sejšela, Islanda i Šri Lanke” otvara se u sredu, 1. februara, u 18 sati, u izložbenim prostorijama u prizemlju Gradskog muzeja. Izložba se realizuje u saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Vuko Laban je odrastao i zavoleo ptice u Senti, pored Tise. Prve fotografije ptica snimio je pedesetih godina prošlog veka. Opčinjenost ornitologijom, kao hobijem i planiranom životnom profesijom, nastavlja se selidbom u Beograd i kratkotrajnom saradnjom sa čuvenim ornitologom, prof. dr Matvejevim. Neposredno pre upisa na fakultet, odlučuje da ornitologija ostane hobi, a da telekomunikacije postanu profesija. Radi u Evropi, Aziji i Africi kao ekspert za satelitske telekomunikacije. Projekti na Sejšelima, Islandu i Šri Lanki i lepota i raznolikost ptica tih ostrva, inspirisale su autora u stvaranju ove izložbe.

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 02 decembar 2016 00:00

Izložba staparskog ćilima u Somboru

Izložba staparskog ćilima pod nazivom "Nekad i sad" održana je u Gastro klubu Regionalne privredne komore u Somboru na kojoj se pored ostalog i pričalo o istoriji ćilima i kako je ponovo zaživeo. 

Staparski ćilim je u Vojvodini počeo da se proizvodi još u 16. veku. Ovaj zanat nije bio lako dostupan seoskim slojevima, jer je označavao luksuz imućnog domaćina koji ga poseduje. Najpoznatije su bile tkalje iz Stapara koje su ga izrađivale za miraz, a na tadašnji izgled uticao je i razboj na kojem se radilo.

Ljubica Bačić, etnolog u Gradskom muzeju Sombor Veoma je skupocen. Prenosio se sa generacije na generaciju i zapravo je vezan za to ko ga proizvodi. Svaka kuća je imala ranije razboj i tu se proizvodio sav tekstil koji je bio potreban za izradu odeće, peškira i naravno ćilima.

Udruženje "Zlatne ruke Somborke" su u poslednje dve godine počele ponovnu izradu motiva na ćilimu. Želja im je da se više žena pridruži u izradi ali i same kažu da posao nije lak.

Katarina Dmitruk, Udruženje Zlatne ruke Somborke Treba vremena da se savlada se bude perfektno da se zadovolji. Tržište i da to bude stari ćilim koji su naše bake radile. Malo je žena koje mogu da odvoje dosta vremena za tako nešto. Posao sat dva dnevno nije ništa.

Staparski ćilim uvršten je na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije i predstavlja bogastvo jednog davnog vremena u Zapadnoj Bačkoj koje je opet zaživelo.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

U Gradskom muzeju u sredu, 4. novembra 2016. godine, otvorena je izložba „Kutija sećanja” koja kroz istoriju porodice Moše i Magde Musafija, rođene Drelih, govori o životu Jevreja u Somboru i sudbini ljudi koji su preživeli holokaust.

Izložba pokazuje porodične fotografije i predmete koji su preživeli sve pokušaje da im se zatre trag tokom Drugog svetskog rata, ali i fotografije koje govore o jevrejskoj porodici, koja je bila sasvim obična somborska familija i trudila se da takva ostane i u vreme kada je bila lišena svih ličnih i ljudskih prava tokom holokausta.

„Posle toliko godina, sakupljeni sa svih strana sveta, otvaramo kutiju sećanja jer ne možemo i ne smemo zaboraviti sve ono što je ostavilo neizbrisiv trag u opštem pamćenju čovečanstva, ali i našeg Sombora, nameru da jedan ceo narod, Jevreji, nestanu sa lica zemlje. Kutija porodice Moše i Magde Musafija, devojačko Drelih, čija je ćerka Mihal Tulpan među nama, samo je jedna u velikom broju onih koje čekaju da budu otvorene. Ne zbog toga da nekoga optužimo ili nekome sudimo, jer zločinci su već odavno na mračnoj strani istorije i života, već da ukažemo da se sećamo svih njih, jednako jasno kao da su tu”, rekao je direktor Gradskog muzeja Sombor Branimir Mašulović. „Naša obaveza kao Jevrejske opštine je da širimo saznanja o jevrejskim porodicama u Somboru. U ovom gradu je nekada živelo mnogo Jevreja, a sada smo ostali mi da vas podsećamo u svakom trenutku da postojimo i da se nadamo da ćete da nas prihvatite kao vama ravnopravnim, jer mi to i jesmo”, izjavila je Sandra Papo—Fišer, predsednica Jevrejske opštine Sombor.

Svečanom otvaranju izložbe prisustvovali su potomci Magde i Moše Musafije koji su stigli iz Izraela. „Znala sam da sam ćerka roditelja koji su preživeli holokaust, jer je moja majka imala istetoviran broj na ruci. Povremeno je pričala kratke priče iz logora i pokazala nam je nekoliko fotografija svoje porodice pre rata. Tek posle smrti majke 1999. godine sam shvatila da sam čitavog života nosila nedorečenu tugu moje majke, njene porodice, prijatelja i celog logora. Počela sam da zapisujem priče koje nam je pričala i sa ocem smo otvorili kutiju sa fotografijama i počeli smo da istražujemo. Tako smo upoznali i prijatelje porodice, koji su imali predivan život u Somboru. Moj otac nas je 2009. godine poveo da posetimo Sombor i pokazao nam je kuću u kojoj je živeo sa roditeljima, pokazao nam je gde je živela porodica Drelih, gde je učio, radio, gde je igrao stoni tenis. Želeo je da se zahvali somborskom pekaru i njegovoj porodici za komad hleba koji su im dali, da se zahvali celom gradu koji ga je čuvao ceo život” — ispričala je Mihal Tulpan i dodala da su njeni roditelji uvek isticali da u Somboru nisu osetili antisemitizam, sve do Drugog svetskog rata. „Čak i onda kada su ih odvodili u koncentracione logore, brojni Somborci su otvorili vrata i kapije svojih kuća, pokazujući da su Jevreji dobrodošli”, prenela je Mihal Tulpan sećanje svoga oca.

„Ove fotografije pokazuju veliku vitalnost jedne zajednice koja je živela u ovom gradu, koji je toliko specifičan. Govore o tome kako se živelo normalno, da je čak i u najstrašnijim vremenima postojala želja da se pronađe način da se živi normalno. Istorija jedne porodice je uvek posebna, ali ona je i paradigma. Govori o životu i ljudima, čiji najveći broj nije preživeo rat. S druge strane, govori o onima koji su imali sreće da prežive sve muke i patnje i da nastave da nose u sebi i ono što je bilo vezano za ovaj grad i to im je bila neka vrsta cigle kojom su gradili svoj novi život i domovinu, ne zaboravljajući ni kada odakle su došli” — rekao je prof. dr Milan Ristović, otvarajući izložbu „Kutija sećanja” u Gradskom muzeju.

Objavljeno u Somborske vesti

Otvaranje izložbe „Kutija sećanja” o životu jevrejske porodice Drelih iz Sombora održava se 2. novembra u 17 sati. Izložbu u organizaciji Gradskog muzeja u saradnji sa Jevrejskom opštinom Sombor otvara prof. dr Milan Ristović.

Pre šest godina u Ministarstvo kulture Republike Srbije stigao je dopis Državnog muzeja Aušvic–Birkenau iz Polјske sa jednim pitanjem — kako rešiti problem jugoslovenskog izložbenog prostora na prvom spratu Bloka 17, koji je zatvoren 2009. godine. Zvaničnici muzeja su se obratili Beogradu, kao sedištu Muzeja istorije Jugoslavije, pravnog naslednika Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, koji je 1988. godine preuredio jugoslovensku izložbu u Osvjenćimu. Odgovor, međutim, nije mogao da donese Beograd, već svih šest država naslednica Jugoslavije.

U kontaktima zvaničnih predstavnika Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovenije, Srbije, Hrvatske i Crne Gore, odlučeno je da se prostor, koji je od 1963. do 2009. godine pripadao Jugoslaviji, preuredi u skladu sa savremenim političkim realnostima i uz poštovanje istorijskog konteksta.

Precizno definisana politika muzeja zahtevala je da u fokusu svih izložbenih narativa budu žrtve logora. U skladu sa njom, predstavnici nekadašnjih jugoslovenskih republika, sada šest nezavisnih država, jednoglasno su doneli odluku da realizuju zajedničku izložbu. Saglasili su se da u muzeju u kome su, pored stalne izložbene postavke, predstavljene i nacionalne izložbe (Roma, Poljske, Češke, Slovačke, Rusije, Francuske, Mađarske, Izraela, Belgije, Holandije, Austrije) realizuju prvu internacionalnu izložbu. Isprepletanost života i sudbina zatočenika, koji su u zloglasni koncentracioni i logor smrti odvedeni sa prostora Jugoslavije, ili kao Jugosloveni iz drugih delova Evrope, onemogućila je definisanje principa po kome bi žrtve bile podeljene u kontekstu današnjih političkih granica.

Pored nadležnih ministarstava, rad na pripremi nove izložbe su podržali i Uneskova kancelarija u Veneciji, Memorijal de la Šoa (Francuska), Topografija terora (Nemačka), Memorijalni muzej Holokausta (Sjedinjene Američke Države), kao i predstavnici Državnog muzeja Aušvic–Birkenau (Poljska) i Nacionalnog fonda za žrtve nacionalsocijalizma (Austrija) kao posmatrači.

Tako je započeo proces prikupljanja materijala, sređivanja dokumentacije i arhivske građe, sistematizovanja literature, beleženja svedočanstava preživelih i izrade preciznog popisa imena onih koji su u logor odvedeni sa prostora Jugoslavije u periodu 1941. do 1944. godine. Odlučeno je da se tragedija zatočenika logora ne izrazi kroz brojke, već da se žrtve personalizuju kroz sačuvanu dokumentaciju, predmete, fotografije i filmske snimke, te da se na taj način približe savremenim generacijama.

Prikupljanje materijala je predstavljalo zahtevan proces. Posle sedam decenija nije sačuvano mnogo toga što bi svedočilo o životu ljudi koji su ubijeni u gasnim komorama i čiji su posmrtni ostaci spaljivani u krematorijumima nacističkih logora širom Evrope.

Veliku pomoć tokom rada na pripremi materijala članovima Radne grupe Ministarstva kulture Republike Srbije za preuređenje Bloka 17 pružili su Savez jevrejskih opština Srbije i Jevrejski istorijski muzej. Zahvaljujući njihovoj podršci i angažovanosti, članovi Radne grupe uspeli su da kontaktiraju mali broj preživelih logoraša Aušvica, ali i veliki broj njihovih potomaka i prijatelja. Među njima i Đorđa Konfortija iz Montreala. On je istraživačima, između ostalog, sugerisao da uspostave kontakt sa Mihal Tulpan iz Tel Aviva, kćerkom Magde Drelih i Moše Musafije koji su preživeli užase Aušvica i u Izraelu izgradili svoj novi život nakon Drugog svetskog rata. Mihal Tulpan je sačuvala bogatu porodičnu zaostavštinu u kojoj se našao veliki broj fotografija, dokumenata, pa čak i nekoliko važnih predmeta koji su svedočili o životima ljudi koji su potpuno nedužni ubijani samo zbog svog porekla i pripadnosti jevrejskom narodu tokom Drugog svetskog rata. Upravo je materijal koji je ona ustupila postao jedan od osnova buduće izložbe u Državnom muzeju Aušvic–Birkenau.

Životi njenih roditelja Magde i Moše vezani su za Sombor. Najveći deo njihovih fotografija nastao je u Somboru pre, tokom i neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata. Na njima su pored članova porodice zabeleženi i ovekovečeni i mnogi Somborci. Brojne grupne fotografije, kao i portreti izuzetne ekspresivnosti, dočaravaju davno prošla vremena, kojih se malo ko još uvek seća.

Stoga je i izložba „Kutija sećanja” koju priređuje Gradski muzej Sombor način da se kroz fotografije jedne obične, a u isto vreme i potpuno posebne somborske porodice progovori o XX veku na ovim prostorima i o Holokaustu. Da se ne zaboravi.

Objavljeno u Somborske vesti

Izložba „Legat porodice Vuić” otvorena je u četvrtak, 29. septembra, u 18 sati, u izložbenim prostorijama u prizemlju Gradskog muzeja.

„Dve su reči koje karakterišu legat. Jedna je poverenje, druga je hrabrost. Poverenje da se nekome u ovom slučaju, Gradskom muzeju Sombor, pokloni na trajno čuvanje i staranje deo života ličnog, porodičnog, građanskog, svakolikog. Poverenje nije nešto što dolazi na mah, ad hok ili spontano, to je dugi niz godina preispitivanja merenja i za i protiv, dok se u jednom trenutku ne donese pozitivna odluka. Hrabrost je ustupiti deo nečeg ličnog, nečeg što se decenijama mukotrpno sticalo, od materijalnih dobara do statusa u društvu, od obične špenadle do doktorske diplome, od lepeze do kućnog srebra, sve ono što u sebi i iza sebe nosi odlike ličnog samo njemu pripadajućem, osobnom.

I kada ova dva pojma ili reči dostignu rekli bi smo jezikom nauke ‚kritičnu masu’, pretvaraju se u najlepšu osobinu koju čovek nosi u sebi — darivanje.

Tako treba gledati i na legat porodice Todorov, ali i svih onih legata koje baštini Gradski muzej.

Zbog toga hvala porodici Todorov na poverenju u Gradski muzej Sombor i na hrabrosti da deo svoje bogate porodične tradicije i življenja putem legata zaveštaju upravo ovoj instituciji Gradskom muzeju Sombor, a onda i gradu Somboru.” — rekao je Branimir Mašulović, direktor Gradskog muzeja, na otvaranju izložbe.

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 26 septembar 2016 00:00

Legat porodice Vuić u Gradskom muzeju Sombor

U Gradskom muzeju Sombor će u četvrtak, 29. septembra 2016. godine, biti otvorena izložba "Legat porodice Vuić". Otvaranje je predviđeno za 18 sati, a izložba će se moći pogledati do 25.oktobra 2016.

Potpisivanje Ugovora o legatu je dogovoreno za 29.septembar 2016. godine u 17 sati.

Pod legatom u muzejima se najčešće podrazumeva darivanje istorijsko-umetničkih predmeta odgovarajućoj ustanovi kulture. Poklon je darivanje kulturnog dobra po osnovu obligacionog prava. Darodavac ustupa ustanovi kulture ili gradu predmete od kulturne ili umetničke vrednosti, bez neke nadoknade ili uslova. Građani i umetnici osnivaju legate umetničko-istorijskih dela.

Po svom sadržaju legati se mogu razvrstati u dve grupe:
1. Legati sa stvarima i predmetima velike kulturne i materijalne vrednosti (ikone, umetničke slike, knjige, arhivska građa, rukopisi, stare fotografije i stari nameštaj, filmska grada)
2. Legati koje sačinjava nepokretna imovina (kuće i stanovi).

Osnivači legata su građani i porodice. Dakle, legati kao kulturno dobro koje muzeji dobijaju od plemenitih pojedinaca su namenjeni pre svega širem društvenom konteksu i predstavljaju individualni pečat sticanja, pa i odricanja, i predavanje imovine budućim generacijama. Ono što određuje samu vrednost legata moglo bi se nazvati i utvrđenom vrednosti materijalne i duhovne kulture i tradicije kojima se darodavci vode.

Gradski muzej u Somboru upravo je ovih dana dobio na poklon legat čiji је darodavac porodica Todorov iz Sombora.

Legat sačinjavaju 306 predmeta među kojima su mnogobrojne knjige, dokumenti (čestitke, plakati, ugovori, programi za koncerte, priznanice), ručni rad sa bogatim primercima veza, salveta sa vezenim monogramima, jastučnice, gobleni, miljei. Razni predmeti tekstila sa kalupima za vez, benkicama za novorođenčad, plastronima, uzorcima čipke, konci, odevni predmeti. Predmeti asesoara sa lepezom, rukavicama, šeširima, ešarpama. Mnogobrojni predmeti od porcelana i stakla sa čašama, šoljama, tanjirima, čajnicima, kutijama za nakit i sl. Od predmeta izrađenih od metala izdvajaju se kuhinjski pribor za spremanje hrane, tiganji, modle i alat.

 Darodavci poput porodice Todorov veoma su značajni za sam muzej koji predstavlja važan deo širokog konteksta gradske baštine, pa ni sam grad Sombor nije imao zahvalnijeg i zaslužnijeg darodavca iz redova svojih građana.

Ovako darivanje, bogato i veliko, bezuslovno i složeno po sadržaju u sebi nosi jedan izuzetan životni princip i želju da zadovoljstvo i radost traju šireći na dalje sam čin dobročinstva.

Gradski muzej se i ovim putem zahvaljuje porodici Todorov, ali i koristi priliku da pozove i sve ostale sugrađane da svojim činom darivanja pomognu muzeju u daljem očuvanju bogate kulturno- istorijske tradicije našeg područja.

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 20 septembar 2016 00:00

Promocija "Dragan i Ravangrad" danas u Somboru

U Galeriji Gradskog muzeja Sombor, kao deo pratećeg programa izložbe „Dragan Rakić: jedan, one, uno, ein — Umetnost, istraživanja, aktivizam 1989—2009" i obeležavanja 20 godina rada udruženja "Ravangrad", danas u 18 časova biće održano predstavljanje projekta "Alternativna mapa".
Promocija ima za cilj podsećanje na učešće Dragana Rakića u akcijama udruženja "Ravangrad" i produkciji umetničkih dela i izložbi. Ova saradnja imala je značajnog odjeka u javnosti i uticaja na mlade ljude u Somboru i okolini, kaže se u najavi.

Posetioci će imati priliku da se upoznaju sa idejom i procesom izrade sajta koji je nastao u okviru projekta "Aletrnativna mapa", ali i da čuju iskustva u radu sa Draganom Rakićem o čemu će govoriti sami učesnici projekta.

Izložbu „Dragan Rakić: jedan, one, uno, ein — Umetnost, istraživanja, aktivizam 1989—2009" zajednički organizuju Muzej savremene umetnosti Vojvodine iz Novog Sada i Gradski muzej Sombor, a postavka može da se pogleda do 23. septembra.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 4

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top