Svima je dobro poznato da u Srbiji ima dva aerodroma s kojih se može uputiti na niz destinacija u svetu, ali se mnogo manje zna da u našoj zemlji ima mnogo više takozvanih malih aerodroma i da je njima, praktično, pokrivena cela zemlja.

Od ukupno 32 registrovana aerodroma u Srbiji, deset je u Vojvodini, a kako kažu u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, na dva aerodroma su operateri fizička lica s važećom saglasnošću za korišćenje aerodroma. Saglasnost za korišćenje, koje je izdao Direktorat, imaju aerodrom „Kora” u Somboru, na kojem je operater Nikola Bogdan i „Verušić” u Subotici, gde je operater Milorad Zubić.
Dakle, od 32 aerodroma u Srbiji dva su dobro poznata – aerodromi „Nikola Tesla” i „Konstantin Veliki” i operateri aerodroma imaju važeći sertifikat koji je izdao Direktorat. Na 30 malih aerodroma, 30 operatera aerodroma poseduje dozvolu ili saglasnost za njihovo korišćenje.

Osnovna razlika između te dve kategorije „malih” aerodroma je u nameni, ukazuju u Direktoratu. Tako su aerodromi čiji operateri poseduju dozvolu za korišćenje uglavnom namenjeni za obuku pilota, dok su aerodromi čiji operateri poseduju saglasnost za korišćenje uglavnom namenjeni za nekomercijalno letenje vazduhoplova i obavljanje posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju koje se obavljaju uz naknadu. Operateri aerodroma su uglavnom aero-klubovi, na sedam su operateri fizička lica i ti aerodromi su u privatnom vlasništvu, a gde se nalaze, kao i ko su operateri na njima, može se videti na sajtu Direktorata civilnog vazduhoplovstva.

U Srbiji ima 20 aerodroma koji imaju dozvolu za korišćenje, a u Vojvodini ih je osam.

Tako se u Vojvodini može poletiti s aerodroma u Kikindi, Novom Sadu, odnosno Čeneju, Pančevu, Sremskoj Mitrovici, odnosno Velikim Radnicima, Subotici, Zrenjaninu, odnosno Ečki, i u Vojki. Na teritoriji Vojvodine je i aerodrom u Vršcu, gde je operater SMATSA Vazduhopolovna akademija.

Po rečima načelnika Odeljenja aerodroma u Direktoratu mr Vladimira Pavlovića, na manjim aerodromima najčešće se sreću jedrilice, motorni zmajevi, ultralaki i laki vazduhoplovi, poput „cesne”, „pajpera” ili, recimo, ako se govori o poljoprivrednim aktivnostima, AN-2, „dromader” ili „robinzon R-44” ako se govori o helidromima. U skladu sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju, aerodrom mora biti planiran, projektovan i izgrađen na način koji omogućava bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja, što uključuje bezbedno poletanje, sletanje i boravak vazduhoplova.

Pre izgradnje malog aerodroma, rekao je Pavlović, u skladu sa zakonom, investitor je dužan da Direktoratu dostavi tehničku dokumentaciju kojom dokazuje održavanje prihvatljivog nivoa bezbednosti, a standardi koji se primenjuju prilikom projektovanja su definisani Zakonom o vazdušnom saobraćaju i odgovarajućim podzakonskim propisima.

Helidrom koristi „Ciklonizacija” Novi Sad
U Srbiji ima pet registrovanih helidroma, koji imaju saglasnost Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije za korišćenje, a u Vojvodini je jedan.
Operater tog heliodroma je Vojvođanska privredna avijacija, a koristi ga „Ciklonizacija” Novi Sad. Po rečima menadžera za odnose s javnošću u „Ciklonizaciji” Darija Aćimovića, heklikopter se koristi za sistematske akcije suzbijanja komaraca i snimanja područja Dunava kamerama visoke rezulucije da bi se napravile mape izvorišta komaraca.

Izvor: Dnevnik.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top