Sastojci

100 g koprive

100 g zelja

100 g sremuša

1 veći krompir

peršunov i celerov list

so, biber i malo ulja

Priprema

1. Koprivu, sremuš i zelje dobro operite i očistite od trunja i suvog lišća. Kada radite sa koprivom koristite gumene rukavice kako ne biste ožarili ruke.

2. Sav zeleniš stavite u šerpu, prelijte kipućom vodom da sve povene i da kopriva prestane da žari. Blanširani zeleniš odmah ocedite i sitno iseckajte. Krompir ogulite i naseckajte na manje kockice.

3. U šerpu na dno sipajte malo ulja i propržite iseckani krompir. Kada krompir malo omekša dodajte, iseckani zeleniš i nalijte vodom do željene gustine čorbe. Kuvajte dok se krompir sasvim ne skuva.

Podvarijante ove čorbe su da na kraju ukuvate rezance, taranu ili neku drugu testeninu. Možete na kraju kuvanja dodati i koju kašiku ovsenih (ili nekih drugih pahuljica). Ako ne želite ni testo niti žitarice na kraju možete dodati samo jedno umućeno jaje ili rovito skuvano jaje, a ako želite kiselu čorbu dodajte malo kisele pavlake ili soka od limuna.

Izvor: kuvarancije.com

četvrtak, 12 april 2018 00:00

Vanredna kontrola uvoznika voća i povrća

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izdalo je nalog inspekcijskim službama da se izvrši vanredna kontrola svih uvoznika voća i povrća u cilju otklanjanja i najmanjih nepravilnosti u pogledu deklarisanja proizvoda koji se uvoze u Srbiju, saopštilo je to ministarstvo.

Kako navode, cilj je i da se kroz intenziviranje kontrola spreči bilo kakav pokušaj uznemiravanja javnosti i građana u delu zdravstvene ispravnosti poljoprivrednih proizvoda na našem tržištu.

“Najvažnije pitanje je u apsolutnom smislu zdravstvena ispravnost hrane u našoj zemlji i zbog toga podsećamo još jednom da se pre odobravanja svakog uvoza vrše detaljne laboratorijske kontrole koje su i u slučaju aktuelnog pitanja u vezi deklarisanja paradajza pokazale da je reč o potpuno ispravnim proizvodima”, navode iz ministarstva.

Ipak, utvrđivanje odgovornosti za greške koje su načinjene u pogledu samog teksta deklaracije je predmet rada nadležnih službi MPŠV koje su u skladu sa zakonskim ovlašćenjima pokrenule postupke protiv odgovornih u procesu.

“U slučaju potvrđivanja odgovornosti svi prekršioci u lancu će, u skladu sa zakonskim ovlašćenima, biti najstrožije sankcionisani”, zaključuje se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Evropska komisija planira da počne da naplaćuje specifične carine na pojedine proizvode iz Srbije, pre svega, na voće i povrće kao kontrameru jer naša zemlja od prošle godine „koči“ izdavanje dozvola za izvoz metalnog otpada čime nanosi milione evra štete kompanijama koji se time bave, krši principe slobodne trgovine a samim tim i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, saznaje Danas. Na problem sa neizdavanjem dozvola i kršenjem SSP-a najvišim instancama EU početkom ove i krajem prošle godine žalilo se nekoliko zemalja članica.

Naime, naš list je pisao već o tome da se nekoliko vlada zemalja članica žalilo EK na Srbiju u kojoj se dozvole za izvoz metalnog otpada čekaju bespotrebno mesecima. Srbija je prošle godine usvojila i nov zakon kojim je izdavanje i dobijanje dozvola otežano. Umesto da se ide ka tome da se dozvole potpuno ukinu, kakvo je bilo i obećanje EU (da će se to uraditi do kraja 2018), Srbija prošle godine donosi nov zakon i od tog trenutka kompanije se suočavaju sa problemom da dozvole moraju da čekaju mesecima što utiče na posao jer se većina otpada u velikoj meri izvozi (u Srbiji postoje samo dve železare koje mogu da otkupe takvu vrstu otpada).

EK je početkom ove godine Srbiji, odnosno Ministarstvu za zaštitu životne sredine uputilo dopis u kom traži hitan sastanak na ovu temu, međutim, do tog sastanka, kako saznajemo u ovom trenutku, još nije došlo.

Stoga su iz EK odlučili, kako pokazuje dopis u koji smo imali uvid, da pokrenu proceduru suspenzije autonomnih trgovinskih mera, što podrazumeva naplatu carine ne pojedine proizvode. Kako ti proizvodi nisu deo SSP, naplata carine bi mogla da se sprovede u roku od mesec dana jer nije potrebna neka posebna procedura za to.

U Ministarstvo za zaštitu životne sredine od februara nismo dobili odgovore na pitanje zbog čega je prošle godine zakonska regulativa menjana, kao i da li Srbija time, kako to tvrdi EK krši Sporazum i ugrožava slobodnu trgovinu. I jučerašnje pitanje da li je došlo do sastanka sa predstavnicima EU o ovom pitanju takođe je ostalo bez odgovora.

Pre dva meseca Evropska komisija uputila je vlastima u Srbiji dopis u kom se, između ostalog, ističe da je diskreciono odlučivanje Srbije po pitanju izdavanja dozvola kompanijama koje izvoze neopasni otpad „preterano“ da može dovesti do potpune zabrane izvoza.

„Insistiramo na tome da je diskrecija koju sprovodite u vezi sa procedurom izdavanja dozvola preterana i da de fakto vodi do potpune zabrane izvoza“, isticalo se u pismu direktorke za Zapadni Balkan EK Genoveve Ruiz Kalavera adresiranom na Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije.

U EK su tada napomenuli kako Srbija ima diskreciono pravo kada se radi o izdavanju dozvola za proizvode koji su pokriveni Bazelskom konvencijom, ali da se ovde radi o izvozu otpada koji ne potpada pod Konvenciju, odnosno odnosi se na probleme sa izvozom neopasnog otpada. Kako je tada naglašeno, trenutne procedure stvaraju neopravdane barijere u trgovini EU i Srbije i zato se mogu smatrati kršenjem člana 36. SSP, prema kom, između ostalog, ne sme biti nikakvih kvantitativnih ograničenja uvoza ili izvoza.

„Komisija zadržava pravo da razmotri svaku moguću zaštitu u slučaju da se Srbija ne pridržava obaveza koje je preuzela potpisivanjem SSP, naročito imajući u vidu da je Srbija u 2016. imala 100 miliona evra izvoza u EU“, istaknuto je tada u pismu EK.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine prošle godine je u dva navrata menjalo Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada. Ostaje nejasno zbog čega država Srbija sada umesto da ukida dozvole za izvoz neopasnog otpada, jer za to u EU trenutno nisu potrebne dozvole, ona dodatno pooštrava proceduru za njihovo izdavanje. Srbija se u pregovorima sa EU, pritom, obavezala da će do kraja 2018. ukinuti dozvole za izvoz otpada, međutim, trenutno su one i dalje neophodne kompanijama koje se bave izvozom i koje na njih čekaju ponekad i duže od šest meseci.

Kontra mere, koju u planu ima EK, će prema njihovim procenama naneti manju štetu od one koju kompanije koje izvoze metalni otpad trpe zbog toga što ne mogu da izvoze.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 10 mart 2018 00:00

Slane palačinke punjene povrćem

Sastojci

300 ml mleka

2 jajeta

2 kašike brašna

malo soli

2 kuvane šargarepe

1 glavica crnog luka

1 crvena paprika

200 g krem sira

ulje

Priprema

1. Šargarepu, luk i papriku sitno iseckati. Razbiti jaja dodati mleko i brašno, zatim malo soli i sve sastojke dobro izmešati.

2. Peći palačinke u vrelom tiganju sa nekoliko kapi ulja malo deblje nego uobičajno.

3. Palačinke malo prohladiti, pa filovati krem sirom. Seći po želji..Prijatno!

Izvor: kodbakeugostima.blogspot.rs

Objavljeno u Predjela
sreda, 22 novembar 2017 00:00

7 jesenjih namirnica za top imunitet

Jesen je prelepo godišnje doba, ali je prevrtljiva kao loše spremljen roštilj, čas hladna, čas topla, nekad crna, neakad zlatna. Te česte promene u temperaturi i vlažnosti pogoduju razvoju virusa i drugih bacila, a jedini odgovor koji imamo na to (pored toga da ne izlazimo iz kuće, što ipak nije baš neka opcija) jeste da ojačamo imuni sistem.

Srećom, priroda se pobrinula za to da nam na raspolaganje stavi pojačivače imuniteta u vidu raznovrsnih ukusnih namirnica – na nama je samo da se malo potrudimo i nabavimo ih, pripremimo i u zdravlje pojedemo.

Jabuke

Jabuke su jedna od najvećih jesenjih radosti, i sada je pravo vreme da uživate u njima na razne načine, od pite do pečene jabuke. Naravno, za imunitet su najbolje sirove jabuke, koje treba jesti sa sve korom, u kojoj su koncentrisani vitamini. Sama jabuka je pre svega dobra kao izvor lako svarljivih vlakana čiji unos pospešuje rad probavnog trakta, koji je od izuzetne važnosti za rad imunog sistema i ublažavanje upala. A ako jabuke pripremate, slobodno dodajte cimet, ne samo zbog savršene kombinacije ukusua, nego i zbog njegovih izraženih protivupalnih svojstava.

Brokoli

Jedan od najbolji izvora vitamina K i vitamina C, brokoli je, kao i njegov bliski rođak karfiol, odličan izvor kalijuma i vlakana, koje pomažu rad probavnog trakta i jačaju probiotsku floru u njemu. Vitamin C je ključan za stvaranje kolagena koji jača tkiva i kosti i ubrzava zarastanje rana, pored togaš to je moćan antioksidant koji štiti telo od slobodnih radikala.

Citrusi

Opšte je poznato da su citrusi prepuni vitamina C, ali pored toga imaju brojne prednosti za zdravlje. Pored toga što sadrže flavonoide, koji pomažu rad i zdravlje srca, i antioksidanse, koji smanjuju nivo lošeg holesterola i triglicerida, vitaminska bomba u crvenom grejpfrutu ili pomorandži utiče na to da telo bolje podnese prehladu, mada ne može baš da je spreči, prema istraživanjima američke Akademije za Ishranu i Dijetetiku.

Batat (Slatki krompir)

Ova specifična krtola je poslednjih godina napravila veliki bum na domaćim pijacama, ne samo zbog svog slatkog ukusa nego i zbog značajnih zdravstvenih svojstava. Batat je odličan izvor kalijuma i pomaže obnovu elektrolita, pa samim tim i funkcionisanje mišića i srca. Pored toga, batat je bogat vlaknima i ugljeni hidrati koje tako unesete će vam pružiti energiju na duže staze.

Paškanat

Dobri stari paškanat je kao malo prezreni siromašni rođak šargarepe. Ali, zalužio je pravedniji tretman, jer njegova bleda spoljašnjost krije bogatu smesu nutrijenata – folne kiseline, vitamina B6 i vitamina B5; B vitamini su presudni za funkciju metabolizma i proizvodnju energije. Pileća supa s paškanatom je u rangu bilo kojeg leka protiv prehlade, a odvažniji mogu i da probaju da ga jednostavno ispeku sa malo maslinovog ulja, bibera i soli, kako bi očuvali sve nutrijente u njemu, bez gubitka ukusa.

Bundeva

Pravi simbol jeseni, bundeva ima mnogo više da ponudi od puke dekoracije za Noć veštica. Pored toga što je bogata antioksidansima, bundeva je nakrcana vitaminom A, C i E, a njene semenke su sjajna zanimacija za zube koja je puna vlakana, proteina i minerala. Ispecite je „klot“ u rerni za najbolji efekat, a možete je staviti i putu ili napraviti blendanu čorbu od nje.

Beli luk

Zdravstvene prednosti belog luka su dobro poznate, ali nije na odmet ponoviti: dva čena belog luka dnevno su izuzetan „podizač“ imunog sistema koji može da vas održi tokom cele jeseni i zime. Istraživači sa britanskog univerziteta u Eseksu su ovo i potvrdili: 146 ljudi je učestvovaslo u studiji tako što su jedli ekstrakt belog luka 12 nedelja, i rezultat je bila dve trećine manje slučajeva prehlade nego kod kontrolne grupe.

Detaljnije na www.pronadjimeru.com

Objavljeno u Korisno
subota, 21 oktobar 2017 00:00

Plavi patlidžan štiti srce

Plavi patlidžan je riznica minerala i vitamina, zbog čega se o njegovoj lekovitosti govorilo još pre 3.000 godina. Bogat je vitaminom C i kompleksom vitamina B, kalcijumom, kalijumom, gvožđem, fosforom...

PAŽNjU privlači upadljivom plavo-ljubičastom bojom, sjajnom korom i specifičnim mirisom. Međutim, njegovi aduti su mnogo jači, jer je plavi patlidžan riznica minerala i vitamina, zbog čega se o njegovoj lekovitosti govorilo još pre 3.000 godina.


Bogat je vitaminom C i kompleksom vitamina B, kalcijumom, kalijumom, gvožđem, fosforom, magnezijumom, bakrom, manganom... Sve to ga čini poželjnom namirnicom koja štiti srce, nervne ćelije i kosti, normalizuje krvni pritisak, "napada" anemiju. Gorka jedinjenja u patlidžanu pospešuju probavu i ublažavaju grčeve želuca i creva, a zbog niske kalorijske vrednosti preporuka je za gojazne osobe i dijabetičare. Znatna količina pektina utiče na snižavanje holesterola. Osim toga, plavi patlidžan sadrži saponin, koji poseduje antialergijska, antioksidativna, antikancerogena i protivupalna svojstva. Istraživanja su pokazala da sadrži bioflavonoide koji štite ćelije od oštećenja i kancerogenih oboljenja. Da biste bili sigurni da ćete u organizam uneti svež patlidžan, obratite pažnju na to da li mu je boja zagasito ljubičasta, a peteljka čvrsta.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Korisno
četvrtak, 12 oktobar 2017 00:00

Palačinke sa povrćem

Sastojci

1 velika tikvica
8 srednjih šargarepa (oljuštenih)
1 veza mladog luka
3 glavice luka
polovina šolje svežeg peršuna

Za testo:
2 1/2 šolje brašna
1 1/2 kašičica soli
1 kašičica praška za pecivo
2 velika jaja
2 1/2 šolje mleka
10 kašika istopljenog putera

Priprema

1. Šargarepu i tikvicu izgrilujte, tanko isecite luk, beli luk, a peršun nasecite grubo.

2. Napravite smesu za palačinke, prvo umutite mleko i jaja, potom dodajte praškaste sastojke.

3. Potom, dodajte povrće (šargareu i tikvicu sitno iseckajte) u masu za palačinke i dobro promešajte.

4. Zagrejte tiganj i dobro ga podmažite maslinovim uljem. Sipajte masu u tiganj i kada počnu da se stvaraju mehurići i odvajaju ivice, prevrnite.

5. Posolite i pobiberite.

6. Služite sa puterom, sosevima po ukusu...

Izvor: Stvar ukusa

Objavljeno u Predjela
nedelja, 08 oktobar 2017 00:00

SOČNA I HRSKAVA: Pileća pita sa povrćem

Sastojci

Za testo:
320 g brašna
1 kašika šećera
1 kašičica soli
230 g putera
125 ml hladnog punomasnog mleka
1-2 supene kašike hladne vode
1 umućeno jaje za premazivanje

Za fil:
60 g putera
80 g crnog luka
2 šargarepe srednje veličine
1 celer
50 g namenskog brašna
1 kafena kašičica majčine dušice
2 čena belog luka sitno seckanog
1 supena kašika mlevenog svežeg peršunovog lista
1 kafena kašičica soli
pola kafene kašičice crnog bibera
300 ml pileće supe
120 ml milerama ili pavlake
400 g seckane pečene piletine ili ćuretine
130 g smrznutog graška

Priprema

1. Umesite prhko testo, tako što ćete u činiji prvo pomešati suve sastojke - brašno, šećer i so, sa komadićima putera, pa ćete to sve dobro umesiti rukom, odnosno usitniti i sjediniti sastojke sve dok ne dobijete pahuljastu masu, koju ćete potom ostaviti u frižideru narednih dvadeset minuta.

2. Kada je izvadite iz frižidera, dodajte ohlađeno punomasno mleko. Treba da dobijete testo koje se ne lepi za prste, ukoliko je pak suviše suvo, dodajte jednu do dve supene kašike hladne vode.

3. Podelite testo na dva dela, koja ćete oblikovati kao pljosnate diskove koje ćete staviti u plastične kese za zamrzivač i odložiti ih u frižider dok pravite fil za pitu.

4. Za fil je potrebno prvo da istopite puter na srednje jakoj temperaturi, zatim dodajte luk, šargarepu, beli luk i celer, i dinstajte dok povrće ne postane mekano i staklasto. Zatim dodajte sve začine, brašno, pileći bujon, kao i mileram ili pavlaku. Mešajte sve vreme kako ne bi ostale grudvice od brašna, i ostavite fil da krčka narednih 10 minuta na blagoj temperaturi, sve dok smesa ne postane zgusnuta.

5. U smesu dodajte iseckano pleće ili ćureće meso koje je pretkodno ispečeno, kao i smrznuti grašak.

6. Izvadite testo iz frižidera, pobrašnjavite podlogu i razvucite oklagijom oba diska prema veličini kalupa za klasičnu američku pitu, tako da kore za centimetar budu šire od kalupa. Testo treba da bude debljine pola centimetra.

7. Stavite donju koru od testa u kalup koji ste prethodno namazali puterom, sipajte i ravnomerno raspodelite fil, poklopite ga gornjom korom koju ćete sa prvom spojiti na krajevima prstima. Ne zaboravite da donju koru na nekoliko mesta izbušite viljuškom, kako bi strujao vazduh.

8. Premažite pitu umućenim jajetom.

9. Stavite pitu u rernu koju ste prethodno zagrejali na 200 stepeni C, i pecite je narednih 45 minuta, odnosno dok kora ne dobije lepu rumenu boju.

10. Ostavite pitu da se prohladi 10-ak minuta, isecite je na parčiće i možete je služiti. Prijatno!

Izvor: mogujatosama.rs

Objavljeno u Glavna jela

Sastojci

3 čena belog luka
1 glavica crnog luka
1 plavi patlidžan
1 crvena paprika
1 žuta paprika
3 tikvice
5 paradajza
so
2 kašičice majčine dušice
2 kašike peršuna
2 kašike bosiljka
mocarela sir, po želji
maslinovo ulje

Priprema

1. Sipajte maslinovo ulje u veliki tiganj, zagrejan na srednjoj temperaturi, te u isti stavite crni i beli luk i iseckan plavi patlidžan.Kuvajte dok ne dobije braon boju.

2. U isti tiganj ubacite iseckanu žutu i crvenu papriku, jednu tikvicu i paradajz. Kada povrće postane mekano, mešajte i začinite po želji.

3. Nakon što povrće bude gotovo, dodajte bosiljak, majčinu dušicu i peršun, te skinite tiganj sa vatre.

4. Preostale dve tikvice isecite na pola i kašikom izvadite unutrašnjost kako biste dobili "korpice" koje ćete napuniti povrćem i mocarelom. Punjene tikvice stavite u rernu i pecite 15 minuta na temperaturi od 200 stepeni.

Izvor: Stvar ukusa

Objavljeno u Predjela

Sastojci

3 velika jaja
5 belanaca
280 g svežeg spanaća
200 g čeri paradajza
4 kriške sira mocarela
1 veći crni luk
2 kašike maslinovog ulja

Priprema

1. Zagrejte maslinovo ulje u velikom metalnom tiganju, pa na njemu prepržite luk isečen na sitne komade dok ne omekša. Za to će vam biti potreban jedan minut.

2. Prebacite luk u posebnu posudu, u kojoj ste izmešali jaja i belanca, pa dodali iseckani spanać.

3. Vratite u tiganj celu smesu, a po vrhu rasporedite čeri paradajz isečen na polovine. Poklopite tiganj i pustite da se tako peče oko četiri minute dok smesa od jaja ne počne da se stvrdnjava po rubovima.

4. U prethodno zagrejanu rernu na 200 stepeni stavite fritatu na oko četiri minuta dok se termički ne obradi i vrh jela.

5. Prekrijte površinu fritate mocarelom i pustite da se peče još minut dok se sir ne rastopi.

6. Prerežite na četiri dela i poslužite sa kriškom tosta.

Izvor: Pun kufer

Objavljeno u Glavna jela
ponedeljak, 21 avgust 2017 00:00

Đuveč sa krompirom i povrćem

Sastojci

250 g praziluka
500 g krompira
500 g karfiola
glavica luka
kašika putera
200 ml neutralne pavlake
2 jaja
2 kašike kisele pavlake
kašika ljućeg senfa
100 g rendane gaude
muskatni oraščić
so, biber

Priprema

1. Krompir i praziluk nasecite na kolutove, a karfiol razdvojte na cvetove. Slaninu isecite na tračice, a luk na kockice.

2. Rernu zagrejte na 180 stepeni. Slažite povrće i krompir u namašćenu vatrostalnu plitku posudu. Luk lagano propržite na zagrejanom puteru pa ga u činiji izmešajte sa obe pavlake, jajima, senfom i sa 50 g gaude. Preliv začinite solju, biberom i muskatnim oraščićem.

3. Prelijte đuveč, pospite preostalim sirom i pecite 45-50 minuta dok ne dobije lepu zlatnosmećkastu boju. Ukrasite svežim peršunom.

Izvor: Stvar ukusa

Objavljeno u Glavna jela
ponedeljak, 29 maj 2017 00:00

Osam zanimljivih činjenica o paradajzu

Tokom leta gotovo da ne možemo da zamislimo obrok bez njega. Paradajz je voće koje smatramo povrćem, dolazi nam u različitim oblicima i ima vrlo široku primenu u kulinarstvu.

1. Do 17. veka, paradajz je nazivan ljubavnom jabukom, pošto se verovalo da ima afrodizijačka svojstva.

2. Italijanski naziv za paradajz - "pomodoro", što u bukvalnom prevodu znači "zlatna jabuka".

3. U 18 veku, bilo je široko rasprostranjeno mišljenje da je paradajz otrovan, pošto je srodnik famlije biljaka pomoćnica među kojima ima dosta otrovnih vrsta.

4. Vrhovni sud SAD doneo je 1887. godine presudu prema kojoj se paradajz deklariše kao povrće, iako je sudeći prema botanici - voće. Razlog toga bila je taksa, koju je država naplaćivala na povrće.

5. Paradajz je zvanično povrće američke države Nju Džersi, a zvanično voće države Ohajo.

6. "Znanje je znati da je paradajz voće, mudrost je ne staviti ga u voćnu salatu", rekao je britanski novinar i muzičar Majls Kington.

7. Kečap od paradajza je zvanično dozvoljena hrana na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

8. U Velikoj Britaniji postoji konferencija o paradajzu koja se održava već 20 godina

Izvor: b92.net

Objavljeno u Korisno
subota, 08 april 2017 00:00

Musaka od povrća sa slaninom

Sastojci

pola kilograma krompira
4 šargarepe
pola kocke za supu
3 jaja
2 dcl pavlake za kuvanje
100 g rendanog trapista
100 g slanine
so, biber
malo putera ili ulja za podmazivanje

Priprema

1. Isecite krompir i šargarepu na kolutove. Kuvajte ih 15 minuta u vodi u kojoj ste stavili pola kockice supe.
2. Zagrejte rernu na 200C. Umutite jaja, pavlaku, trapist, malo soli i bibera.
3. U pleh ređajte pola kuvanog povrća, malo posolite, pa prelijte sa pola umućenog sosa od jaja, pavlake i trapista.
4. Ponovite i prelite sosom i odozgo stavite komadiće slanine.
5. Pecite oko 40 minuta.

Izvor: Stvar ukusa

Objavljeno u Glavna jela

Rotkvice podstiču lučenje probavnih sokova i rad creva, pa se preporučuje osobama koje pate od zatvora.

Svež sok dobijen od rotkvice je stari narodni lek, a pomaže kod izlučivanja žuči i veoma je dobar za lečenje upale žučne kese. Rotkvice takođe povoljno deluju na izlučivanje sluzi iz disajnih organa, pa se preporučuju kod bronhitisa, prehlade, gripa, disajnih infekcija i kašlja.

Rotkvica je poreklom iz Azije i jedna od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu. Čak se nalazi i na crtežima grobnica starih Egipćana, koji su je smatrali čudotvornom. U svetu je veoma rasprostranjena, a koristi se kao salata, začin ili lek.

Crna rotkvica

Za našu klimu karakteristična je crna rotkvica, koja u odnosu na belu nema neke značajnije prednosti. Zbog mirisa i ukusa u ishrani se koristi uglavnom kao sredstvo koje podstiče apetit. Najčešće se konzumira u obliku salate, sama ili pomešana sa jabukom, maslinom, kiselim krastavcima, uz maslinovo ulje i kiselo mleko... Crna rotkvica se preporučuje i kod plućnih oboljenja i kašlja. Da bi se dobio željeni efekat, koren crne rotkvice zajedno sa korom treba iseći na fine tanke kriške i složiti po slojevima u činiju.

Bela rotkvica

Japanci je nazivaju "čistačem tela", predstavlja aktivan diuretik koji topi pesak i kamen, pomaže varenju masnoća, smiruje bronhitis i otklanja kašalj, a takođe stimuliše i rad žuči.

Za žene je rotkvica od velike važnosti, jer zadovoljava potrebe organizma za mineralima i enzimima i na taj način utiče na podmlađivanje.

Bez soli

Važno je da znate da rotkvicu u bilo kom obliku ne treba da solite, jer tada postaje štetna. Rotkvicu treba jesti sveže pripremljenu, jer stajanjem gubi miris, ukus i lekovita svojstva, a oslobađa toksične sastojke.

Izvor: avaz.ba

Objavljeno u Korisno
subota, 07 januar 2017 00:00

Za vegetarijansku ishranu ili protiv nje?

Vegetarijanski način ishrane nije toliko zdrav kao što se ističe, upozoravaju stručnjaci. Iako svi preporučuju ishranu bogatu voćem i povrćem, istraživanje je pokazalo da je organizmu neophodno i meso, pišu Večernje novosti.

Vegetarijanski način ishrane nije toliko zdrav kao što se ističe, upozoravaju stručnjaci sa Medicinskog univerziteta u Gracu, u Austriji. Njihova istraživanja su pokazala da vegetarijanci češće obolevaju čak i od ozbiljnih bolesti.

Iako svi lekari i nutricionisti preporučuju ishranu bogatu voćem i povrćem, ovo istraživanje je pokazalo da je ljudskom organizmu neophodno i meso.

Vegetarijanci koji ga ne konzumiraju nisu uopšte zdraviji, već, naprotiv, češće u odnosu na "mesaroše" obolevaju od alergija, mentalnih bolesti, pa čak i karcinoma. Od alergija imaju dvostruko veći rizik da obole, ali i da dožive srčani udar. Koriste više i lekove, kao i suplemente.

U nekim životnim aspektima vegetarijanci su u prednosti, takođe je pokazalo istraživanje. Više su aktivni, manje piju alkohol, ređe puše i manje su gojazni, što su veoma bitne stavke zdravlja.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Korisno

Loše odlaganje voća i povrća je najpogubnije - jer znači bacanje novca. Ako se namirnice ne čuvaju na adekvatan način, one vrlo brzo propadaju i trule.

Dobro znamo da se jabuke moraju držati odvojeno od drugog voća jer su osetljive, ali i da jedna trula jabuka može da "zarazi" celu činiju ili kesu.

Zanimljivo je da jabuka u sazrevanju može da uništi "brdo" lubenica ako su skladištene na istom mestu. Međutim, jabuka nije jedina koja nanosi štetu drugom voću.

U tu "opasnu" grupu još spadaju kruške, kajsije, breskve, šljive, banane, kivi i mango. Sve navedeno voće ispušta visoku koncentraciju etilena i time utiče na boju i sočnost, a time na kraju i na kvalitet voća u njihovoj blizini.

Što se povrća tiče, na etilen su osetljivi krompir, grašak, zelena salata, šargarepa, špargla i brukoli.

Krompir je posebno osetljiv pa njega treba čuvati da hladnom i tamnom mestu, daleko od svog voća i "štetnog" povrća, a kako bi se sprečilo njegovo klijanje.

Kada je u pitanju propadanje, najotporniji plodovi su višnje i borovnice.

Izvor: HR.N1

Objavljeno u Saveti
utorak, 09 avgust 2016 00:00

Palačinke od povrća

Sastojci

Za palačinke:
500g integralnog brašna
2 jajeta
2 kašike sojinog mleka
2 paprike, isečene na štapiće
1 krompir, oljušten i izrendan

Sos:

1 kašika kvalitetnog soja sosa (šoju ili tamari)
1 kašika pirinčanog sirćeta
1 kašika senfa
1 kašika paradajz pirea
1 čili paprika, iseckana
1 kašika susama

Priprema

1. Pomešajte brašno, žumanca jaja i sojino mleko u testo i začinite.

2. Umutite odvojeno belanca, a zatim i njih dodajte u testo, kao i papike i krompir.

3. Zagrejte tiganj i premažite ga uljem.

4. Palačinke pecite ne preko cele površine tiganja, već u manjim površinama. Dozvolite krompiru da se zapeče.

5. Pomešajte sve sastojke za sos i servirajte pored palačinki.

Izvor: Zdrav Život

Objavljeno u Predjela

Konzumacija voća i povrća je neophodno za naše zdravlje, ali da li je hrana koju kupujemo svakodnevno zaista zdrava? Otkrivamo kako da prepoznate da li je namirnica genetski modifikovana.

Postoje potrošači koji su zabrinuti zbog činjenice da li konzumiraju modifikovanu hranu. Ovu hranu možete prepoznati uz pomoć ovog lakog i efikasnog trika.

Prvo, treba da znate da je paradajz koji se uzgaja na uobičajen način (sa ubrizgavanjem hemikalija) označen sa kodom koji se sastoji od četiri cifre. Takođe, organski uzgojeno voće i povrće ima cenu sa kodom koji se sastoji od pet cifara, počevši od 9. Genetski modifikovan (GM) paradajz ima cenu sa kodom koji se sastoji od pet cifara koje počinju sa brojem 8.

To je veoma važno znati, setite se ovih saveta. Više od 80 posto prerađene hrane u SAD-u je genetski modifikovano. Međutim, u mnogim evropskim zemljama, kao što su Austrija, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska i Luksemburg, proizvodnja i prodaja GMO proizvoda je zabranjena.

Izvor: Haber.ba

Objavljeno u Saveti

U kori voća i povrća mogu se pronaći hranljive materije koje su odlične za naš organizam.

Tokom pripremanja, često se odlučujemo da ogulimo voće i povrće, pogotovo kada nismo sigurni da li se radi o tretiranoj namirnici pa smatramo da se na kori nalazi najveći deo pesticida i sličnih materija. Međutim, te kore često su izvor hranljivih materija koje su potrebne našem organizmu i koje zapravo na kraju samo bacimo u kantu za smeće.

Umesto guljenja, bolje se odlučite za dobro pranje voća i povrća toplom vodom kako biste organizmu dali sve što mu treba.

1. Jabuke

U kori jabuka nalaze se nerastvoriva vlakna poznata pod imenom pektin, a deo njih se nalazi u kori. Ako pojedete jednu jabuku srednje veličine dnevno unosite 3 grama prehrambenih vlakana, što je 10 posto preporučenog dnevnog unosa. Ova vlakna utiču na snižavanje lošeg, LDL, holesterola, kao i šećera u krvi. Osim toga, pektin će takođe smanjiti žudnju za hranom.

Uz to, u kori jabuke se najviše nalazi antocijanin, bioflavonoid i antikosidans koji utiče na boju ploda, a koji je poznat po tome što štiti sistem od upala i oštećenja. Uz njega, u kori jabuka može se pronaći i flavonoid kvercetin, takođe antioksidans koji pomaže kod problema disajnog sistema, odnosno poboljšava sam rad pluća.

2. Šargarepa

S obzirom na to da je "kora" šargarepe identična njenom mesu, znači da se jednake hranljive materija nalaze u oba dela ovog povrća. Međutim, razlog zašto bi trebalo šargarepu samo da dobro operete, ako znate da nije bila preterano kontaminirana, je to što se na prvim slojevima, kao i tek ispod njega, nalazi najveći izvor hranljivih materija.

Šargarepa je najbogatiji izvor beta-karotena, koji se može pronaći i u drugim narandžastim i tamno zelenim namirnicama, a radi se provitaminu A, a koji je nužan za normalnu funkciju kože i sluznice i smatra se da deluje antikancoregeno, kao i što jača imunitet. Osim beta-karotena, u šargarepamase nalaze dijetalna vlakna, kalcijum, fosfor, gvožđe, kao i natrijum i kalijum.

3. Krompiri

Krumpir je namirnica koja je jedan od bogatih izvora vlakana, a u 100 grama ima tek 58 kalorija, a tu se nalazi čak 2,50 grama vlakna. Osim vlakana, krompir je bogat izvor i vitamina C, pa se u 100 grama može pronaći čak 11,40 mg. Ono što je najvažnije kako bi se sačuvale sve hranljive materije krompira je način na koji ga pripremamo.

Ako ga pripremamo bez njegove kore, gubimo veliki udeo vitamina C, dok se kuvanjem ili pečenjem s korom može sačuvati i do trećine vitamina C. U narodnoj medicini različitih kultura krompir se koristio kao lek, a smatra se da kora kuvanog krompira snižava povišeni krvni pritisak. Unazad nekoliko godina, istražuje se i uticaj kore krompira, za koju se smatra da ima antioksidativna svojstva, na neutralizovanje slobodnih radikala, a time i njihov uticaj na razne zdravstvene tegobe.

4. Krastavci

Ovo prolećno i letnje povrće, osveženje je za svaki obrok. Mnogi izbegavaju da jedu neoguljene krastavce jer često kora ostavi gorkast ukus u ustima. Krastavci se sastoje najviše od vode, odnosno oko 96% krastavca čini voda.

U kori se zapravo nalazi najviše hranljivih materija, pa je tako kora svežeg krastavca bogat izvor vitamina A, a u nešto manjoj se količini može pronaći vitamini B kompleksa. Veliki udeo vitamina A, znači da se u kori krastavca nalazi već spomenuti beta-karoten, antioksidans koji ima mnoge zdravstvene blagodeti.

Osim što će vas ovo povrće osvežiti tokom toplih letnih dana, takođe ne morate niti previše brinuti koliko ćete ga pojesti jer 100 grama krastavca, ima tek 12 kalorija.

5. Patlidžan

Osim što patlidžan treba izabrati prema izgledu kore, koja treba biti sjajna i čvrsta, takođe jetreba ostaviti i pri pripremi ovog povrća. U kori se nalazi antocijanin nasunin, na kojem je sprovedeno niz istraživanja, a koji veže gvožđe za sebe i štiti ćelije od oštećenja.

Zbog toga se smatra da ovaj antocijanin ima antikancerogeno svojstvo. Osim toga, smatra se da je ovaj antocijanin odličan u borbi protiv holesterola. Patlidžan je takođe bogat izvor vitamina iz grupe B, pa se zbog toga preporučuje kao sastavni deo ishrane.  

Izvor: ordinacija.hr

Objavljeno u Korisno

U kori voća i povrća mogu se pronaći hranljive materije koje su odlične za naš organizam.

Tokom pripremanja, često se odlučujemo da ogulimo voće i povrće, pogotovo kada nismo sigurni da li se radi o tretiranoj namirnici pa smatramo da se na kori nalazi najveći deo pesticida i sličnih materija. Međutim, te kore često su izvor hranljivih materija koje su potrebne našem organizmu i koje zapravo na kraju samo bacimo u kantu za smeće.

Umesto guljenja, bolje se odlučite za dobro pranje voća i povrća toplom vodom kako biste organizmu dali sve što mu treba.

1. Jabuke

U kori jabuka nalaze se nerastvoriva vlakna poznata pod imenom pektin, a deo njih se nalazi u kori. Ako pojedete jednu jabuku srednje veličine dnevno unosite 3 grama prehrambenih vlakana, što je 10 posto preporučenog dnevnog unosa. Ova vlakna utiču na snižavanje lošeg, LDL, holesterola, kao i šećera u krvi. Osim toga, pektin će takođe smanjiti žudnju za hranom.

Uz to, u kori jabuke se najviše nalazi antocijanin, bioflavonoid i antikosidans koji utiče na boju ploda, a koji je poznat po tome što štiti sistem od upala i oštećenja. Uz njega, u kori jabuka može se pronaći i flavonoid kvercetin, takođe antioksidans koji pomaže kod problema disajnog sistema, odnosno poboljšava sam rad pluća.

2. Šargarepa

S obzirom na to da je "kora" šargarepe identična njenom mesu, znači da se jednake hranljive materija nalaze u oba dela ovog povrća. Međutim, razlog zašto bi trebalo šargarepu samo da dobro operete, ako znate da nije bila preterano kontaminirana, je to što se na prvim slojevima, kao i tek ispod njega, nalazi najveći izvor hranljivih materija.

Šargarepa je najbogatiji izvor beta-karotena, koji se može pronaći i u drugim narandžastim i tamno zelenim namirnicama, a radi se provitaminu A, a koji je nužan za normalnu funkciju kože i sluznice i smatra se da deluje antikancoregeno, kao i što jača imunitet. Osim beta-karotena, u šargarepamase nalaze dijetalna vlakna, kalcijum, fosfor, gvožđe, kao i natrijum i kalijum.

3. Krompiri

Krumpir je namirnica koja je jedan od bogatih izvora vlakana, a u 100 grama ima tek 58 kalorija, a tu se nalazi čak 2,50 grama vlakna. Osim vlakana, krompir je bogat izvor i vitamina C, pa se u 100 grama može pronaći čak 11,40 mg. Ono što je najvažnije kako bi se sačuvale sve hranljive materije krompira je način na koji ga pripremamo.

Ako ga pripremamo bez njegove kore, gubimo veliki udeo vitamina C, dok se kuvanjem ili pečenjem s korom može sačuvati i do trećine vitamina C. U narodnoj medicini različitih kultura krompir se koristio kao lek, a smatra se da kora kuvanog krompira snižava povišeni krvni pritisak. Unazad nekoliko godina, istražuje se i uticaj kore krompira, za koju se smatra da ima antioksidativna svojstva, na neutralizovanje slobodnih radikala, a time i njihov uticaj na razne zdravstvene tegobe.

4. Krastavci

Ovo prolećno i letnje povrće, osveženje je za svaki obrok. Mnogi izbegavaju da jedu neoguljene krastavce jer često kora ostavi gorkast ukus u ustima. Krastavci se sastoje najviše od vode, odnosno oko 96% krastavca čini voda.

U kori se zapravo nalazi najviše hranljivih materija, pa je tako kora svežeg krastavca bogat izvor vitamina A, a u nešto manjoj se količini može pronaći vitamini B kompleksa. Veliki udeo vitamina A, znači da se u kori krastavca nalazi već spomenuti beta-karoten, antioksidans koji ima mnoge zdravstvene blagodeti.

Osim što će vas ovo povrće osvežiti tokom toplih letnih dana, takođe ne morate niti previše brinuti koliko ćete ga pojesti jer 100 grama krastavca, ima tek 12 kalorija.

5. Patlidžan

Osim što patlidžan treba izabrati prema izgledu kore, koja treba biti sjajna i čvrsta, takođe jetreba ostaviti i pri pripremi ovog povrća. U kori se nalazi antocijanin nasunin, na kojem je sprovedeno niz istraživanja, a koji veže gvožđe za sebe i štiti ćelije od oštećenja.

Zbog toga se smatra da ovaj antocijanin ima antikancerogeno svojstvo. Osim toga, smatra se da je ovaj antocijanin odličan u borbi protiv holesterola. Patlidžan je takođe bogat izvor vitamina iz grupe B, pa se zbog toga preporučuje kao sastavni deo ishrane.  

Izvor: ordinacija.hr

Objavljeno u Somborske vesti

 

Uživajte u voću i povrću bez straha od pesticida i bakterija.

1. Ispiranje i sušenje

Svi jako dobro znamo kako voće i povrće treba oprati u vodi pre konzumacije. Međutim, mnogo jači efekat imaćete ako namirnice nakon pranja dobro osušite.

Nakon što ste voće i povrće dobro isprali u mlakoj vodi, temeljno ga prebrišite čistom pamučnom krpom (za sudove).

Ova metoda idealna je za voće i povrće koje ima glatku koru poput jabuka, krušaka, tikvica, paradajza, krastavca i sl.

2. Namakanje

So je nekada služila kao konzervans, i ima snažan antibakterijski učinak. Ali, so može poslužiti i za pranje voća i povrća i uklanjanje pesticida s površine namirnica. Evo kako:

U veći lonac sipajte mlaku vodu i dodajte kašičicu soli pa kada se otopi, u lonac stavite namirnice, potopite ih i ostavite da se namaču par minuta. Ova metoda idealna je za zeleno lisnato povrće poput blitve, spanaća i zelja, brokolija i karfiola, ali ne i za gljive.

3. Sprej protiv pesticida

- 1 šoljica mlake vode

- 2 kašićice sode bikarbone

- 2 kašičice limunovog soka

Sastojke prelijte u bočicu s raspršivačem, dobro ih izmućkajte i poprskajte namirnice. Nakon što odstoji oko 5 do 10 minuta, isperite ga i voće i povrće možete pripremiti i sveže.

Sprej je idealan za zelenu salatu i radič, a možete ga koristiti za pranje svih namirnicama, osim gljiva.

Izvor: Zadovoljna

Objavljeno u Saveti
utorak, 09 februar 2016 06:18

Bogata pileća čorba

Sastojci

300 g piletine

150 g povrća (šargarepa, celer, peršun, praziluk, karfiol)

1 i 1/4 l supe od kostiju (ili bujona)

40 g masnoće

20 g brašna

40 g luka

čen belog luka

5 g ljute paprike

1/2 dl belog vina ili soka od limuna

1/2 dl kisele pavlake

žumance

lovorov list, celer

so

Priprema

1. Piletini odstranite kosti, meso isecite na komadiće i dodajte sitno seckano povrće. Sve pristavite u supu od kostiju i kuvajte na laganoj vatri.

2. Posebno pripremite svetlu zapršku od brašna, luka, belog luka i paprike, zalijte hladnom vodom i dodajte u supu. Posolite, dodajte lovorov list. Čorbu na kraju zakiselite limunovim sokom ili vinom, prelijte kiselom pavlakom sa žumancetom i po želji dodajte seckan celer. 

Izvor: Stvar ukusa

 

Stručnjaci su došli do zanimljive teorije..

Dobra vest za sve ljubitelje pržene hrane dolazi sa Univerziteta u Granadi, čije istraživanje, objavljeno u časopisu Food Chemistry, sugeriše da neka pržena hrana, konkretno povrće, može biti zdravija od kuvane, ali samo ako se prži na maslinovom ulju.

Naučnici sa univerziteta u Granadi došli su do zaključka da je prženje povrća, poput paradajza, tikvica, patlidžana ili krompira, zapravo najzdraviji način njihovog konzumiranja. Tajna je u tome da se moraju pržiti na ekstra devičanskom maslinovom ulju, koje sadrži najmanje 30 fenoličkih sastojaka, a ti sastojci su moćni antioksidanti koji smanjuju rizik od brojnih kancerogenih i drugih bolesti.

Nakon što su naučnici isprobavali četiri različite tehnike kuvanja - duboko prženje, dinstanje, kuvanje u vodi i kuvanje u kombinaciji vode i ulja - došli su do zaključka da je prženo povrće, kao i ono dinstano u ulju, apsorbiralo neke od antioksidanta koje nalazimo u maslinovom ulju. Takve promene međutim nisu zabeležene kod povrća kuvanog u vodi.

Ali, s druge strane, viši nivo antioksidanta u hrani ne znači nužno da je ta hrana bolja za nas u svakom pogledu jer ipak unosimo u organizam mnogo više masnoća i kalorija, stoga kad uživate u njoj, činite to u umerenim količinama.

Izvor: tportal.hr

Objavljeno u Korisno

Sa dolaskom jeseni menja se i naša isharana,koja je bogatija ali i zahtevnija za pripremu.

U ovo godišnje doba na raspolaganju nam je više kvane hrane, više kalorija, masti i proteina, koje je neophodno balansirati s povrćem. Novembar nam donosi povrće koje je veoma zdravo za naš organizam, a ovo je preporuka šta bi trebalo da konzumirate ovog meseca.

1. Prokelj - Ovo je sjajno vreme za prokelj jer hladnoća ublažava njihovu gorčinu. Slično povrće, poput kupusa i kelja, u ovo vreme takođe je najukusnije. Spremajte ga kao što biste spremali spanać, a za dodatnu notu ukusa, dodajte ulje od susama. Birajte prokelj  čija je boja intenzivna, jer one imaju najviše ukusa.

2. Šargarepa - Novembar je njihovo najbolje vreme, što važi i za  celer. Njihov skrob postaje sladak nakon prvog mraza. Šargarepa ide sjajno s ljutom alevom paprikom, celer s medom i orasima, kao i smajčinom dušicom i kimom

3. Brusnice - Bogate antioksidantima i vitaminima C, brusnice su iznenađujuće svestrane. Iskoristite ih za sos s ćuretinom ili jagnjetinom, ili ih stavite u kolače i biskvite. Prilikom kupovine, obratite pažnju na brusnice koje imaju zategnutu, sjajnu koru i odskaču kad ih ispustite, jer takve su najsvežije.

4. Praziluk - Ukus praziluka izvlači se do maksimuma nakon prvog mraza. Kad ih kupujete, tražite biljke čiji je gornji deo svetlo zelene boje i s većim belim delom.

5. Crni luk - Ukus jesenjeg i zimskog luka neuporediv je s lukom iz ostalih godišnjih doba. Tražite luk koji ima tamnu, deblju koru i kupujte one koji nemaju mrlje spolja. Ispržite ih s mesom ili lagano dinstajte kako biste dodajli ukus svakom jelu.

Izvor: Kurir

Objavljeno u Korisno
sreda, 05 avgust 2015 04:22

Sataraš

Sastojci

 2-3 kašike maslinovog ulja

1 velika glavica crnog luka

1 ljuta papričica

2 crvene paprike

2 zelene paprike

1 žuta paprika

400 g paradajza

1 kašičica šećera

1-2 jaja (opciono)

Priprema

Na dve-tri supene kašike maslinovog ulja propržite na kocke iseckan crni luk, dodajte sitno iseckanu ljutu papričicu i na kocke ili trake iseckane paprike.

Pržite poklopljeno, na umerenoj vatri, oko 10 minuta, pa dodajte oljušten i iseckan paradajz, šećer, so i biber, poklopite i krčkajte oko 15-20 minuta. Povremeno promešajte. Na kraju doterajte ukus solju i biberom.

Ako stavljate jaja, prvo ih umutite viljuškom u činiji, pa ih sipajte u bećarac i sve dobro promešajte.

Izvor: Porodične gastronomije

Objavljeno u Glavna jela
Strana 1 od 2

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top