Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović potpisala je danas u Sofiji komercijalni ugovor za izgradnju treće deonice brze pruge Beograd -Budimpešta, na deonici od Novog Sada do Subotice, vredan 943 miliona evra.

 

Mihajlović je istakla da je izgradnja brze pruge Beograd -Budimpešta trenutno najvažniji i najvredniji infrastrukturni projekat u Srbiji i regionu.

Ovaj projekat važan je ne samo za Srbiju, nego i za povezivanje sa regionom i EU, kao i za povezivanje srednje Evrope sa lukom Pirej, u okviru kineske inicijative “Jedan pojas, jedan put”, kazala je Mihajlović.

Ona je istakla da su radovi već počeli na 75 kilometara pruge od Beograda do Novog Sada, gde rade kineske i ruske kompanije, a od danas imamo i ugovor za preostalih 108 kilometara i radovi bi mogli da počnu u 2019. godini.

Potpredsednica Vlade istakla je da se o zaključenju ovog ugovora sa kineskom stranom intenzivno pregovaralo skoro godinu dana i da su ispregovarani najpovoljniji uslovi za Srbiju.

Srbija se i na ovom samitu potvrdila kao najvažniji partner Kine kad je reč o infrastrukturnim projektima, a verujem da će ovaj projekat biti primer za druge kineske projekte u regionu, kazala je Mihajlović.

Radove na modernizaciji i rekonstrukciji pruge Novi Sad -Subotica izvodiće kineske kompanije “Čajna rejlvej internešenel” i “Čajna komjunikejšn konstrakšn kompani”, koje izvode radove i na deonici Beograd-Stara Pazova.

Mihajlović je danas u Sofiji, u ime Vlade Srbije, potpisala i Memorandum o razumevanju između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva poljoprivrede i ruralnih poslova Kine o zajedničkoj podršci izgradnji Industrijskog parka za voće i povrće.

Pored ova dva dokumenta, potpredsednica Vlade je u Sofiji potpisala i Memorandum sa kineskom kompanijom “Čajna roud end bridž korporejšn” u vezi sa rekonstrukcijom pruge Beograd-Niš, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Izvor: Danas.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 22 februar 2018 00:00

Mihajlović: Pruga Beograd -Zagreb ne pre 2020.

Ukoliko nam Evropska unija (EU) tokom ove godine iz EU fondova odobri novac za projektno-tehničku dokumentaciju, ako se ona radi 2019. godine, nije realno da se pre 2020. godine očekuje rekonstrukcija železničke pruge Beograd-Zagreb, izjavila je danas ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Mihajlović je rekla novinarima da će 5. marta ove godine u Beograd doći hrvatski ministar mora, prometa i infrastukture Oleg Butković i tada će biti potpisan Protokol o rekonstrukciji pruge Beograd-Zagreb, u kome će biti navedeno da će Srbija i Hrvatska zajedno aplicirati kod EU za evropske fondove za rekonstrukciju te pruge.

Ona je rekla da Srbija ima prethodnu studiju izvodljivosti i plan detaljne regulacije.

Mihajlović je rekla da je procena da bi „rekonstrukcija sa srpske strane koštala oko 215 miliona evra, a sa hrvatske nešto više“.

Ona je rekla da će se 5. marta dogovoriti oko aplikacije za evropske fondove, kao i oko toga šta koja od država može da uradi pre te aplikacije.

Mihajlović, koja je otvorila Treću srpsku konferenciju o razvoju nekretnina i infrastrukture „Razvoj budućnosti“, rekla je novinarima da je „stanogradnja jedan od glavnih faktora rasta udela građevinarstva u bruto društvenom proizvodu“.

Ona je navela da je u 2016. i 2017. godini 50 odsto povećana vrednost građevinskih radova, kao i vrednost infrastrukturnih radova.

„Taj trend će se nastaviti. Osnovni razlog je elektronska građevinska dozvola, jeftinije procedure, manji broj procedura, kao i ukidanje parafiskalnih nameta u oblasti građevinarstva“, istakla je Mihajlović i dodala da na teritoriji Srbije danas ima 23.400 gradilišta.

„Za prethodne dve godine sa 4,3 odsto udela građevinarstva u BDP danas smo došli na 6,2 odsto. To je rezultat rasta vrednosti infrastrukturnih projekata i stanogradnje“, rekla je Mihajlović.

Ona je dodala da nas čeka „bum u stanogradnji“, odnosno izgradnja stanova za pripadnike bezbednosti.

„Procene su da ćemo u poslednjem kvartalu ove godine, a naročito 2019. i 2020. godine imati rast od najmanje 1,5 do 2,5 odsto BDP zahvaljujući stanogradnji za pripadnike bezbednosti“, rekla je ona i dodala da ove godine počinje izgradnja 1600 stanova.

Ona je rekla da se procenjuje da će se u naredne dve godine povećati broj zaposlenih u građevinskoj industriji za deset do 15 odsto, kao i da će njihove zarade biti povećane od deset do 15 odsto.

Mihajlović je rekla da je brine da li će naše građevinske kompanije biti u stanju da se udruže i odgovore pozivu da učestvuju u izgradnji 20.000 stanova u narednih nekoliko godina.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 25 decembar 2017 00:00

Izgradnja jeftinih stanova počinje do maja 2018.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je da očekuje da najkasnije u maju 2018. godine počne izgradnja prvih 400.000 metara kvadratnih jeftinih stanova za vojsku, policiju i službe bezbednosti u više gradova u Srbiji.

Ona je u intervjuu agenciji Beta istakla da će ti stanovi u potpunosti biti u skladu sa evropskim standardima i da će se graditi fazno, tri godine, u svim većim gradovima, a ukupna površina biće dva miliona kvadrata.

"Svi stanovi, kojih će biti najmanje 20.000, radiće se po svim standardima energetske efikasnosti i građevinskim standaradima u skladu sa evropskim. To nisu stanovi koji će zbog niže cene imati neki problem", naglasila je Mihajlović, koja je i potpredsednica Vlade Srbije.

Objasnila je da izgradnja stanova nije tip infrastrukturnih projekata koji se dugo grade već da, u zavisnosti od veličine i visine zgrade, izgradnja može trajati maksimum od šest do 12 meseci.

"Građevinska direkcija Srbije i Republička direkcija za imovinu rade na projektnoj dokumentaciji i mi ćemo sledeće godine sigurno početi radove, u nekoliko gradova, kao što su Beograd, Niš i Kragujevac", rekla je Mihajlović.

Navela je da je Ministarstvo građevine razgovaralo sa gradonačelnicima, jer su uvideli da je problem to što svaki grad ima različitu situaciju u dokumentaciji, zbog čega su predložili da se donese poseban zakon „ leks specijalis“.

"Nekome je uspisan prostorni plan, a nekome nije, a negde nisu rešeni imovinsko- pravni odnosi. Da ne bismo gubili vreme u sređivanju toga, mi smo se odučili da predložimo zakon koji će taj administrativno birokratski deo što pre rešiti", rekla je ona.

Kako je istakla, plan je da do kraja ove ;godine Minstarstvo predloži i pripremi zakon, a ukoliko bude prihvaćen, mogao bi da bude na dnevnom redu Skupštine Srbije na prvom zasedanju posle Nove godine.

Ona je ocenila i da je sa stanovišta države izgradnja tih stanova ogroman projekat, koji će uticati na privredni rast Srbije.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Novi zakon o katastru, kojim bi se umesto na šest mesta ubuduće išlo samo na jedno - kod javnog beležnika, trebalo bi da bude usvojen do kraja marta naredne godine, najavila je danas ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović.

Ona je danas na konferenciji "Peto prolazno vreme-petom brzinom u reforme” prilikom predstavljanja rezultata istraživanja koje je među privrednicima sproveo AmCham istakla da su ozbiljni reformski koraci svuda napravljeni, ali da nije zadvoljna reformom katastra.

- Nisam zadovoljna što već nije usvojen zakon o postupku upisa u katastar, ali se nadam da će to biti urađeno u prva tri meseca naredne godine - rekla je Mihajlović.

Ona je istakla da je novina koju donosi taj zakon, to što će umesto na šest različitih destinacija sada morati da se ide samo na jednu kod javnog beležnika. Mihajlović je podsetila da je veliki problem nedostatak ljudi i podsetila da samo Ministarstvo građevinarstva ima osam različitih inspekcija, te da u republičkoj građevinskoj svega 7 do 8 inspektora je zaduženo za celu Srbiju.

Govoreći o tome šta nas sve čeka ubuduće Mihajlovićeva je istakla usvajanje zakona o stečaju, zakon o privrednim društvima koji stoji otvoren godinama, smanjenje parafiskalnih nameta, uvođenje e-katastra. "To su ključni koraci koje ćemo pokušati da napravimo u prvom tromesečju 2018. godine", naglasila je Mihajlović.

Bošnjak: Inspektorima na terenu stimulacija od 20 odsto
Državni sekretar u Ministarstvu javne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak rekao je da su ključne stvari na kojima se radilo reforma inspekcijskog nadzora i zakon o inspekcijskom nadzoru, kao i racionalizacija broja zaposlenih.

- USAID je pre dve godine radio anketu koja je pokazala da je 2012. čak 50 odsto negativno ocenilo inspekcijski nadzor u Srbiji, sada je to nezadovoljstvo smanjeno na 13 odsto - rekao je Bošnjak. On je istakao da u Srbiji postoji 40 različitih inspekcija, da je prosečna starost inspektora 54 godine, te da je nužno razmišljati o tome ko će ubuduće da radi u inspekcijskim službama. Ono na čemu se radi i što je jedna od ključnih stvari, naglasio je Bošnjak između ostalog, jeste i tehničko-tehnološka opremljenost inspekcije. On je podsetio na to da poslanici uskoro treba da glasaju o stimulaciji od 20 odsto za sve inspektore koji rade na terenu.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Autoput Preljina – Požega za koji je u Budimpšeti potpisan ugovor sa kineskom kompanijom CCCC, od izuzetnog je značaja za Srbiju jer joj otvara mogućnost za dalje povezivanje sa Crnom Gorom i BiH, rekla je za N1 ministarka Zorana Mihajlović.

Srbija neće uvoditi vinjete jer, kako kaže, naplata korišćenja regionalnih puteva ne bi bila fer prema građanima.

Tokom samita šefova vlada Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope u Budimpešti potpisan je komercijalni ugovor o projektovanju i izgradnji autoputa E-763, deonica Preljina-Požega, između Srbije, Puteva Srbije i kineske kompanije CCCC (China Communications Construction Company Ltd.).

Potpredsednica Vlade i ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović izjavila je za N1 u Budimpšeti, da je reč o izuzetno značajnoj deonici tzv. Koridora 11 koja će omogućiti dalje povezivanje Srbije sa Crnom Gorom, ali i Bosnom i Hercegovinom.

Naime, kako podseća ministarka Mihajlović, od Požege do Kotromana na granici sa BiH, potrebno je izgraditi još 60-ak kilometara autoputa. Sledeće godine očekuje se da bude “neke reakcije” Sarajeva, kako bi počeli i razgovori o toj saobraćajnici.

Sama deonica Preljina – Požega 30,9 kilometara i jedna je od najzahtevnijih na Koridoru 11 budući da se uglavnom sastoji od mostova i tunela, objašnjava Mihajlović i dodaje da sada predstoje razgovori o uslovima finansiranja. Pregovaraće se, kako kaže, o preferencijalnom kreditu sa najdužim grejs periodom od minimum pet godina, dok bi period otplate bio najmanje 25 godina.

Radovi bi, kako kaže, trebalo da počnu na proleće, a vrednost investicije je 450 miliona evra. Ministarka je objasnila i da protok saobraćaja na Koridoru 11 nije bi takav da bi se pričalo o koncesiji

“Postoje drugi autoputevi gde se može razgovarati o koncesiji. Nismo mogli da dobijemo povoljne uslove za Koridor 11. Nijedan projekat koji radimo, nismo radili, a da nismo radili prethoodnu studiju izvodljivosti, studiju izvodljivosti, idejni projekat, sve tehničke, građevinske i ekonomske analize”, navela je Mihajlović i dodala da je period isplativosti Koridora 11 od 10 do 12 godina što je, prema njenim rečima, sasvim korektan rok.

Na pitanje šta je sa nastavkom Koridora 11 od Požege do Boljara, odnosno granice sa Crnom Gorom, ministarka je rekla da Vlada neće obećavati mnogo projekata, a da prethodno nije uradila sve studije, i da nije dovoljno snažna da deset projekata radi istovremeno.

“Dalje do Boljara zavisi od brzine radova na ovom projektu. Ako počne na proleće, deonica ova treba da se izgradi za tri godine, što je dovoljno vremena za pregovore ta narednu deonicu koja bi nas koštala najmanje 1,5 milijardi evra, što je jako mnogo, budući da radimo i brzu prugu Beograd – Budimpešta, a vodimo i razgovore za autoput Niš – Merdare – Priština”, istakla je ministarka.

Na pitanje zašto Srbija ne uvodi vinjete za naplatu puteva, kao što to npr. čini Mađarska, ministarka je objasnila da se u Mađarskoj, kroz vinjete, putarina ne naplaćuje samo na autoputevima, nego i na svim regionalnim putevima.

“Zamislite da naplaćujemo Ibarsku magistralu, to ne bi bilo u redu. Koncentrišemo se na autoputeve. Još ne možemo da naplatimo ni dinar za regionalne puteve, zbog toga imamo zatvoren sistem naplate putarine. Ne bi bilo korektno prema građanima da naplaćujemo regionalne puteve”, poručila je ministarka Mihajlović.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

POTPREDSEDNICA Vlade Srbije i ministarka saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture Zorana Mihajlović juče je posetila Sombor, gde je istakla da je prioritet infrastrukturnih radova za ovaj grad osposobljavanje graničnog prelaza Bački Breg za teretni saobraćaj, kao i proširenje sadašnjeg puta od Sombora do ovog graničnog prelaza.

Kako je saopšteno, Mihajlovićeva je rekla da će već na prvom sastanku Saveta za infrastrukturu koji imaju Vlada Vojvodine i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kandidovati ovaj projekat kao jedan od prioriteta, a dogovorena je i pomoć "Puteva Srbije" u vezi s projektno-tehničkom dokumentacijom.

Njoj su predstavljeni svi projekti koje je Sombor radio i na kojima radi u oblasti infrastrukture u uređenju gradskog jezgra, kao i svi građevinski radovi koji se izvode na kulturnim i obrazovnim objektima u Somboru.

Najavljen je i nastavak razgovora sa Somborom oko izgradnje puta koji bi ovaj grad povezao sa auto-putem i Koridorom 10, a Mihajlovićeva je istakla da će zajedno sa Somborom raditi na realizaciji projekta putnog pristaništa u Bezdanu.

Izvor: novnosti.rs

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 04 septembar 2017 00:00

Centar za socijalni rad u Somboru dobio panik taster

U Centru za socijalni rad u Somboru instaliran je prvi panik taster sistem, jedan od 60 obezbeđenih za centre i zdravstvene ustanove u Srbiji.

"Sombor je prvi grad koji je, zahvaljujući zajedničkom radu Koordinacionog tela, UN Women i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dobio panik taster sistem. Pored Centra za socijalni rad, panik taster je implementiran i u zdravstvenom centru grada, a u narednom periodu još 60 centara i zdravstvenih ustanova dobiće panik tastere", rekla je potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, koja je danas posetila Sombor.

Ona je istakla da je to dobar primer zajedničkog rada na prevenciji nasilja.

"Aktiviranjem panik tastera aktiviraju se ljudi u samom centru, ali i kontrolni centar kojim se alarmira policija koja izlazi na teren. Panik tasteri predstavljaju dobar vid prevencije nasilja i veće sigurnosti", rekla je Mihajlović.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je istakla da su u centru za socijalni rad u većini rade žene, pa panik tasteri predstavljaju dobar vid zaštite kako zaposlenih, tako i korisnika centra.

Izvor: N1

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 20 novembar 2015 08:54

Mihajlović: Rušimo i vile i vikendice

Zakon o ozakonjenju nelegalno izgađenih objekata, koji bi trebalo da bude usvojen u skupštini, predviđa da se konačno završi sa nelegalnom gradnjom.

Zakon će pomoći da se bespravni objekti ozakone brzo i jeftino, izjavila je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Ona je poručila da je taj zakon jednak za sve i da se potpuno razlikuje od prethodnih, zato što će država ozakoniti nelegalne objekte. 

Srbija već 18 godina pokušava da reši problem "divlje gradnje", kazala je Mihajlović na RTS. 

Na pitanje da li će u državi u kojoj je svaki treći objekat "divlji", šesti pokušaj legalizacije uspeti, Mihajlović je precizirala da ovog puta država radi ozakonjenje objekata. 

Ona je rekla da vlasnici koji su podneli zahtev za legalizaciju, a njih je oko 700.000, sada treba da čekaju obaveštenje da dođu da plate taksu i tako postaju vlasnici. 

Međutim, kako je dodala, drugih 800.000 vlasnika nelegalnih objekata, prema novom zakonu ne treba bilo šta da rade već da sačekaju inspektora, koji će sagledati situaciju i izdati dokument o rušenju. 

Na pitanje da opozicija zamera što, kako kažu, zakon štiti bogate, Mihajlovićeva odgovara da zakon nikoga ne štiti i da će on obezbediti da vlasnici dobiju papir o vlasništvu i konačno da mogu da raspolažu svojim objektom. 

"Mi smo želeli da zakon bude brz, jeftin, i da konačno završimo sa nelegalnom gradnjom", naglasila je Mihajlovićeva. 

Ministarka je rekla da vlasnici objekata u nacionalnim parkovima prve zone zaštite, kao i vlasnici objekata na klizištima, u okviru vodotokova neće dobiti dozvolu i da će ti objekti biti srušeni. 

"Vile, vikendice na obalama reka, svi koji su gradili u vodotokovima, neće moći da se ozakone. Zakon nema ni ime ni prezine", poručila je Mihajlovićeva.

izvor: b92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 03 oktobar 2015 08:39

"Ili će legalizovati kuće, ili rušimo"

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović, očekuje da će novi zakon o legalizaciji objekata biti usvojen do kraja oktobra.

Ministarka je istakla da očekuje da će se zakon primenjivati od novembra, i da će, prema procenama, do kraja 2016. biti legalizovano najmanje 1.000.000 objekata.

Mihajlovićeva je rekla da je osnovna razlika između ovog i prethodnih pet zakona o legalizaciji, to što više neće biti novih i naglasila da Predlog zakona o ozakonjenju objekata predviđa ili legalizaciju ili rušenje nelegalnih kuća i stanova i da treće mogućnosti nema.

Na pitanje koje je rešenje pripremljeno za vlasnike nelegalnih stanova u zgradama u kojima je većina stanara već legalizovala nekretnine, ona je odgovorila da takve zgrade ne mogu da se ruše, ali da će biti učinjeno sve da njihovi vlasnici plate bar deset puta veći porez na imovinu, kao i da će protiv njih biti podnete krivične prijave, kao poruka da se nikom više ne isplati da živi u nelegalnoj kući.

"Znači, ili će građani legalizovati kuće ili ćemo ih porušiti. U Srbiji ima tačno 1.476.433 nelegalne kuće i stana. Od toga je zahtev za legalizaciju podnela 771.000 građana i oni će platiti samo taksu", kaže Mihajlovićeva. 

Ona je rekla i da ministarstvo razmatra mogućnost da i ljudima koji nemaju dokaz o vlasništvu nad zemljom na kojoj su podigli nelegalne kuće, omogući "ozakonjenje objekata". 

"U tim slučajevima kao dokaz o vlasništvu prihvatali bi se računi o plaćenoj struji ili dokaz da se deset godina unazad plaća porez na imovinu, Kao treća mogućnost, razmatra se sudski overena izjava vlasnika nekretnine", dodala je ministarka. 

Upitana da li će javno biti porušene i nelegalne vikendice političara, od kojih se pominju predsednik Tomislav Nikolić i njegov sin Radomir, Mihajlovićeva je odgovorila: 

"Novi zakon tačno propisuje kod kojih objekata nije moguće ozakonjenje. To su kuće koje su izgrađene na priobaljima, trusnim područjima, klizištima... Ovaj zakon zaista nije pravljen po meri nijednog pojedinca". 

Mihajlovićeva je rekla i da će oni koji su podneli zahtev za stan od, recimo, 100 kvadrata platiti taksu od 3.000 dinara, a onima koji nisu podneli zahtev biće potreban izveštaj o zatečenom stanju objekta i dokaz o pravu svojine. 

"Naše procene govore da bi to iznosilo oko 9.000 dinara, plus taksa od 3.000 dinara. Za objekte veće od 100 kvadrata taksa je 10.000, a za one iznad 200 kvadrata 20.000 dinara", izjavila je Mihajlovićeva.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top