Radnici JKP „Zelenilo“ Sombor nastavili su danas (utorak 10.07.) posao uklanjanja stabala kraj atarskog puta kod Alekse Šantića. Svojim položajem i razgranatim korenovim sistemom stabla su onemogućavala oticanje vode duž upojnog kanala u putnom pojasu, u dužini od oko 2 km, zbog čega je došlo do plavljenja rubnih delova obližnjih plantaža lešnika Kompanije „Agriser“.

Pre desetak dana posečeno je 15 stabala bagrema i topole, a preostalo je da se ukloni još ukupno 39 stabala da bi upojni kanal duž puta ponovo bio stavljen u funkciju i prihvatio vodu koja se sliva sa zasada lešnika. Od ukupnog broja dominiraju stabla bagrema, topole i zove, a za uklanjanje je i 12 žbunova šiblja.
Radnici „Zelenila“ su stabla isekli motornim testerama i uklonili sa lica mesta transportnim vozilom, a kada ceo posao somborskog JKP bude okončan, na red će doći mehanizacija i rovokopači za proširenje kanala.

Inače, po odluci Gradske uprave Sombora, drvna masa koja bude dobijena posle seče, biće dodeljena socijalno ugroženim građanima na teritoriji grada Sombora.

Objavljeno u Somborske vesti

Gradsko veće je na 106. sednici, održanoj 27. februara 2018. godine, utvrdilo Predlog odluke o pravu prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini kojom se pravo prvenstva zakupa daje „DOO HOLLO COMPANY DOROSLOVO“. Predlog odluke, Gradsko veće je utvrdilo na osnovu Odluke koju je prethodno donela i lokalnoj samoupravi na realizaciju prosledila nadležna komisija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Predlog odluke razmotriće i konačnu odluku doneti odbornici na sednici Skupštine grada Sombora.

Veće je prihvatilo informaciju o dodeli 30 protivgradnih raketa Radarskom centru „Bajša“ radi opremanja 23 protivgradne stanice na teritoriji grada Sombora, te informaciju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti javnih komunalnih preduzeća čiji je osnivač Skupština grada Sombora za period januar-decembar 2017. godine.

Gradsko veće donelo je Rešenje kojim je dalo saglasnost na Odluku Nadzornog odbora JKP „Vodokanal“ kojom se cena vode u selima Aleksa Šantić, Doroslovo, Riđica, Svetozar Miletić i Stapar, utvrđuje u visini od 60 odsto u odnosu na redovnu cenu, odnosno u iznosu od 37,53 din/m3 za domaćinstva i 59,75 din./m3 za privredna društva, preduzetnike i ostale korisnike.

Dok se ne stvore uslovi za obračun i naknadu potrošnje merenja vodomerom, u selima Aleksa Šantić, Doroslovo, Riđica, Stanišić, Stapar, Telečka i Svetozar Miletić potrošnja vode utvrđivaće se paušalno i to 3m3 vode po članu domaćinstva, uz plaćanje naknade za održavanje vodovodnog priključka.

Novi obračun će se primenjivati od 1. marta 2018. godine.

Veće je prihvatilo i ponudu JKP „Zelenilo“ i dodelilo mu poslove na održavanju javne rasvete u gradu i selima. Vrednost navedenih radova procenjena je na iznos od 28,5 miliona dinara, o čemu će biti potpisan i ugovor.

Radi formiranja informatičkog odeljenja u Gimnaziji „Veljko Petrović“, Gradsko veće je odobrilo 690.000,00 dinara za nabavku opreme potrebne za verifikaciju informatičkog odeljenja i 320.000,00 dinara za refundiranje troškova roditeljima 20 učenika sa teritorije grada Sombora koji ostvare uspeh za upis u odeljenje, a koji se dodatno pripremaju za upis.

Grad će sa 3.000.000,00 dinara podržati projekat investicionog održavanja fasade OŠ „Nikola Tesla“, ukoliko projekat odobri Sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine AP Vojvodine, kod kojeg je škola konkurisala. Za navedeni projekat ukupno je potrebno 12.485.851,38 dinara.

Objavljeno u Somborske vesti

Tretmane suzbijanja odraslih komaraca u selima: Stanišić, Riđica, Svetozar Miletić i Aleksa Šantić, preduzeće „Oris“ vršiće u periodu od 16. do 20. juna 2017. godine.

Tretmani će se vršiti sa zemlje, predveče, danima kada budu povoljni meteorološki uslovi.

Za zaprašivanje će se koristiti preparat koji je štetan za pčele, te se pčelari mole da izmeste košnice sa lokacija na kojima će se vršiti tretmani. Mape sa lokacijama na kojima se vrše tretmani nalaze se na fejsbuk i internet stranici preduzeća „Oris“, na kojima se mogu pratiti najave i precizni termini zaprašivanja.

Informacije se mogu dobiti i putem telefona broj: 025/515 50 55.

Objavljeno u Somborske vesti

Predstavnici, sada već bivših, radnika AD „Aleksa Šantić“ u Aleksi Šantiću, sa članovima Socijalno-ekonomskog saveta Grada Sombora razgovorili su o problemima sa kojima se suočavaju posle otvaranja stečajnog postupka u nekadašnjem respektabilnom poljoprivrednom preduzeću.

Mile Juzbašić i Miroslav Radojčić predočili su članovima SES-a šta su preduzeli i šta bi još moglo da se preduzme u cilju realizacije socijalnog programa.

Socijalno-ekonomski savet je bio jedinstven u pružanju podrške radnicima AD „Aleksa Šantić“ u ostvarivanju njihovih radničkih prava nakon otvaranja stečajnog postupka.

SES je uputio poziv nadležnim organima lokalne samouprave da se, u skladu sa svojim ovlašćenjima, obrate nadležnim republičkim i pokrajinskim organima sa zahtevom da se iznađe adekvatno rešenje radi prevazilaženja problema radnika nastalih otvaranjem stečajnog postupka u AD „Aleksa Šantić“.

Osim navedenog, na sastanku SES-a formiran je kolegijum ovog savetodavnog tela koji bi se sastajao u situacijama koje nalažu hitno rešavanje pojedinih pitanja. Kolegijum čine: Miroslav Kovačić, ispred lokalne samouprave, Zoran Purić, ispred somborske organizacije Saveza samostalnih sindikata, Tomislav Bošnjak, kao predstavnik poslodavaca i Radoslav Prokić, predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta.

Na sastanku Socijalno-ekonomskog saveta ukazano je i na skorašnje održavanje Sajma zapošljavanja u Somboru i istaknuto da se čine veliki napori od lokalnog do republičkog nivoa kako bi se problem nezaposlenosti rešavao bržim tempom.

Tome sigurno, rečeno je na sastanku SES-a, doprinosi i Sajam zapošljavanja koji organizuje Nacionalna služba za zapošljavanje – Filijala Sombor, a koji će se u Somboru održati 07. aprila 2017. godine, u Sportskom centru „Soko“, u vremenu od 11.00 do 13.00 časova.

Objavljeno u Somborske vesti

Somborska Komisija za davanje u zakup državnog zemljišta na 30 godina na osnovu podnetih biznis planova radi punom parom. Dok veliki biznismeni očekuju da će njihovi planovi i investicije biti put do državne zemlje, mali poljoprivrednici kažu a će za 30 godina biti uništeni svi koji oni su živeli od državnog poljoprivrednog zemljišta.

Kompanija Agro plus u čijem sastavu je PP Klas iz Svetozar Miletića planira da izgradi elektranu na bio masu, da proširi farmu krava sa 500 na hiljadu grla i da toplom vodom zagreva staklenik na dva hektara.

Uz to planirana je i proizvodnja komposta za izvoz. Investicija je vredna oko 5 miliona evra i firmu besprekornog boniteta žele da podrže sve banke.

Miloš Komazec kaže da će projekat završiti bez obzira hoće li dobiti državnu zemlju, ali nije veliki optimista pa kaže " Kako idu stvari to će biti na našoj zemlji ili na zemlji koju ćemo uzeti u zakup od seljaka, kooperanata, jer sve informacije da će sržava dati samo 10 odsto toga bez obzira na kvalitet projekata i vrednost . Tu nije važno ni da li je vrednost 500 hiljada ni pet miliona, nego se konkuriše na volšeban naćin. Mi očekujemo da neće biti tako. Ako dodje, dobro došlo".

Jovan Keča, član komisije za davanje u zakup državnog zemljišta kaže za RTV" Na osnovu doadašnjih ponuda zainteresovani su za nekih 13.000 hektara zemlje.

Od toga ne mogu da dobiju sve. Sombor raspolaže sa 25 hiljada hektara koju daje u zakup. Od toga ide 30 posto po tom osnovu, a to je oko 7,500 hektara.

Ono što je interesantno ,mnogi žele da investiraju bio masu, što mislim da nije prioritet. Ali ima i onih koji žele da investiraju u genetski potencijal u stopčarstvu i mislim da treba da se udovolji tim zahtevima.

Za zemlju u Gakovu i Aleksa Šantiću zainteresovani su biznismeni iz Kule, Crvenke, Vrbasa. Mnogi su registrovali firme na teritoriji Sombora samo da bi došli do najbolje zemlje, kaže Danilo Krička poljoprivrednik iz Gakova i dodaje da sitnim paorima neće ostati ništa, jer veliki žele svu zemlju za seb e.

Danilo Krička kaže da sumnja u investitore "Koje su table radili u svom selu, pa nek im te table daju i za investicije, a ne tamo licitutju kako hoće, a ovde traže gakovačku i Šantićku zemlju kao investitori.

Po nama, ako to tako bude, nama neće ostati ništa. Sve što imamo moraćemo da rasprodamo. Doći će par ljudi koji će sve pokupiti na 30 godina i mi ćemo morati da se selimo odavde.

Mali paori kažu da će najvažnije biti kontrola realizacije investicija. Veliki samo žele zemlju, uz minimum zapošljavanja i to neko mora da kotroliše i ne dozvoli, kažu poljoprivrednici iz Gakova.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Gradonačelnica Dušanka Golubović sa saradnicima je posetila Aleksa Šantić. Gradonačelnica je istakla da je cilj posete, da se građani više informišu i upute na bolju saradnju sa javnim komunalnim preduzećima i javnim ustanovama, te da se otvoreno razgovara o problemima i da se utvrdi dinamika rešavanja problema.

„Uvek postoji mogućnost i način da se problemi rešavaju, jedan po jedan. Recite i kakvo je vaše viđenje pravca razvoja Šantića“, kazala je Golubović, na početku sastanka sa predstavnicima Saveta MZ „Aleksa Šantić“, radnicima JKP „Prostor, poljočuvarima i drugim meštanima.

Na sastanku u Šantiću bili su i zamenik gradonačelnice Antonio Ratković, članovi Gradskog veća: za oblast komunalne delatnosti i investicija Miroslav Kovačić, za oblast poljoprivrede i zaštite životne sredine Darko Radulović, Antonija Nađ Kosanović, za oblast sporta, dece i omladine.
Sastanku su prisustvovali i načelnici Odeljenja za poljoprivredu, Odeljenja inspekcije i komunalne policije, Odeljenja za komunalne delatnosti i drugih službi, te direktori javnih komunalnih preduzeća.
Predsednik Saveta MZ Aleksandar Đorđević kao gorući problem naveo je vodosnabdevanje i to kako sa aspekta kvaliteta, tako i sa aspekta kvantiteta vode.

Prema Đorđevićevim rečima u Šantiću je u funkciji jedan bunar, voda ne zadovoljava zdravstvene standarde, te se građani vodom snabdevaju iz cisterne.

„Upoznati smo sa planovima Grada u vezi vodosnabdevanja i svesni da se problem ne može brzo rešiti, ali moramo imati neko prelazno rešenje“, kazao je Đorđević.

Jasmina Bobić, v.d. direktora JKP „Vodokanal“ je objasnila da se radi sve kako bi se vodosnabdevanje u Šantiću rešilo.

„Buster stanica i posebni cevovod od Svetozara Miletića do A. Šantića su preduslovi. Imamo projektnu dokumentaciju za cevovod, buster stanica je rešena i imamo velike mogućnosti da rešavamo problem vodosnabdevanja. O roku ne mogu da govorim, a ono što sada možemo da uradimo to je zamena nekih vodovodnih instalacija, a u toku godine počeće zamena vodomera“, navela je direktorka „Vodokanala“.
Direktori Javnih komunalnih preduzeća „Prostor“ i „Čistoća“, kao i predstavnici MZ u Šantiću su naveli da nema problema u obavljanju poslova.

Nikola Pajić, direktor JKP „Čistoća“ je naveo da se otpad iz Šantića iznosi od 2015. godine, te da u mestu postoji mobilna blagajna gde građani mogu platiti usluge iznošenja smeća, kao i da 93 odsto građana uredno izmiruje račune za odvoženje smeća.

Sekretar MZ, Milan Tomić naveo je i problem izdvojenog naselja „9. maj“ do kojeg je put u izuzetno lošem stanju, prevoz ne postoji i ljudima je teško da dođu do lekara. Tomić je naveo i da je izvoženje repe kroz selo akutan problem već godinama. Prema njegovim rečima pretovareni kamioni su potpuno oštetili rubne ulice u selu, zidovi na kućama su ispucali, pucaju i vodovodne cevi, a ove godine pod repom će biti oko 1.500 hektara i problemi će biti još veći.

Zamenik gradonačelnice Ratković je naveo da je lokalna samouprava preduzela mere kako bi kontrolisala kamione sa repom, potrebno je samo da se mapiraju putevi i da se napravi prostor za zaustavljanje.
Član Saveta Novica Blagojević je istakao da je A. Šantić jedno od najmlađih sela na teritoriji Grada, da je u selu sve rađeno planski zahvaljujući nekadašnjem kombinatu.

„Kombinata nema i sve je postalo problem, a najveći je kako pokrenuti život na selu i zadržati omladinu“, kazao je Blagojević.

O poljoprivrednoj proizvodnji kao potencijalu govorili su Radulović, član Gradskog veća za poljoprivredu i Vladimir Katanić, načelnik Odeljenja za poljoprivredu.

Navedeni su drugi problemi, a rečeno je da u selu postoji folklor i nekoliko udruženja, koja nemaju gde da se okupljaju jer Šantić nema dom kulture.

Gradonačelnica je navela koja su očekivanja kada je otvaranje novih radnih mesta u pitanju i ukazala na postojanje Lokalne akcione grupe koja je i osnovana kao udruženje koje bi trebalo da pospeši razvoj ruralnih sredina i pozvala meštane da se uključe u rad LAG-a.

Gradonačelnica je sa saradnicima posetila seosku crkvu, ambulantu, osnovnu školu, vrtić, sportski centar i rukovodstvo „Agrisera“ d.o.o. koje u ataru Šantića poseduje plantažu i rasadnik lešnika. Tom prilikom rukovodstvo „Agrisera“ je izrazilo spremnost da učestvuje u rešavanju pitanja vodosnabdevanja jer, kako su rekli, žele da sarađuju, kako sa Gradom, tako i sa Mesnom zajednicom „Aleksa Šantić“.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 02 februar 2017 00:00

"Aleksa Šantić" na korak do stečaja

Poljoprivredno preduzeće "Aleksa Šantić" u Aleksi Šantiću na korak je do stečaja.

Ročište je zakazano za 13. februar i ukoliko stečaj tada bude otvoren, oko stotinu radnika će ostati bez otpremnina, koje treba da im isplati država.

Prošlog leta organizovali su protest tražeći da im se omogući da dug za korišćenje državne zemlje plate na rate. Međutim, nije im uvažen zahtev, a letina im je prinudno skinuta sa njiva.

Odloženo je i objavljivanje oglasa o prodaji, iako je, kažu, za njih bilo kupaca.

"Skinuta je letina u vrednosti više od 900.000 evra. Posle toga smo izgubili ceo fond državnog poljoprivrednog zemljišta, koji je na licitacijama u septembru bukvalno podeljen privatnim licima, njima dvojici, trojici ili četvorici, koji ne zapošljavaju više od 10 zaposlenih, svi zajedno", ističe Aleksandar Đorđević, direktor "Alekse Šantića".

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Nakon višegodišnjeg sudskog procesa, zgrada bezdanskog pozorišta pripala je na kraju privatniku koji ju je dobio tokom kupovine tamošnjeg poljoprivrednog preduzeća u procesu privatizacije, ali se meštani i dalje nadaju da će ona jednog dana biti vraćena selu.

Grad Sombor središte je Zapadnobačkog okruga u kom živi oko 90.000 stanovnika, polovina njih živi u samom gradu, a polovina u 15 sela koja su u sastavu opštine.

U tim selima nekada su postojali domovi kulture, bioskopi, bazeni, a većina njih građena je sredstvima samodoprinosa. Gradili su ih zajedno meštani sela uz pomoć poljoprivrednih kombinata i zadruga koje su postojale u svakom selu.

A kako je nekada sve bilo društvena svojina nije bilo važno i nije se vodilo računa o tome na koga je uknjiženo sve ono što je građeno za opšte dobro. A onda se desila privatizacija i onda to jeste bio problem, jer su kupci, paradoks je, sa preduzećima kupovali i bezene, pozorišta, pa čak i jedan dvorac.

Meštani Bezdana se i dalje nadaju da će povratiti svoje pozorište

Bezdanci su ostali bez pozorišta jer je malo kome palo na pamet da je zgrada uknjižena na Poljoprivredne preduzeće "Bezdan", što u vreme društvene svojine nije bilo neobično. Kada je u vreme privatizacije društveno-poljoprivredno preduzeće prešlo u akcionarsko društvo, u sastav te imovine ušla je i zgrada pozorišta, pa je kupac većinskog paketa akcija kupio i zgradu od nekoliko hiljada kvadratnih metara.

U međuvremenu pokrenut je sudski spor. U sudskom sporu Bezdanci su pokušavali da dokažu da je zgrada pozorišta bila formalno vlasništvo poljoprivrednog preduzeća, da su meštani zemlju dobili od Skupštine grada, a u gradnji su učestvovali stanovnici sela. Ipak taj spor je na kraju izgubljen i zgrada je pripala kupcu - Petru Matijeviću.

Ištvan Foki, predsednik Kulturno-umetničkog društva "Petefi Šandor" iz Bezdana kaže da je zgrada novog pozorišta otvorena početkom 80-tih godina prošlog veka, i podseća da je nakon požara novo pozorište gradilo celo selo.

- Niko nije vodio računa da se ta imovina upiše kao vlasništvo mesne zejdnice, jer niko nije razmišljao u ono vreme o tome da će se desiti privatizacija. Posle privatitacije tužili su novog vlasnika, ali na poslednjem sporu nije se pojavila ni jedna strana i pozorište je dobio vlasnik kombinata. Mi se ipak nadamo da će to biti vraćeno selu. Tvrdimo da je to naše - kaže Foki.

Ištvan Foki dodaje da im novi vlasnik dozvoljava da koriste pozorište, ali je problem što se zgrada ne održava, što nema grejanja. Kulturno-umetničko društvo, pošto nije formalni vlasnik, ne može na konkursima da obzebedi nikakva sredstva ni za tekuće ni investiciono održavanje zgrade.

- Ništa konkretno nije preduzeto, niko nije sa tim čovekom seo da razgovara. Pozorišne aktivnosti se obično završe u oktobru i do aprila ne možemo ništa da radimo, a zgrada pozorišta stoji neiskorišćena i propada - kaže Foki.

Propada i čuveni Fernbahov dvorac

Slična situacija desila se i u Aleksa Šantiću. I u tom selu tamošnje poljoprivredno preduzeće bilo je formalni vlasnik nekoliko objekata koje je zapravo koristilo celo selo. To su dva bunara i bazen. I oni su u toku privatizacije postali privatno vlasništvo. I ne samo to, u privatne ruke otišao je i nekadašnji Fernbahov dvorac. Novi vlasnik stavio je ovu imovinu pod hipoteku.

Decenijama je Poljoprivredno preduzeće "Aleksa Šantić" bilo vlasnik rekreacionog centra sa bazenom i dva seoska bunara. Kada se približila privatizacija, postalo je jasno da će kupac kombinata dobiti i tu imovinu. Da bi se to izbeglo pokrenuta je procedura za njeno izuzimanje.

Iako je to u slučaju "Alekse Šantića" urađeno četiri godine pre privatizacije, za tromu upravu preduzeća i državnu administraciju bio je to kratak rok. Doduše, Agencija za privatizaciju dala je saglasnost za prenos vlasništva sa poljoprivrednog preduzeća na državu, ali privatizacija je došla pre nego što je urađen prenos vlasništva u katastru.

Na akuciji je tako uz silose, mehanizaciju i zemlju prodato i ono što bi trebalo da koristi celo selo - bazen i bunari i pride dvorac pod zaštitom države. Dalji sled događaja bio je poznat - novi vlasnik stavlja svu imovinu pod hipoteku.

Sekretar Mesne zajednice "Aleksa Šantić" Milan Tomić kaže da hipoteke i dalje nisu skinute.

- Hipoteke su na bazenu i zbog toga ništa nismo mogli da uradimo da bi vlasništvo preneli na mesnu zajednicu. Što se tiče dvorca dolazili su razni, ali se ništa nije uradilo - kaže Tomić.

Fernbehov dvorac spomenik je kulture pod zaštitom, ali kako njegov status nije razrešen može se destiti da on ponovo bude prodat, jer je mogući sled događaja stečaj poljoprivrednog preduzeća, koje je sada u vlasništvu države. To bi značilo prodaju imovine iz stečaja, pa i bazena i dvorca.

Ovo su somborski primeri kako je u jeku sveopšte privatizacije u privatne ruke zakonski prelazilo i ono što se koristilo kao opšte dobro. I ne bi se tu mogli kriviti oni koji su tu imovinu kupili, već oni koji se je prodavali.

Prodavalo se po svaku cenu ne vodeći se pre toga računa da se pre prodaje ipak mora odvojiti imovina koja je u fukciji zadovoljavanja nekih opštih potreba. Tim pre što su svoj novac i rad u to ulagali i stanovnici tih sela.

Piše: Zlata Vasiljević, Autor: Mreža 21

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 21 septembar 2016 00:00

Počela licitacija zemljišta u Somboru

Licitacija oko 20.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini počela je pokušajem lokalnih funkcionera da se ponovo izuzme iz licitacije zemljište u "Aleksa Šantiću", kaže za RTV Vladimir Skrobonja, poljoprivrednik iz Gakova koji tvrdi da je licitacija prošla samo zahvaljujući pritisku grupe poljoprivrednika koji su se juče okupili u zgradi Županije.

U lokalnoj samoupravi nam je rečeno da nije bilo pokušaja izuzimanja zemljišta, ali nismo dobili informaciju kolika je prosečna izlicitirana cena za zemljište u "Aleksa Šantiću", već nam je rečeno da će to biti učinjeno kada budu završene sve licitacije.

U petak treba da bude održana licitacija državnog zemljišta u Gakovu, koje već godinama rade tajkuni koji duguju državi milione evra, kaže Skrobonja.

"Nećemo dozvoliti da ovo zemljište ponovo dođe u njihove ruke, već tražimo da se zna ko ga je zakupio i po kojoj ceni", navodi Skrobonja.

Poljoprivrednici iz Gakova su pozvali nadležne i medije da prisustvuju licitaciji koja počinje u 9 sati.

Ovo je prvi put posle dve godine da se u Somboru održava licitacija državne zemlje.

Uzurpatori državnih oranica su u tom periodu oštetili budžet za više od milion evra, ali do sada nije pokrenut ni jedan krivični postupak protiv onih koji su radili zemljište suprotno zakonu.

Procenjuje se da je sa 4000 hektara državnih oranica u Gakovu u periodu od 2009. do danas sa državne zemlje skinut usev vredan više od 10 miliona evra, dok je država ostala uskraćena za zakup vredan najmanje pet miliona evra. Zbog čega državni organi ne govore o ovom problemu nismo dobili odgovor, iako smo ga više puta tražili.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Akcionarsko društvo Aleksa Šantić iz istoimenog sela kod Sombora posle dve neuspele prodaje 70 odsto kapitala u vlasništvu države, nalazi se pred stečajem, dok bezuspešno čeka da Ministarstvo privrede raspiše novu licitaciju, piše danas Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Prema navodima tog centra, račun preduzeća blokiran je već deset meseci zbog nagomilanih dugova a vrednost kapitala pala je na manje od 300.000 evra iako je pre dve godine iznosila 5,73 miliona evra.

Dodaje se da veliki deo krivice za novonastalu situaciju snose država i Ministarstvo privrede, "koji su nezakonitim probijanjem rokova, odugovlačenjem i lošim vođenjem prodaje kapitala, doveli preduzeće u skoro bezizlaznu poziciju".

"To znači da će budući kupac, ako novi poziv za prodaju i bude objavljen i ako Ministarstvo privrede, prema logičnom sledu odredi cenu od trećine vrednosti kapitala, moći da kupi 70 odsto akcija u nekadašnjem poljoprivrednom gigantu za manje od 100.000 evra. Ali, da bi nastavio sa radom, potencijalni investitor će morati da isplati bar još najmanje 441 milion dinara, koliko iznosi trenutna blokada računa AD Aleksa Šantić", naveo je VOICE.

Prošlogodišnja odluka Ministarstva privrede da odvojeno proda 700 hektara zemlje u vlasništvu AD Aleksa Šantić italijanskom Fereru za zasad lešnika, ocenjenja je u javnosti kao primer uspešne privatizacije.

"Pokazalo se da je u pitanju bila samo rasprodaja zemlje, dok je prava privatizacija kombinata, koja je usledila, doživela potpuni fijasko", ocenio je VOICE i dodajući da treća licitacija za privatizaciju preduzeća, koja je bila najavljena za 18. april ove godine, nikada nije raspisana.

Svi računi preduzeća blokirani su od 5. novembra 2015, odnosno nakon isteka roka za zaštitu od poverilaca. Onemogućeno je svakodnevno poslovanje preduzeća, a 108 zaposlenih prima platu preko računa kooperantske firme.

Opštinske vlasti u Somboru su najavile da će skinuti letinu sa 3.000 hektara državne zemlje koju AD Aleksa Šantić bespravno koristi i za koju nije platio zakup.

"Ukoliko treće licitacije uskoro ne bude, stečaj je neizbežan, a to bi značilo i kraj svake mogućnosti da mali akcionari, odnosno oni koji su podigli kombinat i razvijali ga generacijama, dobiju i dinar od privatizacije", naveo je VOICE.

Predsednik Udruženja malih akcionara AD Aleksa Šantić Mirko Vidović kazao je za VOICE da će to udruženje u septembru podneti tužbu protiv Ministarstva privrede koje je odbilo njihov predlog za poravnanje.

Vlada Srbije je u septembru 2015. donela Zaključak kojim se državni poverioci obavezuju da otpišu dugove zaključno sa 31. decembrom poslednje poslovne godine, ako se u postupku privatizacije proda kapital preduzeća, što bi bio dobar podstrek za budućeg kupca.

Međutim, za kupovinu 70 odsto akcija u vrednosti od oko 802.400 evra nije bilo zainteresovanih. I drugi pokušaj prodaje, za 50 odsto vrednosti, to jest za 401.000 evra, u decembru 2015. godine, propao je jer se nije prijavio nijedan ponuđač, iako je, kako tvrde u preduzeću, postojao zainteresovan kupac.

Izvor: Beta

Objavljeno u Somborske vesti

Marija Butorac iz Aleksa Šantića je mlada žena obolela od raka dojke, operisana je, prima hemioterapiju, očekuje zračenje.

Učlanila se u udruženje pacijenata u Društvu za borbu protiv raka u Somboru.

Poslušajte njeno iskustvo sa bolesti na madjarskom jeziku, u radio emisiji MOZAIK,emitovanoj 28.07.2016, Radio Novi Sad.

Objavljeno u Somborske vesti

Radnici poljoprivrednog preduzeća "Aleksa Šantić"iz Aleksa Šantića danas su ispred sedišta lokalne vlasti u Somboru organizovali protest nezadovoljni što je skupština grada donela odluku da dug za zakup državne od oko 680.000 evra naplati u letini i to odmah po skidanju useva.  

Radnici Poljoprivrednog preduzeća "Aleksa Šantić"protest su organizovali nakon nekoliko neuspešnih pokušaja da razgovoraju sa predstavnicima vlasti u Somboru kako bi se dogovorili da dug za zakup plate u ratama.

"Mi smo zasnovali proizvodnju na 3.000 hektara. Ovih dana smo dobili od lokalne samouprave obaveštenje da smo dužni da isporučimo žito. Zanači ne pare, nego robu u vrednosti od 685.000 evra. Bili smo na pregovorima, ponudili smo im neka naša rešenja, ali oni se očigledno ne slažu sa tim", kaže Aleksandar Petković, predsednik Samostalnog sindikata u tom preduzeću.

"Poslali smo im predlog, ali niko nije odgovorio. Zatim smo predlog i korigovali i dali bolju ponudu. Međutim nikakav odgovor nismo dobili", kaže Ljiljana Matković, članica IO Samostalnog sindikata u "Aleksa Šantiću".

Odgovora nema, ali su danas tokom protesta predstavnici sindikata razgovarali sa gradonačelnicom Dušankom Golubović koja je obećala da će lokana samouprava uraditi sve što je u njenoj nadležnosti. A dali to znači da će dug biti plaćen na rate?

"O tome će konačnu odluku doneti Ministarstvo poljoprivrede koje daje saglasnost na sve ono što lokalna samouprava radi kada je u pitanju zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Uvažavajući situaciju u tom preduzeću mi ćemo svoje obrazloženje za takav predlog dostaviti nadležnom Ministarstvu", kaže gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Nakon obećanja gradonačelnice radnici su se razišli.

U Poljoprivrednom preduzeću "Aleksa Šantić "ima oko 140 stalnih i privremeno zaposlenih radnika. Nakon što je prodato 700 hektara njihove zemmlje ostali su bez oranica i jedino što obrađuju je oko 3.000 hektara državnih njiva. Dosadašnji pokušaji privatizacije nisu uspeli, pa radnici strahuju za opstanak preduzeća i svoja radna mesta.

Izvor: RTV (Zlata Vasiljević)

 

Objavljeno u Somborske vesti

 

Skupština grada Sombora je na sednici održanoj 23. juna 2016. godine donela problematičnu odluku da se naknada za korišćenje državnog zemljišta bez pravnog osnova naplati otimanjem letine sa njiva. Protiv takve odluke jedino je glasao odbornik  Nove stranke.

Dva su razloga za takav stav Nove stranke. Gradska vlast je uvela bezakonje i kriminal u raspodelu državnog zemljišta i sada pokušava na isti način da pobegne od nesumnjive krivične odgovornosti, posežući za protivpravnim načinom naplate štete koju su pretrpeli građani Sombora. Odlukom nije definisan sistem kontrole same naplate u poljoprivrednim proizvodima i to je nova prilika za naprednjačku vlast da podeli profit sa svojim tajkunima. Drugi razlog je nekorektan odnos prema PP "Aleksa Šantić", za čiju su tragičnu sudbinu krive sve dosadašnje vlasti pa i ova naprednjačka.  PP "Aleksa Šantić", za razliku od prijatelja SNS koji su bez ikakvog osnova zauzeli državno zemljište,  obrađuje oko 2800 hektara državne zemlje na osnovu ugovora čije je važenje isteklo, ali se na taj način prehranjuje 180 porodica zaposlenih u ovom preduzeću. Ovom odlukom SNS vlast oblači kožne kapute i kreće u otimanje letine i čupanje brkova ljudima za čiju su sudbinu i sami odgovorni. 

Gradski odbor Nove stranke Sombor se zalaže za naplatu naknade za korišćenje zemljišta jer je to novac građana Sombora, ali se to mora uraditi na jasan, transparentan i zakonit način. Somborska vlast je ogrezla u kriminalu i odlukom koja ne definiše ko će, kako i koliko skidati letine, samo nastavlja svoje protivzakonite aktivnosti, a gubitnici će ponovo bili građani Sombora i zaposleni u PP "Aleksa Šantić".  Nova stranka je bila protiv nejasne odluke koja u startu generiše kriminal i korupciju, a tako će delovati i ubuduće zastupajući isključivo interes građana.

Objavljeno u Politika

U okviru Projekta „Podrška poboljšavanju uslova života prisilnih migranata i zatvaranja kolektivnih centara“ članovima šest porodica iz Alekse Šantića, svečano su uručeni ključevi montažnih kuća. Ključeve i ugovore o korišćenju kuća korisnicima je uručio Saša Todorović, gradonačelnik Sombora, koji se tom prilikom zahvalio predstavnicima Delegacije Evropske unije u Srbiji, čijim sredstvima su izgrađene i opremljene  kuće.

- Zahvaljujem se i Komesarijatu za izbeglice i UNHCR-u, zbog čije stručne podrške i zalaganja smo danas ovde. Lokalna uprava i grad Sombor su uvek nastojali da reše ključna životna pitanja naših sugrađana i to će i dalje činiti, naročito kada se radi ouručenje problemima izbeglih i interno raseljenih lica. Porodicama koje danas dobijaju kuće poželeo bih da u njima uživaju, da stvaraju nove uspomene i da budu sigurni u to da su bili i da će uvek ostati ravnopravni članovi lokalne zajednice – kazao je gradonačelnik Todovorić.

Porodica Miroslava Domazeta  je 1995. godine izbegla iz Hrvatske i tokom prethodnih dvadeset godina selila se iz jednog kolektivnog centra u drugi, a bili su i podstanari. U Aleksi Šantiću, napokon, dobijaju dom u kojem  će moći da grade budućnost za svoje dve kćerke.

Svečanom uručenju ključeva, 22. decembra,  prisustovavao je i Nikolas Bizel, šef Operacija Delegacije Evropske unije u Srbiji.

- Veliko mi je zadovoljstvo što sam danas ovde, u Aleksi Šantiću. Povod koji nas je okupio je od velikog značaja kako za nas koji sprovodimo Projekat „Podrške unapređenja životnih uslova prisilnih migranata i zatvaranja kolektivnih centara“, tako i za šest spoljaporodica, kojima smo  uručili ključeve novih kuća u kojima ćeunutra započeti novi period u životu. Ukupna podrška Evropske unije iznosi 2,5 miliona evra, koji su namenjeni za sprovođenje projekta na teritoriji cele Srbije, od čega smo za kuće u Aleksa Šantiću utrošili 105 hiljada evra. Naši partneri u realizaciji ovog projekta su UNHCR, Komesarijat za izbeglice i nevladina organizacija „Vizija“. Sa lokalnom samoupravom smo imali odličnu saradnju prilikom izgradnje i opremanja ovih objekata i sa pravom mogu reći da je današnji dan prekretnica u životu ovih šest porodica. Zadovoljstvo je videti vaša srećna lica i znati da smo našim aktivnostima rešili nečije životno pitanje – rekao je Bizel.

U KOLEKTIVNIM CENTRIMA U SRBIJI  642 OSOBE

- Srbija je bliže konačnom rešavanju pitanja trajnog smeštaja izbeglica i interno raseljenih lica. Imali smo 388 kolektivnih centara sa skoro 27 hiljada ljudi.  Danas je na teritoriji Srbije preostalo devet centara sa 642 osobe. Svakog dana radimo na tome da i tih devet kolektivnih centara zatvorimo,  a ljudima koji u njima žive ponudimo najbolje moguće uslove – kazao je Nikolas Bizel.

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 18 decembar 2015 07:24

Ponovo oglašena prodaja "Alekse Šantića"

Agencija za privatizaciju danas je ponovo oglasila prodaju 70 odsto kapitala poljoprivrednog preduzeća "Aleksa Šantić" iz istoimenog mesta kog Sombora, po početnoj ceni od oko 400.000 evra.

Otvaranje ponuda je 20. januara 2016. godine.

Prethodni tender, na kojem je početna cena bila 802.000 evra, proglašen je neuspešnim jer nije stigla nijedna ponuda.

Preduzeće "Aleksa Šantića" ima 179 zaposlenih, a u njegovom vlasništvu su dve farme svinja, silos, skladište, mešaona stočne hrane, sušara.

Deo deo imovine tog preduzeća prodat je aprila ove godine, za oko osam miliona evra, firmi Agriser u vlasništvu italijanskog sistema Ferero. Kupac se obavezao na preuzimanje 50 radnika kao i na investiciono ulaganje u zasade lešnika na oko 700 hektara.

Objavljeno u Somborske vesti

 

Započeli su radovi na sanaciji udarnih rupa i oštećenja na atarskim putevima na teritoriji grada Sombora. Radovi se sprovode na deonici Pista Gakovo dugoj jedan kilometar, nakon čega će se vršiti popravka asfalta u dužini od pet kilometara na deonici Aleksa Šantić – „9. maj“.

Vrednost radova koje izvodi preduzeće „Vojput“ AD Subotica iznosi 2.200.000,00 dinara. Radove suobilazak obišli Zoran Miler, član Gradskog veća grada Sombora za oblast poljoprivrede, razvoja sela i zaštitne životne sredine, Slobodan Kosanović, načelnik Odeljenja za poljoprivredu i ruralni razvoj i Predrag Kucurski, samostalni stručni saradnik za poslove finansija u Odeljenju za poljoprivredu i ruralni razvoj.

Pored toga, u toku je izrada projektne dokumentacije za presvlačenje asfaltom  celokupne deonice Aleksa Šantić – „9. maj“ .

Objavljeno u Somborske vesti

Gradsko veće je, na 81. sednici, prihvatilo informaciju o predstojećem stepenu privatizacije, odnosno promene vlasništva kapitala i imovine pravnih lica koja posluju društvenim i javnim kapitalom na teritoriji grada Sombora. Takvih pravnih lica na teritoriji grada je šest i to su: AD „Aleksa Šantić“, AD „Graničar“ Gakovo, „Betonjerka“ ad, DP „Boreli“, „Severtrans“ a.d. i „Zastava specijalni automobili“ d.o.o. Navedena informacija biće razmatrana i na sednici Skupštine grada Sombora.

Članovi Gradskog veća  dali su saglasnost i na izmene i dopune Statuta Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ u kojima se konstatuje da se broj izdvojenih odeljenja PU „Vera Gucunja“ uvećava za jedan i to za objekat Đanić u ulici XII Vojvođanske udarne brigade br. 41. Zbog navedene promene prihvaćene su i izmene koje se odnose broj članova saveta roditelja kojeg čine predstavnici roditelja iz svakog objekta PU. I o ovim dopunama i izmenama izjasniće se i odbornici Skupštine grada Sombora.

Na  81. sednici,  održanoj 1. decembra 2015. godine, Gradsko veće je prihvatilo informaciju Komisije za izradu i implementaciju Lokalnog akcionog plana (LAP) za zapošljavanje i dodelilo subvencije nezaposlenima za samozapošljavanje i poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta.

S obzirom da je na javni poziv za oba programa stiglo više zahteva u odnosu na finansijski opredeljena sredstva za njihovu realizaciju, Gradsko veće je iznašlo način da opredeljena sredstva, u iznosu od 7.000.000.00 dinara, preusmeravanjem određenih budžetskih stavki uveća za  dodatnih 1.100.000,00 dinara. Time je omogućeno samozapošljavanje 42 nezaposlena lica, a poslodavcima je omogućeno da otvore 13 novih radnih mesta.

Članovi Veća prihvatili su zahtev Poljoprivredne stručne službe Sombor i dali na korišćenje, bez plaćanja naknade,  poljoprivredno zemljište u javnoj svojini grada Sombora za poljoprivrednu proizvodnju u proizvodnoj 2015/16. godini. PSS Sombor je na korišćenje dato zemljište u ukupnoj  površini od 28,6 hektara.

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 04 septembar 2015 12:44

Komisija ispituje Ferero i Aleksu Šantića

Komisija za zaštitu konkurencije Srbije objavila je danas da je pokrenula postupak ispitivanja koncentracije koja je nastala kada je firma Agriser, u vlasništvu Ferera, preuzelo poljoprivredno preduzeće "Aleksa Šantić".  

Kako se navodi u zaključku koji je objavljen na sajtu te komisije (kzk.gov.rs), po službenoj dužnosti je pokrenut postupak ispitivanja te koncentracije koja je sprovedena iako nije odobrena u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije.

Komisija je postupak pokrenula jer je utvdila da je vlasnik Agrisera, kompanija Ferero trejding iz Luksemburga, u obračunskoj godini koja prethodi godini sprovođenja koncentracije koja se isputuje (2014. godini), na svetskom tržištu i tržištu Srbije ostvarila ukupne prihode koji, prema Zakona o zaštiti konkurencije, nadmašuju propisane uslove za postojanje obaveze prijave koncentracije.

Precizira se da je Ferero, koji je proizvođač poznatih svetskih prehrambenih brendova "kinder", "ferero" (Ferrero), "nutela (Nutella), na svetskom tržištu u 2014. godini ostvario prihod veći od 100 miliona evra, a na tržštu Srbije prihod veći od 10 miliona evra, ostvaren prodajom proizvoda preko distributera.

Kompanija Ferero kupila je u aprilu ove godine imovinu poljoprivrednog preduzeća "Aleksa Šantić" za 7,95 miliona evra. Reč je o poljoprivrednom zemljištu ukupne površina 699,5 hektara sa pratećim objektima, a kupac je formalno kompanija Agriser iz Beograda, čiji je Ferero vlasnik.

Kompanija Agriser bila je jedini učesnik na licitaciji za imovinu preduzeća iz mesta Aleksa Šantić, kod Sombora, i zemljište je prodato po početnoj ceni. Kako je tada objavljeno, Agriser je ponudio da u naredne dve godine investira u zasad lešnika na svih oko 700 hektara.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Drugi pišu

Čarna Petričević, zaštitnik građana Sombora, boraviće u subotu, 15. avgusta u prostorijama Mesne zajednice Aleksa Šantić u vremenu od 9 do 12 sati, gde će razgovarati sa građanima o njihovim problemima i načinima njihovog rešavanja. Pored toga, građani će imati priliku da se informišu o ulozi i značaju institucije zaštitnika građana.

Za zaštitnika građana Čarna Petričević je izabrana 30. januara 2015. godine, na 26. sednici Skupštine grada Sombora i to na mandatni period od pet godina. Zaštitnik građana ima prostorije u Gradskoj upravi grada Sombora (zgrada Županija), Trg cara Uroša broj 1, Sombor, prizemlje, soba broj 18, a vreme prijema građana je od 8 do 14 sati, svakog radnog dana. 

Prema Odluci o zaštitniku građana Sombora - zaštitnik građana štiti prava građana i građanki i pravnih lica od nezakonitog i nepravilnog rada organa uprave i javnih službi grada, kada su povređeni propisi grada.

Objavljeno u Somborske vesti

Udruženje malih akcionara Poljoprivrednog kombinata "Aleksa Šantić" iz istoimenog mesta u Vojvodini izrazili su nezadovoljstvo što je država bez njihove saglasnosti prodala imovinu preduzeća italijanskom "Fereru" i zatražili da se ispita poslovanje preduzeća, od prve neuspešne privatizacije 2007. godine do danas.

Akcionari su u izjavama za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) najavili i tužbe protiv svih odgovornih za "ekspresnu propast" tog, nekad veoma uspešnog poljoprivrednog kombinata.

Oni državu, odnosno Agenciju za privatizaciju, kao i rukovodstvo preduzeća, smatraju odgovornim zbog toga što su, kako su kazali, nepostupanjem i ignorisanjem pljačke imovine prilikom prve, neuspele privatizacije, kao i nedomaćinskim gazdovanjem nakon toga, doveli ; kombinat ; u situaciju da duguje oko 2,4 milijarde dinara.

Mali akcionari su vlasnici 30 odsto akcija "Alekse Šantića" i potpuno su izostavljeni iz druge privatizacije.

Oni su ocenili da je prodat najvredniji deo kombinata, i da to ujedno znači kraj "Alekse Šantića" i njihove nade da će naplatiti svoj deo.

"Mali akcionari su izgradili ovo preduzeće. Generacije su stvarale viškove od kojih je kupovana imovina. Mi samo tražimo svoj deo. Država koja je najodogovornija za ovaj dug će se naplatiti, a mi koji smo život ostavili u kombinatu ne dobijamo ništa", rekao je za VOICE Mirko Vidović, predsednik Udruženja malih akcionara, koje okuplja više od 500 od ukupno 822 akcionara.

Oni su od rukovodstva "Alekse Šantića" zatražili da im dostave sve ugovore sa bankama i poveriocima, procenu imovine, kao i Statut i Odluke o prodaji preduzeća, ali njihov zahtev nije uvažen.

Najavili su da neće odustati od namere da saznaju kako je nekada uspešno preduzeće, za samo sedam godina, napravilo dug od 20 miliona evra, odnosno, skoro tri miliona godišnje.

Društveno poljoprivredno preduzeće "Aleksa Šantić" na javnoj aukciji u Novom Sadu 2007. godine, u ime konzorcijuma kupila je Višnja Jerković, kćerka Mileta Jerkovića, zaštićenog svedoka u "slučaju Šarić" i aktera više od 10 poništenih privatizacija.

Pred prodaju 2007. godine preduzeće je obrađivalo oko 6.000 hektara zemlje, zapošljavalo 340 radnika, imalo je oko 30.000 tovnih svinja i 3.000 krava muzara, a svakog jutra iz kombinata je izlazilo 1.200 litara mleka za prodaju.

Milorad Inić, jedan od malih akcionara koji je proveo čitav radni vek u "Aleksi Šantiću", rekao je da je godinu i po dana posle prve privatizacije od svega toga ostali samo hipoteke i dugovi.

Ugovor o kupovini "Alekse Šantića" sa Višnjom Jerković raskinut je 9. februara 2009. jer nije platila drugu ratu, nije poštovala socijalni program, kao ni klauzule o poštovanju kontinuiteta poslovanja i raspolaganja imovinom.

Preduzeću su ostali hipoteke i dugovi. Nakon raskinute privatizacije, 70 odsto akcija prešlo je u vlasništvo Akcijskog fonda, odnosno, kasnije, Agencije za privatizaciju, dok su 30 odsto zadržali mali akcionari.

Od 29. januara 2014. godine, na osnovu optužnog predloga Osnovnog javnog tužilaštva u Somboru, vodi se krivični postupak protiv Višnje Jerković, zbog pribavljanje nezakonite imovinske koristi za vreme dok je vodila "Aleksu Šantić".

Nenad Ilić iz Udruženja "Obruč" ocenio je da je država nelegalno prodala tuđu, odnosno zadružnu imovinu.

izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Projekat „Podrška poboljšanju uslova života prisilnih imigranata i zatvaranje kolektivnih centara“, koji finansira Delegacija evropske unije, a sprovode UNHCR i organizacija Vizija realizovaće se u Aleksi Šantiću.

Projektom je planirana izgradnja šest montažnih kuća i to pet za izbegla lica iz neformalnog kolektivnog centra u Aleksi Šantiću, a jedna montažna kuća namenjena je  za socijalno ugroženu porodicu iz ovog mesta.

Grad je za izgradnju kuća ustupio placeve koji su u vlasništvu lokalne samouprave.

Prošle nedelje (8.maja) placeve su razgledali predstavnici oraganizacije Vizija - inženjer Tonček Tomić (zadužen za realizaciju projekta počev od raspisivanja tendera, izbora izvođača, do finalne ugradnje, opremanja i organizacije prijema objekta) i Zdravka Damjanić, menadžer projekta.

Predstavnici Vizije bili su zadovoljni zatečenim stanjem na terenu i najavili potpisivanje Ugovora o saradnji, kako bi se što pre krenulo u realizaciju projekta.

Sa predstavnicima Vizije, o projektu su razgovarali i predsednik Skupštine grada Sombora Borislav Staničkov, te Zlatko Milićević, poverenik somborskog povereništva Komesarijata za izbegla i prognana lica.

Prema projektu montažne kuće biće opremljene potrebnom belom tehnikom i nameštajem, a izbeglim licima biće ustupljene na korišćenje, ali će ostati u vlasništvu grada. Korisnici montažnih kuća ostaće u njima dok ispunjavaju uslove ugroženosti.

Objavljeno u Somborske vesti

Poslovođa u poljoprivrednom preduzeću AD "Aleksa Šantić" u istoimenom mestu poginuo je kada je tokom nameštanja salonit ploča na skladištu komponenti za stočnu hranu propao kroz krov sa visine od skoro osam metara, saopštilo je danas Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Inspektor rada je zabranio rad na mestu gde je smrtno stradao Ž.D. (55) jer je utvrdio da nisu bile primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu.

Nadzor će biti nastavljen, a posle utvrđivanja svih relevantnih činjenica koje su dovele do smrtne povrede biće preduzete zakonom propisane mere, navodi se u saopštenju.

Radnik je pri padu jutros oko devet sati zadobio ozbiljne povrede zbog kojih je preminuo, a nadzor je obavila Inspekcija rada Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Somborske vesti
nedelja, 22 februar 2015 06:23

Poziv za privatizaciju Alekse Šantića

Agencija za privatizaciju objavila je danas javne pozive za privatizaciju tri preduzeća iz svog portfelja - AD "Aleksa Šantić" iz istoimenog mesta kraj Sombora, "Krušik plastike AD" Osečina i korporacije "Fabrika automobila Priboj" (FAP).

Pravo na učešće u postupku javnog nadmetanja za kupovinu imovine preduzeća "Aleksa Šantić" imaju domaća fizička i pravna lica, a predmet prodaje je poljoprivredno zemljište sa pratećim objektima, u svojini subjekta privatizacije ukupne površine 699 hektara i 52 ara.

Procenjena tržišna cena navedene imovinske celine sa pratećim objektima sa stanjem na dan 31.12.2013. godine iznosi 7.941.894,84 evra.

Početna cena za prodaju imovinske celine iznosi 100 odsto procenjene vrednosti imovine, odnosno 7.941.894,84 evra.

Zainteresovana lica mogu podneti prijave za učešće u postupku najkasnije do 8. aprila.

U pozivu za prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem radi prodaje kapitala "Krušik plastike" navodi se da pravo na učešće u postupku imaju domaća i strana fizička i pravna lica, kao i konzorcijum pravnih ili fizičkih lica.

Agencija za privatizaciju nudi na prodaju paket akcija koji predstavlja ukupno 93,96 odsto kapitala tog preduzeća.

Ukupna procenjena vrednost kapitala, koji je predmet prodaje, na dan 31.12.2013. godine iznosi 843.299,70 evra.

Početna cena za prodaju kapitala iznosi 100 odsto procenjene vrednosti imovine, odnosno 843.299,70 evra. Zainteresovana lica mogu podneti prijave za učešće u postupku najkasnije do 6. aprila ove godine.

Agencija za privatizacija objavila je i javni poziv za prikupljanje ponuda za privatizaciju FAP-a iz Priboja modelom strateškog partnerstva zajedničkim ulaganjem putem osnivanja novog privrednog društva, čiji su osnivači Republika Srbija i strateški investitor.

Minimalni ulog strateškog investitora utvrđuje se u iznosu od najmanje milion evra u novcu i najmanje pet miliona evra u stvarima i/ili pravima.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Poljoprivredna preduzeća "Graničar" Gakovo i "Aleksa Šantić" koja obrađuju preko pet hiljada državne zemlje nalaze se pred privatizaciijom, rečeno je danas u Gradskoj upravi.

Član gradskog veća Zoran Miler rekao je da ministarstvo za poljoprivredu traži da se poštuje Zakon i da se državno zemljište koje obrađuju ova dva poljoprivredna preduzeća izda na licitaciju, a sa druge strane postoji zaključak Vlade Srbije da se ova dva preduzeća privatizuju.

"Postoje veoma ozbiljni kupci i mi očekujemo da će početkom godine biti pozvani svi oni koji su ispunili uslove prema modelima koji su im ponuđeni. Već u februaru očekujemo da će se ova dva preduzeća, posle neuspelih privatizacija, ovoga puta uspešno privatizovati", kazao je Miler.

Govoreći o javnim nabavkama koje su planirane i sprovedene u ovoj godini Miler je istakao da je za potrebe agrara izdvojeno ove godine 180 miliona dinara, ali da je utrošeno 136 miliona.

"Ostvarena je ušteda od preko 45 miliona dinara i ta sredstva će biti preneta u narednu godinu i biće strogo namenski utrošena", rekao je Miler.

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 07 novembar 2014 06:21

Na licitaciji 3.500 hektara

Odbornici Skupštine Grada Sombora usvojili su na jučeračnjoj sednici godišnji Program korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta, čime su se stekli uslovi za pokretanje postupka za organizovanje licitacija za izdavanje u zakup državne zemlje.

Iz licitacije će biti izuzeto skoro 3.000 hektara koje će u narednoj godini korist Poljoprivredno preduzeće "Aleksa Šantić" iz Aleksa Šantića i 3.500 hektara koje će na korišćenje dobiti "Graničar" iz Gakova. Ova dva preduzeća su u postupku privatizacije.

Poljoprivrednicima ostaje oko 3.500 hektara, za koje će biti objavljene licitacije.

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 2

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top