Proizvođači tovljenika u Somboru i okolini žale se na malu tražnju, ali i nisku cenu koja je oko 150 dinara po kilogramu. Ta cena kažu ne pokriva ni troškove tova svinja.
Predrag Garajski najveći je proizvođač prasadi i tovljenika u Gakovu. Toj proizvodnji ponovo se vratio posle nekoliko godina, ali i dalje ga muče iste brige. Kome i po kojoj ceni prodati .Niti ima kupaca, niti je cena isplativa.

"Tovljenike ne traži niko. To sve moraš zvati, pitati, da li i kome trebaju. Jako teško. Cena je pre mesec i po dana bila 125, pa je otišla na 140, a sada je 150 dinara. Ta cena nije dovoljna za nas proizvođače. Barem da je 190,200 dinara kilogram“, kaže Garajski.

Tovom svinja nedavno je počeo da se bavi Branko Vasić, a za njega je najveći problem to što cene variraju i proizvođači nikada ne znaju šta ih na kraju proizvodnje očekuje zarada ili gubitak.

"Da znamo da j cena prasadi 250 i da bude cele godine tako, a ne da budu 250,280, 300 dinara, pa na kraju 150 dinara. I onda kada othraniš tovljenika nemaš kome da ga prodaš. Moraš zvati stotinu brojeva, nuditi da bi ga prodao, a onda oni koji kupuju ucenjuju cenom“ , kaže Vasić.

Ono što muči gakovačke stočare je i razlika u ceni između njihovog sela i Novog Sada gde kažu prasad sada koštaju i 250 dinara, a njima plaćaju 190. Slično je i sa tovljenicima, za koje oni dobijaju tek od 140 do 150 dinara iako je bilo najava da će otkupna cena biti 185 dinara.

Da su bolji uslovi i proizvodnja sigurnija kažu bilo bi i više proizvođača.

"Mladi odlaze sa sela. Ja pokušavam da uposlim svog mlađeg sina, da mi pomaže. Želeo bi da proširimo farmu da imamo ne 40 već 120,150 krmača“, kaže Predrag.

"Ja pravim hranu i pomažem tati šta treba“, kaže sin Miloš.

Slična situacija je u u drugom somborskim selima i salašima. Cena i slaba tražnja ono je što ih muči pa su mnogi obori ostali prazni.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

"Da nam bude i lepo i lipo" naziv je projekta seoske OŠ "Laza Kostić" iz Gakova kroz koji će učenici ove škole biti bliže upoznati sa obeležjima manjinske zajednice, kulture, istoriju i umetnosti Bunjevaca. Razumevanje i pruhvatanje različitosti, razvijenje i podsticanje tolerancije osnovni je moto ovog projekta.

Ko su Bunjevci, njihova istorija, kultura, običaji, stih i pisma, osnovicima iz škole "Laza Kostić" u Gakovu, predstavili su najmlađi članovi Bunjevačkog media centra u Somboru. U svečanoj narodnoj nošnji i na maternjoj ikavici, upoznali li su drugare iz Gakova sa svojom nacionalnom specifičnošću.

"Veliku pažnju su mi privukle raskošne narodne nošnje i velika ljubav, pre svega mladih, koji neguju svoju tradiciju", ispričala je svoje utiske Milana Kiš je učenica 7. razreda OŠ "Laza Kostić" iz Gakova.

"Umetnost od slame, to me je jako zadivilo. Za svaku pohvalu je sama ta upronost za očuvanje nacionalnog identiteta. Oni stvarno zaslužuju to da budu znati kao Bunjevci i od mene su zaradili veliko poštovanje", istakla je Jelena Đaković, učenica 8. razreda iz Gakova.

Luka Bošnjak iz Bunjevačkog medija centra se potrudio da drugarima iz Gakova pribliiži istoriju Bunjevaca.

"Bunjevci su, pre više od tri vika, kad su došli na ove prostore bili čuvari granica , a sada se isto tako bore, ali ne na isti način, sada u miru bore za svoj identitet, nacionalnost, ime i običaje", rekao je.

"Bunjevačka nošnja je pripoznatljiva po tome što izuzetno raskošna, bogata i lipa, naročito divojačka nošnja šivena od lionske svile za koju se nekad prodavalo po više jutara zemlje da bi se kupila i sašila nošnja za curu!" objasnila je Ivana Jozić. Ona je drugarima iz gakovačke škole, kroz svoju priču približila odlike tradicionalne narodne nošnje Bunjevaca.

Projekat je zamišljen kroz četiri zajedničke edukativno - kreativne radionice, međusobne posete, radionica poetskog kazivanja na različitim dijalektima, snimanje fotografije i kraćeg filma.

Osnovni cilj projekta "Da nam bude i lepo i lipo!" je da učenici naše škole što bolje upoznaju se kulturom i tradicijom manjinskog naroda u Somboru, a i da bi smo, na kraju krajeva širili drugarstvo i prijateljstvo među decom seoske i gradske sredine", objasnila je pedagog iz OŠ "Laza Kostić" Zorica Golubović.

"Pridstavili smo opšte karakteristike nacionalne zajednice – ko su Bunjevci, odakle su došli. Izdvojili specifične praznike i običaje na Dužijancu i Prelo te pridstavili slamarstvo – bunjevačku umitnost u slami" naglasila je predsednica Bunjevačkog media centra u Somboru, Stanislava Lutkić.

Razumevanje različitosti i prihvatanje kulture drugih naroda i sticanje novih prijateljstava i saznanja među mladima osovne su karakteristike ovog projekta podržanog od strane Ekumenske humanitarne organizacije iz Novog Sada.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Radnici JKP „Zelenilo“ Sombor okončali su u ponedeljak 12.02. posao uklanjanja 49 stabala topole duž puta Gakovo-Rastina.

Kako smo već izvestili, reč je o delu poslova u okviru projekta proširenja puta Sombor-Gakovo-Rastina i stim u vezi, njegove prekategorizacije iz lokalnog u državni put i otvaranja novog graničnog prelaza ka Republici Mađarskoj.

Prema najavama nadležnih, granični prelaz Rastina-Bačsentđerđ biće otvoren na proleće i preko njega će ići najkraći put od Sombora do Budimpešte. Somborcima će tako, Baja u susednoj državi, biti bliža za desetak km, dok će vožnja do tog bratskog grada trajati svega pola sata.

Opštinski put Sombor-Gakovo-Rastina biće prekategorisan u državni put drugog A reda, kada bude okončana druga faza radova na tom putnom pravcu.

Objavljeno u Somborske vesti

Drvoreda na putu Gakovo - Rastina za nekoliko dana više neće biti, jer će sva stabla i drugo rastinje uz ovaj put biti posečeni. Ove poslove radi somborsko komunalno preduzeće "Zelenilo".

"Trenutno radimo na uklanjanju 49 topola u putnom pojasu. Razlog je proširenje puta na pun profil prema novom graničnom prelazu. Naša procena je da će ovaj posao biti završen za desetak dana, što znači da će ove nedelje posao biti završen i deonica pripremljena za putare", kaže Miodrag Pupovac, direktor "Zelenila".

Radnici "Zelenila" putni pojas moraju pripremiti za dolazak putara koji će raditi na proširenju puta Gakovo–Rastina dužine četiri kilometra koji će biti prekategorisan u državni put.

Deo je to radova na izgradnji puta do novog graničnog prelaza sa sa Mađarskom kod Rastine. Jedan deo puta od skretanja za Rastinu go granice dužine kilometar i 800 metara je završen.

"Meštani Rastine najviše koristi imaće od toga što će dobiti novi put. Možda se i nekoliko ljudi zaposli, možda neko od putnika koji će prolaziti svrati i do sela. Ali ovaj prelaz bitan je jer je to najkraća veza Sombora i Baje i susednoj Mađarskoj i ono najvažnije ovo je najkraća veza su Budimpeštom", kaže Dušan Đerić, sekretar MZ Rastina.

Mađarska strana izgradnju puta do novog prelaza je završila, ali posla još ima.

"Sa mađarske strane se se grade svi objekti koje će koristiti i naša carinska služba i pogranična policija", kaže Đerić.

Otvaranje novog graničnog prelaza sa Mađarskom kod Rastine najavljeno je za proleće. Biće to drugi granični prelaz sa Mađarskom na teritoriji grada Sombora.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Somborska Komisija za davanje u zakup državnog zemljišta na 30 godina na osnovu podnetih biznis planova radi punom parom. Dok veliki biznismeni očekuju da će njihovi planovi i investicije biti put do državne zemlje, mali poljoprivrednici kažu a će za 30 godina biti uništeni svi koji oni su živeli od državnog poljoprivrednog zemljišta.

Kompanija Agro plus u čijem sastavu je PP Klas iz Svetozar Miletića planira da izgradi elektranu na bio masu, da proširi farmu krava sa 500 na hiljadu grla i da toplom vodom zagreva staklenik na dva hektara.

Uz to planirana je i proizvodnja komposta za izvoz. Investicija je vredna oko 5 miliona evra i firmu besprekornog boniteta žele da podrže sve banke.

Miloš Komazec kaže da će projekat završiti bez obzira hoće li dobiti državnu zemlju, ali nije veliki optimista pa kaže " Kako idu stvari to će biti na našoj zemlji ili na zemlji koju ćemo uzeti u zakup od seljaka, kooperanata, jer sve informacije da će sržava dati samo 10 odsto toga bez obzira na kvalitet projekata i vrednost . Tu nije važno ni da li je vrednost 500 hiljada ni pet miliona, nego se konkuriše na volšeban naćin. Mi očekujemo da neće biti tako. Ako dodje, dobro došlo".

Jovan Keča, član komisije za davanje u zakup državnog zemljišta kaže za RTV" Na osnovu doadašnjih ponuda zainteresovani su za nekih 13.000 hektara zemlje.

Od toga ne mogu da dobiju sve. Sombor raspolaže sa 25 hiljada hektara koju daje u zakup. Od toga ide 30 posto po tom osnovu, a to je oko 7,500 hektara.

Ono što je interesantno ,mnogi žele da investiraju bio masu, što mislim da nije prioritet. Ali ima i onih koji žele da investiraju u genetski potencijal u stopčarstvu i mislim da treba da se udovolji tim zahtevima.

Za zemlju u Gakovu i Aleksa Šantiću zainteresovani su biznismeni iz Kule, Crvenke, Vrbasa. Mnogi su registrovali firme na teritoriji Sombora samo da bi došli do najbolje zemlje, kaže Danilo Krička poljoprivrednik iz Gakova i dodaje da sitnim paorima neće ostati ništa, jer veliki žele svu zemlju za seb e.

Danilo Krička kaže da sumnja u investitore "Koje su table radili u svom selu, pa nek im te table daju i za investicije, a ne tamo licitutju kako hoće, a ovde traže gakovačku i Šantićku zemlju kao investitori.

Po nama, ako to tako bude, nama neće ostati ništa. Sve što imamo moraćemo da rasprodamo. Doći će par ljudi koji će sve pokupiti na 30 godina i mi ćemo morati da se selimo odavde.

Mali paori kažu da će najvažnije biti kontrola realizacije investicija. Veliki samo žele zemlju, uz minimum zapošljavanja i to neko mora da kotroliše i ne dozvoli, kažu poljoprivrednici iz Gakova.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 20 mart 2017 00:00

Nastavljeno sa sadnjom drvodera u Gakovo

Radnici JKP „Zelenilo“ Sombor nastavili su akciju sadnje drvoreda u Gakovu, a predviđeno je da oko naselja bude posađeno 5000 sadnica stabala, od čega hiljadu topola i četiri hiljade bagrema. Sadnji je prethodilo krčenje podrasta i naraslog šiblja, što je obavljeno krajem prošle godine, a početkom lepog vremena počela je i sadnja drveća.

Prema projektu „Popis i revitalizacija vetrozaštitnih pojaseva“ na području Sombora, koji su u velikoj meri oštećeni i uništeni, procenjeno je da je potrebno zasaditi više od 160 hiljada novih sadnica, a najviše u Gakovu, Aleksi Šantiću i Bezdanu. Drvoredi ne treba samo da spreče eroziju zemljišta, već i da pomognu u sprečavanju nastanka snežnih smetova, pa samim tim utiču na bezbednost saobraćaja. Proteklih decenija su gotovo desetkovani nelegalnom sečom, što je i bio povod da se pre šest godina lokalne vlasti odluče na projekat njihove revitalizacije.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

Kako zadržati u selu i zaposliti meštane Gakova, ključna je tema i pitanje za predstavnike Saveta MZ „Gakovo“, rečeno je na sastanku sa gradonačelnicom Sombora Dušankom Golubović koja je sa saradnicima posetila ovo somborsko selo. Sastanku u Gakovu prisustvovali su i Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice, članovi Gradskog veća – Miroslav Kovačić, za oblast komunalne delatnosti i investicije i Antonija Nađ Kosanović, za oblast sporta, dece i omladine, predstavnici pojedinih odeljenja Gradske uprave, direktori somborskih javnih komunalnih preduzeća, te direktor Poljoprivredne stručne službe „Sombor“ Vladimir Sabadoš.

Ispred Saveta MZ „Gakovo“ prisustvovali su Sima Marković, predsednik i Miloš Drča, član Saveta, kao i Miroslav Berić, sekretar MZ u Gakovu. Sastanku su prisustvovali i predstavnici sportskih klubova, poljočuvarske službe, dobrovoljnih davalaca krvi i penzionera.

Razgovarano je i o licitaciji državnog poljoprivrednog zemljišta, graničnom prelazu u Rastini, nastavku radova na Domu kulture i drugim pitanjima.

S obzirom da je Gakovo jedino selo u kojem je više od 90 odsto poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu države i s obzirom da je nekadašnji poljoprivredni gigant „Graničar“ u stečaju, većina radno sposobnog stanovništva se našla u nezavidnoj situaciji da egzistenciju pokuša ostvariti ne samo izvan Gakova, nego i izvan Srbije. Prema rečima predstavnika Saveta MZ „Gakovo“, jedino što meštane može zadržati u selu, jeste posao i to u oblasti poljoprivrede, preko licitacije državnog zemljišta koje bi se namenilo za mala poljoprivredna gazdinstva.

Gradonačelnica je navela da su nedavno u poseti lokalnoj samoupravi bili i ministar i pokrajinski sekretar za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, te da je bilo reči o programima koji su pripremljeni upravo za porodična poljoprivredna gazdinstva i mlade bračne parove koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom.

O licitaciji poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i programu za 2017. godinu govorio je načelnik Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Vladimir Katanić, koji je naveo da je program u pripremi, da se deo programa bavi upravo porodičnim gazdinstvima, odnosno fizičkim licima u Gakovu, te da će program biti predmet razmatranja i na sednici Skupštine grada tokom marta.
Sabadoš je detaljnije govorio o programima, odnosno subvencijama republičkog Ministarstva za poljoprivredu i Sekretarijata za poljoprivredu AP Vojvodine i istakao da se malo koriste sredstva koje ove institucije daju pod vrlo povoljnim uslovima, a i bespovratno, poljoprivrednim proizvođačima.
Gakovčani, rečeno je na sastanku, su uglavnom zadovoljni uslugama somborskih javnih komunalnih preduzeća, te se svi eventualni problemi rešavaju kroz dogovor.

Gradonačelnica i njeni saradnici posetili su i OŠ „Laza Kostić“, koja je, kako je gradonačelnica istakla „pravi primer kako se nešto, što je dobro izgrađeno, održava i obnavlja“.

Predstavnici sportskih i drugih udruženja govorili su o svojim potrebama i problemima, a za pojedine je već tokom sastanka, održanog 02. marta 2017. godine, dogovoren način rešavanja.

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 28 februar 2017 00:00

Sade bagrem u tri reda

Somborski atar nekada je imao vetrozaštitne pojaseve na površini od oko 350 hektara, odnosno, u dužini 230 kilometara. Poslednjih 20 godina većina vetrozaštitnih pojaseva je devastirana - posečena stabla, a umesto četvororednog pojasa koji štiti njive ostao je samo jedan drvored.

Slika bi uskoro mogla biti drugačija, jer je na teritoriji Grada Sombora u toku revitalizacija vetrozaštitnih pojaseva.

Posao je poveren Javnom komunalnom preduzeću "Zelenilo", čiji radnici ovih dana rade u ataru sela Gakovo. Sade se bagremi i to u tri reda.

"Ovo je druga nedelja kako radimo na ovom terenu. Na dan posadimo oko 1.000 sadnica jednogodišnjeg bagrema", kaže Miloš Simić, radnik u JKP "Zelenilo".

Radnicima je posao olakšan, jer im u radu pomažu dva traktora sa burgijom.

"Bušimo na razdaljini od tri metra, dubina je od 30 do 40 centimetara. U toku radnog vremena jedan traktor izbuši 400 do 500 rupa", kaže Milan Lalić, radnik u JKP "Zelenilo".

"Posao tu nije gotov jer ćemo obilaziti posađene delove vetrozaštitnih pojaseva, ponovo saditi tamo gde se bagrem ne primi, tokom leta zalivati, kositi travu", dodaje Miloš Simić.

U ovom delu akcije, u vetrozaštitnim pojasevima treba da bude posađeno oko 4.000 sadnica bagrema i 1.000 sadnica topole. U prvi red sadi se topola, a drugi, treći i četvrti red bagrem. Na taj način dobija se pojas različite spratnosti, jer topola naraste od 15 do 30 metara, a bagrem popunjava visinu do 15 metara.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 21 februar 2017 00:00

Sadnja novih 5000 stabala u ataru Gakova

Radnici JKP „Zelenilo“ Sombor nastavili su ove sedmice akciju sadnje drvoreda u ataru Gakova, tokom koje je predviđeno da oko tog naselja, u ovom turnusu, bude posađeno novih 5000 stabala, od toga 4000 sadnica bagrema i 1000 topola.

Reč je o široj akciji na teritoriji grada Sombora, čiji je cilj ponovno podizanje i revitalizacija vetrozaštitnih pojasa oko naseljenih mesta, s obzirom na to da su oni, usled nedovoljne brige i bespravne seče, u velikoj meri devastirani i proređeni tokom prethodnih decenija.

Sadnja je usledila nakon krčenja podrasta i naraslog šiblja, izvršenog krajem prošle godine, a pošto su minuli nepovoljni vremenski uslovi od prethodnih nedelja.

Prema nalazima projekta pod nazivom „Popis i revitalizacija vetrozaštitnih pojaseva”, sprovedenog pre šest godina, pojasevi na području Sombora su u priličnoj meri oštećeni ili uništeni, a da bi se dostiglo njihovo optimalno stanje, potrebno je zasaditi više od 160.000 novih sadnica. U Projektu je navedeno i da je najteže stanje u Gakovu, Aleksa Šantiću, Bezdanu, itd.

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 26 novembar 2016 00:00

Obnova vetrozaštitnog pojasa u Gakovu

Radnici JKP „Zelenilo“ Sombor ovih dana vrše radove na krčenju šiblja i podrasta u vetrozaštitnom pojasu kod Gakova. Aktivnostii, započete ove sedmice, izvode se u sklopu priprema za nastavak sadnje bagrema i topole koja će uslediti čim se za to stvore uslovi. Na taj način će se doprineti obnovi prilično devastiranih vetrozaštitnih pojaseva oko Gakova.

Uz uobičajenu opremu, radnici „Zelenila“ prilikom krčenja podrasta, koriste i traktorsku kransku kosačicu, sa priključenim makazama, koja veoma poboljšava efikasnost u seči izraslog šiblja.

Prema projektu pod nazivom „Popis i revitalizacija vetrozaštitnih pojaseva”, od pre pet godina, pojasevi na području Sombora su u priličnoj meri oštećeni ili uništeni, a da bi se dostiglo njihovo optimalno stanje, potrebno je zasaditi više od 160.000 novih sadnica. U Projektu je navedeno i da je najteže stanje u Gakovu gde nedostaje 27.586 stabala, Aleksa Šantiću - 26.494, Bezdanu - 21.761 stablo, itd. U uništavanju svojevremeno gusto podignutih vetrozaštitnih pojaseva najznačajniji je ljudski faktor, pošto su se više od dve decenije drvoredi, koji bi trebalo da zaštite plodne oranice od erozije i ukrote košavske vetrove, nalazili na udaru ilegalnih drvoseča.

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 23 septembar 2016 00:00

Sve oranice u Gakovu zakupili lokalni paori

Sva sporna zemlja iz Gakova pripala je lokalnim zemljoradnicima, nakon danas održane licitacije državnog poljoprivrednog zemljišta u Somboru.

Na licitaciji se nisu pojavili predstavnici firme koju su paori u prethodnom periodu optuživali za uzurpaciju njiva iz njihovog atara, pa nadmetanja praktično nije ni bilo.

Naime, sve parcele zakupljene su po početnoj ceni, što ukazuje na to da su se poljoprivrednici iz sela između sebe dogovorili da raspoložive oranice podele na ravne casti.

"Ovo je pobeda nas koji smo mesecima protestovali i tražili raspisivanje licitacije. Sva zemlja iz sela ostaje u selu", kaze za N1 Nebojša Kovačević, paor iz Gakova.

Ovo je inače, prvi put da nijedan komad zemlje iz somborske opštine nije izuzet iz nadmetanja, a zakup oranica oročen je na godinu dana.

Izvor: N1

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 21 septembar 2016 00:00

Počela licitacija zemljišta u Somboru

Licitacija oko 20.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini počela je pokušajem lokalnih funkcionera da se ponovo izuzme iz licitacije zemljište u "Aleksa Šantiću", kaže za RTV Vladimir Skrobonja, poljoprivrednik iz Gakova koji tvrdi da je licitacija prošla samo zahvaljujući pritisku grupe poljoprivrednika koji su se juče okupili u zgradi Županije.

U lokalnoj samoupravi nam je rečeno da nije bilo pokušaja izuzimanja zemljišta, ali nismo dobili informaciju kolika je prosečna izlicitirana cena za zemljište u "Aleksa Šantiću", već nam je rečeno da će to biti učinjeno kada budu završene sve licitacije.

U petak treba da bude održana licitacija državnog zemljišta u Gakovu, koje već godinama rade tajkuni koji duguju državi milione evra, kaže Skrobonja.

"Nećemo dozvoliti da ovo zemljište ponovo dođe u njihove ruke, već tražimo da se zna ko ga je zakupio i po kojoj ceni", navodi Skrobonja.

Poljoprivrednici iz Gakova su pozvali nadležne i medije da prisustvuju licitaciji koja počinje u 9 sati.

Ovo je prvi put posle dve godine da se u Somboru održava licitacija državne zemlje.

Uzurpatori državnih oranica su u tom periodu oštetili budžet za više od milion evra, ali do sada nije pokrenut ni jedan krivični postupak protiv onih koji su radili zemljište suprotno zakonu.

Procenjuje se da je sa 4000 hektara državnih oranica u Gakovu u periodu od 2009. do danas sa državne zemlje skinut usev vredan više od 10 miliona evra, dok je država ostala uskraćena za zakup vredan najmanje pet miliona evra. Zbog čega državni organi ne govore o ovom problemu nismo dobili odgovor, iako smo ga više puta tražili.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Poljoprivrednici koji su bili privedeni zbog blokade njiva u Gakovu su u ponovnom postupku osuđeni na 30 dana zatvora zbog remećenja javnog reda, što je potvrdio i apelacioni sud u Novom Sadu.

Sud je odlučio da njih šestorica zbog remećenja javnog reda i mira provedu u zatvoru još 19 dana.

Mada je presuda doneta još u julu, dobili su je posle mesec dana i smatraju da je opet neko želeo da ih udalji sa njiva koje su zakupili.

pravda presuda zakon ozakonjenje odredbe uredbe sud sudnica legalizacija imovina sudnica zakonodavstvo zalbaIlustracija (pixabay.com)

Vladimir Skrobonja, jedan od osuđenih, kaže da misli da je reč o osveti velikih uzurpatora koji žele da ih sklone sa državnih njiva i ponovo uzmu sve oranice.

On smatra da bi novi ministar poljoprivrede trebalo da poseti Sombor i da ima vremena da reši taj problem.

Jedan od zastupnika poljoprivrednika, Branimir Mitrović, kaže da je reč o pravnom presedanu gde uopšte nisu uvaženi zahtevi odbrane da se izvrši veštačenje navodnih povreda učesnika u incidentu:

Paori koji su čuvali državne oranice od uzurpatora, oterali su sa njive traktoriste jednog od uzurpatora i tom prilikom, kako kaže sud, remetili javni red i mir zbog čega moraju da dosluže kaznu jer su već 11 dana proveli u pritvoru.

izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 09 jun 2016 12:07

Da li će biti licitacije zemljišta?

Dve stotine odluka za davanje državnog zemljišta u zakup stočarima po pravu prečeg zakupa već je odobriIo Ministarstvo poljoprivrede, a čeka se saglasnost na još oko dve stotine. Stočarima treba da bude dato u zakup oko 9.000 od 17.500 hektara državnih njiva. Oni će prvu klasu poljoprivrednog zemljišta plaćati po ceni od 240-250 evra po hektaru.

Kako je RTV-u rekao Slobodan Kosanović, rukovodilac Odeljenja za poljprivredu u Gradskoj upravi, dobijanje saglasnosti, potpisivanje ugovora i plaćanje ugovorenih površina treba da bude završeno za mesec i po dana.

Posle toga će, kako je rečeno, biti raspisan oglas za licitaciju preostalih državnih parcela. Ukoliko se to dogodi, to će biti prva licitacija u poslednje tri sezone. Podsetimo se, ove godine su poljoprivrednici danima protestovali zbog uzurpacije državnih oranica i propusta lokalne samouprave i Ministarstva poljoprivrede.

Vladimir Sobonja, poljoprivrednik iz Gakova kaže da se nada da će licitacije biti i da će svi zainteresovani poljoprivrednici moći da učestvuju.

"Ne sme se ponoviti da državne oranice uzurpiraju tajkuni iz Feketića, Novog Sada, Subotice, a lokalni paori ostanu bez šanse da rade državnu zemlju. Još jedna ovakva velika uzurpacija i polljoprivrednhici koji žive isključivo od zemlje u Gakovu, Rasini, Šanntiću mogu samo da ugase svoja gazdinstva", kaže Sobonja.

Izvor: RTV (Predrag Ćurčija)

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 16 maj 2016 02:27

Stanovi bez struje zbog zakupa ili duga?

 

Dvadeset dva stana, sa više od trideset stanara, na nekadašnjoj ekonomiji Prva uprava u Gakovu bez struje i vode su šest dana, jer je vlasnik objekata u kojima stanuju isključio struju zbog duga. Oni tvrde suprotno.  ...

Na električnom brojilu je potrošnja svega 500 kilovata, a račun za struju i zakup stana 32 hiljade dinara. Zoran Mikać, jedan od stanovnika Prve uprave, kaže da su  on i ostali stanari ucenjeni da potpišu ugovore o zakupu stana, a onda su stigli enormni računi.

On je u ovom stanu 52 godine i deset godina čeka sudsku presudu da otkupi stan. Dok je čekao vlasnički list pojavio se čovek koji je rekao da su svi stanovi sada njegovi jer ih je dobio od poverioca Graničara iz Gakova i da od sada njemu plaćaju i kiriju i struju.

Računi su preveliki i predstavljaju način da nas oteraju odavde tvrde građani.

"Nemam uslove da platim trideset i nešto hiljada struje po zvaničnoj državnoj ceni, a ovo ne mogu da platim", kaže Zoran Mikać, penzioner.

Dvadeset dve porodice sa decom među koji je i nekoliko teško bolesnih mališana su u bezizlaznoj situaciji.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Poljoprivrednici iz okoline Sombora najavili su da će "ovih dana" nastaviti da obrađuju spornih 300 hektara zemljišta u Gakovu, uprkos najavama da će ih policija opet uhapsiti.

Poljoprivrednik Vladimir Skrobonja rekao je da su se uredno prijavili u lokalnoj samoupravi za obrađivanje državne zemlje, na osnovu zaključka Vlade Srbije koji im to omogućava. On je dodao da će uprkos najavama iz policije, poljoprivrednici "ući u njive".

"Imamo pravo da obrađujemo tu zemlju", poručio je Skrobonja.

Prema njegovim rečima, 300 hektara u Gakovu i dalje čuva policija, a čeka se i odluka nadležnog suda kojom će se konačno razrešiti pravo na obrađivanje državne poljoprivredne zemlje. Skrobonja je izrazio nadu da će sud doneti "pravednu odluku".

Paori iz Gakova ranije su iz protesta spavali na njivi oko mesec dana i čuvali je od uzurpatora, posle čega su uhapšeni i osuđeni na kaznu zatvora zbog remećenja javnog reda i mira. Apelacioni sud je takvu odluku poništio i vratio predmet na ponovno odlučivanje, a Prekršajni sud je paore u ponovljenom postupku osudio na istu kaznu. Poljoprivrednici su se žalili na novu presudu.

Vlada Srbije je 11. marta donela Zaključak kojim se lokalnim samoupravama preporučuje da omoguće poljoprivrednicima koji nelegalno obrađuju državno poljoprivredno zemljište da do 1. maja prijave površinu koju obrađuju i plate za nju prosečnu cenu zakupa.

Izvor: Beta

Objavljeno u Somborske vesti

Poljoprivrednici iz Gakova, koji su pre dvadesetak dana počeli da oru jedine neuzurpirane parcele u ataru tog sela i to prijavili poljočuvarskoj službi, postupajući prema zaključku Vlade Srbije, juče i danas su popisani od policije, a prema nalogu Osnovnog tužilaštva u Somboru.

Razlog za to, kako je rečeno Radio-televiziji Vojvodine, što su parcele u Gakovu deo stečajne mase preduzeća "Graničar" i bez odluke suda ne smeju se koristiti.

Advokat Branimir Mitrović tvrdi da državna zemlja nikako nije mogla biti deo stečajne mase i da je reč o grubom kršenju zakona, pogotovo što su svi ugovori o zakupu tih parcela između "Graničara" i države istekli još 2008. godine.

Paori iz Gakova kažu da će bez obzira na sve raditi te njive i platiti cenu, kao i ostali uzurpatori.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

 

Prekršajni sud u Apatinu doneo je danas novu presudu, kojom se petorica poljoprivrednika iz Gakova osuđuju na 30 dana zatvora.

Dušan Batinić, Danilo Kričko, Vladimir Skrobonja, Đorđe Grahovac i Mane Prica osuđeni su presudom Prekršajnog suda u Apatinu 19. marta na zatvorske kazne od 30 dana, nakon što su proveli 26 dana na njivi u Gakovu kod Sombora i nisu dozvoljavali uzurpatoru da je obrađuje. Oni su, nakon intervencije policije, uhapšeni zbog remećenja javnog reda, a sudilo im se dan nakon hapšenja.

Odlukom Apelacionog suda u Novom Sadu takva presuda je ukinuta u celosti i vraćena sudu u Apatinu na ponovno odlučivanje.

Prema rečima advokata poljoprivrednika Branimira Mitrovića nova presuda ne upućuje poljoprivrednike odmah u zatvor, već se, u skladu sa zakonom, čeka da prođe rok na žalbu.

"Mi ćemo se sigurno žaliti Apelacionom sudu, jer je ovakva presuda Prekršajnog suda u Apatinu katastrofalna i puna manjkavosti i nepravilnosti", rekao je Mitrović za RTV.

On je ocenio da nova presuda ne može da opstane. Advokat je objasnio i da bi se, u slučaju upućivanja poljoprivrednika u zatvor, njima uračunalo i vreme koje su do tada proveli u zatvoru.

Odbor za poljoprivredu Skupštine Vojvodine predložio je nedavno Pokrajinskoj vladi da razmotri najnovija dešavanja u vezi za uzurpacijom državnog poljoprivrednog zemljišta i da predloži vanrednu sednicu Skupštine Vojvodine na tu temu.

Pokrajinska vlada je na sednici usvojila zaključke u kojima se od Vlade Srbije traži ukidanje zaključka kojim se poljoprivrednicima koji su uzurpirali državnu poljoprivrednu zemlju omogućava da prijave površinu koju obrađuju do početka maja i plate za zemlju prosečnu cenu.

U zaključku se traži i izrada novog zakona o državnom poljoprivrednom zemljištu, a od resornog ministarstva i da utvrdi ko su uzurpatori zemlje.

Pokrajinska vlada je svoje zaključke uputila Skupštini Vojvodine, a o datumu sednice na kojoj će se o njima raspravljati se još uvek nije odlučilo.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Petorici poljoprivrednika iz Gakova kod Sombora, koje je Prekršajni sud u Apatinu osudio na zatvorske kazne, ukinuta je presuda, javila je RTV. Kako navodi ta televizija, Apelacioni sud je u drugom stepenu ukinuo presudu paorima i vratio je Prekršajnom sudu u Apatinu na novo odlučivanje.

Kako je ranije saopšteno iz suda osuđeni, koje su pojedini mediji nazvali „paori”, lica su koja su od ranije poznata sudu i policij, što proizilazi iz krivičnih i prekršajnih evidencija. Mediji su ranije objavili da su tobožnji paori, koji su danima navodno čuvali uzurpiranu državnu parcelu u svom selu, uhapšeni pod optužbom da su napali traktoristu koga su, kako se navodilo, za oranje angažovali uzurpatori državnih njiva u somborskoj opštini. Slučaju je u međuvremenu zloupotrebljen u okviru predizborne kampanje.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Somborske vesti

Umesto lokalnih seljaka, zemlju u Gakovu obrađuje firma u stečaju, koja prema izveštaju poljoprivredne inspekcije ima potpisan ugovor po kom sva letina sa 2.200 od ukupno 3,5 hiljada hektara pripada firmi “BSP” iz Feketića

U Gakovu kraj Sombora, gde su nedavno petorica paora osuđena na 30 dana zatvora, jer su se sukobili sa traktoristom koji je želeo da zaore državnu njivu koju su čuvali, prašina se polako sleže. Ali, epilog cele priče ni malo ne raduje one koji od zemlje žive.

Ispostavilo se da su u selu koje ima oko 3,5 hiljada hektara oranica, lokalni poljoprivrednici ostali bez prava da licitiraju za ijednu njivu.

U kući, kad nije u zatvoru, živi kriminalac Danilo Krička. Tako su sina ovog čoveka, uz opasku da nije ni paor, etiketirali premijer i ministar policije. Njegov otac nam pokazuje potvrdu da se godinama bave poljoprivredom i tvrdi – sve što je rečeno o njegovom sinu je laž.

"Kako biste se osećali da imate dete, a neko vam kaže da je to dete kriminalac, koji uopšte nema veze sa tim. Kako? Ja ne spavam, bežim u polje da radim, samo da ne mislim o tome. Krivo mi je što ga prozivaju kriminalci koji su stvarno kriminalci, a nije on", kaže otac uhapšenog Danila Kričke, Uroš.

U Gakovu nekad je svu državnu zemlju obrađivala firma Graničar, koja je zapošljavala praktično celo selo. Iako je ona danas u stečaju, sa šačicom zaposlenih, bez dozvole za zakup državne zemlje, sud je doneo odluku po kojoj lokalci ne mogu da zakupe ni metar njiva iz sopstvenog atara.

U ovo doba godine, kada se njive pripremaju za prolećnu setvu, ulicama Gakova trebalo bi da tutnji na desetine traktora. Danas, ulice su potpuno puste, a paori sede kućama, pored traktora čiji plugovi neće videti njivu.

Jedan od njih je i Miodrag Garajski, koji nam pokazuje, kako kaže, ono malo sirotinje što ima. Traktor je kupio na kredit, i još dva da ga pokrije, nadajući se da će mu država omogućiti da radi zemlju.

"Ja sam stavio sve na kocku. Ja sam i familiju stavio na kocku. Imam tri kredita, imam kredit za traktor, kredit koji sam uzimao da bih licitirao zemlju i da bih je uredno plaćao. Mali mi, ovaj stariji, sad završava četvrtu godinu Ekonomske škole, sad treba da ide u Novi Sad. Sticajem okolnosti izabrao je Poljoprivredni fakultet. Ja ga ne mogu slati. Nemam opciju i nemam novaca kako da ga pošaljem zato što neću raditi zemlju", rekao je paor Miodrag Garajski.

Umesto lokalnih seljaka, zemlju u Gakovu obrađuje firma u stečaju, koja prema izveštaju poljoprivredne inspekcije ima potpisan ugovor po kom sva letina sa 2.200 od ukupno 3,5 hiljada hektara pripada firmi “BSP” iz Feketića.

Izvor: N1

Objavljeno u Drugi pišu

Poljoprivrednik iz Gakova Miodrag Garajski izjavio je danas da je paorima najavljeno da će uzurpatoru državne poljoprivredne zemlje u tom mestu uskoro biti omogućeno da nastavi da obrađuje zemlju na kojoj su poljoprivrednici iz protesta spavali duže od mesec dana.

On je agenciji Beta rekao da će to biti omogućeno u četvrtak i petak, uz asistenciju policije i izvršitelja.

Garajski je naveo da je rešenje paorima pokazao policajac iz Policijske uprave u Somboru i da je reč o nalogu stečajnog sudije."Mi ćemo sutra uložiti žalbu na takvu odluku, ali ta žalba ne odlaže njeno izvršenje", rekao je ovaj poljoprivrednik iz Gakova.

On je dodao i da će poljoprivrednici biti prisutni na licu mesta, ali da im je rečeno i da će, ako budu pokušali da spreče postupak, biti uhapšeni.

Garajski je objasnio i da je u pitanju oko 300 hektara zemlje.

Šestorica poljoprivrednika iz Gakova koji su više od mesec dana iz protesta spavali na njivama u tom mestu i sprečavali uzurpatore da uđu u državni posed, uhapšeni su prošlog petka.

Prekršajni sud u Apatinu je dan nakon toga doneo jednu oslobađajuću presudu, a preostalih pet poljoprivrednika osuđeno je na 30 dana zatvora, zbog čega su reagovale sve stranke, kao i predstavnici Pokrajinske vlade.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 03 mart 2016 05:24

Gakovo: Paori i dalje čuvaju njive

Jedna od malobrojnih neuzupriranih parcela u ataru izmedju Gakova i Rastine je pod budnim okom poljoprivrednika koji već osam dana spavaju u šatoru od slame čekajući odgovor na pitanje kada će biti licitacije i ko je sprečava.   ...

Ova njiva od 300 hektara je mesto blokade uzurpatiora koji su već uzauzeli 5300 hektara u somborskom ataru, ali i i borbe za istinu i pravdu, jer od prebacivanja odgovornosti sa grada na Ministarstvo poljoprivrede i obrnuto, oni nemaju koristi.

"Smrzavamo se ovde sedam noći i čekamo da nam se neko obrati, ali iz lokalne samouprave nema odgovora", kaže poljoprivrednik iz Rastine Milan Prica.

"Ne vidim rešenje ovog problema. Pisali smo i premijeru Aleksandru Vučiću, ali nismo dobili odgovor. Ostajemo na blokadi dok se problem ne reši", dodaje Vlado Skrobonja, poljoprivrednik iz Gakova.

Somborske ratare je podržao i Miroslav Kiš, predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika.

"Problem može da se reši ako državni organi žele da ga reše. Ako ne žele ili ne mogu da sprovedu zakon, onda ne znam kako ovi ljudi mogu da žive od poljoprivrede", navodi Kiš.

Lokalna samouprava se danas oglasila saopštenjem u koje svu odgovornost prebacuju na Ministarstvo.

"Ako dve godine u Somboru nema licitacije, i onda je jasno da su krivci lokalna samouprava i Ministarstvo poljoprivrede jer oni su ti koji treba da doneu odluku. Drugih krivaca nema i sve ostalo su laži i prevare", kaže Mile Djapić.

Poljoprivrednici ostaju na blokadi u nadi da će neko rešiti ovaj problem, raspisati licitaciju i kazniti uzurpatore. Ako se to ne dogodi i oni će biti primorani da uzurpiraju državne oranice jer, kažu, vide da se to nekim isplati.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

 

Zakup državnih oranica u somborskom ataru, tačnije nezadovoljstvo zainteresovanih da obrađuju državne njive, u poslednjih nekoliko godina iskazivano je čestim protestnim okupljanjima ispred zdanja Skupštine grada.

Tako se i u sredu ispred Županije pojavilo oko 150 nekadašnjih radnika poljoprivrednog preduzeća „Graničar“ iz Gakova, koji, za razliku od pre nekoliko dana okupljenih poljoprivrednika, zahtevaju od lokalne samouprave i Vlade Republike Srbije da se 3.500 hektara koje su do sada obrađivali, po ko zna koji put izuzme iz licitacije državnih oranica i ponudi „u paketu“ sa „Graničarem“ potencijalnom strateškom investitoru.

Kako su Gakovčani ustvrdili na sastanku sa pomoćnikom gradonačelnika Borisom Bulovićem, njihovo selo postaje „socijalna bomba”, jer je velika većina radno sposobnih stanovnika bez bilo kakve prilike da radi i zaradi. Zato bivši zaposleni apeluju na lokalnu samoupravo da prihvate njihov predlog i zemlju, koju je do sada obrađivao „Graničar”, izuzmu iz licitacije, kako bi je ponudili ozbiljnim investitorima. Radnici kažu da bi na taj način u selu bilo sačuvano 150 radnih mesta i dosadašnja delatnost kombinata. Budućem strateškom partneru pripalo bi kompleks od oko 3.500 hektara oranica i očuvan stočni fond „Graničara“, a negdanji radnici veruju da bi ozbiljan investitor imao interes i za dodatna zapošljavanja.

Pomoćniku prvog čoveka izvršne vlasti u Somboru nije preostalo ništa drugo do da obeća skori sastanak i sa gradonačelnikom Sašom Todorovićem, koji će, zajedno sa ostalim nadležnim državnim organima razrešiti nerazmrsiv čvor u koji je uvezano državno poljoprivredno zemljište uovom kraju. Imajući u vidu da se radnici gakovačkog „Graničara“ u prethodnom periodu nisu libili ni protestnih marševa na Beograd, tačnije Vladu Srbije, ne treba sumnjati da će se ponovo pojaviti pred dverima Županije, ukoliko do sastanka i kakvog-takvog rešenja ne dođe.

Zadatak koji se našao pred ovdašnjim, ali i državnim vlastima je gotovo nemoguć, i sastoji se u tome da zadovolje sve apetite individualnih poljoprivrednika za zakupom državnih oranica, a da pri tome ne aktiviraju odavno tempiranu socijalnu bombu koja otkucava u Gakovu, čije je poljoprivredno preduzeće, zbog zastrašujuće velikih dugova potpuno neinteresantno za potencijalne kupce.

Pri tome je imperativ poštovati zakonska rešenja i termine vezane za obavezu izdavanja u zakup državnih oranica, te sledstveno tome punjenje buyeta države i lokalne samouprave. Upravo zbog nemogućnosti da se celo zamešateljstvo razreši bilo presecanjem ili razmršavanjem čvora u koji su se upleli brojni interesi, skoro 17.000 hektara državnog poljo-zemljišta se već dve godine ne iznajmljuje u propisanoj proceduri, čime se našlo na meti uzurpatorima raznih fela.

Kolika šteta nastaje od cele ove situacije dovoljno zorno dokazuje i činjenica da je samo ovdašnji gradski buyet umesto projektovanih 106 miliona dinara od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta na samom kraju 2015 godine prihodovao samo 14 miliona. Koliko je od tog očekivanog novca završilo u yepovima onih koji su bez ikakvog, ili najblaže rečeno sumnjivog, pravnog osnova plodouživali državnu zemlju, pitanje je možda i za druge državne organe, pored onih kojima je u opisu posla upravljanje državnom imovinom.

Gakovački potop

Da je brod spasa za još uvek neprivatizovano poljoprivredno preduzeće odavno isplovio i potonuo, jasno je iz podatka da je zvanični dug „Graničara“ a.d. na kraju prošlog meseca bio čak 916 miliona dinara, što ga je stavilo na 47 mesto na listi preduzeća sa najvećom blokadom računa. Ovoliki dug, kombinovan sa činjenicom da gakovačko preduzeće u potpunosti zavisi od državnih oranica ujedno je i osnovni razlog zašto do sada nije bilo zainteresovanih za njegovu privatizaciju.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Drugi pišu
subota, 30 januar 2016 05:24

Kad će licitacija?

 

Nezadovoljni što još uvek nije raspisana licitacija za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu na području Sombora, pedesetak poljoprivrednika okupili su se juče pred somborskom Skupštinom grada. Kašnjenjem licitacije, po njihovim rečima, dovodi se pitanje i ovogodišnja proizvodna sezona, pošto su neki agrorokovi već prošli.

„Imajući u vidu da već dve godine nije sprovedena licitacija državnog zemljišta i da nemamo saznanja da li će ona biti sprovedena ove godine, ugrožena nam je proizvodnja, koju zbog toga ne možemo kvalitetno da planiramo”, navodi se u zvaničnom obraćanju poljoprivrednika gradskim vlastima.

Predstavnike poljoprivrednika, među kojima su dominirali oni iz Gakova, Stanišića, Aleksa Šantića i Riđice, primili su na razgovor gradski čelnici, a kako je gradski većnik zadužen za poljoprivredu, Zoran Miler, od pre nekoliko dana u ostavci, medijima se zvanično posle sastanka šturo obratio samo Boris Bulović, pomoćnik gradonačelnika za ubanizam i zaštitu životne sredine. On je juče bio spreman da obelodani samo to da će se razgovori sa poljoprivrednicima nastaviti i da će se sledeći sastanak sa njima održati 3. februara.

S druge strane, poljoprivrednici u protestu su bili daleko kritičniji nego u zvaničnom saopštenju podeljenom predstavnicima medija, a u kojem zahtevaju da ih gradska vlast do 3. februara informiše o sudbini njihovog zahteva za raspisivanjem licitacije za zakup državnih oranica.

- Za zakup je predviđeno 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu, od kojih je najveći deo u atarima Gakova i Stanišića, pa računica jasno govori koliku štetu trpe svi poreski obveznici zbog neispunjavanja ove zakonske obaveze. Ako se zna da je prosečna početna cena zakupa 30.000 dinara po hektaru, lako je izračunati da godišnje republički i buyet lokalne samouprave trpe štetu od 4,2 miliona evra. Taj manjak direktan je rezultat javašluka i bahatosti koji je neko svojim neradom proizveo - ogorčen je, kao i njegove kolege, Mile Đapić.

Paori su složni, ako izostanu adekvatni odgovori gradskih vlasti, da se njihov „glas čuje glasnije, a način na koji bi to sprovodili nije nikom u interesu“.

Za hiljade hektara niko nije plaćao

Koren višegodišnjih problema sa licitiranjem državnih oranica u Somboru se, tvrde upućeni, krije u sudbini neprivatizovanih poljo-preduzeća kao što su „Graničar“ u Gakovu i „Aleksa Šantić“. Upravo se tim kolektivima koji obrađuju državnu zemlju bez učešća na licitaciji, izlazilo u susret. Naime, zbog protesta radnika svaki put bi iz Ministarstva poljoprivrede dolazio nalog da se nekoliko hiljada hektara izuzme iz obavezujućeg Programa korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu, kako bi ova preduzeća imala na čemu da rade.

Ta preduzeća nisu sa lokalnom samoupravom potpisivala nikakve ugovore o korišćenju zemlje, kako bi izbegla bilo kakve obaveze po osnovu najma. Pošto, upropaćene kako jesu, firme nisu imale novca ni za zasnivanje proizvodnje, zaključivani su ugovori o „poslovno-tehničkoj“ saradnji sa privatnicima, pa se do žetve više nije znalo ni ko ore, ni ko kome plaća. Tačnije, zakup državne zemlje nije plaćao niko.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

Radnici Javnog komunalnog preduzeća „Zelenilo“ Sombor započeli su, protekle nedelje, radove na revitalizaciji vetrozaštitnih pojaseva u katastarskoj opštini Gakovo. Do aprila naredne godine, što je krajnji rok predviđen Ugovorom o javnoj nabavci, radiće se na krčenju podrasta, zaštiti postojećih drvoreda, kao i na sadnji većeg broja novih sadnica. Ukupna vrednost radova iznosi 7.786.791,93 dinara sa PDV-om.

Početak radova na vatrozaštitnih pojaseva  obišli su Zoran Miler, član Gradskog veća grada Sombora za oblast poljoprivrede, razvoja sela i zaštitne životne sredine, Slobodan Kosanović, načelnik Odeljenja za poljoprivredu i ruralni razvoj i Predrag Kucurski, samostalni stručni saradnik za poslove finansija u Odeljenju za poljoprivredu i ruralni razvoj, te dipl. inž. Nadežna Radojević i dipl. inž. Rade Vukelić ispred JKP „Zelenilo“, koje je izvođač radova.

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 2

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top