Kratka priča, otkad postoji, pokušava da odgovori na nemoguće, oksimoronsko pitanje: koliko to kratko, zapravo, može biti dugo? Ne postoji ni dužinska mera, ni objektivan kriterijum, barem ne u književnosti, koji bi mogao da precizno, neporecivo odredi šta je to kratko, i koliko je to, a šta je to dugo, i koliko je to…

Naznačenu granicu, bolje reći proporciju, međutim, u našem dobu neumoljivo određuju novi mediji, na prvom mestu Tviter. Izvolite, imate 140 slovnih znakova, recite šta imate da kažete. Jezički fleševi Dragana Babića potvrđuju vajkadašnje pravilo da književnost preživljava i da se menja tako što apsorbuje sve vidove i forme ljudskog iskustva. U našem dobu to iskustvo komprimuje se u novim medijima, a svoj izraz, po milioniti put, ali uvek na nov način, pronalazi u minimalističkoj priči. I znate šta je paradoks? Time se vraća u drevnost, u prastaru igru duha, u predsokratovski fragment, u antičku sentencu, u poslovicu. Rečju, u jezgrovitu misao.
Mihajlo Pantić

Dragan Babić osnovne i master studije završio na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Bavi se esejistikom i književnom kritikom, član je uredništva časopisa Dometi i programski urednik Somborskog književnog festivala.

Učestvuju: prof. dr Saša Radojčić, pesnik, kritičar, esejista i prevodilac, Tamara Babić, književni kritičar Nataša Turkić, vd direktora Gradske biblioteke i autor.

Objavljeno u Somborske vesti

Povodom Svetskog dana knjige Gradska biblioteka Karlo Bijelicki organizuje promociju romana E baš vam hvala Marka Vidojkovića

Roman E baš vam hvala izvodi svojevrsni desant na celokupno postjugoslovensko društvo. U doba globalne apatije i opšteg osećanja bezizlaza Vidojković nam pomaže da jasnije sagledamo i sudbinu Jugoslavije i vreme u kojem živimo.

„U paralelnom univerzumu urnebesnog, zabavnog, a opet i sasvim ozbiljnog Vidojkovićevog romana, Jugoslavija se nikada nije raspala, svi smo bogati, zdravi i potentni samoupravljači i ide nam baš dobro, a kosmičkim kvarom uskrsli četnici i ustaše na kraju će, naravno, dobiti po nosu. Jer su negativci i negotivci koji dolaze iz paklenog sveta raspada i užasa – dakle, iz naše dronjave stvarnosti, iz najinferiornije verzije nas samih. Bogme, ako pronađem kapiju paralelnog sveta iz ove knjige, nećete me više videti ovde.“
Teofil Pančić

Učestvuju: Marko Vidojković, Dragan Babić i Tamara Babić.

Ponedeljak, 23. april 2018. godine, u 18 časova
Gradska biblioteka „Karlo Bijelici“ (sala Dečjeg odeljenja Biblioteke, Trg cara Lazara 3)

Objavljeno u Somborske vesti

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki poziva Vas na predstavljanje romana Luzitanija (Besna kobila,2017) Dejana Atanackovića, dobitnika NIN-ove nagrade za 2017. godinu.

Priče o putovanjima, lutanjima, preobražajima i nestajanjima stiču se i ukrštaju u sobama, hodnicima i dvorištu najmanje države na svetu, zasnovane na najdubljem i najneravnopravnijem sukobu - sukobu progresa i ludila.

Učestvuju: Dejan Atanacković, prof. dr Saša Radojčić, Dragan Babić i Nataša Turkić.

Subota, 24. mart 2018. godine u 18 sati, u sali Gradske biblioteke Karlo Bijelicki (Dečje odeljenje, Trg cara Lazara 3).

Objavljeno u Somborske vesti

Žitelji Stanišića, jednog od najvećih sela somborskog atara, i u prošli četvrtak su protestovali zbog toga što im seoska biblioteka, u sastavu Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, ne radi još od početka godine.

Time su se nesporazumi oko ove ustanove, započeti još pretprošle godine prilikom reorganizacije varoškog javnog sektora i sledstveno tome smanjenja broja zaposlenih seoskih bibliotekara, nastavili, a po svemu sudeći neizvesno je kada će do rešenja problema doći.

Novom organizacijom u radu gradske biblioteke žiteljima ovog ali i drugih sela na somborskom gradskom području obećano je da će i pored ukidanja stalnih radnih mesta dela bibliotekara, vrata njihovih seoskih biblioteka biti za ljubitelje lepe pisane reči otvorena makar dva dana u sedmici. Zato jednomesečni potpuni prestanak rada knjižnice u Stanišiću, žitelji ovog sela doživljavaju kao iznevereno obećanje. Dok iz same Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ krivicu svaljuju na direktora ove ustanove, Vladimira Jerkovića, s obzirom da, po rečima članova Upravnog odbora, nakon odlaska na višemesečno bolovanje nije ostavio nikoga ko bi ga mogao menjati, činjenica je da ova kulturna institucija ima problem sa izborom novog prvog čoveka, pošto Jerkoviću, potpuno opravdano odsutnom, mandat ističe 5. februara.

Prema rečima Vere Baljak, sekretara Skupštine grada, Upravni odbor i lokalna samouprava su obavili sve što je do njih, pa se ovih dana očekuje rešenje ovog problema koji je posredno doveo i do slabijeg funkcionisanja seoskih biblioteka.

- Imajući na umu skori završetak mandata i situaciju u kojoj se, na žalost, našao direktor Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, gospodin Jerković, Upravni odbor ove ustanove za kulturu je još 13. decembra prošle godine, nakon prethodno raspisanog konkursa, podneo predlog da Skupština grada da pozitivno mišljenje za izbor Nataše Turkić na mesto direktora ustanove, što su odbornici većinom glasova i učinili 21. decembra- pojašnjava sekretarka Skupštine Vera Baljak.- Naša obaveza je bila da o predlogu UO pribavimo i mišljenje Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, što smo i učinili, a mada ono nije bilo pozitivno, imajući u vidu da ujedno nije i obavezujuće, tako kompletirana dokumentacija je dostavljena Pokrajinskoj vladi, koja nakon pribavljanja mišljenja Narodne biblioteke Srbije donosi konačno rešenje o izboru novog direktora. Smatram da ćemo uskoro dobiti rešenje iz Novog Sada čime bi u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ bio razrešen problem rukovođenja.

Kandidati bez bibliotečkog iskustva
Mada to niko nije mogao da potvrdi, u samom gradu se može čuti da je cela stvar „zapela“ u Narodnoj biblioteci Srbije, koja navodno nije zadovoljna predlogom Upravnog odbora. Prema tim glasinama nedostatak bilo kakvog iskustva u bibliotečkom radu Nataše Turkić, koja je po obrazovanju profesor razredne nastave, svojevrsna je prepreka za davanje pozitivnog mišljenja kadrovskom predlogu kojem su na konkursu protivkandidati bili, prema dostupnoj podnetoj dokumentaciji, Miroslav Stojisavljević, diplomirani gitarista i master u polju umetnosti i Vlada Đurković, diplomirani geograf.

Izvor: Dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti

„Druga strana svega“ novo ostvarenje Mile Turajlić, autorke filma „Cinema Komunisto“ biće prikazano u Gradskoj biblioteci Sombora, 6. februara u 18 časova, a nakon projekcije je razgovor sa Milom i Srbijankom Turajlić.

Zaključana vrata u jednom stanu u Beogradu već 70 godina predstavljaju barijeru koja jednu porodicu odvaja od njene prošlosti, otkrivaju istoriju te porodice i burnu političku prošlost naše zemlje. Kroz intimne razgovore majke i ćerke, dokumentarni film „Druga strana svega“ ispituje ishode političkog angažovanja u vremenu nacionalizma, građanskog rata i diktature. Dok rediteljka traži odgovore od svoje majke o njenoj borbi i razočarenjima, hronika jedne porodice postaje i portret jednog društva tokom političkih nemira i postavlja pitanje da li, i kako nove generacije nastavljaju i oblikuju borbu za budućnost zemlje u kojoj žive.

Film Druga strana svega je imao svetsku premijeru na prestižnom filmskom festivalu u Torontu (TIFF), njujoršku premijeru (NYC DOC) i evropsku premijeru u Amsterdamu, gde je osvojio glavnu nagradu na najvažnijem festivalu dokumentarnog filma IDFA, a zatim popunio Sava Centar na domaćoj premijeri, održanoj 29. novembra u okviru 23. Festivala autorskog filma.

Rediteljka, domaćoj publici poznata po svom debitantskom filmu „Cinema Komunisto“, je svoje drugo ostvarenje snimala više od 5 godina.

Film „Druga strana svega“ je finansijski podržao Filmski centar Srbije, a iza produkcije filma stoje beogradska producentska kuća Dribbling Pictures i francuska kuća Survivance. Posebno je značajno da je koproducent na filmu HBO Europe, svetski poznat po nagrađivanim i kvalitetnim pričama koje su osvojile kritičare i gledaoce širom sveta, kome je „Druga strana svega“ prva koprodukcija sa Srbijom.

 

 

 

 

Objavljeno u Somborske vesti

Somborski književni festival i Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ u Somboru po treći put su raspisali konkurs za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina. Konkurs je namenjen autorima sa jednim izdanjem iza sebe, a cilj je da pomogne piscima mlađe generacije da prevaziđu tzv. problem druge knjige. Pravo da konkurišu imaju autori mlađi od 35 godina sa jednom objavljenom knjigom. Jedan autor može poslati više od jednog rukopisa. Konkurs je otvoren do 1. marta 2018. godine. Žiri u sastavu Branislav Živanović, Dragan Babić i Tamara Babić objaviće rezultate do 31. marta 2017. godine. Nagrada, koja se sastoji iz povelje i štampanja nagrađenog rukopisa, biće uručena tokom Somborskog književnog festivala u maju 2018. godine. Autor izabranog rukopisa biće lično obavešten. Ime pobednika konkursa biće objavljeno na sajtu Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ i u relevantnim štampanim i elektronskim medijima.

Uputstvo za slanje rukopisa:
- U razmatranje za nagradu ulaze rukopisi bez obzira na žanrovsku određenost (proza, poezija, drama, esej, kritika, književnost za decu, poližanrovska dela).
- Rukopise treba poslati elektronski na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. do 1. marta 2018. godine.
- Potrebno je poslati dva dokumenta: rukopis potpisan šifrom i razrešenje šifre.
- U razrešenje šifre je potrebno uklјučiti sledeće podatke: ime i prezime autora, kraću biografiju, kontakt autora, kratak opis, kritiku ili recenziju prve knjige.
- Rukopis koji se šalјe na konkurs mora biti potpisan šifrom i predstavlјati originalno autorsko delo na srpskom jeziku, dok delovi rukopisa mogu biti ranije objavlјeni.
Žiri neće uzeti u razmatranje rukopise koji ne budu ispunili uslove konkursa.

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 18 novembar 2017 00:00

Putujuća izložba rokenrola

U četvrtak, 23. novembra, s početkom u 19 časova, u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke biće otvorena izložba pod nazivom Rok muzej.

Izložba sa svojim eksponatima prikazuje period stvaranja rock and rolla na ovim prostorima.

Na otvaranju izložbe nastupaju Vlada Jet Bend, Branko Marušić Čutura i Neozbiljni pesimisti.

Ulaz na izložbu Rok muzej i koncert je slobodan.

“Ideja o osnovinju Rok Muzeja u Srbiji postoji odavno. Nakon dužeg vremena, njenu realizaciju je pokrenula skupina entuzijasta koja je oformila Institu za savremenu muziku, a čiji je zadatak da izgradi prvi i jedini rok muzej u Srbiji, tj. u regionu. Nakon kraćeg vremena, upravljanje Rok Muzejom preuzima tematski osnovano udruženje sa istim nazivom.

Organizovanje Rok Muzeja nije uopšte jednostavna stvar. Kada krenete u realizaciju jednog takvog projekta, bez obzira na količinu energije i entuzijazma prijatelja okupljenih oko ove ideje, nailazite na razne probleme, a najviše administrativne. Svaki muzej, pa i ovaj, mora imati svoje sedište, svoju stalnu lokaciju na kojoj će biti smešteni i obezbeđeni svi artefakti i publicistička građa. Mesto stalne postavke, koja treba biti turistička atrakcija ovog grada, ove zemlje i ovog regiona.

Trenutno, ROK MUZEJ je putujuća postavka bez svoje stalne lokacije – nekakvi rok apatridi. Kao svojevrsni rok nomadi, nije nam lako da stalno tražimo prostor za izložbe i selimo neprocenjivu arhivsku i muzejsku rok građu, te zato apelujemo na sve koji podržavaju ovu ideju i u mogućnosti su, da nam pomognu da dođemo do svoje stalne lokacije – sedišta. ”

Objavljeno u Somborske vesti

Zbirka priča SF/horor žanra, Vila šatorica, mladog novosadskog pisca Borisa Mišića, biće predstavljena 17. oktobra 2017. godine u 18.00 časova, u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke Karlo Bijelicki.

Okosnicu zbirke čine ratne priče protkane natprirodnim pojavama. Rat je sam po sebi stanje uzburkanih, pomešanih osećanja, gde se ionako poljuljane vrednosti dodatno relativizuju. U takvoj atmosferi stražare i vojnike proganjaju duhovi nastradalih, prikaze, vampiri i druga mitska i jeziva bića. Ipak, u ovoj iskreno napisanoj i hrabroj knjizi pisac pokazuje da pored tame postoji i svetlost, te da ona nalazi mesto u ljudskim životima. Anđeli čuvari junaka kratkih priča ove knjige imaju i te kako posla.

Objavljeno u Somborske vesti

Narodna banka Srbije u saradnji sa somborskom bibliotekom omogućila tri nedelje postavke izložbenih eksponata pod nazivom Slike vremena i događaja na srpskom novcu.

U petak 1. septembra 2017. godine sa početkom u 18 časova otvorena je izložba Slike vremena i događaja na srpskom novcu: novac kneževine i kraljevine Srbije povodom obeležavanja manifestacije Dani evropske baštine.

Naime, Narodna banka Srbije je prošle godine u ovo vreme zajednički sa Gradskom bibliotekom „Karlo Bijelicki“ u Somboru priredila višednevne radionice za učenike osnovih škola u Somboru, Kljajićevu i Bačkom Monoštoru, kada su tokom te nedelje, mladi poučavani o istoriji našeg naroda, nastanku državnosti, odnosno kada su putem neposrednog kontakta zaposleni u Muzeološkom odeljenju Narodne banke Srbije predstavili Somborcima likove, događaje i znamenitosti koje nas uče o nacionalnoj istoriji, a ovekovečeni su upravo na kovanicama i novčanicama srpskog dinara.

Ova izložba autorsko je delo Narodne banke Srbije i Sombor je treći grad u kojem je prikazana, smeštena je u sali Dečjeg odeljenja Biblioteke i otvorena je do 28. septembra. Naročito je zanimljiva za učenike škola u našoj opštini, ali i sve druge, poput numizmatičara itd. Organizovane posete izložbi zainteresovane ustanove i pojedinci mogu zakazati na broj telefona 025/431010 radnim danom od 8 do 19 sati.

Pre otvaranja postavke prisutnima se obratio direktor biblioteke Vladimir Jerković navodivši da: „Novčanice predstavljaju oblik novca, ili surogat, poznat pod nazivom papirni novac, koji predstavlja svojevrsnu robu koju je moguće razmeniti za bilo koju drugu robu ili uslugu. Novčanice, ali i kovanice, kao sredstvo plaćanja predstavljaju, kako obračunsku jedinicu i vrednosnu univerzaliju, tako i sredstvo razmene. Razne države emitenti specifičnih valuta ili novčanih jedinica, polažući ekskluzivno pravo na proizvodnju, odnosno kovanje i štampu, odabirom određenih likovnih rešenja, koje će pored obaveznog arapskog broja koji determiniše vrednost apoena predstavljati društveno-istorijsko-kulturne kvalitete, na neposredan i konkretan način utiču na percepciju šireg društvenog i kulturnog konteksta kojeg bi trebalo da predstavljaju osobe i objekti prikazani na novčanicama i kovanicama. Predmet ove izložbe jesu likovi, događaji i institucije prikazane na raznim apoenima srpskog dinara, kao svetski priznate valute sa pripadajućim vrednosnim i drugim markerima, kako u periodu uspostavljanja državnosti i stvaranja kraljevine tako i u dobu nastanka Kneževine Srbije.“ Nastavivši u svom kraćem obraćanju Jerković je ukazao i na potrebu promena izgleda novčanica te plasirao predlog rečima: „U cilju jasne standardizacije hijerarhije značajnih osoba iz kulturnog, političkog, društvenog i istorijskog kontigenta, ali i događaja i ustanova koje su od značaja za državnost i narodnu tradiciju, povremeno je potrebno, čak nužno, sagledati kriterijume za odabir, ne likovnih rešenja, nego upravo osoba i lokaliteta ili objekata koji u jednoj jasno strukturisanoj formi najbolje predstavljaju elemente državnosti, nacije, kulturno-geografske kuriozitete i druge autentične specifičnosti. Novčanice i kovanice kao simbol duha vremena i kao svedočanstvo epoha, duboko sam ubeđen, upravo sada zaslužuju reviziju akuelnih ’likovnih rešenja’ kako bi se na što utemeljeniji, objektivniji i reprezentativniji način predstavile vrednosti našeg savremenog društva i pri tome donekle, odredio stav prema prošlosti, u ipak turbulentnom diskursu postmodernosti iz kojeg je moguće iznedriti nešto vrednosno determinisanije od onoga što sada jeste na sredstvima plaćanja koja su u opticaju.“

Izložbu je otvorio g. Marko Purić, direktor filijale Narodne banke Srbije za Vojvodinu pročitavši govor o motivima nastanka ovakve izložbe, značaju čitavog narativa, ulozi novca ne prosto kao sredstva razmene, plaćanja i slično, nego kao medija u komunikaciji sa drugim narodima i neposrednog prikaza duha vremena u kojem je štampan i kovan.

Objavljeno u Somborske vesti

Povodom obeležavanja manifestacije Dani evropske baštine Narodna banka Srbije i Gradska biblioteka Karlo Bijelicki organizuju izložbu "Slike vremena i događaja na srpskom novcu - Novac Kneževine Srbije i Kraljevine Srbije".

Svečano otvaranje zakazano je za 1. septembar 2017. godine u 18 časova.

Sala Dečjeg odeljenja Biblioteke (Trg cara Lazara broj 3)

Na izložbi će biti prikazana odabrana izdanja novca s kraja 19. i početka 20. veka, koja slikovito govore o istorijskim i društvenim okolnostima u kojima je formirana i s kojima se suočavala mlada srpska država.

Izložba će trajati do 28. septembra 2017. godine.

Objavljeno u Somborske vesti

Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" u Somboru uz Srpsko književno društvo iz Beograda u četvrtak 10. avgusta predstavlja u zajedničkom panelu: Književnost i digitalizacija, kako svoje dosadašnje aktivnosti u kontinuiranom projektu Digitalni Sombor, tako i ono što je trenutno u fokusu, ali i planove za dalju realizaciju digitalizovanja bibliotečke građe

Naime, Kreativna Evropa-Kultura desk Srbija organizuje četvorodnevni seminar u saradnji sa Centrom za kulturu "Vuk Karadžić" u Loznici pod nazivom Seminar Program kreativna Evropa-priprema projekata.

U Tršiću, uz ograničeni broj izabaranih izlaganja, somborska biblioteka će prikazati primer dobre prakse, kako je ocenjeno u pozivu i podeliti svoja iskustva u ovoj aktuelnoj i nadasve važnoj delatnosti digitalizacije u kojoj somborska ustanova ima zapažene rezultate i prednjači među matičnim bibliotekama na nivou Republike Srbije - naročito s obzirom na sve šira, bogatija i pretraživa Digitalna zbirka pri sajtu biblioteke koja sadrži i periodiku na više jezika nacionalnih manjina, naravno i na srpskom jeziku.

Osim predstavnika ministarstava, sekretarijata za kulturu, instituta i univerziteta, somborska biblioteka ima čast da prezentuje rezultate svoga rada na ovakvom seminaru, te na širem planu ukaže na bitne odrednice procesa i radnje koje preduzima jedna ustanova kulture koja na ovaj način, pre svega, štiti kulturnu baštinu. Činjenica da iz AP Vojvodine, osim stotine apliciranih, jeste upravo izabrana samo somborska biblioteka, svedoči o praksi koja se sa uspehom nastavlja, pre svega od vremena osnivanja odeljenja za digitalizaciju, putem podrške projektu od strane Grada Sombora i preko javnih radova koje finansira republičko ministartsvo a sprovode se posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje, te i ove godine jedan broj zaposlenih u ustanovi radi, sem ostalog, i na Sabranim delima Veljka Petrovića, prvom tomu proze, knjizi koja će biti objavljena krajem tekuće godine u okviru manifestacije "Veljkovi dani".

Objavljeno u Somborske vesti

U izdanju Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ u Somboru objavljena je knjiga pod nazivom „Saga o Lazarevićevom Vučku“, autorke Snežane Pisarić Milić iz Sombora. U romanu su utkane nedovršene pripovetke dr Laze K. Lazarevića (1851-1891): Vučko, Stojan i Ilinka i Baba Vujka. Urednik ovog nesvakidašnjeg romana je direktor Vladimir Jerković, recenziju potpisuje Tihomir Petrović, lekturu i korekturu Emilija Rilke, opremu i prelom Inja Firanj, a za sliku na naslovnoj strani zaslužan je Branko Maravić.

Deo iz recenzije prof.dr Tihomira Petrovića: Spisateljska veština je u uhvaćenom dahu koji sugeriše Lazarevićevo „prisustvo ljudske duše“, u neodređenom, titravom osećanju, u onome što Lazarevićevom tekstu daje emocionalni karakter i živahnost. Atmosfera i ritam jesu unutarnja sintaksa autorkinog teksta, sredstvo učvršćivanja sklada sadržine i forme. Isto tako, aktivirani jezik je u funkciji karakterizacije kolorita i duha Lazarevićevog vremena.

Romaneskna proza autorke Snežane Pisarić Milić ispunjava svoju osnovnu funkciju: podmirivanje čitaočeve potrebe za idealizovanim i osećajnim životom, zadovoljenje težnje za uživanjem i razonodom.

Izvesno, odveć smeo i rizičan čin: sastavljanje dela prema zadatim koordinatama, ostvaren je na zavidno književan način.

Nedovršene Lazarevićece pripovetke objedinjene u romanu zaslužuju naklonost čitalaca i respekt kritike.

 

Objavljeno u Somborske vesti

U organizaciji Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ u Somboru i Jevrejske opštine Sombor priređeno je spomen veče prevodiocu Milanu Čoliću (Jakir Feld). Na promociji se okupljenima obratila dr Draginja Ramadanski, slavista, redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu, prevodilac i poznavalac rada i stvaralaštva Čolićevog, koja je govorila i o prevodu romana „Majstor i Margarita“, koji je na našem jeziku postao dostupan pregalaštvom preminulog prevodioca još šezdesetih godina prošlog veka.

Veče je osmišnjeno tako da predstavlja omaž Milanu Čoliću, o kojem je govorila Gabrijela Zambo, koja je ujedno bila i moderator večeri, saradnica profesorice Ramadanski i dipl. filolog za ruski jezik i književnost. Gđica Zambo je upoznala publiku sa biografijom Milana Čolića, od rođenja u Češkoj, godina provednih u logoru, budući da je Jevrejin, preko menjanja imena nakon dolaska sa majkom u Jugoslaviju, do višegodišnjeg boravka u Gerontološkom centru u Somboru, i sve do smrti januara meseca prošle godine. Sociolog, ali i najpouzadniji somborski istoričar, g. Milan Vojnović, u prvom delu izlaganja govorio je kao prijatelj Čolićev, sećao se susreta i razgovora da bi potom izneo pojedine zanimljivosti u vezi sa otkrićima i vezama Čolićevim.
Skupu se obratila i predsednica Jevrejske opštine Sombor, gđa Sandra Papo Fišer, budući da je čitava zaostavština, i sva lična imovina ovog čoveka, testamentarno, predata zajednici. Gđa Papo Fišer je navela da će, a nakon završetka ostavinske rasprave, po sudskom rešenju učinti dostupnim materijal koji je ostao iza Čolića, onima koji budu pokazali interesovanje za sadržaj onoga što je ovaj prevodilac neverovatne lične biografije ostavio. Pored ovih govornika, reč je imao i Vladimir Jerković, koji je govorio o svom upoznavanju sa Čolićem, saradnji, o objavljivanju knjige Antologija čeških priča u izdanju naše biblioteke, o nezavidnom položaju prevodioca u nas već duže vreme i najzad, o potrebi stvaranja nacionalne strategije u vezi sa prevođenjem svega već propuštenog i svega aktuelnog, kako bi se nacionalni interes sačuvao, a čitaocima i istraživačima omogućilo da uživaju i upoznavaju se sa ostvarenjima važnim za svetsku kulturnu baštinu i nauku.

Jerković je konstatovao, da nepostojanje plana i sistemskog rešenja za ovaj problem ukazuje na to da bi valjalo da najviše institucije donesu strategije i učine odlučne korake ka prevazilaženju problema, koji samo donekle, u neznatnoj meri, umanjuju entuzijasti i retki slučajevi pri izdavačkim kućama, ali i da to nije najbolji način kako bi se prema potrebi prevođenja najvećih svetskih ostvarenja u nauci, književnosti i kulturi trebalo odnositi, a kada je reč o omogućavanju pristupačnosti tim značajnostima na maternjem jeziku.

Objavljeno u Somborske vesti

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki i Jevrejska opština u Somboru organizuju književno veče posvećeno Milanu Čoliću.

Dešavanje će biti održano u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ Sombor, u petak, 23. juna 2017. godine sa početkom u 19.30 sati.

Domaćin večeri: Vladimir Jerković
Moderator: Gabrijela Zambo
Gosti večeri: dr Draginja Ramadanski, Sandra Papo Fišer, Milan Vojnović i Miroslav Mika Stojisavljević

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 08 jun 2017 00:00

„Ćosić“ u gradskoj biblioteci

Na Dečijem odeljenju Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ održaće se u ponedeljak, 12. juna, promocija knjige „Dnevnik o Dobrici Ćosiću“ autora prof. dr Stojana Berbera.

O knjizi će govoriti prof. dr Dragoljub Gajić, prof. dr Tihomir Petrović, Vladimir Jerković i autor.

Promocija će početi u 18 časova u sali Dečijeg odeljenja Gradske biblioteke.

Objavljeno u Somborske vesti

Intrigantan i uzbudljiv roman „Rekvijem za jedan dan" Lidije Ćirić koji je neuobičajeno brzo doživeo svoje drugo izdanje i uspešnu promociju širom zemlje i regiona (Podgorica, Beč) biće predstavljen 7. juna u 18 časova u Gradskoj biblioteci u Somboru (sala Dečjeg odeljenja, Trg cara Lazara broj 3).

Reč je o urbanoj poorodičnoj priči u kojoj pripovedač veštom upotrebom retrospektivnog postupka, radnju organizuje u jednom danu, pa čitalac lako može da prati povest pet sestara i njihove majke koje se nakon očeve sahrane vraćaju u stari stan u kome su odrasle. Radnja se zbiva u našem veku, ali osvetljava ratne i poratne devedesete, pa čak ide i u dubinu sedamdesetih godina prošlog veka. U ovoj nesvakidašnjoj prozi o našoj svakidašnjici vešto se prepliću, al ii sudaraju, tradicionalno i moderno, te večna pitanja o odnosu ženske (rađalačke) i muške (tanatotičke) civilizacije. Čitaoca primamljuje i dobra mera najrafiniranijeg humora i ironije. Ispovedni ton u potrazi za „tragičkom krivicom”,i u kojoj junakinje Lidije Ćirić nisu ni previše krive ni previše nevine, uz verdostojan dijalog (uključujući i didaskalije koje imaju književnu vrednost) i atmosferu drame apsurda čine roman Lidije Ćirić izuzetno dramski potentnim književnim oblikom. O knjizi će osim autora govoriti Milivoje Mlađenović i Vladimir Jerković, a odlomke iz romana čitaće studentkinje Pedagoškog fakulteta u Somboru, Bojana Petković, Jelena Šuškić i Sanja Marjanović.

Lidija Ćirić je rođena 12. maja 1974. godine u Beogradu, član je književnog društva Vojvodine, preduzetnik i majka dvoje dece. Autor romana „Rekvijem za jedan dan” Solaris Novi Sad, autor je i zbirke poezije „Kabanica za suze”, Promprodukcija Beograd. Objavljivala pesme i priče u zbirkama, zbornicima i časopisima.

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 06 jun 2017 00:00

Knjige na kućnu adresu

 

Bibliotečka usluga namenjena osobama starije životne dobi, osobama koje su slabije pokretne ili nepokretnim licima, počinje od jula meseca tekuće godine.

S obzirom na demografska kretanja karakteristična za savremeno doba, životni vek čoveka se produžava, broj stanovnika iznad 60 godina se povećava, te je povećana i potreba za inkluzijom starijeg stanovništva u društvo u kom je često marginalizovano. Godina 2017. je proglašena godinom međugeneracijske solidarnosti i trebalo bi da budemo svesni činjenice da Srbija ima značajan broj starijih.

Zadatak nam je da unapredimo položaj starijih - od aktivnog starenja u smislu učenja i daljeg nastavka učešća u životu do poboljšanja kvaliteta života.

Uloga biblioteke u tom procesu može biti velika što se ističe u IFLA i ALA smernicama. Potrebno je ukazati na specifičnosti ove grupe korisnika i predstaviti različite načine i vidove rada sa tim korisnicima, zasnovane na teoriji i pozitivnoj praksi.

Pored starijih osoba zadatak je voditi brigu i o onima koji su ranjivi i nezaštićeni, a to su bolesni, nemoćni, osobe sa invaliditetom, slabije pokretni i nepokretni. Možemo da im pružimo program podrške u kućnim uslovima na taj način što bi se knjige nosile na kućnu adresu. Ideja koja uskoro počinje sa realizacijom, ne kao jednogodišnji projekat nego kontinuirana usluga, jeste da osobama koje su slabije pokretne, nepokretne i vezane za kuću omogućimo pristup našem fondu i obezbedimo nesmetanu pozajmicu građe.

Ova grupa građana će biti u potpunosti oslobođena plaćanja članarine. Na kućnu adresu bi se odlazilo dva puta mesečno, četvrtkom, vraćale bi se knjige i donosile nove. Putem telefona ili interneta, korisnici bi bili u mogućnosti da poruče građu koju žele da pozajme, da provere da li je posedujemo itd.

U vezi sa navedenim održan je drugi Bibliokafe u dvorištu Somborske biblioteke u kom su učestvovali predstavnici Gradskog udruženja penzionera Sombor, Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Sombor, Društva invalida za cerebralnu i dečju paralizu „Sombor“ Udruženja distrofičara Zapadnobačkog okruga, Odbora za unapređenje položaja socijalno ugroženih lica i lica sa posebnim potrebama, Udruženja obolelih od multiple skleroze „Zapadna Bačka“, Društva za borbu protiv raka, Gerontološkog centra Sombor. Ciljevi ove aktivnosti bili su predstavljanje i povezivanje institucija, organizacija i udruženja, promocija humanih vrednosti, promocija čitanja. Zaključak ovog inicijalnog sastanka jeste podrška koju su predstavnici udruženja, saveta i institucija obećali u realizaciji ove ideje ali i drugim aktivnostima koje će zajednički sprovoditi u saradnji sa Bibliotekom. Sledeći sastanak je zakazan za polovinu jula sa namernom konkretizovanja predloga koji su se mogli čuti od strane onih koji su se obratili skupu.

Informacije se mogu dobiti svakog radnog dana od 7:00 do 19:00.
Kontakt telefon: 025 451 510
Kontakt osoba: Žana Gnjatović
Odlazak na kućnu adresu drugog i četvrtog četvrtka u mesecu.

Objavljeno u Somborske vesti

Intrigantan i uzbudljiv roman „Rekvijem za jedan dan" Lidije Ćirić koji je neuobičajeno brzo doživeo svoje drugo izdanje i uspešnu promociju širom zemlje i regiona (Podgorica, Beč) biće predstavljen 7. juna u 18 časova u Gradskoj biblioteci u Somboru (sala Dečjeg odeljenja, Trg cara Lazara broj 3).

Reč je o urbanoj poorodičnoj priči u kojoj pripovedač veštom upotrebom retrospektivnog postupka, radnju organizuje u jednom danu, pa čitalac lako može da prati povest pet sestara i njihove majke koje se nakon očeve sahrane vraćaju u stari stan u kome su odrasle. Radnja se zbiva u našem veku, ali osvetljava ratne i poratne devedesete, pa čak ide i u dubinu sedamdesetih godina prošlog veka. U ovoj nesvakidašnjoj prozi o našoj svakidašnjici vešto se prepliću, al ii sudaraju, tradicionalno i moderno, te večna pitanja o odnosu ženske (rađalačke) i muške (tanatotičke) civilizacije. Čitaoca primamljuje i dobra mera najrafiniranijeg humora i ironije.
Ispovedni ton u potrazi za „tragičkom krivicom”,i u kojoj junakinje Lidije Ćirić nisu ni previše krive ni previše nevine, uz verdostojan dijalog (uključujući i didaskalije koje imaju književnu vrednost) i atmosferu drame apsurda čine roman Lidije Ćirić izuzetno dramski potentnim književnim oblikom. O knjizi će osim autora govoriti Milivoje Mlađenović i Vladimir Jerković, a odlomke iz romana čitaće studentkinje Pedagoškog fakulteta u Somboru, Bojana Petković, Jelena Šuškić i Sanja Marjanović.

Lidija Ćirić je rođena 12. maja 1974. godine u Beogradu, član je književnog društva Vojvodine, preduzetnik i majka dvoje dece. Autor romana „Rekvijem za jedan dan” Solaris Novi Sad, autor je i zbirke poezije „Kabanica za suze”, Promprodukcija Beograd. Objavljivala pesme i priče u zbirkama, zbornicima i časopisima.

Objavljeno u Somborske vesti

Formiranje legata književnika Miroslava Josića Višnjića u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“, koji će nastati poklonom Mirjane Josić.

Deo zaostavštine književnika Miroslava Josića Višnjića (15. 12. 1946, Stapar - 8. 9. 2015, Beograd), knjige koje je napisao, nagrade koje je za njih dobio, opšta književna i druga literatura i periodika, biće smešten, čuvan i svima dostupan, u prostorijama somborske biblioteke.

U rodnom mestu završio je osnovnu školu, a Učiteljsku školu (Preparandiju) u Somboru. Na Filološkom fakultetu u Beogradu apsolvirao je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti. Radio je kao lektor, korektor i tehnički urednik u raznim izdavačkim kućama, listovima i časopisima. Bio je sekretar lista „Student“ i urednik časopisa "Relations". Bio je zaposlen u Srpskoj književnoj zadruzi, gde je pokrenuo je biblioteku „Novi Albatros“. U „Književnoj fabrici MJV i deca“ počeo je privatno izdavanje knjiga . Putovao je po svetu najčešće o svom trošku u Poljsku, Francusku, Kanadu, Mađarsku, Švedsku, Holandiju, Češku, Rumuniju, Italiju, Nemačku, Grčku, Kinu.

Zahvaljući njegovoj supruzi Mirjani legat će biti smešten na vidno mesto, u čitaonici Naučnog odeljenje Gradske biblioteke Karlo Bijelicki, dok će Upravni odbor Biblioteke razmotriti predlog nazivanja čitaonice Naučnog odeljenja, imenom Miroslava Josića Višnjića. Formiranjem ovog legata potvrđuje se želja i ideja da se jednog dana pri biblioteci otvori muzej zavičajnih pisaca.

Objavljeno u Somborske vesti

Drugi Somborski književni festival održava se od 11. do 13. maja u organizaciji Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ iz Sombora i uz podršku Skupštine opštine Sombor.

Ovogodišnji festival je zamišljen kao trodnevna manifestacija tokom koje će se somborskoj publici predstaviti savremeni tokovi domaće književnosti, dometi pisane reči, njen odnos prema svetu, stvarnosti, društvu, okruženju i filmu. Namera Festivala je predstavljanje aktuelne književne produkcije, te su njegovi gosti relevantna imena iz domena poezije, proze, dramaturgije i izdavaštva – Vladimir Arsenijević, Marko Tomaš, Jelena Lengold, Zvonko Karanović, Vule Žurić i Marjan Čakarević – prepoznata od strane čitalaca, kritike i žirija najznačajnijih književnih nagrada u zemlji.

Uz ovaj primarni aspekt Festivala, održan je i konkurs za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina koji je jedinstven u državi. Iako postoji veći broj konkursa za objavljivanje prve knjige mladih pisaca, nijedan ne rešava tzv. problem druge knjige, te je Somborski književni festival ponudio odgovor na ovaj problem. Na naš konkurs pristiglo je dvadeset i šest rukopisa, što je dokazalo da interesovanje za ovakvu vrstu konkursa i podrške mladim piscima ne samo da postoji, već je i apsolutno neophodno. Žiri konkursa (Branislav Živanović, Dušan Vejnović i Tamara B. Krstić) izdvojio je pesnički rukopis Bogovi otvorenih prozora jagodinskog pesnika Aleksandra Petrovića.

Dodatni program ovogodišnjeg Festivala čini projekcija dokumentarnog filma o opusu jednog od prošlogodišnjih učesnika Somborskog književnog festivala, Uglješe Šajtinca – Šajtinac i tri priče – uz učešće jednog od autora filma, Boška Milosavljevića.

Somborski književni festival održava se u Srpskoj čitaonici „Laza Kostić“ i Sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“.

Program Somborskog književnog festivala:

Četvrtak, 11. maj 2017.
19:00 – projekcija dokumentarnog filma Šajtinac i tri priče, učestvuje Boško Milosavljević, reditelj (Sala Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“)

Petak, 12. maj 2016.
19:30 – svečano otvaranje Festivala i dodela nagrade na Konkursu za drugu knjigu autora mlađih od 35 godina 20:00 – razgovor i čitanje: Marko Tomaš, Zvonko Karanović, Marjan Čakarević (o autorima govori Tamara B. Krstić, razgovor vodi Branislav Živanović) (Srpska čitaonica „Laza Kostić“)

Subota, 13. maj 2016.
20:00 – razgovor i čitanje: Vladimir Arsenijević, Jelena Lengold, Vule Žurić (o autorima govori Dragan Babić, razgovor vodi Tamara B. Krstić) 22:00 – svečano zatvaranje Festivala (Srpska čitaonica „Laza Kostić“)

Objavljeno u Somborske vesti

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki i Robmos produkcija Vas pozivaju na premijeru dokumentarnog filma OD ALTERNATIVE DO SLOBODNOG KRALJEVSKOG GRADA, koja će biti održana 24. aprila 2017. godine, u 20 časova, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor.

Dokumentarni film je snimljen u Somboru, scenario je napisan na osnovu knjige Alternativa, Povelja, Statut: normativni okvir somborske lokalne samouprave u periodu 1749-1918, koju su načinili dr Miloš Petrović i Vladimir Jerković.

Sinopsis:

Davne 1697. godine, Austrijske trupe, pod vođstvom Eugena Savojskog, izvojevale su odlučujuću pobedu nakon koje je veliki deo današnje Republike Srbije, tačnije, teritorija ondašnje južne Ugarske pripojena Austrijskom carstvu. Od tog trenutka, u vojvođanskoj ravnici počinje period procvata u svim sferama života. Mnogi gradovi i sela od močvarnih i polunapuštenih naselja prerastaju u savremene životne zajednice. Kao jedan od najsvetlijih primera, grad Sombor postaje središte Bač Bodroške županije, jedne od najvećih i najznačajniih regionalnih centara u Carevini. Mnogi Somborci još uvek iskreno veruju da je taj period bio i ostao najsvetliji deo viševekovne istorije ovoga grada i njegove okoline. Po uputstvu carskog dvora u Beču, Somborci 1748. godine dobijaju statut grada i alternativu kao predlog suživota pravoslavnog i katoličkog stanovništva kao jedinstveni dokument toga vremena i narodnog tribuna sa pravima koja se mogu porediti sa savremenim delovanjem ombudsmana. Status Slobodnog i Kraljevskog grada stanovnici ovoga grada plaćaju visokom novčanom sumom 1749. godine uz saglasnost carice Marije Terezije.

  • Scenario: Vladimir Jerković
  • Režija i montaža: Miroslav Stojisavljević
  • Kamera: Karlo Vaci
  • Naracija: Stanislava Stojisavljević
  • Izbor muzike: Miroslav Marinić
  • Fotografija: Jelena Vaci
  • Dizajn: Nikola Đuran
  • Šminka i stajling: Lidija Škorućak
  • Koreografija: Aleksandra Stričević Stanojević
  • Kostimi: Dragana Gvardijan

Ulaz je slobodan.

Objavljeno u Somborske vesti

Najstarija i najvrednija knjiga somborske Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, Minej praznični (Sabornik) Božidara Vukovića, stara 479 godina, čuva se u njenom Zavičajanom odeljenju. Ovo skupoceno i značajno izdanje starog srpskog štamparstva, dobijeno je na poklon od Biblioteke Matice srpske povodom stogodišnjice postojanja ovdašnje Gradske biblioteke.

Božidar Vuković, rodom Podgoričanin, poznati izdavač i štampar, osnovao je štampariju u Veneciji, koja je s povremenim prekidima radila duže od svih srpskih štamparija, od 1519. do 1579. godine.Ovo delo religioznog sadržaja, štampano je upravo u Veneciji, 1538.godine. Kao veliki rodoljub, Vuković je želeo da svom narodu podari svete knjige kakve su se, u to vreme, štampale na grčkom, francuskom i drugim jezicima.

Rad na štampanju je, nakon Božidarove smrti, po nekim podacima, najverovatnije 1539.godine, nastavio njegov sin Vićentije. Inače, najveći broj srpskoslovenskih izdanja u ovom italijanskom gradu nastao je u njihovoj štapariji. -Kao kulturno dobro, Vukovićev „Zbornik“ uživa posebnu zaštitu. Čuva se u zaštitnoj kutiji u Zavičajanom odeljenju. Pripada zbirci rariteta koju čini još 350 dela, zakonom proglašenih za spomenike kulture – kaže Marija Čačić, rukovodilac Zavičajnog odeljenja somborske Gradske biblioteke.

Zbornik Božidara Vukovića i još 11 drugih raritetnih knjiga nedavno je vraćeno iz Odeljenja za zaštitu publikacija Biblioteke Matice srpske gde su restaurirane i konzervirane. -Ova knjiga, velikog formata ima 432 lista, sadrži ilustracije sa likovima svetitelja, među kojima su Stevan Dečanski, Sveti Sava i Simeon, kao i zastavice sa grbom vojvode Božidara. Minej praznični spada u crkveno- bogoslužbene knjige i sadrži u sebi službe velikih praznika. Štampar knjige je Mojsije Dečanac. – Knjiga je obogaćena i ukrasnim inicijalima, vinjetama sa stilizovanom ornamentikom, cvetnom, vinove loze… -pojašnjava Čačićeva.

Kožnog poveza, ukrašenog ornamentom, sa dve kopče, Zbornik Božidara Vukovića, čuva se u zaštitnoj kutiji od kože, sačinjenoj u Odeljenju za zaštitu publikacija u Biblioteci Matice srpske. Somborci, nažalost, malo znaju o ovom vrednom crkvenom i duhovnom blagu…

Izvor: Radio Dunav

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 15 april 2017 00:00

U Somboru obeležen Svetski dan kulture

Akcijom "Darujem ti knjigu", koja je održana u Somboru, prvi put je u Srbiji obeležen Svetski dan kulture, 15. april. Akciju je pokrenuo Ujedinjeni granski sindikat "Nezavisnost" za željom da ona postane trajni projekat.

Članovi Kluba borilačkih sportova "Galaktik" u Somboru proteklih dana deo svog vremena posvetili su akciji "Darujem ti knjigu" i tako dali svoj doprinos obeležavanju Svetskog dana kulture.

"Organizovali smo se u klubu i prikupili smo oko 250 knjiga. Nije ih bilo lako prikupiti, ali uspeli smo. Svi članovi kluba su učestvovali, a u akciju smo uključili i naše prijatelje, poznanike, rođake, kaže Bojan Pavičić, član kluba "Galaktik".

Oko 250 knjiga koje su prikupili članovi ovog kluba samo je deo fonda koji će biti donirane somborskoj biblioteci "Karlo Bijelicki". Godišnje biblioteka kupi oko 5.000 knjiga, ali su i ovakve donacije vrlo značajne.

"Pokloni građana i ustanova su važni kako bi održali tempo nabavke knjige. Ukoliko nemate dovoljno sredstava da svake godine kupite 5.000 novih knjiga, pa nemate dovoljno ni naredne godine za toliki broj knjiga, onda posle nekoliko godina to više ne možete da nadoknadite. zato su ovakve donacije za nas važne", kaže direktor Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" Vladimir Jerković.

Akciju obeležavanja Svetskog dana kulture i u Srbiji pokrenuo je Granski sindikat kulture umetnosti i medija Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost".

"Ovom akcijom pomažemo da se knjiga i bibliotečki sistem u Srbiji na neki način sačuva i ako može unapredi, a ne da se umanjuje i gubi na značaju", kaže prof. dr Vukašin Pavlović iz UGS "Nezavisnost".

Prvi put u Srbiji Svetski dan kulture obeležen je baš u Somboru zahvaljujući inicijativi internet radija "Novi Radio Sombora".

"U ovo akciji prikupljeno je oko 3.000 knjiga, one stižu i dalje i premašili smo sva očekivanja", kaže glavni i odgovorni urednik tog radija Siniša Stričević.

"Ključni faktor zašto je Sombor grad kulture su Somborci, jer oni podržavaju svoje ustanove kulture", kazao je član Gradskog veća zadužen za kulturu Nemanja Sarač.

Od šest gradskih ustanova kulture koje postoje u Somboru, četiri su starije od jednog veka, a Gradska biblioteka osnovana je pre gotovo 160 godina, tako što je njen osnivač Karlo Bijelicki, čije ime nosi i danas, za početak rada poklonio svoju kućnu biblioteku.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

U utorak 18. aprila 2017. godine u 18 časova u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ biće održana promocija knjige „Sećanja“ Jelene Glišin-Mijić.

O knjizi će govoriti:
Latinka Perović - istoričarka
Aleksej Kišjuhas - sociolog
Milivoj Bešlin - istoričar
Isidora Farli i Nadežda Mijić - unuke Jelene Glišin-Mijić
Monika Maširević - moderator

Na promiciji će biti predstavljena knjiga koja govori o običajima u vreme velikih praznika, koje je majka Jelena doživljavala kao jednu kulturu. Majka je uobličila fragmente o pojedinim zapamćenim ličnostima, temama i događajima u jednu celinu. Pisala je o unucima, kojima je posvetila i niz pesama koje se nalaze u knjizi.

„Majku sam videla kao snažnu ličnost: mudru, pravednu i odgovornu. U njenim pričama o vremenu koje je proživela osećala sam autentičnost koja se ne može naći u istorijskim knjigama, u kojima se sve posmatra sa distance i anonimno, sve je opšte i bez individualnog odnosa prema stvarnosti. Pojedinac pamti ono što je lično doživeo, to je istorija odozdo čija se ljudska dimenzija ne oseća u aposteriornim uopštavanjima“.

iz predgovora Latinke Perović u knjizi „Sećanja“

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 30 mart 2017 00:00

Promocija knjige Ivane Dimić

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki poziva Vas na promociju knjige Ivane Dimić Arzamas, dobitnice Ninove nagrade za 2016. godinu, 5. aprila 2017. godine, u 19 časova u Velikoj Sali Skupštine grada Sombora (Županija).

Učestvuju: Ivana Dimić, autor, Tamara Krstić, kritičarka i Nada Dušanić, književnica.

„Knjiga potresne iskrenosti, i vedre bodrosti, satkana od dramskog koje se magično preobražava u romaneskno. Razgovori koji se čine komički, a nisu – razmišljanja koja se čine tužna, a nisu. Pripada retkom, i zanimljivom žanru danse macabre, i jeste ono bodlerovsko da se – smrt smeje našim ludostima, i nije to. Nije igra nego nadigravanje. I pisac to mudro dokazuje: suprotstavlja se smrti – moć ljubavi, jedini njen dostojan protivnik.“
Predrag Bajčetić

„Ivana Dimić, čini se, priča o sebi, a zapravo priča o čudu povratka iz sna. Ona uspostavlja svojevrsni ritam koji izlazi iz sudara dve teme, iz nespojivosti dve sfere – stvarnosti i onostranog. I kao kad nas Laza Kostić uvodi u onaj predeo „među javom i med snom“, ovo pripovedanje suprotstavlja se življenju, jer život i jeste neprekidna smena, sve do trenutka večnosti.“
Dejan Mijač

„Kada sam pročitao ovu knjigu prva reakcija mi je bila da od Ivane Dimić zatražim filmska prava. To je, u stvari, bila sasvim nesmotrena reakcija jer je moje oduševljenje bilo uzrokovano savršenom literaturom koju sam držao u ruci a koja, ako je već savršena, nema šta da traži u drugim umetnostima. Stvarno, ono što je Ivana napisala ne može se meriti ni sa čim drugim, čak ni sa onim što volimo u njenom stvaralaštvu. Sasvim neverovatna, dva potpuno različita literarna toka iznedrili su nešto treće, čarobno i nedokučivo u isto vreme.“
Goran Marković

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 5

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top