Isplata, šeste, sedme i osme mesečne rate stipendija za izuzetno nadarene učenike za školsku 2017/2018. godinu počinje u ponedeljak, 28. maja, dok u utorak, 29. maja počinje isplata sedme i osme mesečne rate stipendija izuzetno nadarenim studentima, saopštilo je danas Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Iznos mesečne rate stipendije za nadarene učenike je 15.000 dinara. Rata stipendije za izuzetno nadarene studente osnovnih i master studija 24.000 dinara, a za studente doktorskih studija 30.000 dinara.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Kada je prošle godine obelodanjeno da će, u odnosu na njoj prethodnu godinu, broj novoprijavljenih đaka prvaka (650) u somborskim osnovnim školama biti manji za 50 učenika, zazvonila su zvona za uzbunu, zbog ovakvog dramatičnog pokazatelja depopulacije samog grada i njegove okoline.

U međuvremenu je sa državnog vrha pokrenuta kampanja ne bi li se zaustavili ovakvi negativni trendovi, ali su podaci za ovu godinu još porazniji kada je u pitanju broj prijavljene dece koja bi trebala da započnu svoje školovanje u 2018-2019 godini.

Naime, ovaj put su za jednu godinu „nestala“ čak tri odeljenja, pošto su za upis u prvi razred osnovne škole u narednu školsku godinu evidentirana samo 574 deteta na teritoriji grada Sombora, od kojih 356-oro u Somboru, dok bi u selima trebalo da svega 218 đaka prvaka sedne u učeničke skamije. Od ukupnog broja evidentirane dece 25 njih će nastavu pohađati na mađarskom jeziku i to petoro u Somboru, a 20 u seoskim osnovnim školama.

Prema evidenciji, najviše dece, 86, biće upisano u gradske škole OŠ „Nikola Vukićević“ i OŠ „Ivo Lola Ribar“, dok su od seoskih škola, najviše prvaka (po 32) evidentirale OŠ „Nikola Tesla“ u Kljajićevu i OŠ „Ivan Goran Kovačić“ u Stanišiću, dok je najmanje budućih prvaka evidentirano u Kolutu, Doroslovu i Telečki.

Ovaj alarmantan podatak još je crnjim tonovima obojio opštu sliku depopoulacije zapada Bačke, oličenu u činjenici da je samo u periodu između dva poslednja popisa stanovništva na nacionalnom nivou Sombor i njegovo gradsko područje ostalo bez gotovo 10.000 stanovnika, što je procentualno gledano čak 10 odsto žitelja ovog kraja. Nezvanične statističke procene govore da je u međuvremenu pad broja stanovnika nastavljen i da je Sombor i njegova okolina „kraći“ za dodatnih 8.000 žitelja, pa porazni rezultati evidentiranja đaka prvaka i ne čude preterano.

Tvrdoglave brojke kažu da broj đaka prvaka stalno pada, a da je u pitanju nezaustavljiv trend govori primer da je pre samo devet godina po prvi put u školske klupe selo 749 mališana, da bi 2013. godine taj broj pao na 721 novopečenog školarca. Opšta depopulacija je uzela svoj danak i u organizaciji ovdašnjeg školstva, koje se dugo godina smatralo uzorom u srpskom obrazovnom sistemu, pa je jedna od najstarijih gradskih osnovki, OŠ „21 oktobar“, zbog malog broja đaka zatvorena a u njenu zgradu se uselilo Tužilaštvo.

Isturena odeljenja, takozvane „salašarske škole“ su preživela samo u varoškim hronikama, a na rubu sudbine da postanu tek avetinjski prazne zgrade su i škole u manjim somborskim selima, pa je već nekoliko godina unazad ustaljena praksa da deca iz, na primer, omalene Rastine u osnovnu školu idu u Gakovo, a čak ni tamo neće imati puno odeljenje prvačića, pošto će uz troje prvaka iz susednog sela, po prvi put u školske klupe sesti samo sedmoro malih Gakovčana.

Izvor: Dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Više od 40 odsto učenika od šestog do osmog razreda sebe smatra neuspešnom osobom, 13 odsto tvrdi da im ništa ne polazi za rukom, a 12 odsto kažu da nisu srećni.

To je pokazalo istraživanje specijaliste pedagogije Slobodana Malušića, u kojem je učestvovalo 800 đaka iz beogradskih osnovnih škola.

Od ukupnog broja anketiranih, čak 44 odsto učenika je reklo da nije zadovoljno uspehom u školi, skoro 17 odsto društvom u školi, a sedam procenata načinom života u porodici.

Nešto manje od trećine đaka imaju lične probleme koje ne mogu sami da reše, svaki peti ono što ih muči ne može da poveri svojim drugovima, a četvrtina ni svojim roditeljima, niti sa njima mogu otvoreno da razgovaraju, jer smatraju da im ne posvećuju dovoljno vremena i pažnje. Više od polovine učenika svoj veliki problem ne bi ispričali nastavnicima jer u njih nemaju poverenja, sumira Malušić za Danas neke od rezultata svog istraživanja.

– Jedno od pitanja u upitniku je glasilo: kad ste neraspoloženi i osećate se nesrećnim, da li pomišljate da uzmete neko sredstvo da vam se vrati raspoloženje, snagu i da se lepo osećate? Oko tri odsto učenika je odgovorilo da treba da uzmu to sredstvo. Na pitanje da li to sredstvo koristi neko od tvojih drugova 15 odsto ispitanih đaka odgovara potvrdno. Sedam odsto učenika je reklo da su im ta sredstva nudili dileri, a jedan odsto je priznao da ih već koristi – kaže Malušić.

On napominje da je identično istraživanje o uzrocima koji mogu dovesti do bolesti zavisnosti sproveo 2004. godine i da su tada rezultati za nijansu bili povoljniji.

– Na pitanje zašto ljudi koriste drogu neki od karakterističnih odgovora učenika su: da bi pobegli od stvarnog života, da bi pobegli od problema koje ne mogu da reše, da pronađu utehu, zato što su kukavice, zato što ih drugi nateraju i podmetnu im, iz očajanja. Međutim, ima i drugačijih mišljenja: da bi bili neko i nešto, radi hobija, radi zadovoljstva, da bi ušli u svoj svet, da bi našli smirenje, da bi bili srećni, da bi se provodili, da bi duže živeli, da bi bili frajeri, zato da bi se digli do neba, da bi ih Bog video, da bi se dokazali u društvu…Iz ovih odgovora se vidi da su učenici u zabludi i da nemaju pravu sliku ni znanje o bolestima zavisnosti – ukazuje Malušić.

On ističe da su đaci koji su nezadovoljni sobom, svojim radom i uspesima, koji sebe smatraju nesrećnim, odbačenim od drugova i roditelja, koji nemaju dovoljno poverenja u bliske odrasle osobe, a imaju lične probleme koje ne mogu sami da reše, vrlo pogodne i povodljive ličnosti za razna iskušenja, pa i uzimanje droge i raznih opijata.

– Narkomanija kuca i na školska vrata. Zavisnici dolaze iz svih socijalnih slojeva, iz razorenih, ali i stabilnih brakova, iz velikih gradova, ali i iz sela i malih naselja. Dakle, pravila nema. Zato je neophodna veća edukacija učenika i roditelja o bolestima zavisnosti, o njihovim uzrocima, posledicama i načinima odbrane. Treba raditi na poverenju između učenika i nastavnika, roditelja i dece, jer je to jedan od glavnih ciljeva za primarnu prevenciju bolesti zavisnosti u osnovnoj školi – ukazuje Malušić.

Dodaje da je potrebno stvoriti uslove za angažovanje što većeg broja učenika u vannastavnim aktivnostima, pre svega u sportskim, gde bi zadovoljili svoja interesovanja i ispoljili kreativnost. Sem toga, neophodno je da roditelji i nastavnici prate promene raspoloženja i ponašanja učenika, da umeju da prepoznaju simptome korišćenja psihoaktivnih supstanci i da reaguju na vreme. Obazriva primena odgovarajućih testova kojima se otkrivaju primena opojnih sredstava, koji se danas nude roditeljima, mogu biti od velike pomoći, ističe naš sagovornik i naglašava da u borbu protiv bolesti zavisnosti treba da budu uključeni ne samo porodica i škola već i zdravstvene ustanove, centre za socijalni rad, MUP, mediji…

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Za samo tri dana dogodila su se tri slučaja brutalnog nasilja među decom - od ubistva maloletnika u Pančevu do prebijanja učenika letvama tokom školskog časa. Da li je u pitanju novi talas nasilja i gde se kriju uzroci sve češćih obračuna maloletnika?

 

Vesti o brutalnom vršnjačkom nasilju pune novinske stupce, a samo u poslednja tri dana dogodila su se tri slučaja. Novi talas nasilja među vršnjacima počeo je pre deset dana - kada je šesnaestogodišnji učenik u Pančevu podlegao povredama od uboda nožem. Kako se ponavlja vršnjačko nasilje, ponavlja se i pitanje ko je odgovoran? Pojedinac - porodica ili sistem?

"Mi nismo policijska država i država u kojoj će policija vaspitavati našu decu. Ukoliko vi pustite dete do njegove 16 ili 17 godine, ne možete da očekujete da će u njegovoj 16 ili 18 godini policija doći da ga nauči da bude pristojno, dobro i lepo vaspitano", kaže ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Iako je nasilničkog ponašanja bilo oduvek, sada odgovor društva nije adekvatan, kaže za N1 psihološkinja i psihoterapeut Nevena Čalovska Hercog. Smatra da živimo u kontinuiranom nasilju, te da društvo polako klizi ka tome da ga normalizuje, čak i ono koje se događa među decom.

"Mladi, inače znamo da su uvek ogledalo nečega što se dešava na širem planu i oni su naročito vunerabilni da lako usvoje loše modele ponašanja, pogotovo ako na drugoj strani nisu motivisani na bolje i funkcionalne, socijalno poželjne forme ponašanja. Definitivno iako je talas, on je talas na nečemu što kontinuirano postoji kao problem", kaže Čalovska Hercog.

Istraživanja koja su urađena tokom 2017. pokazuju poražavajuću statistiku. U školama se svaki četvrti osnovac ne oseća bezbedno, petina od tog broja đaka svakodnevno doživi vređanje ili ismevanje. Gotovo trećina ispitanih kaže da želi osvetu onome ko ih je povredio. Istraživanje je, da napomenemo, rađeno u pet beogradskih škola, a ispitano je 600 đaka.

Brutalno ispoljavanje nasilja kod dece, odraz je političkog, ekonomskog i socijalnog stanja u zemlji, smatraju stručnjaci.

"Vrednosti praktično više ne postoje. Jer stare više ne funkcionišu, novih nema i u toj situaciji porodica gubi svoj smisao i primat. I deca ostaju ostavljena sama sebi. Niko ih ničim ne vaspitava. Od porodice koja mora da radi i dva, tri posla da bi preživela, dolaze kući umorni, nemaju novca da plate bebisitera i deca budu ostavljena sama sebi. Granice nemaju - a traže ih. Niko im ne određuje granice ili im određuje na brutalan način i zato imamo porast nasilja", navodi Marko Braković, psihoterapeut.

Da će uspostaviti granice vršnjačkom nasilju, međutim, najavio je čak i predsednik države, rečima: "Uvešćemo oštrije i represivnije mere". Ali i on nije dao konkretan odgovor na pitanje zašto borba nije počela usvajanjem Aleksinog zakona.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Osnovne škole na teritoriji grada Sombora od danas su bogatije za 675 đaka – prvaka. Škole u Somboru u školskoj 2017/18. godini pohađaće 394, a škole u somborskim selima 277 učenika prvih razreda.

Lokalna samouprava i lokalni Savet za bezbednost saobraćaja pripremili su poklone dobrodošlice za prvake – prvaricu, saobraćajni bukvar i fluorescentni prsluk.

Dobrodošlicu učenicima prvog razreda OŠ „Nikola Vukićević“ poželela je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović sa saradnicima, Nemanjom Saračem, članom Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja i Goranom Todorićem, načelnikom Odeljenja za obrazovanje Gradske uprave grada Sombora.

I u ostalim školama paketiće dobrodošlice u školski svet, prvacima su uručili članovi Gradskog veća: Miroslav Kovačić, za oblast komunalna delatnost i investicije, Darko Radulović, za oblast poljoprivrede, Mirko Strigić, za oblast ruralnog razvoja, Silard Janković, za oblast nacionalnih manjina i saradnje sa verskim zajednicama, te pomoćnici gradonačelnice – za oblast urbanizma i zaštite životne sredine Boris Bulović i Branislav Svorcan, za oblast kulture i informisanja.

Najviše prvaka ima OŠ „Avram Mrazović“ i to 101, potom OŠ „Ivo Lola Ribar“ 96, dok škole „Nikola Vukićević“ i „Dositej Obradović“ imaju 82 učenika prvog razreda.

OŠ „Bratstvo-jedinstvo“ Sombor ima 34 prvaka koji će nastavu pohađati na srpskom i tri prvaka koji će nastavu pohađati mađarskom jeziku.

OŠ „Branko Radičević“ Stapar ima 36, OŠ „Nikola Tesla“ Kljajićevo 31, OŠ „Ivan Goran Kovačić“ Stanišić 30, u Bačkom Monoštoru OŠ „22. oktobar“ primila je 26, a škola u Čonoplji „Miroslav Antić“ 24 učenika prvog razreda.

U Bezdanu škola „Bratstvo-jedinstvo“ je bogatija za 20 prvaka koji će nastavu pohađati na srpskom i devet prvaka koji će nastavu pohađati na mađarskom maternjem jeziku. OŠ „Svetozar Miletić“ ima 14 prvaka koji će nastavu pohađati na srpskom i sedam koji će nastavu pohađati na mađarskom jeziku. U školi „Petar Kočić“ u Riđici u školske klupe je selo 14, a u OŠ „Aleksa Šantić“ A. Šantić 12 učenika prvog razreda. U školi „Laza Kostić“ u Gakovu ima 13 i u isturenom odeljenju u Rastini tri prvaka. Škola „Kiš Ferenc“ u Telečki ima osam prvaka od kojih jednog koji će nastavu pohađati na srpskom i sedam koji će nastavu pohađati na mađarskom jeziku. OŠ „Ognjen Prica“ u Kolutu ima osam i OŠ „Moša Pijade“ Bački Breg sedam prvaka.

Objavljeno u Somborske vesti

Učiteljica iz Južne Karoline sakupila je više od 80.000 dolara i kupila 650 bicikala, za svakog đaka u svojoj školi.

Kejti Blomkvist, učiteljica u osnovnoj školi u Nort Čarlstonu, počela je onlajn kampanju za sakupljanje novca posle Praznika rada u septembru prošle godine s ciljem da sakupi 65.000 dolara.

Ideju je dobila kada joj je jedan đak rekao da je želeo da bicikl, ali da porodica nije mogla da mu kupi.

Blomkvist je dobila veliku podršku, a među donatorima su bile velike korporacije, kao i domaćin televizijske emisije Stiv Harvi.

Učiteljica je u četvrtak ujutru iznenadila decu kada im je pokazala bicikle na školskom parkingu.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta
ponedeljak, 06 mart 2017 00:00

Đačke torbe deformišu kičmu

Četvrtine dece ima loše držanje tela koje prethodi promenama na kičmenom stubu

Prepune đačke torbe, po svoj prilici, utiču na deformaciju kičme mnogih osnovaca na šta ukazuju rezultati sistematskih pregleda u Požarevcu gde je uočen veći broj dece sa telesnim deformitetima.

Preteška đačka torba, jedan od uzroka deformiteta kičmenog stuba. Kod četvrtine dece, na sistematskim pregledima uočava se loše držanje tela koje prethodi deformitetima kičmenog stuba, najčešće skoliozi, odnosno krivljenju kičmenog stuba u stranu ili pak krivljenju kičme napred ili nazad.

Tim povodom, dr Snežana Stojković, pedijatar u školskom dispanzeru u Požarevcu, izjavila je da se deformiteti javljaju već od trećeg razreda osnovne škole.

- Već u prvom, odnosno trećem razredu, obraćamo pažnju na deformitete kičmenog stuba i uglavnom kod većine dece vidimo loše telesno držanje, a kod pojedine dece počinje skolioza.

Ona kaže da su "krivci" lošeg telesnog držanja, između ostalog, đačke torbe, koje su preteške za mlađi uzrast.

- Đačke torbe su baš teške i mi to primećujemo na sistematskim pregledima, ističe Stojkovićeva i dodaje da se ta deca upućuju fizijatru da rade određene vežbe, kako ne bi došlo do značajnijeg krivljenja kičmenog stuba i nošenja midera. Kao jedan od vidova prevencije su bavljenje fizičkom aktivnošću, posebno sportom koji istežu kičmu i kičmeni stub, pravilno držanje tela i lakše đačke torbe.

- Veoma je bitno da se izvrši restrikcija nošenja školskog pribora. Vidim da pojedina dečica čak i vuku torbe, jer je problem da ih nose pošto su teške. Čim se uoči deformitet odmah se mora reagovati, jer ukoliko se deformitet uoči u kasnijem uzrastu odnosno kod starijih učenika, tada je već kasno i sledi nošenje midera, naglašava Stojković.

Kao jedno od rešenja nameću se školski ormarići kako đaci ne bi svakog dana nosili rančeve pune knjiga. U većini požarevačkih osnovnih škola uglavnom nema ormarića za odlaganje školskih knjiga. Učiteljice u osnovnoj školi "Dositej Obradović" kažu da u njihovim učionicama uglavnom ima ormarića za mlađi uzrast, dok učenici starijih razreda nemaju gde da odlažu knjige i školski pribor, te su im rančevi preteški.

Dobrovoljni prilozi za ormariće
Direktor Osnovne škole "Kralj Aleksandar I" Goran Seger kaže da u pojedinim učionicama u školi ima ormarića, ali da je to nedovoljno. "Mi ćemo uskoro organizovati akciju prikupljanja priloga za kupovinu školskih ormarića. Naime, nastavnički hor u našoj školi održaće koncert u Centru za kulturu, gde će se prikupljati dobrovoljni prilog kako bi učenicima ove škole obezbedili školske ormariće", izjavio je Seger.

Izvor: Danas

Objavljeno u Planeta
sreda, 22 februar 2017 00:00

Svaki četvrti učenik gojazan

U svih 1.206 osnovnih škola u Srbiji od marta počinje program "Pokrenimo našu decu", koji zajednički realizuju Ministarstvo prosvete i Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta, uz podršku kompanije Knjaz Miloš.

 

Planirano je da đaci od prvog do četvrtog razreda svakog dana vežbaju sa svojim učiteljima po 15 minuta, po raznovrsnim modelima vežbi koje je osmislio pomenuti savez profesora fizičkog vaspitanja, poput "vesele stolice", "zdrava stopalca", vežbanje uz muziku, igre na otvorenom...

Mladen Šarčević, ministar prosvete, Miloš Stojisavljević, direktor kompanije "Knjaz Miloš" i Goran Petrović, predstavnik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta, potpisali su juče u beogradskoj OŠ "Mladost" protokol o saradnji, kojim se program "Pokrenimo našu decu" i formalno uvodi u škole.

Iza ove inicijative stoje zabrinjavajući podaci iz istraživanja o zdravstvenom stanju dece u Srbiji koji pokazuju da je 70 odsto fizički neaktivno, svaki peti učenik ima loše držanje tela, a svaki četvrti je gojazan. Goran Petrović navodi da je situacija u stvarnosti još alarmantnija, te da je cilj pomenutog programa promocija zdravih stilova života i svakodnevnog fizičkog vežbanja.

Ministar Šarčević je rekao da je želja Ministarstva prosvete da sport bude što više prisutan u školi i naglasio da je pedagoški opravdano da različite vrste vežbanja budu sastavi deo svakog radnog dana školaraca. Zbog toga je, kako kaže, uloga nastavnika fizičkog vaspitanja dvojaka - kao stručnjaka, ali i kao osoba koje će motivisati decu da se redovno bave fizičkim aktivnostima.

On je dodao da je dogovoreno sa Ministarstvom zdravlja da se u okviru fizičkog vaspitanja uvede i zdravstveno obrazovanje, te da se predmet zove fizičko i zdravstveno vaspitanje.

- Bilo pokušaja da se formira predmet zdravstveno obrazovanje i da u škole uđu i lekari. Mislim da su profesori fizičkog vrlo stručni, to se uči na fakultetu. Lekari su dobrodošli kao mentori i savetnici - istakao je Šarčević.

Na jučerašnjem skupu je rečeno da će do kraja sledeće nedelje biti završena obuka učitelja za izvođenje programa "Pokrenimo našu decu", koji će trajati do kraja maja, a planirano je da se nastavi od naredne školske godine.

Sportske aktivnosti obavezne za sve đake
Učenici petog razreda osnovne škole od septembra će imati dva časa fizičkog i zdravstvenog vaspitanja i dodatnih čas i po sportskih aktivnosti, koje će zameniti sadašnji obavezni izborni predmet izabrani sport. Te sportske aktivnosti će biti obavezne za sve đake, a nastavnicima koji ih izvode biće plaćene. Planirano je da sportske aktivnosti škole realizuju u skladu sa svojim mogućnostima, a među ponuđenim modelima su da to bude jedan čas nedeljno, plus još jedan svake druge nedelje ili plus dva časa mesečno (ako se pomenutih pola časa računa kumulativno).

Predlog novog nastavnog plana i programa za peti razred predviđa i da fizičko ubuduće sadrži i zdravstveno obrazovanje, koje će predavati nastavnici tog predmeta, a u okviru njega đaci će učiti o zdravim stilovima života, pravilnoj ishrani...dok će teme o reproduktivnom zdravlju obrađivati na časovima biologije i drugih predmeta. Predlog predviđa i da učenici više neće moći da budu oslobođeni fizičkog, a oni koji iz opravdanih razloga ne smeju da se bave sportom, na druge načine će učestvovati u realizaciji časova tog predmeta. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja će početkom marta uputiti Ministarstvu prosvete predlog novog nastavnog plana i programa za peti razred.

Šarčević: Odložiti raspravu, nacrt nije gotov

Ministar prosvete Mladen Šarčević zamolio je juče predsednika Odbora za visoko obrazovanje SANU Dušana Teodorovića da otkaže okrugli sto o Nacrtu zakona o visokom obrazovanju, koji treba da se održi 1. marta, uz obrazloženje da je preuranjen. U dopisu koji je Šarčević uputio Teodoroviću se navodi da nacrt još nije završen, te da će se, kada taj posao bude okončan, Ministarstvo prosvete rado odazvati pozivu da učestvuje u diskusiji o novim zakonskim rešenjima.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 23 decembar 2016 00:00

Prijavljivanje dece za upis u osnovu školu

U prvi razred osnovne škole za školsku 2017/2018. godinu upisuju se deca rođena od 01. marta 2010 do 01. marta 2011. godine. Prijavljivanje dece za upis u prvi razred osnovne škole obavezni su da izvrše roditelji, odnosno staratelji u periodu do 31. januara 2017. godine. Roditelji imaju pravo da dete upišu u školu koja je van područja kojem pripada i o tome podnose zahtev izabranoj školi, do 31. januara 2017. godine.

O terminu evidentiranja dece i proveri spremnosti dece za upis, Gradska uprava Grada Sombora će roditelje obavestiti blagovremeno putem medija, škola i Predškolske ustanove „Vera Gucunja“.

Objavljeno u Somborske vesti

Školsko okružno takmičenje u košarci za učenike i učenice osnovnih škola sa teritorije Zapadnobačkog upravnog okruga održano je 23. novembra 2016. godine u Gradskoj hali „Mostonga“ u Somboru.

U kategoriji pionira prvo mesto je osvojila ekipa somborske OŠ „Ivo Lola Ribar“ predvođena profesorom Nikolom Anđelkovićem, a u kategoriji pionirki prvo mesto su osvojile učenice OŠ „Bratsvo jedinstvo“ Sombor, sa profesorom Goranom Ćuričićem.

Takmičenje je otvorila Antonija Nađ Kosanović, član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine koja je pozdravile učenike, poželela svima puno uspeha u školi i takmičenjima, fer plej igru, a pobednicima takmičenja je ukazala na to da će takmičenja biti sve teža i poželela im da se vrate sa što boljim plasmanom.

Somborske škole, kao prve na okružnom takmičenja, plasirale su se na međuokružno prvenstvo koje će se održati u Kikindi, 28. novembra 2016. godine.

Objavljeno u Somborske vesti

Da li će učenici u osnovnim školama od naredne školske godine nositi uniforme, odlučiće roditelji popunjavanjem upitnika koje će im proslediti školske uprave.

U Ministarstvu prosvete kažu da uniforme treba da budu uvedene, ali da će konačnu odluku o tome ipak doneti roditelji.

Dodaju da bi se one učenicima iznajmljivale u školi ili bi se kupovale po pristupačnim cenama. Navode da zato sa Ministarstvom za socijalana pitanja razmatraju mogućnost za formiranje socijalnih preduzeća koja bi šila uniforme đacima.

"Mi se za sada nadamo da će deca odlučiti kako će te uniforme da izgledaju , tj. da će svaka škola imati slobodu da bira svoje boje, svoj dizajn, svoje grbove, to bi bilo jako lepo zato što bi bilo izuzetno doboro da deca te uniforme doživljavaju kao deo sebe samih, kao nešto što su oni odabrali i nešto što će u krajnjoj liniji rado nositi", kaže Dragan Milanović, savetnik ministra prosvete.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
nedelja, 30 oktobar 2016 00:00

Uvode se uniforme za osnovce

Savetnica ministra prosvete Dragana Milovanović kaže da bi već od naredne školske godine uniforma mogla da postane obavezna za učenike osnovnih škola u Srbiji.

Ona je za nedeljno izdanje "Večernjih novosti" izjavila da ta novina zavisi od toga kada će biti usvojene izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i Zakona o osnovnoj školi.

"Razmišlja se o dva modela - da škole budu vlasnici uniformi koje će se zaduživati i vraćati na kraju školske godine ili da roditelji kupe uniforme. Bilo bi potrebno da svako dete ima po dve letnje i dve zimske uniforme", rekla je Milovanović.

Prema njenim rečima, korist od uvođenja uniformi nije samo brisanje socijalnih razlika, već i smanjenje vršnjačkog nasilja, jer su istraživanja pokazala da se nošenjem uniformi jača osećaj pripadnosti školskom kolektivu.

Resorno Ministarstvo je zbog te ideje već poslalo instrukcije školama za sprovođenje ankete da li su za uvođenje uniforme, prenose Novosti.

Izvor: Beta

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 08 septembar 2014 10:00

Jedni bez užine, drugi sa "ajfonom"

 Pre samo nekoliko decenija deca u Srbiji razlikovala su se po tome da li su dobri ili loši đaci, a danas se uspeh meri finansijskim aršinima

Iz učionica su se odavno odselile dobre ocene i lepi maniri, a broj pročitanih knjiga klasika više ne znači mnogo.

Drugarstvo se meri cenom telefona koji dete ima u džepu, patikama na nogama, ali i time da li u školu dolazi gradskim prevozom ili ima svog šofera.

Prava retkost je prijateljstvo između devojčica od kojih jedna ima kineski autfit, a druga je brendirana od glave do pete. 

Društveno raslojavanje među osnovcima i srednjoškolcima sve je veće i uočljivije. 

"Posle samo dva dana provedena u školi posle letnjeg raspusta, moj sin desetogodišnjak izrazio je želju da više ne nosi mobilni telefon. Bila sam iznenađena takvom odlukom pošto je uvek tražio da ga ima u džepu. Na moje insistiranje da mi obrazloži svoju odluku, odgovorio je da ga je sramota jer svi imaju skupe telefone, a njegov nije čak ni "tač skrin"", ispričala je za "Novosti" Biljana Golubović, majka učenika četvrtog razreda. 

Ovakvi slučajevi nisu retkost. Kada naslednici dođu kući sa takvom pričom, većina roditelja se dovija da deci obezbedi ulaznicu u društvo vršnjaka. Psiholozi smatraju da je to velika greška i da bi decu odmalena trebalo učiti pravim vrednostima. 

Da li je to moguće u ovako postavljenom društvenom modelu? 

"Problem je što nejednakost postaje posledica socijalnog pritiska na roditelje i decu, pri čemu se statusni simboli koriste da bi se ostvarila posebna privilegija. Čak i bez novca ili sa primanjima od 20.000-30.000 dinara mame i tate nastoje da prate modne diktate, koji postaju socijalni diktati, samo da im dete ne bi bilo izopšteno iz vršnjačke grupe. Zadužuju se da bi mu kupili najnoviji model mobilnog telefona jer će ono u suprotnom biti šikanirano pošto nije u trendu", kaže psiholog Aleksandra Janković. 

Jankovićeva navodi da je napravljen paralelni sistem vrednosti u kome imati znači biti, odnosno, ako imate vi ste čovek, ako nemate obeleženi ste kao nesposobnjaković. 

"Ne daj bože da se ne ode na letovanje i postave slike na društvene mreže, to je tek onda znak da ste niko i ništa" navodi ona. 

Prema njenom mišljenju, potrebno je sprovesti kampanju kroz javna glasila u kojoj će se veličati skromnost kao vrlina, a ne kao hendikep. Naglasiti da su oskudno znanje i vaspitanje nedostatak, da je važno biti skroman, ali čestit, dostojanstven i pametan. Dobar način je, navodi ona, i uvođenje uniformi u škole u čijem kreiranju bi mogla da učestvuju i sama deca. 

"Ne mogu profesorke da dolaze u školu u suknji kao kaiš, jer teško da tako obučene mogu nekoga da nauče da je skromnost vrlina. Deca bi trebalo da budu deca, a ne starlete", naglašava psiholog. 

Stvar je u vaspitavanju deteta i u tome čemu ono stremi, smatra Zlatan Živković, roditelj sedmaka. 

"Šta mene briga, a i moje dete, za one čiji roditelji imaju i previše i onda kupuju ljubav skupim stvarima, ali nisu svi ni takvi", kaže on. 

Merica Buj Bjelogrlić, koja ima dugogodišnje iskustvo rada sa decom, kao psiholog i kao direktor OŠ "Olga Petrov" iz Padinske Skele, tvrdi da se razlike među učenicima sve češće ne mogu prevazići. 

"Oni koji imaju manje osećaju se i manje vrednim, pa pokušavaju da se dokažu negativnim ponašanjem, tuku se da bi bar na neki način postali glavni. Takva situacija se nikako ne može sprečiti jer je podržana od strane roditelja. Mame i tate, umesto da ih nagrade kada zasluže, rade to unapred i nastaje problem jer deca ne shvataju šta je pravi sistem vrednosti", smatra Buj Bjelogrlić. 

Veliki problem nastavnicima zadaje korišćenje mobilnih telefona na času. U tim situacijama, kaže direktorka Buj Bjelogrlić, nastavnik po zakonu sme samo da zamoli dete da ga ostavi, ali ako on ne želi, ne možete mu ništa. 

"Dešavalo se da inspekcija dođe u školu pošto je nastavnik oduzeo telefon na času, jer se oduzimanjem narušava privatnost učenika. Naša deca su prezaštićena i rastu u ljude koji misle da se sve vrti oko njih", zaključuje ona.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
utorak, 29 april 2014 11:23

Ove godine u školu polazi 665 dece

U prvi razred osnovne škole, školske 2014/15. godine, zaključno sa 25. aprilom 2014. godine, upisano je 665 dece sa teritorije grada Sombora. Nastavu na srpskom nastavnom jeziku pohađaće 630, a na mađarskom 35 prvaka.

U gradske osnovne škole upisano je 397 dece, od kojih će šestoro dece nastavu pohađati na mađarskom nastavnom jeziku.

U seoske osnovne škole upisano je 268 prvaka, od kojih će 25-oro dece nastavu pohađati na mađarskom jeziku.

Posle prijema spiskova evidentirane dece škole će izvršiti redovno testiranje budućih prvaka i o terminu testiranja roditelje obavestiti pisanim putem.

Broj dece upisane u gradske škole:

OŠ „Avram Mrazović“ Sombor   89 

OŠ „Nikola Vukićević“ Sombor 105

OŠ  „Dositej Obradović“ Sombor 85

OŠ “Ivo Lola Ribar“ Sombor 76

OŠ  „21. oktobar“ Sombor  4

OŠ  „Bratstvo-jedinstvo“ Sombor 32 srpski  + 6  mađarski

Broj dece upisane u seoske škole:

OŠ  „Aleksa Šantić“ Aleksa Šantić 13

OŠ  „22.oktobar“ Bački Monoštor 16

OŠ  „Moša Pijade“ Bački Breg  6

OŠ  „Ognjen Prica“ Kolut 8

OŠ  „Laza Kostić“ Gakovo 8

OŠ  „Petefi Šandor“  Doroslovo 8  srpski  +   1  mađarski

OŠ  „Kiš Ferenc“ Telečka 4  srpski  + 8 mađarski  

OŠ  „Bratstvo-jedinstvo“ Bezdan 18 srpski   +  10 mađarski

OŠ  „Bratstvo-jedinstvo“ Sv. Miletić  18 srpski  +      6 mađarski

OŠ  „Petar Kočić“ Riđica 10

OŠ „Branko Radičević“ Stapar 29

OŠ. „Ivan Goran Kovačić“ Stanišić  29

OŠ „Nikola Tesla“ Kljajićevo 43

OŠ „Miroslav Antić“ Čonoplja 33

 *Prošle školske godine (2013/14.) u prvi razred je upisano 711 prvaka i to 404 u gradske i 307 dece u seoske osnovne  škole.

Objavljeno u Somborske vesti

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top