Inspekcija rada Srbije je za prvih sedam meseci 2018. na terenu zatekla 9,049 radnika „na crno“.

Koliko je tačno u Srbiji onih koji rade „na crno“, odnosno bez ikkavog ugovora, u Inspekciji rada Ministarstva za rad nisu mogli da nam kažu. Takvu evidenciju ne vode.

Ipak, kažu da im radnici svakodnevno prijavljuju ovakve slučajeve, ali da zbog straha da će ostati bez posla zahtevaju da ostanu anonimni.

Strah od otkaza glavni je i razlog što radnici često poslodavce u ovakvim situacijama ne prijavljuju.

„Ako ti se ne sviđa, znaš gde su vrata“
Među onima koji su izgubili posao nakon prijave rada „na crno“ je Nikola Stevanović (23).

„Nisam imao ugovor o radu. Glavna poruka poslodavca bila je – ako ti se ne sviđa, znaš gde su vrata“.

Kaže da se „desetak puta obratio inspekciji, pre nego što su izašli na teren.“ Pošto su posetili firmu, dobio je ugovor. Ispostavilo se – lažan.

„Dali su mi da potpišem papir koji nije imao potpis i pečat poslodavca. Potpisao sam to i svoj primerak nikad nisam dobio“, kaže Stevanović za BBC na srpskom.

 

Kaže i da su mu pretili kada je tražio, bunio se i pitao.

Firma u kojoj je radio kasnije je zatvorena.

„Ljudi ovde pristaju da rade bez ugovora, za platu od 12-13,000 dinara. Nemaju od čega da žive, pa su primorani da pristaju na takve uslove.

Ja sam mlad, imam snage i želje da se borim. Ali, šta ćemo sa ostalima?“, priča nam Stevanović.

Obraćao se i portalu Radnik, koji pruža pomoć i savete u ovakvim situacijama.

Bolje i na crno nego nikako
Urednik ovog sajta Miloš Vučković za BBC na srpskom kaže da im se zaposleni svakodnevno obraćaju za pomoć, jer smatraju da su im prava uskraćena.

Ipak, kako kaže, mnogo je onih koji se na to ne odlučuju – zbog teške ekonomske situacije i visoke nezaposlenosti.

„Ljudi često smatraju da je bolje da rade i na crno za 20,000 dinara, nego da sutra nemaju čime da izdržavaju porodicu“.

Vučković kaže da „svako zna nekog ili je čuo da je neko ostao bez posla jer je inspekciji prijavio poslodavca“.

„Naravno, nešto od toga je istina, nešto su glasine, ali generalno, radnici u Srbiji, bar po našem iskustvu, ne prijavljuju poslodavce često“, priča Vučković.

Da je strah od gubitka posla glavni razlog što se zaposleni ne odlučuju na ovakav korak potvrđuje i istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, objavljeno u maju ove godine.

Čak 40 odsto od 1,025 ispitanika je baš to navelo kao razlog, dok je 18 odsto reklo da ne prijavljuje jer misli da država neće kazniti poslodavca.

„Reci NE radu na crno“
Kako bi suzbili rad „na crno“, Ministarstvo rada pokrenulo je projekat „Reci NE radu na crno„.

U okviru njega, od 10. marta ove godine funkcioniše info-linija koja je do 1. avgusta zazvonila 5.866 puta.

Osim rada bez ugovora, na ovaj način radnici najčešće prijavljuju neisplaćivanje zarada i naknada.

Prijave su anonimne, a problem je, prema rečima Miloša Vučkovića što radnici nakon ovakve prijave ne mogu da saznaju šta se sa njom dogodilo, te da li je inspekcija izašla na teren.

„Kada prijavljuju poslodavce anonimno, radnici ne dobijaju broj prijave, pa samim tim ne postoji način da saznaju tok postupka“, kaže Vučković.

U slučajevima kada prijavu podnose zvanično – imenom i prezimenom, inspekcija je dužna da čuva anonimnost radnika.

Međutim, Vučković kaže da se događa da inspektori nenamerno prilikom posete prijavljenog poslodavca, otkriju identitet radnika.

„Kada inspektori zatraže podatke o konkretnom radniku, što rade kada odlaze po prijavi, poslodavac lako može da zaključi ko ju je podneo“, priča Vučković.

To se dogodilo Vladimiru Božoviću, prvom uzbunjivaču u privatnom sektoru u Srbiji.

On je poslodavca prijavio zbog, kako kaže, „enormne količine prekovremenog rada“, a nakon inspekcijskog nadzora, dobio je otkaz.

„Mi smo radili svakodnevno po 12 sati, bez slobodnog dana. Bili smo plaćeni za to, ali broj sati koji smo provodili na poslu prevazilazio je svaki zakonski maksimum.

Prijavio sam to inspekciji, a oni su, iako zakonski to ne smeju, otkrila moj identitet. Poslodavac je brzo našao način kako da me eliminiše“, priča nam Božović.

Bez ugovora često i ugostiteljski radnici
U trenutku kada je inspekciji prijavio poslodavca, Božović je bio zaposlen na neodređeno, ali na šestomesečnom probnom radu.

Pošto je probni rad okončan, ugovor mu nije produžen, zbog toga što, kako je poslodavac naveo, nije ispunio uslove.

„U redovnom tromesečnom izveštaju o zaposlenima, koji je bio nešto pre nego što sam podneo prijavu, navedeno je da sam među najboljima. Ipak, dobio sam otkaz“, priča Božović.

Ubrzo pošto je otpušten, sudskom odlukom vraćen je na posao do okončanja radnog spora.

Radni spor ipak nije okončan, pošto je Božović kasnije sam odlučio da napusti firmu.

Kolike su kazne?
Najviše radnika „na crno“ radi u ugostiteljstvu, trgovini, građevinarstvu, proizvodnji tekstila, kože i obuće, te prehrambenoj proizvodnji, kažu nam u Ministarstvu za rad.

Poslodavci „uhvaćeni na delu“ dužni su da odmah radnicima zasnuju radni odnos. Inspekcija protiv njih podnosi i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, a sudije odlučuju o kaznama.

One za pravna lica iznose iznose između 800,000 i dva miliona dinara, odnosno između 300,000 i 500,000 za preduzetnike.

Prema Vučkovićevim rečima, nisu retke situacije da su te kazne znatno manje.

Sve dok u Srbiji nezaposlenost bude visoka, a ljudi „trbuhom za kruhom“ budu odlazili u inostranstvo, donkihotovska borba sa suzbijanjem faktičkog rada biće nastavljena, a radnici će pristajati na bilo kakve uslove.

Jer, smatatraju mnogi – bolje je i „na crno“, nego nikako.

Izvor: BBC na srpskom

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Gotovo 3.700 građana do sada se obratilo Inspekciji rada putem besplatne telefonske linije u okviru kampanje „Reci ne radu na crno“, koju od 10. marta sprovodi Ministarstvo za rad. Najčešće su se žalili na neisplaćivanje zarada, nedostavljanje obračuna, kao i neisplaćivanje naknade zarade trudnicama i porodiljama.

Na osnovu prijava, Inspekcija rada od 10. marta obavila je više od 2.700 nadzora, pri čemu je, između ostalog, zatečeno 1.475 radnika „na crno“, podneto 609 zahteva za prekršajni postupak, i otkriveno 66 neregistrovanih firmi iz različitih branši. U Ministarstvu za rad kažu da su efekti kampanje „Reci ne radu na crno“ već vidljivi.

„Pokušavamo da idemo u što više vanrednih inspekcija, da inspekcije van Beograda, van drugih mesta, dolaze u Beograd, da iz Beograda idu u druga mesta, pokušavamo da imamo česte inspekcije, i danju i noću, da obuhvatimo sve subjekte. Ne postoje privilegovani, ne postoje privatni, državni, strani, domaći, svi su isti pred zakonom i tako ćemo da se ponašamo“, rekao je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Zapošljavanje na crno, osim što ugrožava prava radnika, i šteti državi, predstavlja nelojalnu konkurenciju onima koji posluju legalno, kažu u Uniji poslodavaca Vojvodine. Da bi se tome stalo na put, objašnjavaju, potrebno je izgraditi stabilan privredni ambijent.

„Učesnici u stvaranju tog ambijenta ne može biti samo Vlada Republike Srbije, ne može biti samo Ministarstvo, učesnici smo svi. Počev od gore, počev od Vlade, onda mi, udruženja poslodavaca, zaposleni, kroz svoja udruženja i sindikate i svaki pojedinačni građanin koji kupuje nešto“, rekao je predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Stanko Krstin.

Prema nekim podacima, svaki treći radnik u Srbiji je neprijavljen,a država zbog sive ekonomije dnevno gubi oko 8 miliona evra.

U Ministarstvu pozivaju one koji rade na crno ili znaju poslodavce koji zapošljavaju mimo zakona, da prijave na besplatnu info liniju 0800 300 307. Ono što je važno, Inspekcija u ostvarivanju prava radnika može da pomogne samo ukoliko nepravilnosti zatekne na licu mesta, stoga bi oni koji smatraju da rade na crno trebalo poslodavce da prijave dok još rade.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
sreda, 14 mart 2018 00:00

Za dva dana 580 prijava rada na crno

Telefonski broj za prijavu rada na crno, koji je aktiviran pre samo dva dana, već je dao dobre rezultate, rečeno je danas na sastanku ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića sa inspektorima iz cele Srbije.

Kako je istaknuto na sastanku, preko telefonskog broja 0800 300 307 koji je otvoren kako bi građani mogli besplatno da prijave rad na crno, u ponedeljak i utorak primljeno je preko 580 poziva, što znači da je medijska kampanja koja prati ovu akciju pokazala prve rezultate. Od 110 obrađenih poziva, za 47 ima osnova da inspekcija rada izađe na teren i utvrdi pravo stanje, a u samo dve beogradske opštine u jednom danu, tokom 375 nadzora, inspektori rada zatekli su 137 radnika koja su radili na crno.

– Građani postaju svesni šta dobijaju boreći se protiv rada na crno, što i jeste cilj Ministarstva. Projekat „Reci NE radu na crno“ veoma je bitan za državu i njene građane, ali pokazuje i veliku odgovornost prema Kraljevini Norveškoj, koja je pomogla u samoj realizaciji ovog projekta. Ukoliko ga dobro uradimo, siguran sam da će nam se otvoriti i mnoge druge opcije za saradnju – rekao je Đorđević i najavio nastavak saradnje sa skandinavskim zemljama na raznim projektima.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiji je od danas aktivirana besplatna telefonska linija zа prijаvu rаdа "nа crno", saopštilo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Kako su naveli, građani će moći anonimno, pozivom na broj 0800/300-307 dа prijаve ukoliko su rаdno аngаžovаni bez zаključenog ugovorа o rаdu, kаo i svаku drugu nezаkonitost u rаdu.

Ministаr rada Zorаn Đorđević je pozvаo sve građane kojimа su "uskrаćeni osnovni principi dostojаnstvenog rаdа" dа trаže svojа zаkonskа prаvа i dodao da će sankcije snositi isključivo poslodаvci, ne i rаdnici koji su rаdili nа crno.

"Od nelegаlnog rаdа štetu imаju svi, držаvа, poslodаvci koji rаde u sklаdu sа zаkonom, а nаročito rаdnici koji gube socijаlne beneficije. Zаto ohrаbrujem sve grаđаne dа prijаve ukoliko rаde bez ugovorа o rаdu i nisu prijаvljeni nа obаvezno socijаlno osigurаnje", naveo je Đorđević u saopštenju.

On je dodao da je Ministаrstvo rada odlučno u borbi zа zаštitu prаvа rаdnikа i omogućаvаnje zdrаvog okruženjа zа poslodаvce, sа ciljem dа Srbijа bude uređenа zemljа.

Kako je navedeno u saopštenju, u sklopu projektа "Reci NE radu na crnom" plаnirаne su brojne аktivnosti, uključujući pojаčаn rаd Inspektorаtа zа rаd nа terenu i edukаtivne rаdionice širom Srbije.

Projekat "Reci NE rаdu nа crno" sprovodi Ministаrstvo zа rаd, а reаlizаciju je finаnsijski podržаlа Ambаsаdа Norveške u Srbiji.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Inspekcija rada u 2017. zatekla je 22.411 osobu koja je radila na crno, rečeno je za N1 u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Nakon kontrole, 21.171 radnik koji je radio na crno, zasnovao je radni odnos, što je 94 odsto njih, 20 odsto više u odnosu na 2016. godinu.

Sprovedeno je ukupno 53.424 nadzora, navode u ministarstvu. U 2017. je otkriveno 769 neregularnih subjekata.

Ministarstvo sprovodi projekat Reci ne radu na crno, u saradnji sa Norvežanima, a prve rezultate saopštiće krajem marta. U okviru ovog projekta, svi radnici koji rade na crno mogu anonimno da prijave poslodavca na sajtu recineradunacrno.rs, gde mogu i da provere da li im poslodavac uplaćuje sve doprinose.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

I danas mnogi žive od rada u sivoj zoni. Statistika je u toj oblasti gotovo poražavajuća, jer i dalje veliki broj radnika radi "na crno", bez osnovnih radnih prava. Da bi se sa problemom izborila, Vlada je osmislila niz - kako kažu - novih, radikalnijih mera. Za ekonomiste je, ipak, otvoreno pitanje kakvi će biti rezultati.

U Srbiji svaki treći radnik radi "na crno". Bez socijalnih beneficija, plaćenog bolovanja, godišnjeg odmora. Samo u 2017. godini, inspekcija je zbog utvrđenih nepravilnosti kaznila poslodavce sa više od 230 miliona dinara.

Radnici koji se najčešće nalaze na raskršću - rad "na crno" ili nezaposlenost, pred kamere ne žele. Ipak, o problemima sa kojima se suočavaju - stranice brojnih foruma pune hiljade anonimnih komentara.

Na pitanje da li je neko od njih prijavio poslodavca inspekciji i imao bar neku pomoć od njih, jdan odgovor je: "Planiram da u ponedeljak prijavim svog poslodavca, godinu dana me ne plaća ni dinara mi nije dao, a uz to sam neprijavljena šest godina".

A država godinama među strateške ciljeve ubraja borbu protiv sive ekonomije i rada na "crnom tržištu", zbog kog su - kako kažu - svi na gubitku. Zato resorni ministar u okviru nove kampanje "Reci ne radu na crno" poručuje: uvodimo vanredne inspekcijske kontrole 365 dana, 24 sata dnevno.

"Mi se nalazimo negde na gubicima kada je u pitanju siva ekonomija i rad na crno negde malo manje od 30 odsto BDP-a, Neka procena je da je to oko osam miliona evra dnevno grubo za celu državu ako govorimo o sivoj ekonomiji. Od nelegalnog rada štetu ima, ne samo država, već i radnici koji gube socijalne beneficije, nemaju plaćeno bolovanje, godišnji odmor i ne mogu da podignu kredit", kaže Zoran Đorđević, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja.

Ali, u borbu protiv ilegalnog rada do sada je išlo tek 260 inspektora na teritoriji cele zemlje. Iz Inspekcije rada - uvereni su - dovoljno da se pokuca na vrata svim poslodavcima.

"Možemo da odgovorima svim ovim obavezama, ne u onoj meri u potpunosti što je i nemoguće, jer mi da imamo čak i dva puta više inspektora opet bi se pojavila pojava da treba još!", kaže Stevan Đurović, v.d. direktora Inspekcije rada.

"Dugogodišnji i ukorenjen problem, za koji su mnoge Vlade obećavale rešenje" - tim rečima za N1 objašnjava aktuelnu situaciju na "crnom" tržištu rada analitičarka Tanja Jakobi. Upitno je - dodaje - kakve će rezultate dati pomenute mere.

"Veliki broj ljudi nema druge mogućnosti da radi, nego da radi na crno da radi kod poslodavaca za bilo koju platu, pod bilo kojim uslovima. Ja se bojim da će se cela priča završiti na tome da se jedan mali deo radne snage koja radi ilegalno i jedan mali deo problema, na nekakav privremeni način reši, a da ozbiljnijeg pomaka neće biti", kaže Jakobi.

A za to je potrebno - zaključuje Jakobi - daleko više od jedne medijske kampanje: popraviti celokupni privredni ambijent, stvoriti prostor za veće prosečne plate i ojačati prava svih radnika u zemlji.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
sreda, 29 mart 2017 00:00

Na crno radi 30 odsto građana

Inspektori za rad utvrdili su da oko 30 odsto radnika radi „na crno“, u trodnevnom nadzoru poslodavaca koji se bave građevinarstvom, trgovinom, ugostiteljstvom, uslugama, proizvodnjom hleba, peciva i kolača, održavanjem i popravkom motornih vozila.

 

U saopštenju Inspektorat za rad navodi da je kontrolisano 760 poslodavaca širom Srbije, posebno u Beogradu i Sremskom upravnom okrugu, a od 2.202 zatečena radnika 675 nije bilo prijavljeno na obavezno socijalno osiguranje i nije imalo ugovor o radu.

Radnici „na crno“ otkriveni su kod skoro polovine kontrolisanih poslodavaca, kod 347 polodavac, a najdrastičniji primeri utvrđeni su u Šapcu, gde je kod jednog poslodavca od 17 angažovanih radnika, 16 bilo neprijavljeno, i u Čoki gde je na jednom mestu od 15 zatečenih, 14 radilo „na crno“.

Jedan poslodavac u Novom Pazaru nije prijavio 13 od 15 radnika, kod poslodavca u Beogradu od 10 angažovanih, devet je bilo neprijavljeno, kod jednog u Somboru od 17 radnika takođe devet je radilo „na crno“.

Kod poslodavca u Sjenici šest od sedam zatečenih radnika je bilo neprijavljeno, a u Inđiji 19 od 36.

Kod dva poslodavca u Kragujevcu svi radnici, po pet, su radili „na crno“, a kod drugog u Sjenici pet od 10 zatečenih.

Zbog utvrđenih prekršaja, inspektori su podneli 125 prekršajnih prijava, izdali 11 prekršajnih naloga i doneli su 167 rešenja.

Inspekcijskim nadzorima su otkrivena i 24 neregistrovana subjekta, koji su se bavili trgovinom, građevinarstvom, ugostiteljstvom, frizerskim uslugama, održavanjem i popravkom motornih vozila, otkupom sekundarnih sirovina, taksi prevozom, proizvodnjom građevinskog materijala i poljoprivredom.

Inspektori su doneli 24 rešenja kojima su neregistrovanim subjektima naložili da odmah pokrenu propisani postupak za upis u odgovarajući registar i zabranili im dalje obavljanje delatnosti do ispunjenja za to propisanih uslova, navodi se u saopštenju.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Zakon o privremenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima koji je u pripremi trebalo bi da pospeši borbu države protiv "sive ekonomije", kažu za Danas u Ministarstvu rada.

 

U pitanju je novi zakon koji bi Vladi trebalo da bude predstavljen do kraja godine, a kojim će biti predviđene nove prekršajne kazne za poslodavce koji sezonske radnike budu angažovali na crno.

Podaci Zavoda za statistiku pokazuju da od ukupno 570.696 neformalno zaposlenih lica, dakle reč je o neprijavljenim radnicima, oko dve trećine (374.879) radi u poljoprivredi. U odnosu na prethodnu godinu, povećanje neformalne zaposlenosti je posebno uočljivo beš tu tom sektoru - devet odsto, odnosno 30.809 lica.

Dok nadležni smatraju da će nova zakonska regulativa doprineti uvođenju sezonskih radnika u legalne tokove, stručna javnost smatra da samo one nisu dovoljne da se taj proces uspešno i sprovede, iako podržava sprovođenje takvih mera. Nadzor nad primenom tog zakona vršiće inspekcija rada i Poreska uprava.

- Napominjemo da su Nacionalnim programom za suzbijanje sive ekonomije predviđene i druge mere. Osnovni cilj Nacionalnog programa je smanjenje učešća sive ekonomije u BDP Srbije sa 30,1 odsto na 26,7 odsto. Da bi se to ostvarilo, potreban je efikasniji nadzor nad tokovima sive ekonomije, unapređenje funkcionisanja fiskalnog sistema, smanjenje administrativnog i parafiskalnog opterećenja za privredu i građane i podizanje svesti o značaju suzbijanja sive ekonomije i motivacija za poštovanje propisa - navode u Ministarstvu za rad.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže za Danas da podržava donošenje zakona o privremenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima.

- Kao sindikalac podržavam sve zakonske odredbe koje omogućavaju da se eliminiše zapošljavanje u oblasti "sive ekonomije". LJudi koji rade "na crno" ne mogu da računaju na penzijsko i zdravstveno osiguranje i svakako je i u njihovom interesu da ih poslodavci kod kojih rade i prijave. Tačno je da postoji jedan broj radnika koji ne razmišljaju o budućnosti i na svoj zahtev rade "na crno". Međutim, tvrdnje poslodavaca da većina radnika navodno traže da ih ne prijave uglavnom predstavlja njihov izgovor zašto izbegavaju plaćanje dažbina državi. S obzirom na takvo ponašanje poslodavaca i veliki broj zaposlenih sezonskih radnika u "sivoj zoni" nikako ne bi trebalo dozvoliti da zakon koji se najavljuje ostane "mrtvo slovo na papiru". Drugim rečima, donošenje tog zakona neće biti dovoljno, odnosno neće biti garant da zapošljavanja "na crno" i dalje neće biti - kaže Ranka Savić.

Prema njenim rečima, potrebno je da nadležni u državi rade svoj posao i da pojačaju kontrolu poslodavaca da li prijavljuju svoje radnike ili ne.

- Da je Ministarstvo za rad obavljalo svoj posao kako treba dosad, kao i drugi nadležni organi, ne bismo se našli u situaciji da više od pola miliona ljudi sezonske poslove obavlja "na crno". Prema tome samo striktna kontrola i sankcije prema onim poslodavcima koji ne poštuju zakonska rešenja su garant da će borba protiv "sive ekonomije" biti uspešna - kaže Savićeva.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da je nerealno očekivati da svi sezonski poljoprivredni poslovi mogu da se uvedu u legalne tokove.

- Određeni sezonski poslovi svakako mogu da se obavljaju bez da su radnici neprijavljeni. Sa druge strane postoje poslovi koji su takve prirode da se vlasniku ne isplati da angažuje dodatnu radnu snagu ako bi morao da je prijavi. U tom slučaju je na gubitku i on, ali i oni koji bi zaradili neki dinar kod njega da ih je angažovao. Stoga bi trebalo napraviti zakonska rešenja koja bi u oblasti poljoprivrede uvažavale određene specifičnosti i ne treba po svaku cenu insistirati da se sve dovede pod jedan kalup - zaključuje Kovačević.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
sreda, 15 februar 2017 00:00

Četvrtina radi "na crno"

U vanrednim kontrolama koje je inspekcija rada sprovela kod poslodavaca širom Srbije, posebno u Beogradu i zimskim turističkim centrima Kopaoniku, Zlatiboru, Staroj planini i Divčibarama, otkriveno je da od ukupno 1.602 zatečena radnika, njih 456, oko 28 odsto, nema ugovor o radu i nije prijavljeno na obavezno socijalno osiguranje.

 

Nadzori su izvršeni kod 755 poslodavaca koji se bave trgovinom, ugostiteljstvom, proizvodnjom hleba, peciva i kolača i drugim delatnostima, saopštilo je Ministarstvo rada. Radnici „na crno“ zatečeni su kod skoro polovine kontrolisanih poslodavaca, kod njih 344. Kako se navodi u saopštenju, najdrastičniji primeri otkriveni su u Beogradu – u jednom objektu brze hrane u

Batajnici, gde je zatečeno čak 13 neprijavljenih radnika, a kod dva poslodavca u Mirijevu u građevinarstvu otkriveno je po pet radnika „na crno“. Zbog utvrрenih prekršaja radnih odnosa inspektori su podneli 344 prekršajne prijave, izdali 12 prekršajnih naloga i doneli 298 rešenja. U nadzorima je otkriveno i šest neregistrovanih subjekata, od kojih su se tri bavila ugostiteljstvom, dva trgovinom i jedan proizvodnjom odeće, piše u saopštenju.

Inspektori su doneli šest rešenja kojima su neregistrovanim subjektima naložili da odmah pokrenu propisani postupak za upis u odgovarajući registar i zabranili im dalje obavljanje delatnosti do ispunjenja za to propisanih uslova.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 03 mart 2016 05:22

Gajbice pune rada na crno

Jednu od najvažnijih uloga u suzbijanju sive ekonomije koja je dobrano uhvatila korena u Srbiji poslednjih decenija, svakako ima i onemogućavanje i sankcionisanje poslodavaca da radnu snagu ne angažuju po propisima, odnosno, izbegavaju prijavljivanje radnika i plaćanje doprinosa. U ovom vidu borbe za poštovanje zakonitosti i uzusa tržišne ekonomije, glavna uloga pripada inspekcijama rada.

Na području Zapadnobačkog okruga, koji pored Sombora obuhvata i Apatin, Kulu i Odžake, samo tokom prošle i prva dva meseca ove godine u pojačanoj kontroli inspektori su zatekli 423 radnika koje su gazde angažovale „na crno“. Iako su i ove brojke alarmantne, stvarnost je po svemu sudeći daleko tmurnija, pošto se procenjuje da se čak 30 odsto zaposlenih nalazi u toj sivoj zoni ekonomije.

Kako ističu u ovdašnjoj Inspekciji rada, koja se ovoj pošasti suprotstavlja sa samo četiri inspektora i jednim vozilom, najmanje su izvrdavanju slova zakona skloni stranci i njihove ovdašnje poslovne afilijacije, dok su najčešće neprijavljeni radnici pronalaženi na poslovima izrade ambalaže od drveta i kartona, odnosno gajbica, u Bogojevu, Crvenki, Oyacima i Apatinu.

Kako inspektori kažu, protiv svih vlasnika radnji koji nisu prijavili radnike podnete su prijave sudu za prekršaje, pa je na pravosuđu da „odrežu“ i zakonske sankcije.- Većina poslodavaca postupa po nalogu inspekcije, uz rok od tri do osam dana da prijave radnike - pojašnjavaju u Inspekciji rada za Zapadnobački okrug, dokumentujući to podatkom da je tokom prošle godine od 398 radnika zatečenih u radu „na crno“ u ostavljenom roku prijavljeno njih 363.

Usled pojačane kontrole ovog inspektorijata, posebno u noćnim časovima i vikendom, ali i ustanovljene prakse da se inspektori „rotiraju“ odnosno sve češće upućuju u kontrolu van svojih sedišta, beleži se sve veći broj prekršaja. Tako je broj pronađenih zaposlenih „na crno“ prošle godine na somborskom gradskom i području opština Apatin, Kula i Odžaci gotovo utrostručen u odnosu na 2014. godinu, kada je kod nesavesnih poslodavaca pronađeno 115 neprijavljenih radnika.

- Za noć se obiđe nekoliko ugostiteljskih objekata, pa smo, na primer, tokom samo jedne noćne kontrole u dva lokala, u Bezdanu i Somboru, registrovali šest neprijavljenih radnika. Najveći broj radnika se ipak pronalazi u proizvodnji ambalaže od drveta i kartona, takozvanih gajbica, jer je taj posao u okrugu doživeo ekspanziju poslednjih nekoliko godina. – kažu inspektori, prema čijim se rečima neprijavljeni radnici zatiču i u proizvodnji prehrambenih proizvoda i alkohola, trgovini, građevinarstvu, poljoprivredi i zanatstvu.

Doneli kapital i dobre navike

Da stranci po pravilu sa sobom, pored kapitala, donose i navike poštovanja zakona koji reguliše ovu oblast domaće ekonomije, u vanrednoj inspekcijskoj kontroli dokazuje i primer gradilišta somborskog „Kapitol parka“ vrednog 10 miliona evra, čiji je investitor „Posejdon grupa“ iz Velike Britanije. Za aktuelni građevinski deo posla je angažovana beogradska firma „Elita Kop“, čiji su svi radnici prijavljeni.

- Radimo širom Srbije na građevinskim poslovima na kojima je zaposleno 200 radnika. Svi oni imaju sve vrste osiguranja, od zdravstvenog do penzionog, a pre angažovanja prolaze i zdravstvenu kontrolu, tako da do sada nismo bili u prilici da budemo ni upozoravani ni kažnjavani - kaže inženjer Dušan Dukić, koji sa svojim radnicima počinje izgradnju „Kapitol parka“.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Drugi pišu

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top