Na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda je objavljeno da Dunav na delu toka do Bogojeva ima tendenciju opadanja, a nizvodno vodostaj je u stagnaciji i manjem porastu.

1Kod Bogojeva danas je izmeren nivo od 349 centimetara, što je daleko od granice redovne odbrane od poplava koja se proglašava pri vodostaju od 600 centimetara. Za narednih nekoliko dana prognozira se pad nivoa velike reke kod ove hidrološke stanice.

Temperatura vode je 5,5 stepeni.

Izvor: ico.rs

Objavljeno u Odžaci
ponedeljak, 19 februar 2018 00:00

19. februar - Dogodilo se na današnji dan

1473. Rođen poljski naučnik Nikola Kopernik, tvorac heliocentričnog sistema i utemeljivač moderne astronomije. Njegovo učenje bilo u suprotnosti s crkvenom naukom o Zemlji kao središtu sveta, zbog čega su mnogi njegovi sledbenici stradali kao žrtve katoličke inkvizicije. Katolička crkva 1616. zabranila sva dela koja su se zasnivala na Kopernikovom učenju, a zabrana skinuta 1757.

1674. Potpisan Vestiminsterski ugovor kojim je okončan englesko-holandski rat, a Nova Nizozemska, područje današnjeg Njujorka, pripala Engleskoj.

1797. Papa Pije VI potpisao Tolentinski ugovor s Napoleonom Bonapartom, a prema kom su Bolonja, Romanja i Ferara pripale Francuskoj.

1807. Britanska flota prošla kroz Dardanele da bi se potom pridružila ruskim snagama u ratu protiv Turske.

1861. Carskim manifestom i Zakonom o pravnom položaju seljaka car Aleksandar II ukinuo kmetstvo u Rusiji.

1918. Sovjetski Centralni izvršni komitet izdao dekret o zabrani privatnog vlasništva nad zemljom, vodama i prirodnim resursima.

1922. U Zagrebu izašao prvi broj lista "Borba", iza kog je stajala ilegalna Komunistička partija Jugoslavije. List zabranjen 13. janaura 1929. Ponovo izlazio u Drugom svetskom ratu u Užicu krajm 1941. i u Bosanskoj krajini od oktobra 1942. do februara 1943. Posle rata nastavio da izlazi u Beogradu kao dnevni list.

1940. Umro srpski političar Ljubomir Davidović, jedan od prvaka Radikalne stranke Srbije do 1901. i jedan od osnivača Samostalne radikalne stranke 1902. Od 1919. bio predsednik novoformirane Demokratske stranke, predsednik jugoslovenske vlade, a od 1929. lider Udružene opozicije.

1942. Japanski avioni u prvom napadu na Australiju u Drugom svetskom ratu bombardovali Darvin i obližnju vojnu bazu. U napadu poginula 243 Australijanca, potopljeno osam brodova i uništena 23 aviona.

1945. Američke snage iskrcale se u Drugom svetskom ratu na pacifičko ostrvo Ivo Džima. U borbama koje su trajale do 26. marta, kada su se Japanaci predali, poginulo više od 6.800 Amerikanaca.

1951. Umro francuski pisac Andre Žid, jedna od najkontroverznijih i najuticajnijih ličnosti francuske književnosti XX veka. Romanopisac, esejist, kritičar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1947, a 1952. njegova dela našla se na spisku zabranjenih knjiga Vatikana.

1952. Umro norveški pisac Knut Hamsun, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920. Za vreme Drugog svetskog rata, kao simpatizer Kvislinga i nacističke Nemačke, izgubio popularnost, a njegovi čitaoci mu poštom vraćali knjige. Posle rata, u dubokoj starosti, osuđen na visoku novčanu kaznu zbog saradnje sa okupatorom.

1959. Velika Britanija, Grčka i Turska potpisale, u Londonu, sporazum o nezavisnosti Kipra, na kom je godinama trajao ustanak protiv britanske kolonijalne vlasti.

1976. Island prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijom posle neuspešnih pregovora dve zemlje o pravu na ribarenje u spornim vodama. Time počeo "bakalarski rat".

1977. U Bukureštu potpisan jugoslovensko-rumunski sporazum o daljem zajedničkom korišćenju Dunava i izgradnji hidrocentrale "Đerdap 2".

1991. Boris Jeljcin zatražio ostavku predsednika SSSR Mihaila Gorbačova, tvrdeći da je žrtvovao reforme da bi povećao ličnu vlast.

1992. U Južnoj i Severnoj Koreji stupili na snagu sporazumi o zabrani nuklearnog oružja na Korejskom poluostrvu.

1993. Od 1.500 putnika i članova posade feribota koji je potopljen u oluji pored obala Haitija spaseno njih 285.

1997. U 93. godini umro kineski državnik Deng Sjaoping, koji je kao kineski lider od 1978. poveo zemlju u političke i privredne reforme. Sa vlasti se povukao 1990, ali do smrti imao presudan uticaj u postmaoističkoj Kini.

1999. Ubijen verski vođa iračkih šiita, veliki ajatolah Mohamad Sadek al Sadr, s dva sina.

2002. Posle ubistva šest izraelskih vojnika izraelske snage napale sedište palestinskog vođe Jasera Arafata u Gazi, poginulo 15 Palestinaca.

Objavljeno u Na današnji dan

Odbornici Skupštine grada Sombora su, na 22. sednici održanoj 1. februara 2018. godine, doneli Odluku o pokretanju inicijative za uspostavljanje saradnje i udruživanja sa opštinama u slivu gornjeg toka Dunava – Bački vodotoci. Kako je u uvodnom obrazloženju naveo Sava Dojić, član Gradskog veća za oblast finansija i privrede, razlozi za uspostavljanje saradnje sa opštinama Apatin, Odžaci, Kula, Bač i Bačka Palanka, su smanjenje rizika i posledica posle elementarnih nepogoda i drugih nesreća. Opštine koje pripadaju Bačkim vodotocima radiće na izradi zajedničkih strateških i planskih dokumenata u oblasti upravljanja rizicima od eventualnih poplava. Ideju udruživanja gradova i opština po slivu kao geografskom pojmu koji objedinjuje zajedničke rizike na jednom prostoru, ali koji zahvata teritorije više gradova i opština, podržavaju Vlada Republike Srbije – Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Stalna konferencija gradova i opština i Ujedinjene nacije – Program za razvoj.

Većinom glasova odbornika Skupština je donela Odluku o prvim izmenama i dopunama Odluke o uređenju grada Sombora. Cilj izmena i dopuna Odluke, prema uvodnom obrazloženju Miroslava Kovačića, člana Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije, jeste postizanje i održanje komunalne i opšte uređenosti grada na većem nivou, i to na način koji će u najmanjoj mogućoj meri dodatno opteretiti vlasnike, odnosno zakupce lokala u sklopu kulturno-istorijske celine „Istorijsko jezgro Sombora-Venac“.

Odbornici su doneli i Odluku da postojeći kompleks industrijske zone dobije naziv „Industrijska zona Sombor“ i doneli Odluku o donošenju izmena i dopuna dela Plana generalne regulacije na prostoru industrijske zone u Somboru.

Skupština je dala saglasnost na program rada i finansijski plan Turističke organizacije grada Sombora (TOGS), prema kojem je za sprovođenje aktivnosti TOGS-a, potrebno 18.909.000,00 dinara, od kojih sredstva budžeta grada iznose 15.854.000,00 dinara, a sopstvena sredstva planirana su u iznosu od 3.055.000,00 dinara.

Odlučeno je i o sprovođenju javnog konkursa za imenovanje direktora Javnog komunalnog preduzeća „Energana“ Sombor, kao i o imovinsko-pravnim predmetima.

Skupština je Aleksandru Pašić razrešila članstva u Savetu za međunacionalne odnose i umesto nje za člana ovog Saveta imenovala Dragana Nenadova, oboje ispred Mađarskog nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.

Skupština je odlučila i o drugim predlozima Odbora za kadrovska i administrativna pitanja i radne odnose grada.

Objavljeno u Somborske vesti

Gradsko veće je na 97. sednici, održanoj 8. januara 2018. godine, utvrdilo predlog programa rada i finansijskog plana Turističke organizacije grada Sombora (TOGS) za 2018. godinu. Prema finansijskom planu za finansiranje TOGS-a, potrebno je 18.909.000,00 dinara, od kojih sredstva iz budžeta grada iznose 15.854.000,00 dinara, a iz sopstvenih prihoda planirano je 3.055.000,00 dinara.

Veće je utvrdilo i Predlog odluke o pokretanju inicijative za uspostavljanje saradnje i udruživanja sa opštinama u slivu gornjeg toka Dunava – Bački vodotoci. Razlozi za uspostavljanje saradnje sa opštinama koje pripadaju navedenom slivu, odnosno sa Apatinom, Odžacima, Kulom, Bačom i Bačkom Palankom, su smanjenje rizika i posledica posle elementarnih nepogoda i drugih nesreća. Ideju udruživanja gradova i opština po slivu kao geografskom pojmu koji objedinjuje zajedničke rizike na jednom prostoru, ali koji zahvata teritorije više gradova i opština, podržavaju Vlada Republike Srbije – Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Stalna konferencija gradova i opština i Ujedinjene nacije – Program za razvoj. O predloženoj inicijativi izjasniće se i Skupština grada Sombora.

Gradsko veće je odlučilo i o usklađivanju pravilnika koji se odnose na realizaciju odluke o budžetu grada, sa najnovijim izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Usklađeni su: Pravilnik o postupku donošenja finansijskih planova direktnih i indirektnih korisnika budžeta, Pravilnik o načinu i postupku prenosa neutrošenih budžetskih sredstava na račun izvršenja budžeta grada Sombora i Pravilnik o načinu korišćenja sredstava sa podračuna, odnosno računa konsolidovanog računa trezora grada Sombora.

Objavljeno u Somborske vesti

Od dva ugovora koje je Vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ ovih dana potpisalo u okviru Intereg IPA programa prekogranične saradnje Srbija-Mađarska, jedan se odnosi i na rekonstrukciju dela sistema Dunav–Tisa–Dunav na području Sombora.

Sa 3,5 miliona evra obezbeđenih od strane Evropske unije za ovaj deo projekta, konačno će se naći dovoljno novca i za rekonstrukciju prevodnice na Dunavu kod Bezdana.

Radovi koji će početi sledeće godine odnosiće se i na obnovu hidročvora Šebešfok, što će dovesti do boljeg protoka Bajskog kanala, unaprediće se rad sistema za odvodnjavanje, a kako je kanal Baja – Bezdan proglašen zaštićenim područjem prve kategorije u Gornjem Podunavlju, poboljšaće se i turistička ponuda na kanalu. Radovi bi, kako se predviđa, mogli potrajati sve do 2020. godine

Kako su pojasnili u nadležnom JP „Vode Vojvodine” ovaj projekat je od ogromnog značaja za hidrosistem DTD, kao i za plovidbu, revitalizaciju plovnih puteva, odbranu od poplava, ali Somborce su najave radova najviše obradovale zbog važnosti za turizam i očuvanje kulturne, tačnije tehničke baštine ovog kraja, koji je svojevremeno bio tehnološki i industrijski svetionik na slovenskom jugu. Možda upravo zbog toga, prevodnica u Bezdanu koja će se renovirati i ponovo funkcionalno osposobiti ušla je i u lokalne mitove kao što je onaj da je prvu dunavsku prevodnicu na srpskom toku Dunava projektovao i izgradio sam Ajfel, i pored lako proverljive činjenice da je genije metalnih konstrukcija u vreme izgradnje bezdanskog „čuda od tehnike“ bio tek golobradi mladić.

Naime, prevodnica u Bezdanu, koja je započeta 1855. godine, završena je godinu dana kasnije i prvi je objekat u Evropi gde je primenjeno podvodno betoniranje, pa već zbog toga ima opravdano mesto u svim svetskim enciklopedijama. Na samom gradilištu je organizovana fabrika betona, a betoniranje je trajalo neprekidno čak 90 dana i noći. Prevodnica, koja se ne koristi od 1995 godine, imala je kao i danas dva para dvokrilnih kapija na oba kraja komore, a sada služi samo za potrebe odbrane od velikih voda Dunava.
Ceo projekat je izveden pod nadzorom inženjera Johana Mihalika, o čemu svedoči i spomen - ploča postavljena nakon izgradnje na centralnom delu južnog zida komore same prevodnice. Sam tekst na ploči koja čak i za laike razbija mit o Ajfelu, napisan je na latinskom, a njen prevod glasi: „Za vreme vladavine cara Franje Josifa izgrađena je ova prevodnica. Jedina u Evropi izgrađena od betona, a pod pokroviteljstvom ministra trgovine viteza Togenburga i guvernera Komitata Koronina Kronberga. Podignuta je pod nadzorom inspektora Johana Mihalika od 1855. do 1856. godine.“

Mihalik zadivio Evropu
Johan Mihalik prvi je u Evropi koji je primenio sistem postavljanja temelja ispod površine vode. Isključivo sa najjednostavnijim pumpama za vodu koje je imao na raspolaganju u to vreme, pristupio je gradnji na način na koji niko do tada nije učinio. Upravo zbog toga proces izgradnje su pratili inženjeri iz cele Evrope, među kojima su se isticali engleski stručnjaci, koji su smatrali da pokušaj neće uspeti. Ipak poduhvat je uspeo tako što se cement pekao na licu mesta, a sama gradnja objekta koji je stajao tadašnjih 800.000 forinti, odvijala tako što je beton običnom napravom u gvozdenim sanducima spuštan pod vodu, gde su sanduci otvarani.

Izvor: Dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Obeležavanje Dana sećanja na vukovarske žrtve ponovo je pokrenulo pitanje odnosa Hrvatske i Srbije. Hrvatska predsednica poručila je da će proteći još puno vode Dunavom dok dve zemlje ne budu mogle da kažu da su prijateljske. Analitičari međutim smatraju da upravo među političarima nema političke volje za normalizacijom odnosa.

Sredinom 2016. godine predsednica Hrvatske i tadašnji premijer Srbije – Kolinda Grabar Kitarović i Aleksandar Vučić - sastali su se na mostu na Dunavu, a zatim i potpisali Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između dve zemlje.

Danas, na pitanje koliko se odmaklo u primeni deklaracije, hrvatska predsednica odgovara koristeći metaforu sa tom rekom.

“Rekla sam već nekoliko puta, još će puno vode proteći Dunavom pre nego što Hrvatska i Srbija mogu govoriti da su prijateljske države, ali to ne znači da ne smemo razgovarati, dapače”, rekla je Grabar Kitaarović.

U Beogradu se suzdržavaju od komentara. Predsednica parlamenta Maja Gojković kaže da je ta izjava namenjena domaćoj javnosti u Hrvatskoj.

“Najvažnije je da Srbija vodi potpuno drugačiju politiku, da smo mi pružili ruku svim državama koje se nalaze u našem regionu. Smatramo da je stabilnost regiona, i mirnodopska, i dobrosusedska politika koju vodi Republika Srbija ono što je najvažnije jer kada je mir u našem regionu, to je mir čitavog evropskog kontrinenta. A drugi lideri neka izjavljuju šta hoće”, poručila je Gojković.

Sa druge strane, predsednik DS-a Dragan Šutanovac, sa regionalnog Samita lidera socijaldemokratskih partija u Sarajevu, poručuje da politike koje naglašavaju razlike pripadaju prošlosti.

“Pa svakoga dana prolazi mnogo vode Dunavom i ne znam kojim mernim jedinicama ona meri taj protok vode. Ja sam inače hidroinženjer tako da bih mogao da joj pomognem da se rastereti opterećenja te vrste, ali ako imate političare koji odlučuju o sudbinama država i građana i koji imaju takav stav, i takvu predrasudu, u startu ste osuđeni na negativno rešenje”, smatra Šutanovac.

A negativna rešenja, kako ocenjuje direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, upravo su ono što odgovara liderima u regionu, iako u javnosti govore o dobrosusedskim odnosima.

“Njima očito odgovara da ovakvo stanje duže potraje zato što je lakše baviti se prošlošću i pričati narodu šta je ko kome radio nego baviti se životnim problemima. Tako da dokle god ljudi budu spremni da trpe to njihovo ponašanje dotle će to i trajati, i ona je tu izgleda nažalost u pravu da će stvarno dosta vode morati da protekne Dunavom dok se ne desi to, normalizacija puna i pomirenje”, ističe Popov za N1.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Apatinu je izvedena jednodnevna vežba spasavanja i rad na vodi, u kojoj su učestvovali pripadnici Društva podvodnih aktivnosti iz Apatina kao deo specijalizovane jedinice civilne zaštite MUP-a Srbije i Sektora za vanredne situacije u Somboru.

U vežbi koja je održana na apatinskoj marini, apatinska jedinica je demonstrirala gašenje požara na obali iz čamca, spasavanje utopljenika i ugroženih u vanrednim situacijama te njihove evakuacije i prevoz motornih vozila.

Apatinci su uspešno simulirali svaki od zadataka, ispoštovane su sve mere bezbednosti a zaključak je da je ova jedinica spremna da adekvatno odgovori na svaki poziv za pomoć u spasavanju ljudskih i materijalnih dobara. Vežbi su pored članova Društva za podvodne aktivnosti, prisustvovali predstvanici MUP-a Srbije, Sektora za vanredne situacije iz Sombora i direktor Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, Bojan Glamočlija.

Glamočlija je nakon vežbe izjavio da humanitarni centar u Nišu ima odličnu saradnju sa Sektorom za vanredne situacije u Somobru. -Kao što znate naši vatrogasci, civilna zaštita, spasioci, takođe i ronioci koje smo danas ovde videli, su bili na obuci u Rusiji. Veoma smo zadovoljni sa onim što smo danas videli, vežba je protekla odlično. Nadam se da ćemo nastaviti intezivnu saradnju koja traje već duži vremenski period, izjavio je Glamočlija.

On je komentarišući spremnost i tehničku opremljenost apatinske jedinice napomenuo da u Apatin treba ulagati.

-Apatin je odlično opremljen, naravno uvek to može da bude bolje.. Mi smo bili ovde i zimus kada je bilo problema sa ledom na Dunavu. Tako da ta razmena iskustva, razmena opreme uvek postoji i mislim da je Apatin potrebno razvijati još više i isto tako i ulagati u njega , poručio je Glamočlija.

Izvor: Radio Dunav

Objavljeno u Apatin

 

Na današnji dan 1952. u 13.12 brod "Niš" je potonuo u Dunav ispod Kalemegdana, a nastradalo više od sto ljudi. Tačan broj žrtava nikad nije utvrđen.

Na kraju leta 1952, tada jedini most preko Save, onaj kojim sada idu tramvaji, bio je zatvoren zbog popravke, a pored njega su bili položeni pontoni, koji su povremeno razmicani zbog prolaska brodova. Iz Zemuna u Beograd i obratno išlo se autobusima do pontonskog mosta ili malim brodovima „Niš“ i „Zagreb“, koji su mogli da prime po 60 putnika. Putnici na ovoj brodskoj liniji uglavnom su bili đaci, studenti i radnici, a zbog ovih radova na mostu stvarane su gužve, pa su brodovi ukrcavali više putnika nego što je formalno bilo dozvoljeno.

FOTO: PRIVATNA ARHIVA

Hroničar Branko Najhold kaže:
- Videći da se sprema nevreme, Ferdinand Nobilo, kapetan broda, odlučio je da isplovi ranije i za to dobio odobrenje nadležne službe. Tako je „Niš“ već u 13 sati i sedam minuta isplovio, ali ga je kod Velikog ratnog ostrva zahvatila oluja s kišom, gradom i vetrom, koji je duvao brzinom većom od 100 kilometara.

 Prema kasnijem saopštenju policije, udar vetra prevrnuo je brod u 13 sati i 12 minuta, a pod naletom vode preko palube već za nekoliko narednih minuta potonuo je na dno koje je tu na dubini od 14 metara.

 - Padao je grad neverovatne veličine, veći nikad u životu nisam video. Ljudi koji su oko mene plivali samo bi odjednom jauknuli i potonuli. Ja sam u vodi napipao šešir jednog od tih nesrećnika, natukao ga na glavu da se zaštitim od grada i nastavio da plivam do Nebojša kule - svedočio je docnije student Miša Grkinić.

Novine su sutradan objavile potresne priče: Zemunac Dragoljub Dimitrijević ujutro na dan nesreće saznao je da je postao otac, pa je otišao u Beograd da kupi poklone, koje nije uspeo da uruči, niti da vidi novorođenče - nastradao je u brodolomu.

 Zabeleženo je da se nekoliko neplivača spaslo, kao i da se više dobrih plivača udavilo, pre svega zbog velike panike koja je zahvatila putnike. Tako se obale dokopala i Ana Bajzert, radnica tekstilne fabrike „Sutjeska“, koja uopšte nije znala da pliva. A druga jedna devojka uspela je da dopliva do obale, ali je tamo, minut kasnije, umrla. Neki major je plivao jednom rukom do obale, spasavajući dete, da bi tek na obali video da je tuđe. A njegovo je, zajedno s majkom, ostalo u vodama Dunava...

 Veruje se da je do katastrofe došlo zato što je, ne mnogo pre potonuća, parna mašina na brodu „Niš“ zamenjena znatno lakšim dizel-motorom. To je znatno smanjilo teret na dnu broda, na kojem je bilo više putnika nego što je predviđeno, pa je vetar mogao lakše da ga obori na stranu.

 Zemunac Dragoljub Dimitrijević ujutro na dan nesreće saznao je da je postao otac, pa je otišao u Beograd da kupi poklone, koje nije uspeo da uruči, niti da vidi novorođenče - nastradao je u brodolomu.

Izvor: Kurir.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Organizacioni odbor 54. Apatinskih ribarskih večeri i Kajak klub "Panonija" iz Apatina pozivaju sve ljubitelje Dunava i prirode, da u petak, 7. jula od 18 časova, ispred čarde "Zlatna kruna", pogledaju, navijaju ili se i sami prijave za tradicionalne "Trke čamaca na veslo".

U 17 časova je prijavljivanje takmičara
- u 17.30 h tehnički sastanak i kontrola čamaca
- u 18 časova trka čamaca samaca
- u 18.15 h trkačamaca dvojaca
- u 18.45 h proglašenje pobednika i u 19 časova zajednička večera za učesnike.

Organizacioni odbor obećava dobru zabavu i vredne nagrade.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Apatin

Umetnica Ana Tudor rodom iz Sonte (poznata i kao Sonćanska Hvaranka), postavlja novi rekord slikajući Dunav od izvora do ušća na slici dugačkoj čak 1 kilometar.

Ana koristiti akrilne boje na platnu, oslikava detaljno predivnu reku i njen tok sa svim svojim biljkama, životinjama, zemljama i posebnim mestima.

To je zaista neverovatan umetnički rad koji će biti izložen besplatno u tri grada tokom tri dana:

Červrtak, 28. Juna u Sonti, Centar, pored lokalne škole
Petak 29. Juna u Apatin u Banja Junaković, mesto je takođe poznato kao Panonsko more
Subota, 1. Jula u Somboru, centra grada, „Hrvatski dom”

Izložba je otvorena od 10:00 do 18:90
Za posetioce je obezbeđeno osveženje tokom trajanja izložbe.

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 24 jun 2017 00:00

Park na Dunavu do kraja juna

Opština Apatin je sa kompanijom Koka-Kola dogovorila izgradnju Dunavskog parka kod restorana Šaran. Ceo projekat će finansirati ta kompanija, a park bi trebalo da bude otvoren simbolično na Dan Dunava odnosno 29. juna.

Radovi na izgradnji parka su započeli i kako kaži izvođači radova “Pons gradnja”, do 28. juna treba sve da bude gotovo kako bi se, po planu i programu, isti park svečano otvorio na Dan Dunava, 29. juna.

U okviru parka, između ostalog će se naći travnato brdašce sa toboganom, merdevinama i tunelom za decu, talasasti zid sa klupom i wifi signalom, parking za bicikla, kanta za reciklažu, ljuljaška ,,gnezdo” takođe za naše najmlađe i parkovska svetiljka sa solarnim napajanjem. Iz Opštinske uprave kažu da na ovo jedan od načina da se grad vrati na Dunav gde zaista i pripada.

izvor: Radio Dunav

Objavljeno u Apatin
subota, 20 maj 2017 00:00

Novi izgled gradske plaže u Apatinu

Jedan od planova lokalne samouprave je uređenje plaže na Dunavu, omiljeno okupljalište Apatinaca. Zamenica predsednika opštine Apatin, Dubravka Korać tim povodom je za naš radio rekla da je idejno rešenje za ovaj projekat urađeno, a sredstva u budžetu obezbeđena, te će plaza već ove godine imati potpuno drugačiji izgled.

-Kod Ministarstva turizma smo konkurisali za sredstva koja su nam potrebna kada je uređenje plaže u pitanju, a mi smo rebalansom budžeta obezbedili dovoljno da možemo i bez ove pomoći bar najbitniju fazu da uradimo. Cilj je da plaža bude bezbedna i da je proglasimo gradskom plažom.

Plaža na Dunavu će potpuno izvesno biti sređena, a ono što je planirano da se uradi jeste pre svega učiniti je bezbednom od ulaska skutera i motornih čamaca, istakla je Koraćeva.

-Plažu je potrebno obezbediti od ulaska skutera i motornih čamaca i to zaštitnim sajlama, bovama i znacima. Nivo peska će biti podignut, postavićemo svlačionice, mesta za čuvarsku službu, ležaljke, suncobrane. To je ono što se planira za ovu godinu. Idejno rešenje još sadrži teren za vaterpolo, ponton, veštačku stenu i još neki mobilijar za najmlađe, ukoliko dobijemo sredstva od Ministarstva turizma. Apatin bi trebalo da postane mesto puno sadržaja za građane i za posetioce i ovo je samo jedna od stvari koja će ići u tom pravcu, izjavila je Dubravka Korać.

Izvor: Radio Dunav

Objavljeno u Apatin

U planu lokalne samouprave je i uređenje gradske plaže na Dunavu, kod restorana Plava ruža. Iz budžeta je izdvojeno 500.000 dinara za projekat čija ukupna vrednost iznosi oko 6.000.000 dinara. Projekat je kako saznajemo urađen i biće upućen Ministarstu turizma, a nadležni očekuju da su šanse da se sredstva za uređenje gradske plaže dobiju, velike. Kako je za naš radio rekla zamenik predsednika opštine Apatin, Dubravka Korać ukoliko sredstva ne budu odobrena, Opština je prvim rebalansom budžeta predvidela da izdvoji za ovaj projekat 5.000.000 dinara, te će kako je Koraćeva navela, plaža kod Motela svakako biti uređena.

- U budžetu smo predvideli 500.000 dinara za projekat koji je urađen i koji će biti poslat na konkurs Ministarstva turizma gde postoje velike šanse da se dobiju sredstva. Vrednost projekta je oko 6.000.000 dinara, međutim mi smo prvim rebalansom budžeta predvideli za to 5.000.000 dinara, tako da čak i ako ne dobijemo sredstva na konkursu moći ćemo sami da uredimo gradsku plažu. Plaža kod motela je nešto za šta su Apatinci višedecenijski vezani i moram da kažem da je sramota da Apatin koji je na polovini toka Dunava, na sjajnoj geografskoj poziciji u tom smislu, nema gradsku plažu. Kada smo pravili projekat ideja je bila da plaža ima kabine za presvlačenje i spasilačku službu, suncobrane, ležaljke, i terene za određene sportsko-rekreativne sadržaje. Naša dužnost prema građanima jeste da se to sve uradi pre početka letnje sezone i daćemo sve od sebe da se taj projekat u tom roku zaista i završi, kaže Dubravka Korać.

Kako saznajemo, Opština Apatin je sa kompanijom Koka-Kola dogovorila izgradnju Dunavskog parka kod apatinskog restorana Šaran, a ceo projekat će finansirati upravo ta kompanija. Park bi trebalo da bude otvoren simbolično, 26. juna na Dan Dunava i na ovaj način želja je, istakla je zamenik predsednika opštine Korać, da se polako ali sigurno, grad vrati na Dunav gde zaista i pripada.

Izvor: Radio Dunav

Objavljeno u Apatin
četvrtak, 30 mart 2017 00:00

Ribokradicima mreže pune, kontrola slaba

U Dunavu od Bezdana do Bogojeva ribe je sve manje. Ribolovci kažu da su za to krive ribokradice, ali i slaba kontrola.

Svakog jutra ribolovci iz Bogojeva odlaze na dobro poznata mesta, ali uglavnom se vraćaju praznih šaka.

Apatinska Staklara, Kulsko odmaralište, Dunavac, to su mesta gde je nekada ulov bio garantovan, ali toga više nema.

Ribolovci tvrde da je krađa ribe toliko uzela maha da se plaše da će na ovom delu Dunava riblji fond nestati.

"Ribe nema sigurno kao nekada što je bilo. Nekad se lovilo baš dobro, a sad treba da se pomučim ceo dan da uhvatim jednog soma od 2-3 kile. Desi se nekada da uhvatim i dva tri komada, al to je u 10 pecanja jedanput ako se desi", priča Toma Ćirić, ribolovac.

"Pre 10-12 godina imalo je više, a pre toga još više. Sad ima puno ribokradice što grabuljaju, ja ne kažem nikom ništa, jer to ne radim, a ako ga uhvate nisam ja kriv", dodaje njegov kolega Tibor Galamboš.

Pecaroši kažu da je puno profesionalnih ribara i da bi trebalo ograničiti izdavanje dozvola za privredni ribolov, kao što je u Hrvatskoj.

"Na području Dunava od Bezdana do Bogojeva uz 2016. godini je prodato sedam dozvola za privredni ribolov za sve alate i jedna dozvola za bućku. Područje pokriva ribočuvarska služba Šumskog gazdinstva Sombor koja pozicionirana na dve šumnske uprave u Bački Monoštor i Apatin", kaže Miljan Velojić, koordinator za sertifikaciju šume i životnu sredinu.

Nikola Demiter je na Dunavu kod Bogojeva od 1951. godine i kaže da kontrola privrednih ribara nikada nije bila lošija i da je to razlog što ribe ima sve manje.

"Oni žive od tog posla, na žalost ne poštuju nikakvu zabranu, kontole nema. Kontrola apatinska je nama ostavila broj telefona, ako vidimo nepravilnost da ih nazovemo. U početku dok se nismo uverili da je to sve laž, mi smo ih zvali, ali su odgovarali da nemaju benzina, ili čamaca, uvek neki izgovor", kaže Demiter.

Prema nezvaničnim podacima godišnje se na toku Dunava od Bezdana do Bogojeva izvadi oko 100 tona bele ribe, tako da grabljivicama ostaje malo hrane.

Ograničenje dozvola za privredni ribolov i rigorozna kontrola su jedini način da se obnovi riblji fond, tvrde pecaroši.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Kako je nedavno saopštila Pokrajinska vlada, među pet odobrenih projekata u okviru prekogranične saradnje Mađarska - Srbija nalazi se i rekonstrukcija i sanacija prevodnice Bezdan i ustave Šebešfok.

Za projekat „Kompleksno unapređivanje vodoprivrednih područja kanala Baja–Bezdan“ odobreno je preko sedam miliona evra, a glavne aktivnosti u ovom projektu usmerene su na rekonstrukciju i sanaciju prevodnice Bezdan i ustave Šebešfok.

Kako su pojasnili u nadležnom JP „Vode Vojvodine” ovaj projekat je od ogromnog značaja za hidrosistem DTD, kao i za plovidbu, revitalizaciju plovnih puteva, odbranu od poplava. Somborce su najavljeni radovi obradovali prevashodno zbog važnosti za turizam i očuvanje kulturne, tačnije tehničke baštine ovog kraja koji je svojevremeno bio tehnološki i industrijski svetionik na slovenskom jugu.

Prevodnica koja će se uskoro renovirati i ponovo funkcionalno osposobiti ušla je i u lokalne mitove, kao što je onaj da je prvu dunavsku prevodnicu na srpskom toku Dunava projektovao i izgradio sam Ajfel, i pored lako proverljive činjenice da je genije metalnih konstrukcija u vreme izgradnje bezdanskog „čuda od tehnike“ bio tek golobradi mladić.

Prevodnica, koja se ne koristi od 1995. godine, imala je u 19. veku kao i danas dva para dvokrilnih kapija na oba kraja komore, a sada služi samo za potrebe odbrane od velikih voda Dunava. Ceo projekat je izveden pod nadzorom inženjera Johana Mihalika, o čemu svedoči i spomen-ploča postavljena nakon izgradnje na centralnom delu južnog zida komore same prevodnice. Sam tekst spomen ploče, koja čak i za laike razbija mit o Ajfelu, napisan je na latinskom, a njen prevod glasi: „Za vreme vladavine cara Franje Josefa izgrađena je ova prevodnica. Jedina u Evropi izgrađena od betona, a pod pokroviteljstvom ministra trgovine viteza Togenburga i guvernera Komitata Koronina Kronberga. Podignuta je pod nadzorom inspektora Johana Mihalika od 1855. do 1856. godine.“

Johan Mihalik prvi je u Evropi koji je primenio sistem postavljanja temelja ispod površine vode. Isključivo sa najjednostavnijim pumpama za vodu koje je imao na raspolaganju u to vreme pristupio je gradnji na način na koji niko do tada nije učinio. Upravo zbog toga proces izgradnje su pratili stručnjaci iz cele Evrope, među kojima su se isticali Englezi, koji su smatrali da pokušaj neće uspeti. Ipak poduhvat je uspeo tako što se cement pekao na licu mesta, a sama gradnja objekta koji je stajao tadašnjih 800.000 forinti, odvijala se tako što je beton običnom napravom u gvozdenim sanducima spuštan pod vodu, gde su sanduci otvarani.

Prvo podvodno betoniranje
Gradnja prevodnice u Bezdanu, koja je započeta 1855. godine, završena je godinu dana kasnije i prvi je objekat u Evropi na kojem je primenjeno podvodno betoniranje, pa već zbog toga ima opravdano mesto u svim svetskim enciklopedijama. Na samom gradilištu je organizovana fabrika betona, a betoniranje je trajalo neprekidno čak 90 dana i noći.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

Apatinska policija otkrila je protekle nedelje grupu od 25 državljana Avganistana za koje se sumnja da su hteli iskoristiti formirani led na Dunavu i na taj način ilegalno preći državnu granicu sa Hrvatskom.

Migrante je u delu Apatina, u neposrednoj blizini Dunava, otkrila patrola policijske stanice Apatin, koja je naknadnom proverom utvrdila da je reč o državljanima Avganistana.

Sumnju da je reč o ovako bizarnom i opasnom pokušaju prelaska granice potkrepljuje i činjenica da se Apatin inače ne nalazi na ruti migranata zbog nepristupačnosti terena, saobraćajne komunikacije ali i prepreke kakav je Dunav, koji je samo u ovom slučaju bio zaleđen i pogodan za prelazak.

Migranti su nakon obrade u pratnji policije prebačeni u Sombor, nakon čega su upućeni u prihvatni centar u Subotici.

Izvor: Radio Apatin

Objavljeno u Somborske vesti

U toku noći i jutra voda Dunava kod Apatina je pokrenula led razbijajući tako ledeni čep a srušeni pristan je učvršćen sajlama. Led je još zadržan na levoj srpskoj i desnoj hrvatskoj strani u priobalju. Prema rečima stručnjaka sante leda koje sada plove duž matice reke olakšavaju dalje radove na terenu.

Kako saznajemo, zbog ledostaja na Dunavu kod Apatina, tročlana ekipa stručnjaka iz Srbije, Hrvatske i Mađarske, u stalnom je kontaktu i danas u Somboru se dogovaraju dalju inetzivnu saradnju, akcije i koordinaciju, zbog nastalog ledostaja na tromeđi na kojoj se nalazi sa srpske strane Apatin i Bezdan.

Po nalogu inspekcije “Plovputa” lokalna samouprava je preduzela mere da se srušeni pristan, odnosno njegovi delovi, kao što je plutajući deo, su sajlama pričvršćeni, kako se ne bi eventualno otkačili i nizvodno napravili štetu drugim objektima na reci.

Podsetimo, sada već urušeni pristan, je koštao državu više od 65 miliona dinara a gradnja je finansirana sredstavima Nacionalnog investicionog programa i Fonda za kapitalna ulaganja Izvršnog veća AP Vojvodine. Pristan je projektovalo i gradilo preduzeće PIM Ivan Milutinović iz Beograda. Na 17 pobijenih šipova postavljena je ploveća platforma od lakog betona širine 4 metara i dužine 50 metara. U sklopu istog objekta izgrađene su dve ploveće bitve i pristupni most dužine od 50 metara.

Izvor: Radio Dunav

Objavljeno u Apatin
subota, 14 januar 2017 00:00

Led uništio Pristanište u Apatinu

 

Jutros rano na Dunavu kod Apatina, od 1.401 do 1.405 km, stvorio se ledeni čep i uništio Putničko pristanište u našem gradu. Debljina leda iznosi 2 metra, a kako saznajemo, postoje još 4 takva čepa na dužini od oko 20 km.

Preduzete se sve potrebne mere, a po našim saznanjima, ledolomci iz Mađarske dolaze u ponedeljak.

Predsednik opštine Apatin, Milan Škrbić, apeluje na građane da ne silaze na Pristan jer nije bezbedno i postoji opasnost od daljeg urušavanja.

Gradnja Putničkog pristaništa u Apatinu započela je 2008. godine, a investicija je bila vredna preko 60 miliona dinara. Procena štete biće naknadno utvrđena.

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin
ponedeljak, 09 januar 2017 00:00

Zabranjena plovidba Dunavom od Bezdana

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture proglasilo je danas obustavu plovidbe na Dunavu od Bezdana do Prahova, izjavio je pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Veljko Kovačević.

Obustava važi za sva plovila, odnosno za teretne i putničke brodove i čamce.

Obustava je progšanena u 14 časova i biće na snazi do daljeg, precizirao je Kovačević.

Kako je objasnio, plovidba je od Bezdana do Prahova obustavljena zbog pojave leda, a od Golupca do Prahova zbog jakih udara vetra.

Kovačević je rekao da je na beogradskom sektoru Dunava angažovan brod "Topola" koji je do sada imao dve intervencije - kod mosta "Mihajlo Pupin", gde su četiri barže bile zarobljene ledom, i kod hotela "Jugoslavija".

On je podsetio da je na Tisi, na kanalu Dunav - Tisa - Dunav, saobraćaj obustavljen pre dva dana i ta odluka je još na snazi.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 07 januar 2017 00:00

Ledeni dani će trajati do utorka

Ledeni dani će prema upozorenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) trajati do utorka, 10. januara, do kada su najavljene veoma niske temperature.

1U periodu od 6. do 8. januara na području Zapadnobačkog okruga prognozirana minimalna temperatura je -10°C, a moguće je povećanje snežnog pokrivača, što može izazvati probleme u saobraćaju i drugim vidovima komunikacija.

Moguće su teškoće i u snabdevanju električnom energijom.

Na Dunavu se očekuje pojava priobalnog leda od 9. januara, objavio je RHMZ.

Objavljeno u Somborske vesti

Društvo za podvodne aktivnosti Apatin organizovalo je nesvakidašnji način podele novogodišnjih paketića za decu.

Ronioci, članovi Društva za podvodne aktivnosti, obučeni u svoja ronilačka odela preko kojih su imali kostime Deda Mraza, roneći Dunavom, u malim gumenim čamcima su doneli poklone za mališane koji su ih nestrpljivo čekali na obali.

Prethodno su deca sa roditeljima u prostorijama ronilačkog kluba bila upoznata sa ovim sportom, a nakon toga i pripremljeni za dolazak Deda Mraza.
Predsednik DPA Apatin, Milorad Bujić, ispričao je mališanima kako je Deda Mraz ostao zavejan na Severnom polu, pa je morao krenuti okeanom, preko mora, pa Dunavom do njih, a pošto je spretan ronilac, odlučio se za ronjenje. Usput je poveo i svog najboljeg druga, takođe Deda Mraza.

Deca, oduševljena ovom neobičnom situacijom, radoznalo su posmatrala ronjenje Deda Mrazova, željno iščekujući svoje poklone.

Ni hladan decembarski dan nije sprečio velik broj roditelja da dovedu svoju decu i prisustvuju ovom interesantnom događaju.

Reklo bi se da roniocima Deda Mrazovima nije baš bilo prijatno roniti po ovoj hladnoći i još posle razgovarati sa decom, deliti im poklone i fotografisati se sa njima, sve tako mokri. Ipak, oni su sa osmehom na licu završili svoj posao, a radost i zadovoljstvo prisutnih mališana najlepša je nagrada koju su mogli dobiti zauzvrat.
izvor: 025info

Objavljeno u Apatin
sreda, 07 decembar 2016 00:00

Prevodnica zaštita od poplava

"Vode Vojvodine" podnele prijavu za projekat rekonstrukcije kanala Baja - Bezdan. Zajednički posao Srbije i Mađarske počinje 2017. i trajaće tri godine.

JVP "Vode Vojvodine" u saradnji sa mađarskom direkcijom za vode i Fondom "Evropski poslovi" AP Vojvodine, podnelo je prijavu za projekat "Kompleksno uređenje vodoprivrede područja kanala Baja - Bezdan", a budžet kojim raspolaže srpska strana projekta je gotovo 3,5 miliona evra.

Radovi bi trebalo da počnu krajem 2017. godine, a ako sve bude teklo po planu, posao će biti okončan za tri godine. Planirani radovi na prevodnici Bezdan biće u funkciji njenog ponovnog osposobljavanja, kao jednog od ključnih objekata za plovni put Vrbas - Bezdan i njene značajne uloge u odbrani od visokih vodostaja reke Dunav.

Inače, prevodnica Bezdan nije u funkciji više od četvrt veka. Skladište na Šebešfoku biće nadograđeno u cilju izgradnje novog komandno-kontrolnog centra, a nakon završetka radova u planu je nabavka jedne plovne kosačice za potrebe košenja korenske ili plutajuće vegetacije u kanalu Baja - Bezdan. Na obe lokacije u predviđenom periodu biće rekonstruisani i sanirani građevinski deo, hidromašinska oprema i postojeće električne instalacije.

Radovi na sanaciji ustave i prevodnice Šebešfok, dovešće do boljeg protoka Bajskog kanala, unaprediće rad sistema za odvodnjavanje, a kako je kanal Baja - Bezdan proglašen zaštićenim područjem prve kategorije, u Gornjem Ponunavlju poboljšaće se i turistička ponuda na kanalu.

Projekat je deo Intereg-IPA programa prekogranične saradnje Mađarska - Srbija i od strateške je važnosti za pogranični region između ove dve države. Cilj projekta je unapređenje funkcionalnosti samog kanala, a finansijer radova je EU.

NAJČISTIJI U SRBIJI

VELIKI bajski kanal dug je 44 kilometra, od čega su 33 km u Mađarskoj, a 11 u Srbiji. On protiče kroz sedam naselja u Mađarskoj i tri u Vojvodini - Bački Breg, Kolut i Bezdan. Uz njegove obale prostire se obilje lokvanja, koji pružaju sklonište skoro svim ribljim vrstama. Vode kanala nadaleko su poznate po ulovu šarana, amura i pastrmskog gregeča (basa). Ovaj vodotok slovi za najčistiji kanal u Srbiji.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 28 novembar 2016 00:00

Pumpa za gorivo na Dunavu kod Bezdana

Na graničnom delu Dunava kod Bezdana, ovih dana se postavlja prvi stacionarni tanker za snabdevanje teretnih brodova.

Od Budimpešte do Novog Sada do sada nije bilo prilike za brzo tankovanje dizel goriva u velikim količinama.

Tanker je kupljen u Mađaraskoj i treba da podigne nivo usluge pre svega stranim plovilima.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Dunavom kod Batine, 11. novembra, 72 godine posle početka Batinske bitke zaplovili su venci i cveće u znak sećanja i poštovanja na borce poginule tokom bitke koja je trajala od 11. do 29. novembra 1944. godine.

Počast poginulim borcima odale su delegacije republičkog, pokrajinskog i SUBNOR-a gradske organizacije Sombor, grada Sombora, Vojske Srbije – Prvog centra za obuku Sombor, ataše za kulturu Ambasade Rusije Kiril Kirža, potomci poginulih.

Prisutnima su se obratili Petar Grabež, predsednik gradske orgaizacije SUBNOR-a Sombor, Svetomir Atanacković, potpredsednik republičkog i predsednik pokrajinskog SUBNOR-a, te Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice Sombora. antonio

- Borci Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i Crvene armije punih 18 dana vodili su borbu za slobodu u kojoj živimo i danas. Ponosan sam što imam priliku da se svima vama koji ste prošli strahote Drugog svetskog rata i Batinske bitke mogu zahvaliti na svoj dobrobiti koju ste nam omogućili osvajanjem slobode i pobedom nad fašizmom. Na ovom mestu žrtvovano je mnogo mladih života i na nama je da žrtve poštujemo i negujemo sećanje na njih. Hvala im, a mi ćemo nastojati da Dunavom nikada više ne teče ničija krv i time ćemo im se na najleši način odužiti – obratio se prisutnima Ratković.

Bitka kod Batine je vođena između jedinica NOVJ i Crvene armije sa jedne i jedinica Vermahta i njegovih saveznika sa druge strane od 11. do 29. novembra 1944. godine . Cilj jedinica NOVJ je bio oslobađanje Baranje, a Crvene armije da uspostavi mostobran za prelazak tenkoviskih jedinica na desnu stranu Dunava radi lakšeg zauzimanja Mađarske. Nemci su nastojali da omoguće povlačenje svojih jedinica preko Hrvatske i Slovenije u Austriju. Batinska bitka je jedna najvećih bitaka po angažovanim snagama učesnika, intenzitetu borbi i stratreškom značaju u toku Drugog svetskog rata na području Jugoslavije. Žrtve su bile ogromne, na strani NOVJ – 51. divizije poginulo je 478 boraca, ranjenih je bilo 850, a u jedinicama Crvene armije poginulo je 1.500 crvenoarmejaca.

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 14 oktobar 2016 00:00

Priča o izgradnji Velikog bačkog kanala

Veliki bački kanal je deo sistema Dunav-Tisa-Dunav i povezuje Dunav kod Bezdana sa Tisom kod Bečeja, a prva zamisao o izgradnji kanala seže čak do 1768. godine.

Prvu zamisao o spajanju reke Mostonge kod Sombora sa Dunavom putem kanala, imao je somborski senator i gradonačelnik Josip Joza Marković još 1768. godine. Četvrt veka kasnije, početkom maja 1793. godine, po planovima i pod rukovodstvom inženjera Jožefa Kiša, počelo je iskopavanje budućeg kanala dužine 110 km, koji je spajao Dunav i Tisu, od Bačkog Monoštora do Bačkog Gradišta (60 godina kasnije, nakon promene toka Dunava, ulaz u kanal je premešten na Dunav kod Bezdana, a u Tisu se ulivao kod Bečeja). Vodeni put time je bio skraćen za 158 kilometara, putovanje nizvodno je skraćeno za deset, a uzvodno za 20 dana.

Izgradnja kanala predstavljala je najveći graditeljski poduhvat svog vremena u Evropi, a na iskopu je stalno radilo između dve i četiri hiljade radnika. Prokopavanje je, posebno pored Sombora, naišlo na velike teškoće zbog podvodnog terena. Za deo trase kanala kraj Sombora korišćeno je i staro korito reke Mostonge, koje je bilo dubine od četiri do šest metara. Država je izgradnju i eksploataciju kanala prepustila privatnoj privilegovanoj akcionarskoj kompaniji. Troškovi izgradnje uskoro su znatno premašili prvobitne planove, pa je rukovodilac projekta inž. Kiš smenjen sa dužnosti 1797. godine (do kraja izgradnje iznosili su preko tri miliona forinti). Posle devet godina od početka izgradnje kanal je predat na upotrebu početkom maja 1802. godine, a austrijski car Franc I, čije ime je kanal nosio, obišao ga je pet godina kasnije (1807), ukrcavši se na okićenu lađu u Somboru, koja ga je kanalom prevezla do Vrbasa.

Sedamdesetih godina XIX veka Francov kanal je ustupljen, na period od 75 godina, londonskom akcionarskom društvu Wythes & Longridge, a 28% ukupne vrednosti akcija pripalo je austrijskim deoničarima. U narednih pet godina kanal je potpuno obnovljen (korito je produbljeno celim tokom), a izgrađen je i nov kanal za dovođenje vode, istih dimenzija, dužine 47 kilometara, od Baje do Bezdana, gde je spojen sa Francovim kanalom. Od Malog Stapara izgrađen je i krak Francovog kanala do Novog Sada, dužine 69 kilometara, koji je bio namenjen prvenstveno navodnjavanju velikih celina državnog zemljišta.

Prokopavanje kanala imalo je za celu Bačku nemerljiv značaj (isušivanje podvodnih terena, razvoj trgovine, nestanak malaričnih oboljenja). Prema podatku iz 1913. g. kanalom su tokom te godine plovile 4.184 lađe, kojima je prenesen teret od 432.196 tona razne robe. Kanal je posle I svetskog rata nosio ime kralja Petra I, a nakon II svetskog rata zvaničan naziv mu je Veliki bački kanal.

Autor: Milan Stepanović, Izvor: Nacionalna geografija

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 3

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top