Somborske vesti

Početkom leta u Somboru struja iz otpada

Dok Srbija još uvek preračunava koliko će je milijardi evra koštati početak rada na poglavlju 27 u procesu priključenja EU, makar u jednom delu Somborci gotovo da mogu da budu potpuno mirni.

Naime, ovaj grad je jedna od malobrojnih sredina u našoj državi koja već 30 godina poseduje postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda (UPOV). Uređaj je do sada samo delimično iskorišćavao biogas dobijen u tehnološkom procesu prerade otpadnih voda.

Zahvaljujući projektu Interreg IPA Programu prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija 2014-2020 „Eksploatacija različitih izvora u proizvodnji „zelene“ energije - Iks DEGREE“, u kom osim JKP „Vodokanal“-a, kao partneri učestvuju i Univerzitet u Novom Sadu, Fond „Evropski poslovi“ AP Vojvodine, te sa hrvatske strane „Vinkovački vodovod i kanalizacija“ d.o.o. i Poljoprivredni institut iz Osijeka, u somborskom preduzeću ne samo što će se od viška biogasa proizvoditi električna energija za sopstvene potrebe postrojenja, nego će se u tu svrhu koristiti i druge sirovine.

Po rečima Jasmine Bobić, direktorke JKP „Vodokanal“ davnašnja želja menadžmenta u preduzeću bila je da se biogas iskoristi za proizvodnju električne energije, što je ovim projektom i omogućeno.

- Izuzetno smo zadovoljni zbog toga – kaže Jasmina Bobić. – Iz biogasa koji je stvoren u procesu prečišćavanja otpadnih voda dobićemo električnu energiju i ostvariti istovremeno i značajnu uštedu, a s druge strane, doprinećemo očuvanju životne sredine, jer koristimo nusproizvod iz pomenutog procesa.

Projekat DŽ DEGREE, sa buyetom od 1,7 miliona evra jedan je od trenutno najvećih iz tog programa, a od te svote 498.000 evra dodeljeno je „Vodokanalu“ za realizaciju projektnih zadataka. Menayer projekta ispred JKP „Vodokanal“ Strahinja Šljukić ističe da je pomenuti novac namenjen nabavci gas generatora i opreme koja će omogućiti bolje iskorišćavanje biogasa i dopunu digestora novom biomasom.
-Biće ovo jedinstven slučaj kod nas da će se digestor puniti različitim vrstama mase, a ne samo muljem kao do sada – kaže Šljukić. – Pored ekonomske uštede, koju ćemo ostvariti proizvodnjom električne energije i uticajem na očuvanje životne sredine, dragocena je i korist koju će drugi imati iz ovog projekta, a to je iskustvo koje ćemo podeliti sa njima.

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u upotrebi je od 1985. godine. Prema rečima izvršnog direktora Tehničkog sistema u preduzeću Dušana Đurđevića, nusproizvod ili biogas, odnosno metan, koji se dobija u procesu prečišćavanja otpadnih voda, do sada nije bivao iskorišćen u potpunosti. Korišćen je za grejanje u sklopu tehnološkog procesa. Značajan višak je ostajao i on je spaljivan, jer nije mogao biti ispuštan u atmosferu.

- Zahvaljaujući ovom projektu biće nam omogućeno da iskoristimo višak gasa za proizodnju električne energije, koja će dalje biti upotrebljena za sam proizvodni proces – napominje Đurđević. - Očekujemo da ćemo električnom energijom nastalom na taj način pokriti 30 do 40 odsto naših potreba. Ugradnja gas generatora je prva faza u tom procesu, druga je upotreba novih sirovina, osim kanalizacionog mulja koji je već sada u upotrebi, a to je kukuruzna silaža.

Glavni rezultati ovog projekta prekogranične saradnje su izgradnja i puštanje u rad kogenerativnog postrojenja sa 200 kilovata električne i 230 kilovata toplotne snage u „Vodokanalu“ i povećanje proizvodnje biogasa u sadašnjem postrojenju sa 1700 kubika dan na čak 3.000, opremanje i puštanje u rad nove mobilne laboratorije za analizu potencijala sirovina, optimizaciju proizvodnje i analizu kvaliteta biogasa na novosadskom Univerzitetu. Kada je reč o hrvatskim partnerima njihov benefit projekta je izgradnja i puštanje u rad solarnih elektrana snage 380 kilovata u vinkovačkom vodovodu i kanalizaciji i opremanje laboratorija za analizu kvaliteta biomase na Poljoprivrednom institutu Osijek.

Dinamičnih šest meseci
Koordinator projekta, profesor Univerziteta u Novom Sadu dr Filip Kulić kaže da je „Vodokanal“ u fazi nabavke gas generatora za proizvodnju električne energije iz biogasa, a već su pripremljeni dokumenti za javnu nabavku i ishodovana građevinska dozvola.

- Sad nastupa najdinamičniji period kada će najveći deo opreme da se nabavlja i instalira i pušta u pogon – kaže profesor Kulić. - To će se odvijati u narednih šeset meseci. Početkom leta bi trebalo da oprema bude u postrojenju, čime se okončava prva faza, dok druga, koja označava povećanje kapaciteta proizvodnje biogasa u digestorima, kreće od jeseni.

Izvor: Dnevnik.rs

Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top