Ministar za rad Srbije Zoran Đorđević rekao je da još nisu počeli pregovori predstavnika sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije o povećanju minimalne cene rada.

"Očekuju da će predlog o novoj minimalnoj ceni rada u septembru biti na sednici Socijalno-ekonomskog saveta", rekao je Đorđević.

Reprezentativni sindikati su najavili da će tražiti povećanje minimalne zarade najmanje za deset odsto, a najviše za 23 do 24 odsto, dok poslodavci smatraju da je realno povećanje samo ono koje je u skladu s rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) i inflacije, a to je ispod deset odsto.

Minimalna zarada u Srbiji trenutno iznosi 24.882 dinara, a prima je 350.000 radnika, od kojih je oko 30.000 u državnoj službi. U slučaju da Socijalno-ekonomski savet, u kojem su predstavnici Vlade Srbije, sindikata i Unije poslodavaca, ne postignu dogovor minimalnu cenu rada određuje Vlada.

Predstavnici sindikata su na konferenciji za novinare rekli da su prilično nezadovoljni što sednicama Socijalno ekonomskog saveta već duže vreme ne prisustvuje premijerka Ana Brnabić, a nema ni ministra finansija Siniše Malog. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da je postignuta saglasnost da se zakon, kojim su umanjene plate u javnom sektoru ukine, "jer je postignut cilj".

"Očekujemo da predlog o ukidanju zakona kojim su smanjene plate zaposlenima u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), u Fondu za zdravstveno osiguranje, komunalnim preduzećima, pošti i drugim ustanovama prihvati vlada, ali je glavni problem što sednicama SES-a ne prisustvuju premijer i ministar finansija", rekao je Orbović.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković pridružio se kritici Orbovića da predstavnici Ministarstva finansija i premijer retko prisustvuju sednicama SES-a i da se ne zna njihovo mišljenje o pojedinim zakonskim predlozima, pa se tako i inicijativa o ukidanju zakona o umanjenju zarada onih koji ih primaju iz budžeta godinu dana provlači po sednicama bez efekta.

"Predstavnicima Vlade su važniji Međunarodni monetarni fond, NALED, Američka privredna komora, nego SES. Ne umanjujem njihov značaj, ali treba definisati koja je nadležnost Zakona o SES-u jer ga jedni široko tumače, a drugi previše usko", rekao je Stojiljković.

Dodao je da će sindikat pojačati pritisak u koji spada i napuštanje sednice SES-a, kako bi naterao Vladu Srbije da svojim prisustvom i radom učini SES efikasnijim.

"Naš predlog je da se o tekućim pitanjima brzo dogovaramo sa premijerkom a ne preko goluba pismonoše", rekao je Stojiljković.

Ministar Đorđević je rekao da je ministar finansija Siniša Mali opravdano odsustan, jer je na službenom putu i da je obećao da će aktivno učestvovati u radu SES-a, a da je za premijerku dogovoreno da prisustvuje tematskim sednicama.

Isplata roditeljskog dodatka 20. avgusta
Ministar za rad Zoran Đorđević izjavio je da će roditeljski dodatak za drugo, treće i četvrto dete biti isplaćen 20. avgusta, jer je Zakon o finansijskoj porodici stupio na snagu u julu ove godine. On je rekao da su obezbeđena sredstva za isplatu dodataka.

"Ljudi kolji se bave obračunom roditeljskog dodatka me uveravaju da će dodatak za jul biti isplaćen 20. avgusta", rekao je Đorđević.

Dodao je da za isplate naknade porodiljama problem bio što poslodavci nisu na vreme uplaćivali ta sredstva koja im se refundiraju iz budžeta i da se zato isplaćuje direktno porodiljama. On je rekao da je na današnjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta dato mišljenje na tekst Predloga strategije bezbednosti i zdravlja na radu i koji organi treba da se uključe u rad, kao i da je pokrenuta inicijativa za izmenu Zakona o javnim nabavkama kako bi bio efikasniji.

Na pitanje kako ocenjuje kritike na predložene izmene Zakona o socijalnoj zaštiti da nisu u skladu sa Ustavom, Đorđević je rekao da je javna rasprava obavljena u svim gradovima i da se sada predlozi ugrađuju u tekst pa treba sačekati konačnu verziju da bi mogla da se kritikuje.

Predsedavajući SES-a i predsednik Unije poslodavaca Miloš Nenezić rekao je da je pokrenuta inicijativa za izmenu nekoliko zakona, među kojima je Zakon o porezu na imovinu, Zakon o dodatoj vrednosti, Zakon o porezu na dobit i Zakon o javnim nabavkama, kao i o ukidanju Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava.

Izvor: n1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Reprezentativni sindikati u Srbiji tražiće povećanje minimalne zarade najmanje za deset odsto, a najviše za 23 do 24 odsto, dok poslodavci smatraju da je realno povećanje samo ono koje je u skladu s rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) i inflacije, a to je ispod deset odsto, rekli su predstavnici sindikata.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković rekao je da taj sindikat u pregovorima, koji će početi sredinom ovog meseca u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, neće pristati da povećanje minimalne zarade bude manje od oko 10 odsto, odnosno oko 2.500 dinara.

Minimalna zarada trenutno iznosi 24.882 dinara, a prima je 350.000 radnika u Srbiji, od kojih je oko 30.000 u državnoj službi.

"Pristojno povećanje minimalne zarade koje ćemo tražiti bilo bi oko dvadesetak odsto, ili oko 5.000 dinara, ali ćemo tek da napravimo računicu prema rastu stope inflacije, proizvodnje, i u zavisnosti od visine poreza i minimalne potrošačke korpe branićemo svoj predlog", rekao je Stojiljković.

Generalni sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je da će taj sindikat sa UGS "Nezavisnost" napraviti analizu i utvrditi zajedničku strategiju za pregovore s poslodavcima i predstavnicima države.

"Smatramo da minimalna zarada treba da bude u visini minimalne potrošačke korpe, a to je oko 30.000 dinara, što bi bilo povećanje oko 23 do 24 odsto, ali ne verujem da će država i privreda pristati", rekao je Mihajlović.

Dodao je da bi najoptimalnija varijanta bila da cena rada sa sadašnjih 143 dinara poraste na 160 dinara, odnosno da "minimalac" pokriva bar 80 odsto minimalne potrošačke korpe.

Istakao je da taj sindikat neće pristati na manje povećanje od oko 2.500 dinara ili oko 154 dinara po satu.

Atanacković: Povećanje samo u skladu s rastom BDP-a
Počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković rekao je da je jedino realno povećanje minimalnih zarada koje povlače i rast ostalih zarada ono koje je u skladu sa rastom BDP i inflacije.

"Rast BDP je u prvoj polovini godine bio oko 4,5 odsto, pitanje je da li će toliki biti i na kraju godine, inflacija je niska, ispod tri odsto što znači da bi minimalne plate mogle da budu povećane sedam-osam odsto", rekao je Atanacković.

Ako povećanje minimalne zarade bude "nerealno", to će, prema njegovim rečima, značiti da će privredi ostati manje para za investicije, a tada je i slabiji privredni rast.

U slučaju da Socijalno-ekonomski savet, u kojem su predstavnici Vlade Srbije, sindikata i Unije poslodavaca, ne postigne dogovor o povećanju minimalne zarade, Vlada će, kako je kazao Atanacković, nametnuti svoj predlog, što uglavnom izbegava i želi da podeli odgovornost za tu odluku.

"Ako povećanje minimalne zarade bude veće nego što je privredni rast, tražićemo kao prošle godine da se to kompenzuje povećanjem neoporezivog dela zarade kao i prošle godine kada je sa 11.700 dinara podignut na 15.300 dinara", rekao je Atanacković.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Povećanje visine minimalne cene rada sa 121 na 140 dinara po radnom času potrebno je jer sa sadašnjim minimalnim zaradama radnici teško izdržavaju, izjavio je predsednik S S  S S Ljubisav Orbović, koji očekuje da će ta tema biti na dnevnom redu SES-a za desetak dana.

"Dogovor sa jučerašnje sednice je da ćemo samo proceniti da li će to biti vanredna ili redovna sednica, ali samo sa tom tačkom dnevnog reda i to se može očekivati za oko desetak dana", rekao je Orbović Tanjugu.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" uputili su prošle nedelje Socijalno ekonomskom savetu inicijativu za povećanje visine minimalne cene rada sa 121 na 140 dinara po radnom času, čime bi minimalna mesečna zarada iznosila 24.360 dinara.

Kako navode predstavnici tih sindikalnih organizacija, minimalna cena rada nije menjana pune tri godine i smatraju da postoje opravdani i konkretni pokazatelji zbog kojih bi trebalo da se poveća "minimalac" u ovoj godini.

"S obzirom na vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta BDP-a, kretanje potrošačkih cena, produktivnosti i prosečne zarade u Republici, to povećanje je trebalo da iznosi oko 15 odsto", ukazuju sindikati.

Time bi minimalna zarada iznosila 24.360 dinara i njeno učešće u prosečnoj potrošačkoj korpi iz novembra 2015. godine bi iznosilo oko 35 odsto. 

Istovremeno, i ovako povećana minimalna zarada činila bi manje od 70 odsto minimalne potrošačke korpe, koja u novembru 2015. godine iznosi 34.885,19 dinara, tvrde sindikati.

Orbović kaže da je u septembru prošle godine, kada se poslednji put odlucivalo o ceni rada, računica sindikata bila da bi trebalo da se poveća na 136 dinara.

"To je bio neki realni pristup na osnovu onoga što Zakon o radu govori i drugim nekim pokazateljima", rekao je Orbović.

On kaže da to tada nije prihvaćeno, a da je evidentno da se "vrlo teško živi i da ni koji imaju minimalne zarade teško preživljavaju".

"Mislimo da je povećanje cene rada značajno i da bi vlada trebalo da sagleda i mogućnost rešavanja tog pitanja", rekao je Orbović i istakao da na jučerasnjoj sednici SES-a nije bilo vremena da se o tome razgovara, a nisu bili prisutni ni predstavnici Ministarstva finansija koje bi, kako kaže, trebalo da da glavnu reč o tome da li je moguće da se sada poveća minimalna zarada.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
nedelja, 01 mart 2015 06:07

Najminimalniji minimalac u Srbiji

 U Srbiji minimalna plata iznosi 174, a u Luksemburgu 1.923 evra

Najnižu minimalnu platu u Evropskoj uniji ima Bugarska, u iznosu od 184 evra. Prema objavljenim podacima Eurostata, najviša minimalna plata u EU iznosi 1.923 evra, a dobijaju je radnici u Luksemburgu, što je gotovo 11 puta više od bugarske minimalne plate.

U Srbiji je od aprila 2012. do kraja 2014. godine minimalna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 115 dinara po radnom satu. Po vladinoj odluci, neto minimalna cena rada za period januar–decembar 2015. godine je 121 dinar po radnom satu. 

Neto iznos minimalne zarade u Srbiji isplaćene u januaru bio je 21.296 dinara za 176 radnih sati, a za februar 19.360 dinara za 160 radnih sati, bez obzira za koji prethodni mesec se isplaćuje. 

Za minimalnu zaradu u Srbiji isplaćenu u januaru moglo je da se kupi oko 174 evra. 

U Srbiji minimalna cena radnog sata sada se kreće oko jednog evra, u Luksemburgu 11 evra, Francuskoj 8,28 a u Nemačkoj 7,72. 

Sada važeća minimalna cena rada u Srbiji doneta je na osnovu inoviranog člana 112. Zakona o radu, koji propisuje da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi naročito od egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, produktivnosti i prosečne zarade u Republici. 

Minimalna zarada se uvećava za minuli rad, topli obrok, a eventualno i regres. 

Iako se razlike u minimalnim platama čine prilično velike, kada se posmatraju prema paritetu kupovne moći, odnosno kada se uzmu u obzir razlike u cenama, upućeni tvrde da je odnos između najmanje i najveće minimalne plate u Evropi 1:4. 

Minimalna plata u SAD u januaru 2015. bila je 1.035 evra, prenosi Politika.

Objavljeno u Planeta

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top