Kupovina životnih namirnica najveća je stavka u budžetu za građane Srbije. U Srbiji se od ukupnog iznosa za ličnu potrošnju, preko 35 odsto troši upravo na hranu i bezalkoholna pića. Istraživali smo koliko je novca potrebno prosečnoj srpskoj porodici za kupovinu voća i povrća, i to u periodu kada je na pijacama najveći izbor.

Srbi možda i jedu najjeftiniji hleb u regionu, ali ako bi da svoju trpezu obogate voćem i povrćem, tu se većina dobro preračuna, pa tek onda krene u kupovinu. Izbor voća i povrća nikad bogatiji, ipak, većina kupaca obiđe sve tezge i po nekoliko puta u potrazi za najjeftinim artiklima.

"Izgleda da ništa sada nije pristupačno. Znate, kad gledate ono, 100, 120 dinara, nisu to neke pare. Ali kao kupite od svakoga po jedan kilogram to vam je 600 dinara. Je l tako?"

"Diskutabilno, zavisi šta kupujte. Ali činjenica je da cene osetno rastu".

"Ja ne uzimam mnogo, prema tome.... Ja gledam da uzmem razno povrće i voće", kažu građani sa kojima smo razgovarali.

Prosečna mesečna potrošnja po domaćinstvu u četvrtom kvartalu 2017. bila je 64.086 dinara, a prosečna plata u martu bila je 49.400 dinara, to su zvanični podaci.

Od toga, pokazuje statistika, trećinu trošimo na hranu i pića. Ako imamo u vidu da 70 odsto zaposlenog stanovništva ima platu manju od prosečne, jasno je da većina teško obezbeđuje ishranu bogatu voćem i povrćem. Dnevno bi jedno domaćinstvo, samo za povrće i voće, prema našoj računici, trebalo da odvoji između 500 i 1.000 dinara. Za one sa druge strane tezge, međutim, cene nisu visoke.

"Traže dlaku u jajetu. Mislite da su cene visoke? Ma gde visoke. Ma ne, izbirljivi su i suviše, previše smo ih razmazili".

"Cene su za mene povoljne, za njih nisu povoljne. Realno je tako, ima preskupih stvari, ali ove druge su dobre. Na primer, evo luk, prošle godine bila je ista ova cena", kažu prodavci.

Ono što je najpristupačnije od sezonskog voća i povrća su breskve i tikvice, koje se mogu kupiti i za ispod 100 dinara po kilogramu. Jeftinije će proći i potrošači koji se odluče za južno voće koje je sada povoljnije od sezonskog. Ali, ako biste na sto da stavite kuvanu boraniju, grasak, ili karfiol, biće vam potrebno oko 250 dinara za kilogram. Maline, borovnice i lubenica spadaju u voćnu ekskluzivu, jer je cena i preko 300 dinara za kilogram.

Za zdravu ishranu potrebni su i meso i mleko. Srbi, prema zvaničnim podacima, godišnje troše nešto više od četiri kilograma junećeg mesa, dok stanovnici EU potroše 14 kilograma. U jednom ipak prednjačimo - 100 kg hleba pojede u proseku stanovnik Srbije, a evropski potrošač upola manje.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 12 april 2018 00:00

Vanredna kontrola uvoznika voća i povrća

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izdalo je nalog inspekcijskim službama da se izvrši vanredna kontrola svih uvoznika voća i povrća u cilju otklanjanja i najmanjih nepravilnosti u pogledu deklarisanja proizvoda koji se uvoze u Srbiju, saopštilo je to ministarstvo.

Kako navode, cilj je i da se kroz intenziviranje kontrola spreči bilo kakav pokušaj uznemiravanja javnosti i građana u delu zdravstvene ispravnosti poljoprivrednih proizvoda na našem tržištu.

“Najvažnije pitanje je u apsolutnom smislu zdravstvena ispravnost hrane u našoj zemlji i zbog toga podsećamo još jednom da se pre odobravanja svakog uvoza vrše detaljne laboratorijske kontrole koje su i u slučaju aktuelnog pitanja u vezi deklarisanja paradajza pokazale da je reč o potpuno ispravnim proizvodima”, navode iz ministarstva.

Ipak, utvrđivanje odgovornosti za greške koje su načinjene u pogledu samog teksta deklaracije je predmet rada nadležnih službi MPŠV koje su u skladu sa zakonskim ovlašćenjima pokrenule postupke protiv odgovornih u procesu.

“U slučaju potvrđivanja odgovornosti svi prekršioci u lancu će, u skladu sa zakonskim ovlašćenima, biti najstrožije sankcionisani”, zaključuje se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Evropska komisija planira da počne da naplaćuje specifične carine na pojedine proizvode iz Srbije, pre svega, na voće i povrće kao kontrameru jer naša zemlja od prošle godine „koči“ izdavanje dozvola za izvoz metalnog otpada čime nanosi milione evra štete kompanijama koji se time bave, krši principe slobodne trgovine a samim tim i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, saznaje Danas. Na problem sa neizdavanjem dozvola i kršenjem SSP-a najvišim instancama EU početkom ove i krajem prošle godine žalilo se nekoliko zemalja članica.

Naime, naš list je pisao već o tome da se nekoliko vlada zemalja članica žalilo EK na Srbiju u kojoj se dozvole za izvoz metalnog otpada čekaju bespotrebno mesecima. Srbija je prošle godine usvojila i nov zakon kojim je izdavanje i dobijanje dozvola otežano. Umesto da se ide ka tome da se dozvole potpuno ukinu, kakvo je bilo i obećanje EU (da će se to uraditi do kraja 2018), Srbija prošle godine donosi nov zakon i od tog trenutka kompanije se suočavaju sa problemom da dozvole moraju da čekaju mesecima što utiče na posao jer se većina otpada u velikoj meri izvozi (u Srbiji postoje samo dve železare koje mogu da otkupe takvu vrstu otpada).

EK je početkom ove godine Srbiji, odnosno Ministarstvu za zaštitu životne sredine uputilo dopis u kom traži hitan sastanak na ovu temu, međutim, do tog sastanka, kako saznajemo u ovom trenutku, još nije došlo.

Stoga su iz EK odlučili, kako pokazuje dopis u koji smo imali uvid, da pokrenu proceduru suspenzije autonomnih trgovinskih mera, što podrazumeva naplatu carine ne pojedine proizvode. Kako ti proizvodi nisu deo SSP, naplata carine bi mogla da se sprovede u roku od mesec dana jer nije potrebna neka posebna procedura za to.

U Ministarstvo za zaštitu životne sredine od februara nismo dobili odgovore na pitanje zbog čega je prošle godine zakonska regulativa menjana, kao i da li Srbija time, kako to tvrdi EK krši Sporazum i ugrožava slobodnu trgovinu. I jučerašnje pitanje da li je došlo do sastanka sa predstavnicima EU o ovom pitanju takođe je ostalo bez odgovora.

Pre dva meseca Evropska komisija uputila je vlastima u Srbiji dopis u kom se, između ostalog, ističe da je diskreciono odlučivanje Srbije po pitanju izdavanja dozvola kompanijama koje izvoze neopasni otpad „preterano“ da može dovesti do potpune zabrane izvoza.

„Insistiramo na tome da je diskrecija koju sprovodite u vezi sa procedurom izdavanja dozvola preterana i da de fakto vodi do potpune zabrane izvoza“, isticalo se u pismu direktorke za Zapadni Balkan EK Genoveve Ruiz Kalavera adresiranom na Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije.

U EK su tada napomenuli kako Srbija ima diskreciono pravo kada se radi o izdavanju dozvola za proizvode koji su pokriveni Bazelskom konvencijom, ali da se ovde radi o izvozu otpada koji ne potpada pod Konvenciju, odnosno odnosi se na probleme sa izvozom neopasnog otpada. Kako je tada naglašeno, trenutne procedure stvaraju neopravdane barijere u trgovini EU i Srbije i zato se mogu smatrati kršenjem člana 36. SSP, prema kom, između ostalog, ne sme biti nikakvih kvantitativnih ograničenja uvoza ili izvoza.

„Komisija zadržava pravo da razmotri svaku moguću zaštitu u slučaju da se Srbija ne pridržava obaveza koje je preuzela potpisivanjem SSP, naročito imajući u vidu da je Srbija u 2016. imala 100 miliona evra izvoza u EU“, istaknuto je tada u pismu EK.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine prošle godine je u dva navrata menjalo Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada. Ostaje nejasno zbog čega država Srbija sada umesto da ukida dozvole za izvoz neopasnog otpada, jer za to u EU trenutno nisu potrebne dozvole, ona dodatno pooštrava proceduru za njihovo izdavanje. Srbija se u pregovorima sa EU, pritom, obavezala da će do kraja 2018. ukinuti dozvole za izvoz otpada, međutim, trenutno su one i dalje neophodne kompanijama koje se bave izvozom i koje na njih čekaju ponekad i duže od šest meseci.

Kontra mere, koju u planu ima EK, će prema njihovim procenama naneti manju štetu od one koju kompanije koje izvoze metalni otpad trpe zbog toga što ne mogu da izvoze.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 19 oktobar 2017 00:00

Kineska urma iz Bačkog Monoštora

Gaji se u Kini više od 4.000 godina, a kod nas je još nepoznata voćka. To je kineska urma ili žižula. Nije to obeshrabrilo jednog mladog proizvođača sa severa Bačke koji je podigao plantažu kineske urme.

Kineska urma, a nije iz Kine već iz voćnjaka Dejana Kovača iz Bačkog Monoštora. Ovo, za nas još uvek egzotično voće, Dejan je zasadio pre pet godina. Iako o toj proizvodnji nije ništa znao krenuo je hrabro.

"Zasadio sam 132 sadnice na pola jutra. Počelo je da rađa već druge godine. Nema štetočina ni bolesti tako da nema potrebe da se koristi hemijska zaštita i to je jedan pravi ekološki proizvod", kaže Dejan.

Proizvodnja nije zahtevna, ali posla ima i u ovom voćnjaku.

"Đubrenje, obrada zemljišta frezovanjem, kidanje zaperaka i navodnjavanje", kaže Dejan.

Dejanov voćnjak kineske urme u punom je rodu i po stablu rodi od 35 do 50 kilograma, ali prodaja i dalje jeste problem, jer je kineska urma još nepoznata na domaćem tržištu.

"Tržište je i dalje problem i sada ga polako razvijam. Mada, ljudi kada probaju i kupuju. Bude sto pitanja i potpitanja , neki neće ni da probaju, ali kada čuju o lekovitim svojstvima kineske urme onda postaju stalni kupci", kaže Dejan koji kinesku urmu prodaje na pijacama u Novom Sadu i Beogradu.

Ukoliko prodaja krene, Dejan planira i proširenje svog voćnjaka kineske urme.

Klimatsku uslovi joj pogoduju jer cveta tek posle 1 .maja, pa nema rizika od izmrzavanja. Bere se od početka septembra do polovine oktobra. Može se sušiti, može se od nje praviti džem i peći rakija. Poznata je po brojnim lekovitim svojstvima.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Većina ljudi ne obraća pažnju na nalepnice na kori voća, već ih instinktivno skida pre jela. Čak i kada ih primeti, retko ko zna šta te deklaracije znače. Ali, one nisu tamo bez razloga, objašnjavaju stručnjaci.

 

Osim eventualnog naziva proizvođača, na deklaraciji treba da se nalazi i broj koji otkriva važne podatke o načinu uzgoja tog voća.

Deklaracije se prvenstveno odnose na voće koje je uvezeno iz inostranstva.

Nalepnica s četiri broja

Ako voće ima deklaraciju s četiri broja, i počinje s brojem 3 ili 4, znači da je uzgajano pomožu veštačkog đubrva, odnosno po poljoprivrednim pravilima koja su važila u poslednjih pedesetak godina. Limun je, na primer, označen brojem 4033, dok banane nose brojeve 4011.

Nalepnica s pet brojeva

Ako voće na sebi nema četiri broja, već pet - od kojih je prvi broj 9, to znači da je organski uzgajano. Takva deklaracija garancija je toga da je voće uzgajano bez đubriva i pesticida. Na primer, organski uzgojene banane nose broj 94011.

Prvi broj na deklaraciji je 8

Ovo je možda i najvažnija deklaracija jer predstavlja voće koje je genetski modifikovano, a prepoznaje se na osnovu pet brojeva od kojih je prvi uvek 8. na primer, takve banane imaju na sebi broj 84011.

Izvor: express.hr

Objavljeno u Korisno
subota, 07 januar 2017 00:00

Za vegetarijansku ishranu ili protiv nje?

Vegetarijanski način ishrane nije toliko zdrav kao što se ističe, upozoravaju stručnjaci. Iako svi preporučuju ishranu bogatu voćem i povrćem, istraživanje je pokazalo da je organizmu neophodno i meso, pišu Večernje novosti.

Vegetarijanski način ishrane nije toliko zdrav kao što se ističe, upozoravaju stručnjaci sa Medicinskog univerziteta u Gracu, u Austriji. Njihova istraživanja su pokazala da vegetarijanci češće obolevaju čak i od ozbiljnih bolesti.

Iako svi lekari i nutricionisti preporučuju ishranu bogatu voćem i povrćem, ovo istraživanje je pokazalo da je ljudskom organizmu neophodno i meso.

Vegetarijanci koji ga ne konzumiraju nisu uopšte zdraviji, već, naprotiv, češće u odnosu na "mesaroše" obolevaju od alergija, mentalnih bolesti, pa čak i karcinoma. Od alergija imaju dvostruko veći rizik da obole, ali i da dožive srčani udar. Koriste više i lekove, kao i suplemente.

U nekim životnim aspektima vegetarijanci su u prednosti, takođe je pokazalo istraživanje. Više su aktivni, manje piju alkohol, ređe puše i manje su gojazni, što su veoma bitne stavke zdravlja.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Korisno

Loše odlaganje voća i povrća je najpogubnije - jer znači bacanje novca. Ako se namirnice ne čuvaju na adekvatan način, one vrlo brzo propadaju i trule.

Dobro znamo da se jabuke moraju držati odvojeno od drugog voća jer su osetljive, ali i da jedna trula jabuka može da "zarazi" celu činiju ili kesu.

Zanimljivo je da jabuka u sazrevanju može da uništi "brdo" lubenica ako su skladištene na istom mestu. Međutim, jabuka nije jedina koja nanosi štetu drugom voću.

U tu "opasnu" grupu još spadaju kruške, kajsije, breskve, šljive, banane, kivi i mango. Sve navedeno voće ispušta visoku koncentraciju etilena i time utiče na boju i sočnost, a time na kraju i na kvalitet voća u njihovoj blizini.

Što se povrća tiče, na etilen su osetljivi krompir, grašak, zelena salata, šargarepa, špargla i brukoli.

Krompir je posebno osetljiv pa njega treba čuvati da hladnom i tamnom mestu, daleko od svog voća i "štetnog" povrća, a kako bi se sprečilo njegovo klijanje.

Kada je u pitanju propadanje, najotporniji plodovi su višnje i borovnice.

Izvor: HR.N1

Objavljeno u Saveti

U kori voća i povrća mogu se pronaći hranljive materije koje su odlične za naš organizam.

Tokom pripremanja, često se odlučujemo da ogulimo voće i povrće, pogotovo kada nismo sigurni da li se radi o tretiranoj namirnici pa smatramo da se na kori nalazi najveći deo pesticida i sličnih materija. Međutim, te kore često su izvor hranljivih materija koje su potrebne našem organizmu i koje zapravo na kraju samo bacimo u kantu za smeće.

Umesto guljenja, bolje se odlučite za dobro pranje voća i povrća toplom vodom kako biste organizmu dali sve što mu treba.

1. Jabuke

U kori jabuka nalaze se nerastvoriva vlakna poznata pod imenom pektin, a deo njih se nalazi u kori. Ako pojedete jednu jabuku srednje veličine dnevno unosite 3 grama prehrambenih vlakana, što je 10 posto preporučenog dnevnog unosa. Ova vlakna utiču na snižavanje lošeg, LDL, holesterola, kao i šećera u krvi. Osim toga, pektin će takođe smanjiti žudnju za hranom.

Uz to, u kori jabuke se najviše nalazi antocijanin, bioflavonoid i antikosidans koji utiče na boju ploda, a koji je poznat po tome što štiti sistem od upala i oštećenja. Uz njega, u kori jabuka može se pronaći i flavonoid kvercetin, takođe antioksidans koji pomaže kod problema disajnog sistema, odnosno poboljšava sam rad pluća.

2. Šargarepa

S obzirom na to da je "kora" šargarepe identična njenom mesu, znači da se jednake hranljive materija nalaze u oba dela ovog povrća. Međutim, razlog zašto bi trebalo šargarepu samo da dobro operete, ako znate da nije bila preterano kontaminirana, je to što se na prvim slojevima, kao i tek ispod njega, nalazi najveći izvor hranljivih materija.

Šargarepa je najbogatiji izvor beta-karotena, koji se može pronaći i u drugim narandžastim i tamno zelenim namirnicama, a radi se provitaminu A, a koji je nužan za normalnu funkciju kože i sluznice i smatra se da deluje antikancoregeno, kao i što jača imunitet. Osim beta-karotena, u šargarepamase nalaze dijetalna vlakna, kalcijum, fosfor, gvožđe, kao i natrijum i kalijum.

3. Krompiri

Krumpir je namirnica koja je jedan od bogatih izvora vlakana, a u 100 grama ima tek 58 kalorija, a tu se nalazi čak 2,50 grama vlakna. Osim vlakana, krompir je bogat izvor i vitamina C, pa se u 100 grama može pronaći čak 11,40 mg. Ono što je najvažnije kako bi se sačuvale sve hranljive materije krompira je način na koji ga pripremamo.

Ako ga pripremamo bez njegove kore, gubimo veliki udeo vitamina C, dok se kuvanjem ili pečenjem s korom može sačuvati i do trećine vitamina C. U narodnoj medicini različitih kultura krompir se koristio kao lek, a smatra se da kora kuvanog krompira snižava povišeni krvni pritisak. Unazad nekoliko godina, istražuje se i uticaj kore krompira, za koju se smatra da ima antioksidativna svojstva, na neutralizovanje slobodnih radikala, a time i njihov uticaj na razne zdravstvene tegobe.

4. Krastavci

Ovo prolećno i letnje povrće, osveženje je za svaki obrok. Mnogi izbegavaju da jedu neoguljene krastavce jer često kora ostavi gorkast ukus u ustima. Krastavci se sastoje najviše od vode, odnosno oko 96% krastavca čini voda.

U kori se zapravo nalazi najviše hranljivih materija, pa je tako kora svežeg krastavca bogat izvor vitamina A, a u nešto manjoj se količini može pronaći vitamini B kompleksa. Veliki udeo vitamina A, znači da se u kori krastavca nalazi već spomenuti beta-karoten, antioksidans koji ima mnoge zdravstvene blagodeti.

Osim što će vas ovo povrće osvežiti tokom toplih letnih dana, takođe ne morate niti previše brinuti koliko ćete ga pojesti jer 100 grama krastavca, ima tek 12 kalorija.

5. Patlidžan

Osim što patlidžan treba izabrati prema izgledu kore, koja treba biti sjajna i čvrsta, takođe jetreba ostaviti i pri pripremi ovog povrća. U kori se nalazi antocijanin nasunin, na kojem je sprovedeno niz istraživanja, a koji veže gvožđe za sebe i štiti ćelije od oštećenja.

Zbog toga se smatra da ovaj antocijanin ima antikancerogeno svojstvo. Osim toga, smatra se da je ovaj antocijanin odličan u borbi protiv holesterola. Patlidžan je takođe bogat izvor vitamina iz grupe B, pa se zbog toga preporučuje kao sastavni deo ishrane.  

Izvor: ordinacija.hr

Objavljeno u Korisno

U kori voća i povrća mogu se pronaći hranljive materije koje su odlične za naš organizam.

Tokom pripremanja, često se odlučujemo da ogulimo voće i povrće, pogotovo kada nismo sigurni da li se radi o tretiranoj namirnici pa smatramo da se na kori nalazi najveći deo pesticida i sličnih materija. Međutim, te kore često su izvor hranljivih materija koje su potrebne našem organizmu i koje zapravo na kraju samo bacimo u kantu za smeće.

Umesto guljenja, bolje se odlučite za dobro pranje voća i povrća toplom vodom kako biste organizmu dali sve što mu treba.

1. Jabuke

U kori jabuka nalaze se nerastvoriva vlakna poznata pod imenom pektin, a deo njih se nalazi u kori. Ako pojedete jednu jabuku srednje veličine dnevno unosite 3 grama prehrambenih vlakana, što je 10 posto preporučenog dnevnog unosa. Ova vlakna utiču na snižavanje lošeg, LDL, holesterola, kao i šećera u krvi. Osim toga, pektin će takođe smanjiti žudnju za hranom.

Uz to, u kori jabuke se najviše nalazi antocijanin, bioflavonoid i antikosidans koji utiče na boju ploda, a koji je poznat po tome što štiti sistem od upala i oštećenja. Uz njega, u kori jabuka može se pronaći i flavonoid kvercetin, takođe antioksidans koji pomaže kod problema disajnog sistema, odnosno poboljšava sam rad pluća.

2. Šargarepa

S obzirom na to da je "kora" šargarepe identična njenom mesu, znači da se jednake hranljive materija nalaze u oba dela ovog povrća. Međutim, razlog zašto bi trebalo šargarepu samo da dobro operete, ako znate da nije bila preterano kontaminirana, je to što se na prvim slojevima, kao i tek ispod njega, nalazi najveći izvor hranljivih materija.

Šargarepa je najbogatiji izvor beta-karotena, koji se može pronaći i u drugim narandžastim i tamno zelenim namirnicama, a radi se provitaminu A, a koji je nužan za normalnu funkciju kože i sluznice i smatra se da deluje antikancoregeno, kao i što jača imunitet. Osim beta-karotena, u šargarepamase nalaze dijetalna vlakna, kalcijum, fosfor, gvožđe, kao i natrijum i kalijum.

3. Krompiri

Krumpir je namirnica koja je jedan od bogatih izvora vlakana, a u 100 grama ima tek 58 kalorija, a tu se nalazi čak 2,50 grama vlakna. Osim vlakana, krompir je bogat izvor i vitamina C, pa se u 100 grama može pronaći čak 11,40 mg. Ono što je najvažnije kako bi se sačuvale sve hranljive materije krompira je način na koji ga pripremamo.

Ako ga pripremamo bez njegove kore, gubimo veliki udeo vitamina C, dok se kuvanjem ili pečenjem s korom može sačuvati i do trećine vitamina C. U narodnoj medicini različitih kultura krompir se koristio kao lek, a smatra se da kora kuvanog krompira snižava povišeni krvni pritisak. Unazad nekoliko godina, istražuje se i uticaj kore krompira, za koju se smatra da ima antioksidativna svojstva, na neutralizovanje slobodnih radikala, a time i njihov uticaj na razne zdravstvene tegobe.

4. Krastavci

Ovo prolećno i letnje povrće, osveženje je za svaki obrok. Mnogi izbegavaju da jedu neoguljene krastavce jer često kora ostavi gorkast ukus u ustima. Krastavci se sastoje najviše od vode, odnosno oko 96% krastavca čini voda.

U kori se zapravo nalazi najviše hranljivih materija, pa je tako kora svežeg krastavca bogat izvor vitamina A, a u nešto manjoj se količini može pronaći vitamini B kompleksa. Veliki udeo vitamina A, znači da se u kori krastavca nalazi već spomenuti beta-karoten, antioksidans koji ima mnoge zdravstvene blagodeti.

Osim što će vas ovo povrće osvežiti tokom toplih letnih dana, takođe ne morate niti previše brinuti koliko ćete ga pojesti jer 100 grama krastavca, ima tek 12 kalorija.

5. Patlidžan

Osim što patlidžan treba izabrati prema izgledu kore, koja treba biti sjajna i čvrsta, takođe jetreba ostaviti i pri pripremi ovog povrća. U kori se nalazi antocijanin nasunin, na kojem je sprovedeno niz istraživanja, a koji veže gvožđe za sebe i štiti ćelije od oštećenja.

Zbog toga se smatra da ovaj antocijanin ima antikancerogeno svojstvo. Osim toga, smatra se da je ovaj antocijanin odličan u borbi protiv holesterola. Patlidžan je takođe bogat izvor vitamina iz grupe B, pa se zbog toga preporučuje kao sastavni deo ishrane.  

Izvor: ordinacija.hr

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 11 mart 2016 04:42

Kako zaštititi voćke od mraza?

 

Voće u cvatu neuobičajena je slika za prvu polovinu marta, a sve je to posledica tople zime koja je pre vremena probudila voćnjake, pre svega kajsije i breskve. Takva je slika i u voćnjacima na Telečkoj visoravni kraj Kljajićeva.

Pero Ivanović dugogodišnji voćar kaže da ne pamti ovakvu zimu.

"Ovo je jedna od posebnih godina i ne pamtim jedno takvo naglo otopljenje. Mi smo nekada ovde u martu imali sneg i nismo imali problema sa preranim cvetanjem voća. Nešto se dešava sa vremenom i moraćemo i mi nešto da preduzmemo", kaže Ivanović.

Jedan od načina zaštite voćnjaka je krečenje stabala.

"Sigurno ću ovih dana da premažem voćke sa krečom, a smesa se pravi tako što se na pet kilograma kreča doda pola kilograma soli i 250 grama sumpora i time se premazuju stabla i sedeće grane. Tako se usporava rast pupoljaka i nadam se da ćemo taj rast usporiti za nekoliko dana. Mi nemamo uslova za orošavanje i dimljenje", kaže voćar iz Kljajićeva Branko Šoštarić.

Voćari sa pažnjom prate prognozu vremena, jer i temperatura nekoliko stepeni ispod nule može da napravi ozbiljne štete.

"One voćke koje su u fazi takozvanog roze balona mogu da izdrže do -3 stepena Celzijusa. Voćne vrste koje su više otvorene, u ovom slučaju to je kajsija, i na 0 stepeni mogu da izmrznu. U svakom slučaju te niske temperature koje se najavljuju sledeće nedelje, u zavisnosti od toga kolike će biti i koliko će potrajati, mogu dovesti do izmrzavanja", UPOZORAVA Tatjana Veselinović, koordinatorka izveštajno-prognozne službe Regionalnog centra Sombor.

Zaštita voćnjaka od mraza zamagljivanjem i orošavanjem nešto je o čemu mogu da razmišljaju samo veliki proizvođači voća, a takvi su u Somboru i okolini malobrojni.

Izvor: RTV

Objavljeno u Drugi pišu

 

Uživajte u voću i povrću bez straha od pesticida i bakterija.

1. Ispiranje i sušenje

Svi jako dobro znamo kako voće i povrće treba oprati u vodi pre konzumacije. Međutim, mnogo jači efekat imaćete ako namirnice nakon pranja dobro osušite.

Nakon što ste voće i povrće dobro isprali u mlakoj vodi, temeljno ga prebrišite čistom pamučnom krpom (za sudove).

Ova metoda idealna je za voće i povrće koje ima glatku koru poput jabuka, krušaka, tikvica, paradajza, krastavca i sl.

2. Namakanje

So je nekada služila kao konzervans, i ima snažan antibakterijski učinak. Ali, so može poslužiti i za pranje voća i povrća i uklanjanje pesticida s površine namirnica. Evo kako:

U veći lonac sipajte mlaku vodu i dodajte kašičicu soli pa kada se otopi, u lonac stavite namirnice, potopite ih i ostavite da se namaču par minuta. Ova metoda idealna je za zeleno lisnato povrće poput blitve, spanaća i zelja, brokolija i karfiola, ali ne i za gljive.

3. Sprej protiv pesticida

- 1 šoljica mlake vode

- 2 kašićice sode bikarbone

- 2 kašičice limunovog soka

Sastojke prelijte u bočicu s raspršivačem, dobro ih izmućkajte i poprskajte namirnice. Nakon što odstoji oko 5 do 10 minuta, isperite ga i voće i povrće možete pripremiti i sveže.

Sprej je idealan za zelenu salatu i radič, a možete ga koristiti za pranje svih namirnicama, osim gljiva.

Izvor: Zadovoljna

Objavljeno u Saveti

Ishrana bogata voćem i pvrćem će vam pružiti mnogo više od ukusnih obroka, pre svega učinićete dobro svom zdravlju.

Pogledajte u čemu se najviše greši pri kupovini voća i povrća, piše womenshealtmag.com.

Kupujete namirnice samo jednom nedeljno. Imajte na umu da se ove namirnice veoma brzo kvare i sa svakim danom koje provedu u vašem frižideru ili ostavi, voće i povrće gubi nešto od hranljivih vrednosti. Zato se ne morate snabdevati ogromnom količinom svežih proizvoda koje ne planirate odmah da upotrebite.

Kupujete na početku sezone. Znamo da je teško odoleti prvim jagodama, trešnjama i lubenicama. Ali bolje je da sačekate, jer prve voćke, pored toga što su verovatno veoma skupe, često nisu baš najukusnije.

Kupujete namirnice iz uvoza. Ako je vaše voće i povrće prešlo okean kako bi stiglo do vaše pijace ili prodavnice, moguće je da nije baš sveže ni ukusno. Zato je najbolje da se snabdete domaćim proizvodima.

Kupujete voće koje je već isečeno. Iako je jednosatvnije za upotrebu, već isečeno voće ili povrće možda nije baš najsvežije. Zato je bolje da se odluučite za celu lubenicu, a ako vam se čini da je ne možete pojesti celu, izaberite neku manje veličine, a ostatak iskoristite za pripremu šejka ili neke poslastice.

Niste sigurni da li je zrelo. Ne možete se pridržavati univerzalnog pravila provere da li je neko povrće ili voće zrelo. Neko možete oceniti prema boju, drugo prema teksturi.

Objavljeno u Saveti
nedelja, 18 maj 2014 04:50

Najviše će stradati voće i povrće

Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović izjavio je u subotu da će zbog poplava u Srbiji najviše stradati voće i povrće.

On je agenciji Beta kazao da su najugroženije kulture jagode, maline, kupine, borovnice, kao i sve vrste ranog povrća.

Prema njegovim rečima, višegodišnji zasadi neće pretrpetii veće štete zbog poplava, ali postoji opasnost zbog pojave bolest i zato je neophodna primena agrotehničkih mera.

Budimović je dodao i da je opšta ocena da će posledice kiše koja je izazvala poplave u Srbiji, po poljoprivredu biti katastrofalne, posebno za one regione u Srbiji koji su već pretrpeli štetu od vremenskih prilika pre mesec dana.

On je istakao i da će poljoprivrednih proizvoda biti dovoljno za domaće potrebe, jer region Vojvodine nije pogodjen toliko poplavama, ali da će izvoz iz Srbije posebno voća biti smanjen.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 07 februar 2014 18:02

ZAMRZAVANJE NAMIRNICA

Od kada su zamrzivači ušli u naše domove, izbor namirnica na našoj trpezi više ne zavisi od godišeg doba. Smrznute namirnice mogu ostati dosta dugo sveže, mada ipak, prilikom zamrzavanja, treba imati u vidu njihove specifičnosti.

Voće – mora biti kvalitetno, zrelo, bez utučenih ili trulih mesta. Naravno, nije baš svako voće podesno za zamrzavanje, npr. grožđe, kruške i sl. vodenasto voće. Najidealnije za zamrzavanje zapravo je zrnasto i ostalo sitno voće. Rok trajanja: 8-10 meseci.

Jaja – iako se jaja u načelu mogu zamrzavati, tome se retko pribegava, jer treba biti posebno oprezan. Jaja ne smeju ostati u ljusci, već se zamrzavaju ili dobro umućena ili samo žumance, odnosno belance, i to odvojeno. Masu žumanaca treba izmešati (ne ulupati) sa malo soli ili šećera, kako ne bi postala žilava. Belance se zamrzava bez soli i šećera. Rok trajanja: 10-12 meseci.

Meso – treba seći na što pravilnije komade glatkih površina, pri čemu, gde god je moguće, treba odstraniti kosti, kako ne bi zauzimale dragoceni prostor. Takođe, treba odstraniti debele naslage masnoće, jer što je posnije – meso se bolje održava. Preporučljivo je da pakovanja mesa ne budu teža od 2,5 kg, kako bi se brže smrznula. Kada je reč o mlevenom mesu, njega je najbolje potpuno začiniti pre zamrzavanja, a paketi ne bi trebalo da budu teži od 500-700 grama.

Mleko – najidealnije za zamrzavanje je punomasno mleko, koje se može održati 2-3 meseca.

Pečurke – pečurke sa čvrstim mesom, npr. šampinjoni, bolje se zamrzavaju od vodenastih. Pre zamrzavanja, treba ih kratko blanširati. Rok trajanja: 6-8 meseci.

Povrće – baš kao i voće, i povrće mora biti sveže, kvalitetno, dobro oprano, iseckano i kratko blanširano. Blanširanje je praktično obavezno, jer se kratkim potapanjem u vrelu vodu ubijaju razni fermenti i klice, a povrće postaje mekše i lakše za pakovanje. Važno je napomenuti da krompir, zelena salata, rotkvice i paradajz nisu pogodni za zamrzavanje.

Riba – mora se brzo zamrznuti jer hladan šok konzervira ribu, pa ne može izgubiti svoju hranljivu vrednost. Pre zamrzavanja, riba mora biti potpuno sveža, očišćena i treba joj izvaditi sve iznutrice.

Sosovi – mogu se održati u zamrzivaču 2-3 meseca, s tim što sosovi koji u sebi sadrže pavlaku ili majonez nisu pogodni za zamrzavanje. Preporučljivo je da se zaprška sosovima dodaje tek posle otapanja.

Supe – zbog zauzimanja previše prostora, veoma retko se pribegava zamrzavanju supa i čorba. Ukoliko se ipak odlučite na takav korak, trebalo bi da pripremite što je moguće jače koncentrisanu supu, kako biste je pre upotrebe razblažili. Supa će se održati 4-5 meseci.

Hleb – svež hleb se, kao i ostala peciva, odlično zamrzava i može ostati svež i po nekoliko meseci. Pre upotrebe, preporučljivo je da se zamrznuti hleb stavi nekoliko minuta u rernu.

Objavljeno u Saveti

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top