Somborske vesti

Za treću sreću

Nekada najmnogoljudniji južnoslovenski grad, Sombor je podelio sudbinu većine srpskih varoši i poslednjih godina „prednjači“ u neveseloj statistici smanjenja populacije, i pored napora lokalnih vlasti da, onoliko koliko im dozvoljavaju zakonski okviri podstiču mlade roditelje u šta se ubraja i finansijska podrška veštačkoj oplodnji. Tako su odbornici ovdašnje gradske Skupštine pre tačno godinu dana usvojili odluku o finansiranju trećeg pokušaja veštačke oplodnje, čiji se zvanični rezultati već znaju.

U prošlogodišnjem varoškom budžetu je za ove namene obezbeđen milion dinara, a starosna granica potencijalnih budućih majki je postavljena na 45 godina, što je znatno više od one koju propisuju pravila po kojima prva dva pokušaja finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje. Tročlana komisija, koju pored pravnice iz Gradske uprave čine i dva lekara - specijalisti ginekologije i akušerstva, vršili su procenu prijavljenih parova, nakon koje su u protekloj godini tri para željna roditeljstva dobili pravo na ovakvu vrstu finansijske pomoći Grada. Kako zvanično saznajemo iz redova nadležne komisije, dok su dva para još uvek u procesu trećeg pokušaja veštačke oplodnje, jednom paru se već posrećilo pošto uskoro očekuju i rođenje blizanaca.

Istovetna suma novca, milion dinara, je u svrhu finansiranja trećeg pokušaja veštačke oplodnje obezbeđena i za ovu godinu, a parovi pored srpskog državljanstva moraju da ispune i uslov po kojem makar jedan od potencijalnih budućih roditelja mora biti nastanjen u Somboru najmanje pet godina pre podnošenja zahteva. Pored toga, šansu za ovakav vid pomoći iz gradskog budžeta uslovljava i pravilo po kome je zahtev validan ukoliko ukupna prosečna mesečna primanja oba roditelja ne prelaze dvostruki iznos prosečne zarade u Srbiji, ali i to da parovi moraju da ispunjavaju zdravstvene kriterijume koje je propisala republička stručna komisija Ministarstva zdravlja za vantelesnu oplodnju i asistiranu reprodukciju.

Koliko je važno i ovakvo „hvatanje za slamku“ svedoči i to da se varoš koja je sredinom 19. veka, tačnije po popisu iz 1852. godine, sa svojih tadašnjih 22.363 stanovnika bila mnogoljudnija ne samo od Novog Sada, već i od Beograda i Zagreba, godinama unazad nalazi na demografskoj strmoglavici, ali i da je prosečna starosna struktura Somboraca čak 45 a Somborki 43 godine. Grad i njemu pripadajuća naselja su tako za jednu deceniju između dva poslednja popisa, ostali bez gotovo 10 odsto stanovništva, pa više gotovo nikoga ovde i ne čudi kada se u lokalnom nedeljniku „Somborske novine“ u rubrici rođenih u prethodnoj sedmici pronađu svega dva ili tri imena, dok u onoj „umrli“ osvanu imena i preko 30 preminulih Somboraca za svega sedam dana. Slika je još sumornija kada se zna da u ovdašnjem porodilištu na svet dolaze i bebe čiji su roditelji, pored Sombora, i iz okolnih opština Kula, Odžaci i Apatin.

Pokloni čekali bebe
Sumornu sliku demografskog ponora Sombora u čijem se porodilištu prethodnih godina rađalo oko 1.000 beba, možda najbolje oslikava događaj sa tradicionalnim darivanjem prvorođenih beba u ovoj godini. Naime, nakon što je u prvim satima 2017. godine na svet došla prva beba, gradski čelnici su moraju da čekaju naredna tri dana ne bi li saznali ime i drugorođene bebe, dok se na preostale tri bebe čekalo danima nakon što su svi novogodišnji praznici prošli.

Izvor: Dnevnik

Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top