Sve više Vojvođana, uglavnom uz mađarski i hrvatski pasoš, odlazi u inostranstvo. Za sedam godina selo kod Sombora ostalo bez 500 mladih. Svaka šesta kuća prazna i oronula

SVE više žitelja Doroslova, nekad velikog sela nadomak Sombora, odlazi na rad u inostranstvo, pa u ovom mestu gotovo da nema kuće u kojoj neko od članova familije, komšija ili prijatelj, nije već negde preko granice. Sima Pribić, zamenik predsednika Saveta MZ kaže da je Doroslovo naseljeno pretežno mađarskim življem i da je za sedam godina izgubilo 500 duša.

Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u selu je živelo 1.570 žitelja. Ostali su ovde samo stariji, da očuvaju domaćinstvo. Naselje sada nema ni 1.000 žitelja, a većina kuća od njih 637, uglavnom je prazna. Da nije Srba prognanih iz Hrvatske, BiH i Roma, mesto bi već bilo pusto. Svaka šesta-sedma kuća je prazna i oronula jer nema ko da ih održava.

- Oko 80 odsto žitelja Doroslova udaljenog od Sombora 21 kilometar, čine stariji od 50 godina. Mladi sa 20 godina otišli su inostranstvo, tamo rade i povremeno dođu da obiđu roditelje i malobrojnu rodbinu. Većina ostaje trajno u inostranstvu - kaže naš sagovornik.

Odlazak mladih ne čudi, s obzirom na to da je u Somboru i okolini privreda zamrla, pa je mladima jedini izbor čekanje na birou, ili posao plaćen po minimalnoj zaradi. Većina se zato lako odlučuje da hleb zaradi u tuđini. Uz mađarski ili hrvatski pasoš i poznavanje jezika, odlazak je mnogo jednostavniji.

Od 637 kuća mnoge napuštene

Bebisiterke, negovateljice, medicinske sestre, kuvari, konobari i građevinski radnici su zanimanja koja se najčešće traže u zemljama Zapadne Evrope. Najčešća destinacija je Nemačka, ali odlazi se i u Austriju, Italiju, Švajcarsku, Holandiju, Mađarsku. U zavisnosti od posla, mesečno može da se zaradi od 900 do 1.300 evra i više.

SVE više žitelja Doroslova, nekad velikog sela nadomak Sombora, odlazi na rad u inostranstvo, pa u ovom mestu gotovo da nema kuće u kojoj neko od članova familije, komšija ili prijatelj, nije već negde preko granice. Sima Pribić, zamenik predsednika Saveta MZ kaže da je Doroslovo naseljeno pretežno mađarskim življem i da je za sedam godina izgubilo 500 duša.

Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u selu je živelo 1.570 žitelja. Ostali su ovde samo stariji, da očuvaju domaćinstvo. Naselje sada nema ni 1.000 žitelja, a većina kuća od njih 637, uglavnom je prazna. Da nije Srba prognanih iz Hrvatske, BiH i Roma, mesto bi već bilo pusto. Svaka šesta-sedma kuća je prazna i oronula jer nema ko da ih održava.

- Oko 80 odsto žitelja Doroslova udaljenog od Sombora 21 kilometar, čine stariji od 50 godina. Mladi sa 20 godina otišli su inostranstvo, tamo rade i povremeno dođu da obiđu roditelje i malobrojnu rodbinu. Većina ostaje trajno u inostranstvu - kaže naš sagovornik.

Odlazak mladih ne čudi, s obzirom na to da je u Somboru i okolini privreda zamrla, pa je mladima jedini izbor čekanje na birou, ili posao plaćen po minimalnoj zaradi. Većina se zato lako odlučuje da hleb zaradi u tuđini. Uz mađarski ili hrvatski pasoš i poznavanje jezika, odlazak je mnogo jednostavniji.

Bebisiterke, negovateljice, medicinske sestre, kuvari, konobari i građevinski radnici su zanimanja koja se najčešće traže u zemljama Zapadne Evrope. Najčešća destinacija je Nemačka, ali odlazi se i u Austriju, Italiju, Švajcarsku, Holandiju, Mađarsku. U zavisnosti od posla, mesečno može da se zaradi od 900 do 1.300 evra i više.

Od ono malo mladih koji su ostali u selu, većina obrađuje zemlju nasleđenu od dedova i roditelja. Poneko radi u Somboru, konobariše ili platu zarađuje radeći u lokalnoj prodavnici.

Akoš Kovač (28) bavi se preuzetništvom, ima prevozničku firmu i troje zaposlenih.

- Ostao sam u Doroslovu zbog porodice i društva. Otac se bavi prodajom bele tehnike, a majka ima butik - kaže Kovač, ne krijući da žali što selo izumire.

On dodaje da većina radno sposobnih obrađuje 100-200 jutara zemlje, živi od poljoprivrede i uzgoja svinja. Kaže da ima dosta mladih koji imaju desetak jutara zemlje i jedva preživljavaju.

- Osnovna škola "Petefi Šandor" ima 94 đaka, a u prvi razred upisano je svega njih petoro. Svake godine broj učenika se smanjuje - kaže Kristina Benja, direktorka ove ustanove.

PO NOVINE U STAPAR

ŽITELjI se žale da u selu nemaju trafiku, pa tako ne mogu da kupe ni dnevnu štampu. Distributerima se kažu ne isplati, pa po novine moraju do obližnjeg Stapara, udaljenog oko osam kilometara ili Sombora. U ovom mestu jedino rade ambulanta, apoteka, pošta i škola, dok matična služba u MZ radi jednom nedeljno. Da bi podigli novac sa bankomata moraju u Sombor ili Odžake.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Somborske vesti

O prijateljstvu dva sela u somborskom ataru, Staparu i Doroslovu, prepričavaju se legende, od onih u kojima su jedni druge, bivajući naseljeni kadgod isključivo srpskim, odnosno mađarskim življem, spašavali od svake ratne salauke koja je tutnjala vojvođanskom ravnicom.

Preko onih o kumstvima i posećivanju prilikom svake seoske slave, u slučaju Stapara, ili imendana i kirbaja, kad je o Doroslovu reč, do onih u kojima dominira pomoć i saradnja u vekovnoj preokupaciji stanovnika ova dva sela, poljoprivredi. Kad se već za svečarskim astalom, ili u kakvoj nevolji, ne razdvajaju, ne mare Staparci i Doroslovčani da se i na poljoprivrednom sajmu novosadskom pojave, ako ni zbog čega, a ono da bi, kao pravi paorski šampioni, jedni drugima čestitali na uspesima, dobrim prinosima i umeću.

Decenijama unazad poljoprivrednici iz Stapara i njima susednog, gotovo bratskog sela, Doroslova važe ne samo za uzorne domaćine, već i za rekordere u ratarskoj i stočarskoj proizvodnji. Nedavni nastup Staparaca i Doroslovčana na 85. Međunarodnom poljoprivrednom Sajmu u Novom Sadu ne samo da im je ovaj status učvrstio, već su osvajanjem čak sedam šampionskih pehara na ovoj prestižnoj agro-smotri, čime ne mogu da se pohvale nijedna dva susedna sela iz iste opštine, dokazali da i dalje napreduju.

U želji da njihov uspeh ne ostane potpuno bez ođeka i u sredini u kojoj žive i stvaraju, poljoprivredni šampioni su upriličili skormnu prezentaciju svojih uspeha. Tako je i ovdašnja javnost, pored one sajamske, imala priliku da se upozna sa Albertom Vargom, koji se sa Sajma i ove godine vratio kao laureat u uzgoju genetskog materijala u svinjogojstvu. Naime, za tri nerasta rase „durok“ , „piatren“ i „landras“, uzgojenih na njegovoj farmi Varga je dobio šampionske pehare. Njemu uz bok je stao Staparac Nenad Radin, koji je i sa ovogodišnjom kolekcijom od pet nazimica rase „veliki jorkšir“ postao slavodobitnik Međunarodnog poljoprivrednog sajma osvojivši takođe šampionski pehar.

Kao i u slučaju njihovog komšije Varge, čak tri odličja završila su u i inače prepunim vitrinama staparske porodice Slobodana Trnjakova, i to u kategoriji vožnje spretnosti dvoprega i četvoroprega. Uspeh je tim veći kada se zna da su obraz porodici Trnjakov, ali i celom Staparu, osvetlali oni na kojima počiva budućnost ovog sela. Naime, mlađi Slobodanov sin, inače student prve godine novosadskog Poljoprivrednog fakulteta Dragan Trnjakov je upravljajući zapregama lipicanera iz porodičnog uzgoja, superiorno osvojio prva mesta u obe kategorije, odnosno u vožnjama dvoprega i četvoroprega, dok je njegova sestra Aleksandra, tek učenica prvog razreda Srednje ekonomske škole u juniorskom razredu osvojila treće mesto, odnosno bronzani pehar namenjen slavodobitnicima u vožnji dvoprega. Da trijumf Trnjakova bude i veći, sprečio ih je peh najstarijeg Slobodanovog sina, Ljubomira (studenta treće godine novosadskog Poljoprivrednog fakulteta), koji je nakon početnih, besprekorno odvezenih deset kapija izgubio koncentraciju i ostao bez plasmana na pobedničkom postolju, koje je po ocenama gledalaca i umeću koje je prikazao, zaista zaslužio.

Od Sombora makar gradski baner
Kako su ovogodišnji šampioni Međunarodnog poljoprivrednog sajma iz Stapara i Doroslova sami istakli, već ovih dana počinju pripreme za sledeću godinu i nove nastupe, a kako kažu, ostaje im žal što poput drugih izlagača i takmičara nisu imali vidljiviju, makar marketinšku, podršku grada Sombora iz čije okoline dolaze, kakav plakat ili baner. Jer i varošani bi se njima trebali ponositi.

Izvor: Dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 06 april 2018 00:00

Sve više praznih kuća u Doroslovu

Doroslovo kod Sombora je selo koje po odlivu stanovništva deli sudbinu brojnih manjih mesta u Vojvodini. I pored toga što se znatan broj ljudi doselio u ovo selo iz ratom zahvaćenih područja tokom devedestih godina, stanovnika je duplo manje, a broj napuštenih kuća je sve veći.

Napuštene kuće i ulice sa tek po kojim prolaznikom slika su sadašnjeg stanja sela Doroslovo kod Sombora. Osnovnu školu prošle godine upisalo je samo četiri đaka prvaka, a 94 pohađa dvojezičnu nastavu na mađarskom i srpskom jeziku od prvog do osmog razreda. U ovom mestu ima tri ugostiteljska objekta, nema prenoćišta ni benzinske pumpe.

Nenad Belić, predsednik Mesne zajednice Doroslovo potvrdio je za RTV da Sahrana ima mnogo više nego venčanja.

"Mladi ljudi teže nečemu više, da imaju bogat društveni život i posao, ali i celodnevni boravak za decu u vrtićima. Mladi ne žele da rade na zemlji, jer postoji problem ukrupnjavanja zemljišta", kaže on.

Domaćinstva su pretežno staračka i bave se poljoprivredom, a meštani su srpske, mađarske i romske nacionalnosti.

Nada Šakić dodaje:

"Narod se odselio i ostali su pretežno stari. Mnogo ima praznih kuća, jer nema ko da živi u njima. U ulici, u kojoj stanujem, tamo je bukvalno haos koliko je napuštenih kuća."

U selu ističu da se radi na stvaraju privrednih i turističkih uslova da bi ljudi ostali živeti u selu.

Timea Lenert Moger, pesnikinja, rekla je da se trude i pokušavaju da zadrže mlade:

"Što se tiče mađarske nacionalne manjine, trudimo se da kulturnim zbivanjima zadržimo mlade ljude i ako oni intenzivno odlaze. Zna se da mladi napuštaju svoja rodna mesta iz celog Zapadnobačkog okruga, a ne samo iz Doroslova. Oni koji ostaju ovde trude se da naprave bolje uslove za život".

"Ljudi koji su na vreme ukrupnili svoju zemlju sebi su napravili veće posede i oni vide prespektivu da mogu opstati. Zemljoradnici sa malim površinama ne mogu da opstanu u ovim uslovima. Ljudi suočeni sa svim tim okolnostima uzimaju pasoše, pa tako ko je mogao da dobije mađarski pasoš je otišao, kao i oni koji su dobili hrvatske papire otišli su takođe u inostarnstvo" objašnjava Nenad Belić, predsednik Mesne zajednice "Doroslovo".

Puste ulice i prazne kuće slika su današnjeg sela. Nekada je ovo mesto imalo skoro 3.000 stanovnika, a danas svega oko 1.000. Mladi uglavnom odlaze nakon srednje škole i više se ne vraćaju.

Da li će se ovaj negativan trend nastaviti I ubuduće I kako će ovo mesto izgledati za 10 godina, vreme će pokazati.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

U Vladi Autonomne Pokrajine Vojvodine, potpisan je ugovor o dodeli sredstava za izgradnju dela magistralnog vodovoda Stapar – Doroslovo, deonica 3. Ugovor su potpisali Antonio Ratković, zamenik gradonačelnika grada Sombora i Nedeljko Kovačević, direktor Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine.

Sredstva u iznosu od 50 miliona dinara dodeljena su gradu Somboru na osnovu učešća u Javnom konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti vodosnabdevanja i zaštite voda, koji je raspisala Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine u saradnji sa Pokrajinskom Vladom. Sredstva po ovom Konkursu dobilo je petnaest lokalnih samouprava, a samom potpisivanju prisustvovao je i Igor Mirović, predsednik Vlade AP Vojvodine.

Objavljeno u Somborske vesti

Stečajni upravnik Bridge Power Investments iz Novog Sada oglasio je treću prodaju ovog preduzeća kao pravnog lica, metodom javnog prikupljanja ponuda.

Imovinu preduzeća čini fabrika za proizvodnju agropeleta u Doroslovu (opština Sombor) i zemljište na kom je ona izgrađena.

- Tokom prva dva javna poziva niko nije otkupio prodajnu dokumentaciju, ali je bilo ljudi koji su dolazili da razgledaju imovinu. Sada smo modifikovali ponudu, pa u prodajnu imovinu nije ušla poljomehanizacija, koju ćemo oglasiti posebnim javnim pozivom za nekoliko dana. Nadam se da će ovoga puta biti zainteresovanih - kaže za eKapiju stečajni upravnik Ivan Petrović.

Procenjena vrednost imovine pravnog lica Bridge Power Investments, koje je sada ponuđena, iznosi oko 347 miliona dinara (1,5 mil EUR), a minimalna prihvatljiva cena je 173,995 miliona dinara.

Javno nadmetanje će se održati 7. avgusta 2017. godine u 15 časova u Novom Sadu.

Podsetimo, fabrika za proizvodnju agropelata u Doroslavu otvorena je aprila 2013. godine, a procenjuje se da je u nju tada uloženo 12,5 mil EUR.

Stečaj preduzeća Bridge Power Investments iz Novog Sada počeo je decembra 2015. godine.

Izvor: eKapija

Objavljeno u Somborske vesti

Nađ se tereti da je 27. aprila hicima iz pištolja usmrtio Roberta Hola (61) i Eržebet Štampfer (78), dok je njenu ćerku Rozaliju (43) ranio

Dvostruki ubica Friđeš Nađ (52) iz Svilojeva kod Sombora saslušan je juče u Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Tužilac Ljubica Obradović dala je predlog za određivanje pritvora, o čemu će konačnu odluku doneti sudija za prethodni postupak Višeg suda u Somboru.

Po rečima tužioca, osumnjičeni se tokom saslušanja branio ćutanjem. Nađ se tereti da je 27. aprila hicima iz pištolja usmrtio Roberta Hola (61) i Eržebet Štampfer (78), dok je njenu ćerku Rozaliju (43) ranio.

Nađ je uhapšen u Hrvatskoj, u Osijeku, nakon petodnevne potere. Otkriven je u osiječkoj bolnici, gde je potražio pomoć zbog povreda koje je zadobio tokom skrivanja od policije.

Izvor: Kurir

Objavljeno u Somborske vesti

Friđeš Nađ (52), dvostruki ubica iz somborskog sela Doroslovo, uhapšen je juče ujutru u bolnici u Osijeku, saznaje "Blic". Njemu je nakon hapšenja izrečena mera o prisilnom proterivanju u Srbiju, budući da je u Hrvatsku ušao ilegalno.

Za Nađom je potera srpske policije trajala od prošlog četvrtka, kada je hicima iz pištolja usmrtio staricu Eržebet Štampfer, ranio njenu ćerku Rožiku (43), a zatim ubio i njihovog prvog komšiju Roberta Hola (61), koji je krenuo da pomogne susedima iz čije je kuće čuo zapomaganje i pucnjavu.

Nađ, inače rodom iz susednog sela Svijalevo, odmah posle zločina je pobegao i za njim je organizovana velika potera, koja je okončana juče rano ujutro.

- Juče ujutro u 6.30 sati su lekari osiječke bolinice obavestili lokalnu policiju da je kod njih primljen muškarac bez ličnih dokumenata. Policija je odmah došla, privela muškarca u stanicu gde je izvršena identifikacija. Ustanovljeno je da je u pitanju Friđaš Nađ, za kojim traga srpska policija zbog dvostrugo ubistva. Budući da je Nađ na nezakonit način ušao u Hrvatsku, protiv njega je odmah doneto rešenje o prisilnom proterivanju koji će biti izvršeno po hitnom postupku - kaže za "Blic" izvor iz hrvatske policije.

Odbegli ubica će odmah po proterivanju biti spoveden u javno tužilaštvo u Somboru, koje vodi istragu slučaja.

Za sada nije poznato kako se i zašto Nađ našao u osječkoj bolnici.

Nađ je vanbračni sin pokojnog muža ubijene Eržebet Štampfer, koji ga za života nikada nije zakonski priznao. Nakon njegove smrti, Nađ je počeo da potražuje nasledstvo od udovice i njene ćerke, zbog čega su ga one više puta prijavljivale policiji.

Stari Štampfer je imao veliko imanje, posedovao je uz zemlju i mlin koji je dobro radio dok nije otišao u penziju. Nađ je smatrao da je oštećen u odnosu na polusestru.

Kobne noći je došao u dom Štampfera, gde je nakon kraće svađe upucao slabo pokretnu Eržebet i ranio njenu ćerku, a zatim na ulazu u dvorište ubio i njihovog komšiju Hola, inače penzionisanog policajca i uspešnog privrednika.

Izvor: Blic

Objavljeno u Somborske vesti

Osumnjičeni za dvostruko ubistvo prošle sedmice u Somboru Friđaš Nađ (52) uhapšen je u Osijeku u Hrvatskoj, a somborsko Više tužilaštvo očekuje da on već u toku dana bude izručen.

Friđaš se sumnjiči za krivično delo teško ubistvo, jer je 27. aprila selu Doroslovu ubio dve osobe a treću ranio, rečeno je Tanjugu u Višem tužilaštvu u Somboru.

Pošto Srbija i Hrvatska imaju sporazum o izručenju državljana očekuje se da ovaj osumjičeni u toku dana bude sproveden u Sombor, dodaju u tužilaštvu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopstilo da je osumnjičeni uhapšen u saradnji srpske i hrvatske policije, nakon višednevne potrage.

On se, kako se precizira, sumnjiči za dvostruko ubistvo i ranjavanje žene u selu Doroslovu, odnosno da je 27. aprila ove godine, hicima iz pištolja usmrtio 78-godišnju ženu i 61-godišnjeg muškarca i ranio ženu staru 50 godina.

Hrvatska policija će ga predati srpskoj policiji i on će, u zakonskom roku, biti priveden tužiocu Višeg javnog tužilaštva u Somboru, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo navodi se u saopštenju MUP-a.

Mediji su preneli da je ubio staricu Eržebet Štampfer i njenog prvog komšiju Roberta Hola (61), dok je njenu ćerku Rožiku (43) ranio.

Kao motiv zločina pominjani su neraščišćeni porodični i nasledni odnosi.

izvor: studiob.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Poznati doroslovački biznismen Robert Holo, vlasnik Nukleus farme svinja "Hollofarm" i fabrike za proizvodnju biogoriva u Doroslovu, ubijen je večeras pokušavajući da pomogne komšijama koje je napao provalnik.

Robertov sin Roland je rekao da su komšije obavestile njegovog oca da se čuje neka vika u susednoj kući, gde živi jedna slabo pokretna žena sa ćerkom

- Moj otac je bivši policajac i odmah je otišao tamo da vidi šta se dešava. Čim je otvorio vrata, provalnik je pucao u njega – dva puta u srce i jednom u ruku. Tata je umro na licu mesta, a provalnik je ubio i nepokretnu komšinicu i pucao na njenu ćerku koja je ranjena prevežena u bolnicu – objašnjava nam Roland.

Dodaje da je policija trenutno u potrazi za ubicom i da znaju ko je učinio taj zločin, navodi Blic.

- Moj otac je bio policajac 25 godina i prošao je sva krizna područja. Od Krajine do Kosova. A sada su ga ubili praktično na kućnom pragu – neutešno nam priča Roland.

Podsetimo, Robert Holo bio je jedno vreme predsednik, a sada je član Saveta Mesne zajednice Doroslovo.

Izvor: Blic

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 28 april 2017 00:00

Policija na tragu ubici iz Doroslova

Dvostruko ubistvo dogodilo se sinoć posle 19 sati u kući porodice Štanfer u Ulici Nikole Tesle u Doroslovu kod Sombora. Život su izgubili nepokretna sedamdeset sedmogodišnja Rožika Štanfer i Robert Holo, šezdeset jednogodišnji biznismen iz ovog sela, dok je teško ranjena Eržebet, ćerka Rožike Štanfer.

Robert Holo je stradao slučajno, jer je u kuću Štanferovih došao na poziv komšinice koja je videla ubicu da ulazi u dvorište i čula galamu, pa ga je pozvala u pomoć.

policija policajci hronika interventna jpgRTV

Sumnja se da je ubistvo počinio pravni zastupnik vanbračnog sina pokojnog Ištvana Štanfera. Pretpostavlja se da je reč o neraščišćenim imovinskim odnosima.

Ubica je u bekstvu, a policija mu je na tragu.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Somborsko Odeljenje sektora za sanitarni nadzor i javno zdravlje Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, doneo je rešenje o zabrani korišćenja vode koja se koristi za sanitarno-higijenske potrebe na dva bunara u Doroslovu.

Prema rešenju sanitarnog inspektora analizirani uzorak vode za piće na bunaru B-4 (Mesna zajednica, Nikole Tesle 61) u Doroslovu sadrži povećan broj aerobnih mezofilnih bakterija i zbog toga je voda zabranjena za sanitarno-higijenske potrebe. Inspektor je naložio ispiranje bunara i ponovno uzorkovanje vode i mikrobiološku analizu.

Na bunaru B-6 (ulica Petefi Šandora br 113) u Doroslovu uzorkovana voda, prema izvršenim analizama sadrži veliki broj aerobnih i mezafolnih bakterija i bakterija fekalnog porekla, zbog čega je voda zabranjena za sanitarno-higijenske potrebe. Inspektor je naložio dezinfekciju i ispiranje bunara, ponovno uzorkovanje vode i mikrobiološku analizu.

Preuzmite SOPŠTENJE

Objavljeno u Somborske vesti

Stečajni upravnik preduzeća Bridge Power Investments iz Novog Sada oglasio je prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica, metodom javnog prikupljanja ponuda.

Predmet prodaje je nepokretna i pokretna imovina fabrike za proizvodnju agropeleta u Doroslovu (opština Sombor), zemljište na kom je fabrika izgrađena i poljoprivredna mehanizacija.

Procenjena vrednost pravnog lica je 490.009.632 dinara i nije minimalno prihvatljiva vrednost, niti je na bilo koji način obavezujuća ili opredeljujuća za ponuđača prilikom određivanja visine ponude.

Rok za dostavljanje ponuda je 16. mart 2017, do 15 časova, a njihovo javno otvaranje obaviće se 15 minuta po isteku roka, u agenciji Assist u Novom Sadu.

Više informacija o ovom javnom pozivu, kao i kompletan spisak imovine koja je predmet prodaje, pogledajte OVDE.

Izvor: ekapija

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 11 januar 2017 00:00

„Četvoropreg” vozi dalje

Odmah posle Nove godine počela je tradicionalna manifestacija „Četvoropreg”, koja okuplja mađarska amaterska društva na zapadu Bačke. Turneja „Četvoroprega” počela je u Doroslovu, nastavljena je u Bogojevu, program će 13. januara biti prikazan i u Kupusini, a manifestacija će biti okončana 21. januara u Svilojevu, kod ovogodišnjih domaćina, u tamošnjem MKUD „Jožef Atila”.

Tradicija „Četvoroprega” seže gotovo pola veka unazad, pošto je ovogodišnje ujedno i 49. izdanje po redu. Priredba je počela okupljanjem društava četiri sela, broj kulturno-umetničkih društava koja okupljaju amatere namerne da očuvaju kulturu ovdašnjih Mađara je ubrzo narastao, ali je naziv manifestacije ostao nepromenjen.

Program je zbog toga postajao sve duži, što je bilo naporno za publiku, ali i izvođače, a to je rešeno razdvajanjem priredbe pa sada „Četvoropreg” počinje odmah posle Nove godine, a „Petopreg” na put polazi posle rimokatoličkog Uskrsa.

Ovogodišnji „Četvoropreg” je pošao iz Doroslova, od prošlogodišnjeg domaćina, pa je i prva priredba u nizu održana u sali MKUD „Moric Žigmond”.

- Ova manifestacija pokazuje da još uvek možemo da napunimo gledalište, iako nas je mnogo manje nego ranije. Pokazuje i slogu Mađara, koji koji su još ostali ovde. Važno je da još uvek možemo jedni druge da zabavimo i nasmejemo - rekao je Silard Kiralj, predsednik MKUD „Moric Žigmond” iz Doroslova.

U „Četvoropregu” učestvuju i amateri iz Kupusine, koji su ovaj put pripremili dramski komad, kazala je Silvija Černai Bujak, sekretarica KUD „Petefi Šandor”, koja je pojasnila da su u svoj program uvrstili priču čiji je autor mladi meštanin Endre Gose, koja govori o privrženosti rodnom mestu.

Najteže je kulturnim amaterima iz Svilojeva, pošto je u tom selu nastava u višim razredima osnovne škole na mađarskom jeziku ukinuta još pre nekoliko godina. Predsednik tamošnjeg MKUD „Jožef Atila”, Čaba Šurjan kaže da im je upravo zbog toga ova manifestacija veoma važna. Domaćinstvo narednog, jubilarnog 50. „Četvoroprega” preuzima KUD „Aranj Janoš” iz Bogojeva.

- Ostalo nas je veoma malo, sve je teže bilo šta realizovati, ali nikome do sada nije palo na pamet da završi sa „Četvoropregom”. Već se pripremamo za jubilej, siguran sam da ćemo pripremiti program dostojan poluvekovnog jubileja - smatra Jožef Klenanc, potpredsednik Mađarskog kulturno-umetničkog društva „Aranj Janoš” iz Bogojeva.

Bez folklora
Specifičnost ove manifestacije je da se u programu ne nalaze folklorne tačke, jer ova mesta međusobno dobro poznaju običaje i narodne nošnje. Akcenat je stavljen na amaterske predstave, a ovogodišnji program nudi pregršt komediografskih scena, pa organizatori potpuno oprevdano očekuju i odličnu zabavu za posetioce.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

Proslava Male Gospojine kod Vodica na Marijanskom svetištu u Doroslovu okupila je više hiljada hodočasnika. Vodica kao hodočasničko mesto je usko povezana sa istorijom ovdašnjih naroda, a tradicija hodočašća se održala kroz mnogo generacija i dobila je nove sadržaje u duhu novog vremena i suživota sa drugim narodima i verskim zajednicama.

Vodica u Doroslovu kao najznačajniji skup hodočasnika u Vojvodini, doprinosi duhovnom jačanju naroda u regionu.

Proslavi Male Gospojine u Doroslovu prisutvovali su i Ištvan Pastor predsednik Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, Silard Janković, član Gradskog veća grada Sombora za oblast zaštite nacionalnih manjina i verske zajednice, Ilona Pelt, poslanica u Skupštini AP Vojvodine i drugi.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 04 avgust 2016 00:00

Zabranjena upotreba vode u Doroslovu

Sanitarni inspektor Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo – Odeljenje za sanitarnu inspekciju u Somboru, na osnovu izveštaja Zavoda za javno zdravlje o izvršenim analizama vode na punktovima mesnog vodovoda u Doroslovu, zabranio je svojim rešenjem br. 138-53-00059-1/2016-07 od 02.08.2016. godine, korišćenje vode za piće, sanitarno-higijenske potrebe i kupanje, zbog prisustva bakterija fekalnog porekla.

Voda je uzorkovana na punktu B-7, Žarka Zrenjanina 120, gde je ustanovljeno prisustvo fekalne bakterije Kl.pneumoniae,Citrobcter spp, Pseudomonas aeruginosa i fekalnih streptokoka dok je na punktu B-5, dečiji vrtić, u ulici Stanka Opsenice bb, ustanovljeno prisustvo većeg broja mezofilnih bakterija.

U rešenju inspektora navodi se da zabrana stupa na snagu ODMAH i traje do pribavljanja nalaza ovlašćene zdravstvene ustanove da voda nije put prenosa izazivača zarazne bolesti.

Rešenje br. 138-53-00059-1/2016-07 od 02.08.2016. godine

Objavljeno u Somborske vesti

Na 7. sednici Gradskog veća, održanoj 5. jula 2016. godine utvrđen je Predlog odluke o sprovođenju akcije uključivanja građana u budžetski proces i pripreme građanskog budžeta. To znači da će takozvano participativno budžetiranje biti sprovedeno i u procesu priprema budžeta grada za 2017. godinu. Na 7. sednici utvrđen je i Predlog Odluke o prvim izmenama i dopunama Odluke o skidanju useva sa poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini Republike odnosno grada Sombora  koje se nalazi na teritoriji grada Sombora, a Predlog bi po hitnom postupku trebalo da razmotre i odbornici na narednoj sednici Skupštine grada.

Po hitnom postupku Skupština bi na narednoj sednici trebala da razmotri i Predlog Odluke o drugim izmenama i dopunama  Odluke o određivanju zona i  koeficijenata za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu na teritoriji Grada Sombora. Kao i Predlog Odluke o pristupanju izradi Elaborata o opravdanosti otuđenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini u Bloku 102 i 103 u industrijskoj zoni u Somboru, neposrednom pogodbom, bez naknade, i obrazovanju i imenovanju Radne grupe za izradu ovog Elaborata.

Gradsko veće je prihvatilo informaciju o potrebi preduzimanja hitnih mera radi poboljšanja vodosnabdevanja u Doroslovu i na osnovu dopisa JKP „Vodokanal“, ovom preduzeću naložilo da u što kraćem roku preduzme neophodne kratkoročne mere radi boljeg vodosnabdevanja u ovom selu.

Hitne, kratkoročne mere su: nabavka i ugradnja pumpi za hlorisanje vode na šest bunara (na sedmom bunaru pumpa je već ugrađena), rekonstrukcija elektro ormana, krečenje i farbanje bunarskiih kućica. Pristupiće se i ugradnji hidranata na krajevima vodovodmne mreže - radi ispiranja vodovoda,  potrebna je i rekonstrukcija dela vodovodne mreže radi bolje hidraulike.

U dopisu JKP „Vodokanal“ navedeno je i da se vodovodna mreža u Doroslovu sastoji od sedam mikro vodovoda malog prečnika i zastarelog materijala, potrebno je ugovoriti izradu projektne dokumentacije za izgradnju nove vodovodne mreže u Doroslovu koja će se spojiti na magistralnmi dovodnik vode CSV „Jaroš“, što je jedino, pravo dugoročno rešenje vodosnabdevanja u Doroslovu.

Gradsko veće je odlučilo i o drugim pitanjima iz delokruga svog rada.

Dnevni red, utvrđen na 7. sednici, dostupan je  OVDE

Objavljeno u Somborske vesti

 

Dušanka Golubović, gradonačelnica Sombora, zamenik gradonačelnika Antonnio Ratković i Miroslav Kovačić, član Gradskog veća za komunalnu oblast, posetili su Doroslovo i sa predstavnicima MZ „Doroslovo“ u Doroslovu razgovarali  o problemima sa kojima se suočavaju žitelji ovog sela.

Ilona  Pelt, poslanica  u Skupštini AP Vojvodine i meštanka Doroslova,  predsednica  Saveta MZ Magdolna  Geler i sekretar MZ „Doroslovo“ Ferenc Pelt,  iscrpno su govorili o problemima žitelja ovog sela.

gradGradonačelnica Dušanka Golubović je navela da je cilj dolaskadomaći u Doroslovo nije samo da se problemi konstatuju, već da se utvrdi koje će se dugoročne, a koje kratkoročne mere preduzimati u rešavanju problema.

Predsednica Saveta MZ, Magdolna Geler se zahvalila predstavnicima grada što su došli u Doroslovo jer, kako je naglasila,  nisu skoro imali priliku da na tako direktan način predoče probleme, a da na sastanku budu svi kojima se obraćaju za njihovo rešavanje.

Na  sastanku u Doroslovu bili su i direktori javnih komunalnih preduzeća „Vodokanal“, „Čistoća“ i „Prostor“, kao  i poljočuvar nadležan za doroslovski atar.

Najveći problem u Doroslovu je već duži vremeniski period vodosnabdevanje, koje dodatno otežava bunarčinjenica da se vodovodna mreža u Doroslovu sastoji od sedam mikrovodovoda, koji su prema rečima direktora JKP „Vodokanal“  Strahinje Šljukića  ukupno  dugački 82 kilometra. Zbog toga se trenutno, kao  kratkoročne mere mogu preduzeti ispiranje i dezinfekcija  vodovoda  i  potrebno je angažovati  jednog vodoinstalatera koji bi se brinuo o bunarima i vodovodnoj mreži.  Jedino i pravo rešenje jeste,  saglasili su se svi,  povezivanje sa magistralnim dovodnikom vode sa „Jaroša“. Inače magistralni vodovod, odnosno dovodnik sa „Jaroša“ je postavljen na 15-ak kilometara od Doroslova - kod Lugova.

Probleme  predstavljaju i  divlje deponije kojih je mnogo, kao i odvoženje smeća koje se ne tretira kao kućno smeće. Prema rečima direktora JKP „Čistoća“ Nikole Pajića, tokom avgusta će u Doroslovu biti postavljeni veliki kontejneri gde će meštani moći odložiti sve ono što ne spada u kućno smeće.

Predstavnici MZ „Doroslovo“ ukazali su i na postojanje velikog broja kuća koje predstavljaju opasnost jer su u ruševnom stanju, a osim toga javne površine ispred njih su neuredne i zarasle u korov.

Ukazano je i na potrebu izgradnje betonskih otresišta na ulasku u selo, a poljočuvar je izneo svoja zapažanja o postojanju uzurpiranja državnog poljoprivrednog zemljišta.

Načelnica Odeljenja komunalne policije i inspekcije Miljana Božičković, naglasila je da će usled primene Zakona o ozakonjenju objekata komunalna inspekcija obići grad i sva sela. Prema njenim rečima bila bi od značaja pomoć građana koji bi sami prijavili da poseduju objekat izgrađen bez građevinske dozvole, čime bi se uštedelo na vremenu.

Gradonačelnica Golubović je posetila i seosku školu „Petefi Šandor“ i izrazila zadovoljstvo stanjem u kojem je škola, posetila je i seosku ambulantu, te mesnu kancelariju  i biblioteku.

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 04 jun 2016 05:40

Doroslovo: Zabranjena voda za piće

 

Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju – Odeljenje za sanitarnu inspekciju u Somboru, zabranilo je korišćenje vode za piće, za sanitarno-higijenske potrebe i za kupanje iz bunara B-1 u Doroslovu (ulica Nikole Tesle br. 125).

Rešenje o zabrani donela je Božana Sovilj, sanitarni inspektor  Odeljenja sanitanre inspekcije u Somboru,  na osnovu laboratorijskih analiza vode koje je izvršio Zavod za javno zdravlje u Somboru. Analizom vode ustanovljeno je da je voda iz bunara B -1  „put prenosa bakterija fekalnog porekla koje  izazivaju  zarazne bolesti.“

Zabrana o korišćenju vode za piće doneta je 30. maja 2016. godine i primenjivaće se dok se ne otklone uzroci zabrane.  

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 27 maj 2016 04:38

Doroslovo: Voda (ponovo) ispravna

 

Rešenjem Odeljenja za sanitarnu inspekciju Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo socijalnu politiku i demografiju 19. aprila 2016. godine, zabranjeno je korišćenje vode za piće, sanitarno - higijenske potrebe i kupanje iz bunara B – 7 koji se nalazi u Doroslovu, u ulici Žarka Zrenjanina, br. 122. Voda je zabranjena za piće jer su u njoj pronađene bakterije fekalnog porekla

U međuvremenu, po nalogu Odeljenja za sanitarnu inspekciju, izvršena je dezinfekcija bunara B – 7 i prema rezultatima analize vode uzorkovane 11. maja, voda je ispravna za piće, navedeno je u zapisniku o izvršenom inspekcijskom nadzoru, koji je sačinila sanitarni i nspektor Božana Sovilj.

-Na osnovu izveštaja o ispitivanju vode za piće Zavoda za javno zdravlje Sombor, broj protokola A-01226, od 16. maja 2016. godine, analizirani uzorak vode mikrobiološkim kvalitetom odgovara zahtevima Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće – navedeno je, osim ostalog, u zapisniku o izvršenom inspekcijskom nadzoru.

Objavljeno u Somborske vesti

Voda iz vodovoda u Doroslovu, selu na području Sombora, već godinama nije namenjena za piće zbog visoke koncentracije arsena, međutim, nedavno je konstatovano i prisustvo fekalnih bakterija.  Sanitarni inspektor Pokrajinskog sekreterijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju Božana Sovilj, donela je pre dve nedelje rešenje kojim se zabranjuje korišćenje vode za piće, sanitarno-higijenske potrebe i kupanje iz vodnog objekta mikrovodovoda B-7 na adresi Žarka Zrenjanina 122 u Doroslovu.

Laboratorijskom analizom vode utvrđeno je da je voda put prenosa bakterija fekalnog porekla, koje su izazivači zarazne bolesti. Zabrana će trajati sve dok nova analiza vode ne pokaže njenu ispravnost. Rešenje je dostavljeno Odeljenju za komunalne poslove, kao i Mesnoj zajednici Doroslovo.

Načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje Sombor dr Dragoslava Čubrilo kaže za „Dnevnik“ da zabrana traje dok Sanitarna inspekcija ne donese rešenje o ukidanju zabrane korišćenja vode.- U Doroslovu se radi svakako samo o tehničkoj vodi, jer je od 2013. godine i dalje na snazi zabrana korišćenja vode za piće, na svih sedam mikrovodovoda ili bunara zbog hemijske neispravnosti - kaže dr Čubrilo i dodaje da je razlog prisustvo arsena iznad maksimalne dozvoljene koncentracije.

Mesna zajednica Doroslovo će u narednom periodu uraditi dezinfekciju pomenutog bunara odnosno mikrovodovoda, nakon čega će Zavod za javno zdravlje Sombor izvršiti uzorkovanje vode na mikrobološku ispravnost.- Poslednje rešenje odnosi se na mikrobiološki kvalitet vode, odnosno mikrobiološku neispravnost - kaže dr Čubrilo i dodaje da će nakon izlaska na teren i ponovo urađene analize Zavod za javno zdravlje Sombor doneti odgovarajuće rešenje.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

 

Sanitarni inspektor Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju Božana Sovilj  donela je, 19. aprila 2016. godine,  rešenje kojim se zabranjuje korišćenje vode za piće, sanitarno-higijenske potrebe i kupanje  iz vodnog objekta mikrovodovoda  B-7 u Doroslovu, u ulici Žarka Zrenjanina 122.  

U rešenju se navodi da je laboratorijskom analizom vode, utvrđeno  da je  voda  put  prenosa bakterija fekalnog porekla Citrobacter spp. koja je izazivač zarazne bolesti. Zabrana korišćenja vode za piće i ostale namene trajaće sve dok voda bude put prenosa bakterije – izazivača zarazne bolesti.

Rešenje sanitarnog inspektora dostavljeno je  Odeljenju  za komunalne  poslove, kao i Mesnoj zajednici „Doroslovo“.

Rešenje o zabrani korišćenja vode za piće  iz objekta  B-7 u Doroslovu dostupno je na sajtu grada Sombora.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 24 decembar 2015 06:43

U Doroslovu zabranjeno korišćenje ovde za piće

 

Na osnovu Rešenja sanitarnog inspektora Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju broj 129-53-01163-2/2015-07 od 22. decembra 2015. godine zabranjuje se za korišćenje voda za piće, za sanitarno-higijenske potrebe i za kupanje iz vodnog objekta mikrovodovoda Bunara B2 u ulici Nikole Tesle 10 u Doroslovu.

Razlog zabrane je prisustvo patogene bakterije Citrobacter spp. i Klebsiella oxytoca te se voda ne može koristiti za piće i sanitarno-higijenske potrebe zbog mikrobiološke neispravnosti koje je izazivač zarazne bolesti. Zabrana stupa na snagu odmah i traje do pribavljanja nalaza ovlašćene zdravstvene ustanove.

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 04 jul 2015 03:48

Građevinska dozovola za jedan dan

 

Samo nekoliko sati posle podnošenja zahteva investitora Roberta Holo iz Doroslova, za izgradnju centra za veštačko osemenjavanje i reprodukciju svinja  u Doroslovu, Odeljenje za komunalne poslove je 1. jula 2015. godine izdalo rešenje o građevinskoj dozvoli. Dozvola je izdata na osnovu lokacijskih uslova koji su doneti dan ranije, odnosno 30. juna 2015. godine.

U ovom poslu izuzetnu efikasnost, dobru organizovanost i međusobnu sinhronizovanost pokazali su Odsek za urbanizam i građenje i Odsek za finansije u komunalnoj oblasti i tako omogućili investitoru da ispoštuje ugovorene rokove.

Izdavanjem dozvole za jedan dan, nadležna služba grada Sombora pokazala je da dozvolu moguće izdati u ovako kratkom vremenu, kada investitor priloži svu potrebnu, važećim propisima predviđenu dokumentaciju.

U Odeljenju za komunalne poslove navode da će i ubuduće u okviru svojih nadležnosti, svim investitorima koji uz zahtev prilože zakonskim i podzakonskim aktima propisanu dokumentaciju građevinska dozvola biti izdata u najkraćem roku.

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 29 jun 2015 03:42

Bitka za bačke šapurike

U jeku najava navodnog zahteva EU da se u dogledno vreme značajno rekonstruišu ili čak i zatvore četiri termoelektrane u Srbiji, s razloga zaštite životne sredine, sedište Zapadnobačkog okruga, sve češće posećuju inostrane firme zainteresovane za ulaganje u obnovljive izvore energije. Kako Sombor nije čuven po košavi kao Vršac, pa ne može računati na dolazak zainteresovanih za izgradnju vetroparkova, preostalo mu je da se u globalnu trku za obnovljive izvore energije uključi sa svojim jedinim adutom, biomasom. Da ima šta da ponudi u tom delu, svedoči činjenica da sa svojih 103.000 hektara poljoprivrednog zemljišta atar ovog grada ima potencijal od oko 140.000 tona biomase kao „otpada“ agrarne proizvodnje.

U nizu potencijalnih ulagača, nedavno su Sombor pohodili predstavnici nemačke kompanije „NRG Group“ (mada internet pretraga pokazuje samo istoimenu kompaniju u SAD), navodno zainteresovani za ulaganje u izgradnju termoenergetskog postrojenja koje bi koristilo biomasu. U nedostatku onih zvaničnih, u javnosti su se pojavile informacije da je ova kompanija namerna da investira oko 25 miliona evra u postrojenje koje bi pored električne energije proizvodilo i toplotnu, što bi moglo da predstavlja izazov za ovdašnju, dugovima opterećenu, gradsku toplanu koja funkcioniše kao javno preduzeće. Da li će, u slučaju uspešne realizacije ovog ulaganja, i doći do toga da se Somborci, (tačnije nekih 3.000 stanova) umesto na zemni gas, greju zahvaljujući energiji proizvedenoj od kukuruzovine, pšenične i sojine slame, šapurika... ostaje da se vidi.

Nepuna dva meseca pre ovih najava, lokalna samouprava je potpisala trojni sporazum o budućoj saradnji sa slovačkom firmom „Energoteks SK“ i dvojicom većih poljoprivrednih proizvođača u svom ataru, Vladimirom Boškovićem i Petrom Rončevićem. Kako se tom prilikom moglo saznati od Jozefa Balka, prvog čoveka „Energoteksa SK“ ova firma sa bogatim iskustvom korišćenja biomase u proizvodnji gasa i električne energije, namerava da investira 12 miliona evra u izgradnju dve stanice instalisane snage od oko 1,5 megavata.

Koristeći biomasu sa somborskih njiva, kako je tada rekao Balka, ova dva postrojenja bi proizvela 12.000 megavatsati električne energije godišnje, za šta bi trebalo oko 20.000 tona biomase. Mada je izgradnja prvog od dva planirana postrojenja najavljena za ovo leto, vidljivi radovi još nisu započeli, a do tada će se najverovatnije razrešiti i dilema javnosti da li će se, kao sirovina, koristiti isključivo biomasa nastala kao otpad agrarne proizvodnje, ili će se Slovacima omogućiti zakup 300 hektara zemljišta na kojima bi se gajile biljke visokog prinosa po jedinici površine i veće energetske vrednosti.

Prvo iskustvo u Doroslovu

Rezultati poslovanja „pionira“ u korištenju biomase, svojevremene investicije češke firme „Brix pauer investments“ u Doroslovu, selu somborskog atara, makar do sada, nisu obelodanjivani, pa se ne zna da li je kooperantskim biznisom zadovoljna i druga strana, tamošnje ugledno poljoprivrednog gazdinstvo porodice Holo. Naime, na zemljištu koje pripada ovoj porodici je 2013. godine podignut je pogon za proizvodnju planiranih 10.000 tona peleta godišnje, dok se sa njiva koje obrađuje porodica Holo obezbeđuje i najveći deo sirovine za proizvodnju peleta.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Drugi pišu

Novi Centar za veštačko osemenjavanje i reprodukciju svinja biće izgrađen u naselju Doroslovo, kod Sombora. Objekat će biti podignut pored fabrike za proizvodnju peleta, a nosilac projekta je Robert Holo, suvlasnik te fabrike u Doroslovu.

U toku je izgradnja hale koja predstavlja jednostavan montažni objekat po ugledu na slične objekte u Mađarskoj i EU i trebalo bi da bude završena tokom 2015. godine, potvrđeno nam je u firmi "AB-gradnja" u Apatinu, koja je nosilac izrade Urbanističkog plana Centra, dostupnog javnosti do 6. aprila.

Na datoj lokaciji sada nema struje i vode, a projektom je predviđeno potpuno osposobljavanje ovog mesta za upotrebu u skladu sa potrebama Centra za veštačko osemenjavanje. Izgradnjom objekta kolski prilaz sa saobraćajnice se neće menjati. Ovo je drugi po redu Centar za veštačko osemenjavanje i reprodukciju svinja u Vojvodini, a prvi je formiran 2010. godine u Vrbasu.

Urbanistički projekat Centra za veštačko osemenjavanje i reprodukciju svinja biće na javnoj prezentaciji do 6. aprila 2015. u zgradi gradske uprave Grada Sombora.

Izvor: eKapija

Objavljeno u Odžaci
Strana 1 od 2

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top