Danas je na sajtu Vrhovnog suda objavljen pravni stav ovog suda u vezi sa naplatom troškova obrade kredita, navodi se u saopštenju Udruženja Bankarskih Klijenata.

VKS je zauzeo stav da je ništavna odredba o naplati troškova obrade ukoliko ugovor ne sadrži „jasne i nedvosmislene podatke o troškovima obrade kredita“. To znači da je banka morala taksativno da navede sve troškove koje je imala, a ne samo da naplati određeni iznos u nekom procentu, bez da klijenta jasno informiše o sadržini istih.

U drugom delu objavljenog stava, VKS je ostavio mogućnost bankama da u narednom periodu nastave da naplaćaju trošak obrade kredita, čak i procentualnom iznosu, u okviru efektivne kamatne stope, ali isti troškovi moraju biti taksativno navedeni.

„Takođe, ovakvim stavom VKS konstatuje se da nema zastare za tužbu po opštem roku zastarelosti od 10 godina, te svi korisnici kredita svoje pravo mogu ostvariti na taj načn, bez obzira kada su podigli svoj kredit. Jedini uslov je da u ugovoru nije takstativno navedeno šta čini ovaj trošak, a koliko znamo 99% ugovora nema specifikaciju troškova obrade kredita“, navodi se u saopštenju Udruženja Bankarskih Klijenata.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Banke nisu imale pravo da naplaćuju troškove obrade kredita, jer je prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima, kamata jedina cena njihove usluge, zaključio je Vrhovni kasacioni sud.

 Postupajući u predmetu gde su prvostepeni i Apelacioni sud odlučili u korist banke u tužbi koja se između ostalog odnosila i na troškove obrade kredita, VKS je prihvatio predlog klijenta da o tome odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, odnosno prema članu 404 ZPP, kada se donosi rešenje radi ujednačavanja sudske prakse. Takođe je, utvrđujući da banka u tom konkretnom slučaju nije imala pravo na dodatne troškove, vratio pravosnažnu presudu nazad prvostepenom sudu na odlučivanje, naloživši da taj pravni stav uzme u obzir.

To znači, kažu za Danas u Udruženju bankarskih klijenata Efektiva, da je VKS stavio tačku na dilemu da li banke mogu da naplaćuju troškove obrade i ukazuju da bi ovaj pravni stav nadalje trebalo da uvaže niži sudovi.

– VKS je zauzeo jasan stav da naknada za obradu ne predstavlja deo cene kreditiranja. Naime, član 1065 Zakona o obligacionim odnosima regulisao je da kamata predstavlja jedinu cenu koja može da se naplati prilikom puštanja i korišćenja kredita, te da trošak obrade ne predstavlja poseban deo ugovora sa klijentom. Korisnik kredita ima obavezu da plaća kamatu i primljeni novac prema dinamici i na način kako je to ugovoreno i nikakve druge troškove banka mu ne može nametati – kaže Božidar Cerović iz Efektive i ističe da će ta organizacija svojim članicama obezbediti besplatnu pravnu pomoć u tužbama koje savetuje da pokrenu protiv banaka.

On podseća da je i pre nešto više od dve godine veliki broj sporova bio pokrenut zbog promenljive kamatne stope koju su banke predvidele ugovorima o kreditiranju i podizale ih u skladu sa svojom poslovnom politikom. Suočena sa velikim brojem presuda koje su takvo pravo banaka osporile, Narodna banka Srbije je intervenisala i naložila da se klijentima vrati novac naplaćen zbog neosnovano uvećanih kamata. Banke su na osnovu te odluke NBS, vratile ukupno oko 50 miliona evra, kaže Cerović, ali naglašava da u ovom trenutku nema naznaka da bi centralna banka mogla na sličan način da postupi zbog čega su pojedinačne tužbe jedini način da se klijenti obeštete.

Stav VKS vide kao ohrabrujući i u Republičkoj uniji potrošača, a predsednik Upravnog odbora te organizacije i doktor pravnih nauka Denis Perinčić kaže za Danas da to još uvek ne znači kako će sudovi automatski da primene stav VKS.

– Mi nemamo sistem precedentnog prava u kome se pristupa na osnovu sudske prakse, već kod nas sudije sude na osnovu Ustava, zakona i sudijskog uverenja. Međutim, iako odluka nije obavezujuća, ugled VKS će sigurno uticati na niže sudove da se prema toj odluci ravnaju. Takođe, da postoji pravo na kolektivnu tužbu, kako je to bilo, pre ukidanja, predviđeno Zakonom o zaštiti potrošača iz 2010. godine i članom 504 Zakona o parničnom postupku, sada bismo mogli da se oslonimo na intervencionističko dejstvo odluke VKS. Međutim, Ustavni sud je osporio zakonitost ovih članova – objašnjava Perinčić i naglašava da će sada klijenti imati mogućnost da pojedinačnim tužbama traže povraćaj naplaćenih troškova, pri čemu opet ne može da se isključi to da će neki sudovi da prihvate stav VKS a neki će i dalje donositi presude u korist banaka.

Centralna banka oprezna

Narodna banka Srbije pažljivo prati i analizira odluke sudova i u skladu sa svojim zakonskom obavezom očuvanja finansijske stabilnosti, oprezno i pravovremeno, kada oceni da je to neophodno, preduzima odgovarajuće mere koje su joj na raspolaganju u okviru svoje nadležnosti. Međutim, NBS ne može da komentariše sudske odluke jer je Ustavom Republike Srbije i Zakonom o uređenju sudova propisano da sudska vlast pripada sudovima, da su sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole, te da sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku.

Ipak, treba imati u vidu da se konkretnom sudskom odlukom tužbeni zahtev u delu koji se odnosi na naknadu za obradu kredita vraća nižestepenom sudu na ponovni postupak, radi utvrđivanja svih činjenica konkretnog slučaja i donošenja nove odluke (slučaj nije pravnosnažno rešen).

NBS još jedanput podseća da je prava cena kredita na koju građani i privredni subjekti treba da obrate pažnju izražena pre svega u efektivnoj kamatnoj stopi (koja pored nominalne kamatne stope uključuje i sve druge troškove), koju su banke dužne da prikazuju pri svakom oglašavanju kredita, u predugovornim informacijama i pri zaključenju konkretnog ugovora, a što je sve uređeno Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona – odgovorila je centralna banka na molbu Danasa da prokomentariše odluku VKS i na pitanje da li će na osnovu toga doneti neku regulativu prema poslovnim bankama.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top