Učenici osmog razreda testom iz matematike počeli su probni završni ispit. U subotu će srpski i kombinovani test. Ove godine za osmake su najavljene i neke novine - uspeh iz škole nosiće najviše 60 bodova, dok će na tri testa đaci moći da dobiju 40 bodova.

Hemijska, šestar i lenjir bili su dovoljni osmacima iz beogradske škole Veljko Dugošević da na probnom testu provere svoje znaje iz matematike.

"Bio je težak po meni, ali imali su neki laki zadaci".

"Nisu bili preterano teški, uglavnom je bilo za osnovni nivo", kažu đaci s kojima smo razgovarali.

Pre testiranja, male maturante je obišao ministar prosvete Mladen Šarčević.

"Svi probni testovi imaju za cilj da deca vide gde su, šta su, da bi eventualno doradili ono što je bitno i osteli tipove zadataka za ono glavno testiranje", kaže ministar prosvete Mladen Šarčević.

A kako bi učenici što lakše savladali test, nastavnici kažu da su pripreme u okviru redovne nastave počele od oktobra.

"Ono što možemo mi u toku nastave uradimo, a ono što ne, oni imaju van nastave posle, ili kao neki prečas ili kao neki šesti, sedmi čas nakon nastave i na taj način radimo, vežbamo", objašnjava nastavnica srpskog jezika Jelena Jovičić.

Na završnom ispitu osmake čeka i novi način bodovanja za prikupljanje 100 poena - umesto dosadašnjih 70, iz škole će se dobijati 60 poena, dok će testovi umesto 30, nositi 40 poena.

"Bolje je za učenike koji su lošiji u školi, mogu više bodova da dobiju na prijemnom".

"Bilo je bolje ranije kad je bilo 70-30, jer smo znali da ćemo da vučemo više iz škole, ali sad možda imamo veću priliku da uradimo na prijemnom bolje", navode učenici.

Resorni ministar kaže da će novi način bodovanja poboljšati objektivnost u ocenjivanju.

"Cilj je da ne idemo na preglasavanje ocena na formiranje lažnih vukovaca, na fabrikovanje papira, nego na znanje", kaže Šarčević.

Promene na završnom ispitu, profesorka srpskog Vesna Vojvodić Mitrović, ocenjuje kao nepotrebne. Kaže da česte promene pravila polaganja učenicima stvaraju sters.

"To nije rešenje na koje bi trebalo da igra Ministartsvo prosvete i ministarstvo se vrlo često ponaša kao ministartsvo alhemije da traže neku alhemijsku formulu koja će tako preko noći da razreši probleme male mature, a odlično znamo koliko različitih tipova problema smo imali u prethodnim godinama, baš kada je reč o ovim testovima", smatra profesor srpskog jezika Vesna Vojvodić Mitrović.

Mala matura zakazana je za 18, 19. i 20. jun, a do tada učenici imaju još dva meseca za pripremu.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Učenici iz Raškog, Pčinjskog i Nišavskog okruga pokazali su najbolje rezultate na maloj maturi, a đaci iz beogradskih škola ovoga puta su se po prosečnom broju poena našli na četvrtom mestu, pokazuju preliminarni rezultati Ministarstva prosvete.

 

Novi Pazar, koji pripada Raškom okrugu i opštine Pčinjskog okruga (Preševo, Trgovište, Vladičin Han) već nekoliko godina beleže izuzetno visoke rezultate na sva tri testa završnog ispita, a slično je i u Svrljigu, Babušnici... Pomenuti okruzi su prepoznatljivi i po enormnom broju vukovaca. Tako je, recimo, prošle godine u Pčinjskom okrugu bilo 24 odsto dobitnika Vukove diplome, 22 odsto u Nišavskom, a 21 odsto u Jablaničkom.

Iako bi se pretpostavilo da škole sa najvećim brojem vukovaca budu najuspešnije na maloj maturi, za istraživače su visoki rezultati u Pčinjskom okrugu, Novom Pazaru i drugim pomenutim opštinama neočekivani, s obzirom da je najveći broj spada u kategoriju nerazvijenih područja. Naime, brojna istraživanja u Evropi i svetu ukazuju na povezanost socioekonomskih uslova i obrazovnih postignuća učenika, što znači da bolji uslovi života doprinose kvalitetnijem obrazovanju i višim đačkim postignućima. Takve rezultate su potvrdila i nacionalna testiranja učenika trećeg i četvrtog razreda osnovne škole, koja su u Srbiji rađena pre desetak godina.

Prošlogodišnja, ali i nekoliko ranijih analiza završnog ispita Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ukazuju da su rezultati učenika iz pomenutih okruga sumnjivi. Kako se navodi u izveštaju, pojedine škole iz ovih okruga se svake godine nalaze u uzorku za kontrolu kvaliteta ocenjivanja na ispitu, a analize ukazuju na postojanje neregularnosti tokom dežurstava i pregledanja testova. Budući da nema saznanja da su u ovim okruzima sprovedene određene mere sa ciljem unapređivanja postignuća učenika, teško je poverovati u verodostojnost dobijenih rezultata. Pošto se ne može imati puno poverenje u postupanje glavnih aktera na završnom ispitu, onda ne bi trebalo ovako visoko postignuće učenika tumačiti kao indikator visokog kvaliteta obrazovanja u pomenutim okruzima, piše u Zavodovom izveštaju.

Iako ova institucija već godinama upozorava na moguće neregularnosti odgovorni nikada nisu kažnjeni. Ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je da će se sa takvom praksom prekinuti, obelodanivši prošle nedelje podatak da u nekim sredinama u 30 odsto slučajeva ima odstupanja od onoga što su radili učenici, u smislu dopisanih i prepravljenih odgovora, za šta su odgovorni odrasli.

Najbolji srpski
Na nivou Srbije, đaci su najbolje uradili test iz srpskog jezika, na kome su u proseku osvojili 6,64 poena, od mogućih 10. Prosek na kombinovanom testu je 5,64, a iz matematike 5,35. U odnosu na prethodnu godinu, zabeleženi su slabiji rezultati na kombinovanom testu (lane je prosek bio 6,28) čemu je najverovatnije doprinelo više varijanti testa sa identičnim, ali izmešanim pitanjima, da bi se sprečilo prepisivanje. Ove godine završni ispit je polagalo 69.306 učenika, a 65.031 ima preko 50 poena, što znači da mogu da konkurišu za upis u četvorogodišnje srednje škole.

Izvod: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Potencijalne brucoše Pedagoškog fakulteta u Somboru, pre polaganja prijemnog ispita, hrabrio je i novi pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević. Nakon razgovora o aktuelnom trenutku u prosvetnom radu i daljim perspektivama jedinog somborskog državnog fakulteta sa njegovim dekanom  prof. dr Željkom Vučkovićem, pokrajinski sekretar se obratio budućim studentima.

- U jednoj đačkoj knjižici iz tridesetih godina prošlog veka stoji savet : „Đače, budi soko, trezvenjak i štediša“, i pored toga pouka da se poštuju Bog i vladar, što je tada bila uobičejane formulacija, ali i roditelji i učitelji.

Vremena su se promenila, slobodan je izbor koga želite da podržavate u politici, možete biti ateista ili vernik, ali je jasno da i u današnje vreme, baš kao i tada, nema ništa svetije od roditelja i učitelja.- rekao je prof. dr Milošević, želeći budućim akademcima da devizu o štedljivosti transponuju u završetak studija na vreme, kako ne bi bili „večiti studenti“.

Prvi čovek vojvođanskog visokog obrazovanja i nauke je naglasio da su, i pored značaja materijalne osnove, najvažniji ljudi koji stvaraju i poručio budućim studentima Pedagoškog fakulteta da je rad sa ljudima velika obaveza ali i privilegija i poželeo im uspeh, zdravlje i dobru saradnju sa svojim nastavnicima.

U pratnji dekana i prodekana Pedagoškog fakulteta, kao i mr Latinke Vasiljković, načelnice Zapadnobačkog okruga, pokrajinski sekretar je posetio i istorijsko zdanje Preparandije, u kome se upoznao sa dragocenim istorijskim zbirkama, koje svedoče o 238 godina dugoj tradiciji obrazovanja srpskih učitelja u Somboru, naglasivši da smatra kako su ove zbirke jedinstvena i dragocena srpska kulturna i prosvetna baština, te kako sve treba učiniti da one budu sačuvane za naredna pokolenja i dostupne svim zainteresovanima.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 27 jun 2016 05:34

Više opcija za studije u svom gradu

Upisna groznica trese maturante i njihove roditelje, a ove godine, prvi put, mladi Somborci koji su okončali srednjoškolsko obrazovanje u svom gradu mogu da nastave školovanje u dve visokoobrazovne ustanove. Pored Pedagoškog fakulteta koji baštini tradiciju obrazovanja srpskih učitelja dužu od dva veka, od ove jeseni privilegiju da studiraju u visokooobrazovnoj državnoj školi imaće i oni koji su skloniji disciplinama kao što su finansije, bankarstvo, menayment, marketing. U centru zapadne Bačke otvoren je departman Beogradske poslovne škole- Visoke škole strukovnih studija.

Budući potencijalni studenti su na Pedagoškom fakultetu predavali dokumenta do poslednjeg dana prošle radne sedmice, njihove kolege sklonije ekonomiji imaju još danas priliku za to, a koliko će njih proći rešeto prijemnog ispita pokazaće prvi julski dani. Obe ove instutucije u novu studijsku godinu ulaze u godinama jubileja, pa su i očekivanja njihovih rukovodstava na tom nivou.

- Ove godine obeležavamo 200 godina od kada je Preparandija, škola za srpske učitelje, preseljena iz Sent Andreje u Sombor, pa smo u skladu sa tim velikim jubilejom, vodeći se motom „200 za 200“, omogućili besplatnu školarinu za 200 budućih studenata na jednom od četiri akreditovana smera - kaže prof dr Željko Vučković, dekan PFS, naglašavajući da su i pre preseljenja Preparandije u Sombor pre dva veka, u ovom gradu još 1778 godine održavani tečajevi za učitelje u „Normi“ Avrama Mrazovića.

Kao član Univerziteta u Novom Sadu, Pedagoški fakultet na nivou akademskih, master i doktorskih studija obrazuje buduće učitelje, vaspitače, bibliotekare-informatičare i dizajnere medija u obrazovanju. Pedagoški fakultet je jedini državni fakultet u Vojvodini koji se bavi obrazovanjem ovih profila i kao takav ima stratešku perspektivu.

Daleko skromniju, ali ipak respektabilnu tradiciju neguje i Beogradska poslovna škola, čiji će profesori od jeseni održavati nastavu i ispite u prostorijama Edukativnog centra somborske Poljoprivredne stručne službe, koja je Somborcima poznatija kao „Agroinstitut“. Za 60 godina postojanja ove visokoobrazovne državne institucije, kroz nju je prošlo više od 120.000 svršenih studenata, a prema rečima njenog direktora, prof. dr Đura Đurovića, do otvaranja somborskog departmana ove škole došlo je zahvaljujući odličnoj saradnji sa ovdašnjom lokalnom samoupravom, zainteresovanom da omogući mladima studiranje u rodnom gradu i samim tim drastično smanjivanje troškova sticanja visokog obrazovanja.

- Ove godine upisujemo studente na sedam akreditovanih studijskih programa iz oblasti finansija, računovodstva i bankarstva, marketinga i trgovine, menaymenta, menaymenta turizma, javne uprave, poslovne informatike, poreza i carine – navodi Đurović, prema čijim rečima, nakon završenih trogodišnjih osnovnih studija studenti imaju mogućnost da nastave školovanje na BPŠ na tri akreditovana studijska programa specijalističkih studija iz oblasti menaymenta, ekonomije i finansija ili da upšišu četvrtu godinu akademskih studija na nekom od fakulteta sa kojima ova škola ima dobru saradnju.

Druga šansa

Beogradska poslovna škola nudi svojevrsnu šansu i onima koji su u nekom momentu odustali od studiranja ili su pak završili neku od srodnih viših škola u trajanju od dve godine. Naime, postoji mogućnost, u zavisnosti od toga koliko su bili uspešni u svojevremenom studiranju, odnosno od broja prethodno položenih ispita, da ovi studenti nastave školovanje na BPŠ upisom na prvu, drugu ili treću godinu ove državne visokoškolske ustanove.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Drugi pišu

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top