Javni poziv poslodavcima za dodelu subvencije za zapošljavanje teže zapošljivih kategorija nezaposlenih lica u 2018. godini raspisali su grad Sombor i Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ).

Javni poziv će biti otvoren do 7. septembra 2018. godine, a zahtev za dodelu subvencije mogu podnositi poslodavci koji pripadaju privatnom sektoru i ispunjavaju uslove propisane konkursom.

Prema uslovima navedenim u konkursu kategorije teže zapošljivih lica su: mladi do 30 godina starosti – bez ili sa niskim kvalifikacijama, mladi koji posao traže duže od 12 meseci i mladi koji su imali ili imaju status deteta bez roditeljskog staranja.

Stariji od 50 godina koji imaju status viška zaposlenih, Romi, osobe sa invaliditetom, radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, dugoročno nezaposleni i žrtve porodičnog nasilja, svrstani su u kategoriju teže zapošljivih lica.

Za dodelu subvencija poslodavcima za zapošljavanje navedenih kategorija nezaposlenih lica, grad je izdvojio 7.200.000,00, a NSZ 5.890.909,09 dinara, odnosno ukupno 13.090.909,09 dinara.

Realizacijom ove mere politike zapošljavanja bilo bi omogućeno otvaranje novih radnih mesta za 73 nezaposlena lica.

Javni poziv sa biznis planom, dostupan je ovde.

Objavljeno u Somborske vesti

Predstavnicima 18 opština u Vojvodini uručeni su ugovori u vrednosti većoj od 16,5 miliona dinara za sufinansiranje projekata od strateškog značaja u oblasti regionalnog razvoja. Iz Pokrajinske vlade najavljuju da će nastojati da se u narednoj godini za ove namene izdvoje veća sredstva.

Pravo na bespovratne subvencije ostvarile su opštine i to po principu ravnomernog regionalnog razvoja: Apatin, Bački Petrovac, Sremski Karlovci, Srbobran, Beočin, Inđija, Novi Knjaževac, Titel, Odžaci, Vrbas, Temerin, Kanjiža, Bačka Palanka, Žitište, Bač, Sečanj, te gradovi Sremska Mitrovica i Sombor, navodi se u saopštenju.

Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Ognjen Bjelić uručio je ugovore predstavnicima više vojvođanskih opština koji su prava na sredstva ostvarili putem Konkursa za sufinansiranje projekata od strateškog značaja u oblasti regionalnog razvoja.

Kako je saopštila Pokrajinska vlada, aktivnosti na projektima lokalnih samouprava kojima su sredstva odobrena, odnose se na izradu i realizaciju projektno-tehničke dokumentacije za opremanje industrijskih zona i izrade studija izvodljivosti za strateške projekte.

"Priprema projektno-tehničke dokumentacije je složen proces, ali i preduslov za pravilno upravljanje regionalnim razvojem, stoga ulažemo napore da zajedničkim snagama i udruženim finansiranjem dođemo do gotovih projekata", poručio je Bjelić.

Apelovao je na korisnike sredstava da se fokusiraju na izradu kvalitetnih rešenja i projekata za koja se, kako je naveo, mnogo lakše pronalaze izvori finansiranja

Izvor: RTS

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih na novootvorenim radnim mestima odobrava se poslodavcima, koji pripadaju privatnom sektoru radi zapošljavanja nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih, koji se vode na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje

Kategorije teže zapošljivih lica na koje se ova subvencija odnosi su:

1. mladi do 30 godina starosti;

2. stariji od 50 godina;

3. viškovi zaposlenih;

4. Romi;

5. osobe sa invaliditetom;

6. radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći i

7. ostala nezaposlena lica.

Zahtevi za dodelu subvencija podnose se u filijali Nacionalne službe za zapošljavanje, neposredno ili putem pošte, na propisanom obrascu koji se može dobiti u Nacionalnoj službi za zapošljavanje – filijala Sombor ili se može preuzeti na www.nsz.gov.rs ili na sajtu grada Sombora.

Javni poziv je otvoren do 11. avgusta 2017. godine.

Objavljeno u Somborske vesti

Vlada je od 2015. godine za subvencije stranim investitorima dala 860 miliona evra, što je samo novac koji je registrovala Komisija za kontrolu državne pomoći, a ta sredstva su data uz nedovoljnu kontrolu javnosti, izjavio je predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati.

Neke odluke Komisije su sporne, ili su izostale, a iznosi nekih subvencija su prevazišli ustanovljeni nivo, ukazao je Goati na predstavljanju izveštaja "Subvencije investitorima - svrsishodna državna pomoć ili politička promocija".

Goati je istakao da se, po svoj prilici, ne može isključiti mogućnost da je u nekim slučajevima jedan deo te ogromne sume koju su dali građani Srbije trošen "po arbitražnim kriterijumima - teritorijalnim, ličnim, partijskim", jer su subvencije uslovljavane investicijama u neko područje.

Prema njegovoj oceni, Komisija za kontrolu državne pomoći imala je "ležeran stav" u odobravanju dodele sredstava i nije imala u vidu da je to skoro milijarda evra.

To je potpuno u neskladu sa zvaničnom državnom politikom da treba raditi, štedeti na svakom koraku i brinuti, ne o svakoj milijardi evra, nego o svakom dinaru, konstatovao je Goati.

Predstavnik Transparentnosti Srbija Zlatko Minić ukazao je da je država do 2015. godine novac ulagala u državna preduzeća, za njihovo izvlačenje iz krize, a da je od tada počela da pomaže stranim investitorima.

U istraživanju Transparentnosti Srbija o subvencijama bilo je obuhvaćeno 27 investitora, kojima je pomoć dodeljena ili najavljena, ali je na kraju ostao 21, sa ukupnim subvencijama od 181 milion evra.

Prema njegovim rečima, sistem subvencija je u mnogim segmentima unapređen u odnosu na 2015. godinu, ali neka pitanja i dalje nisu rešena.

Problematičan je, naglasio je Minić, način na koji Komisija utvrđuje iznos subvencije, a najveći problem je nastao u februaru, kada je doneta uredba Vlade koja daje pravo da se podzakonskim aktima izbegne da pojedine slučajeve razmatra ta komisija, čak i one za koje je bio konkurs.

Ministarstvo privrede i Razvojna agencija Srbije određuju kome će se subvencije dodeliti, a da vi to nigde ne možete pročitati. U istraživanju smo našli neke slučajeve gde je zakon prekršen i pomoć data van odluke, kao i na neke sporne odluke Komisije, rekao je on.

Minić je kao drastične primere kršenja zakona naveo slučaj kada je Ministarstvo privrede u novembru potpisalo ugovor sa kineskom kompanijom Meita, i pozvalo se na rešenje Komisije za kontrolu državne pomoći "iz budućnosti", bez datuma, a ono je izdato tri meseca kasnije.

Kao loš primer on je naveo i subvenciju kompaniji Geoks za fabriku u Vranju, jer nije nađen nijedan dokaz da je Komisija razmatrala ili donela rešenje o državnoj pomoći, a utvrđeno je da se tih 11,25 miliona evra ni na koji način ne uklapa u dozvoljene limite.

Minić je istakao i da u istraživanju nije nađen nijedan slučaj da je investitor bilo gde nešto pogrešio ili da nije ispunio svoje obaveze.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

 Po našim podacima, samo pet odsto radnika zadržava posao nakon isteka subvencija. Sve ostale poslodavac otpusti nakon što država prestane da finansira njihove plate
Država Srbija će ove godine kroz subvencije privatnim poslodavcima izdvojiti 2,8 milijardi dinara, plus dodatnih 550 miliona za osobe sa invaliditetom, kako bi finansirala otvaranje novih 20.200 radnih mesta, rečeno je Danasu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

 

Dok nadležni smatraju da je reč o učinkovitom načinu za smanjenje stope nezaposlenosti, sindikalci i stručna javnost ističu da sistem subvencija poslodavcima predstavlja bacanje para jer izuzetno mali procenat radnika zadrži zaposlenje i posle isteka subvencija.

Kako bi blagovremeno počeli realizaciju aktivnih mera zapošljavanja u 2017. godini, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje su 7. februara objavili 11 javnih poziva i konkursa, koji su uglavnom namenjeni poslodavcima koji pripadaju privatnom sektoru, što je, kako se ističe, još jedan doprinos razvoju preduzetništva i privatne inicijative. Među tim pozivima dominiraju oni preko kojih se realizuju stručne prakse, obuke, samozapošljavanje i javni radovi. Dakle, uglavnom je reč o projektima koji ne garantuju da će zaposleni zadržati svoja radna mesta nakon isteka subvencija. To je upravo osnovna zamerka koju upućuju sindikati.

- Mi smo generalno nezadovoljni sistemom subvencija koje država daje poslodavcima jer one ne prestavljaju nikakve garancije da će biti postignuti adekvatni rezultati. Po nama, to predstavlja najobičnije arčenje novca poreskih obveznika. U prilog tome ide podatak do koga smo došli da samo pet odsto radnika zadržava posao nakon isteka subvencija. Sve ostale poslodavac otpusti nakon što država prestane da finansira njihove plate i uliva finansijske injekcije u ta privatna preduzeća - kaže za Danas Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Prema njenim rečima, jedini cilj subvencija je da omoguće kratkoročnu propagandu vlastodršcima da tvrde da je smanjena stopa nezaposlenosti.

- Jedno kraće vreme političari mogu da se hvale da su povećali broj zaposlenih, ali gledano na duge staze subvencijama se ništa ne postiže i od njih korist imaju samo poslodavci jer radna mesta posle njihovog prestanka uglavnom ne opstaju. Tipičan primer za to su subvencije koje dobijaju strani poslodavci u Srbiji koje im povećavaju profit, a država i privremeno zaposleni faktički od toga nemaju nikakvu korist. Umesto toga, Srbija bi taj novac trebalo da ulaže u privredu, naročito u mala i srednja preduzeća. Ako bi se to ostvarilo, ta preduzeća bi dobro poslovala i imala bi potrebu za novom radnom snagom, što bi se i realno odrazilo na smanjenje nezaposlenosti u Srbiji - ističe Ranka Savić.

Branko Pavlović, privatizacioni savetnik sindikata, kaže za Danas da subvencije ne samo da ne doprinose smanjenju nezaposlenosti već imaju zadatak da stvaraju neizvesnost među zaposlenima.

- To je osnovni cilj tih mera, pored toga što predstavlja bacanje državnog novca u bunar. Takav način zapošljavanja sugeriše zaposlenima da im niko ne garantuje stalni posao, da treba da budu srećni što uopšte rade pa makar na određeno i da prihvate surovu činjenicu da se njihova radnička prava stalno smanjuju i krše. Na taj način dolazimo u situaciju koja odgovara poslodavcima, a to je da radnici ne smeju da se pobune protiv nehumanih uslova rada i malih nadnica jer zbog generalne nesigurnosti kada je reč o zaposlenju bivaju zadovoljni samom činjenicom što uopšte rade - zaključuje Pavlović.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Opština Odžaci će sa ukupno 9,9 miliona dinara iz budžeta finansirati mere aktivne politike zapošljavanja u 2017. godini, a najveći deo tih sredstava opredeljen je za organizovanje javnih radova.

opstina-odzaciPrema Lokalnom akcionom planu zapošljavanja, lokalna samouprava će finansirati organizovanje javnih radova od interesa za opštinu sa devet miliona dinara. Od tog iznosa tri miliona dinara je opredeljeno za konkurisanje na poziv resornog Ministarstva, a šest miliona za samostalno finansiranje javnih radova.

Za realizaciju programa stručna praksa opredeljeno je 500.000 dinara, a sa tim sredstvima opština će samostalno finansirati ovaj program.

Lokalnim akcionom planom zapošljavanja je 400.000 dinara namenjeno za dodelu subvencija nezaposlenim licima za samozapošljavanje, a to su takođe sredstva koja su opredeljena za konkurisanje na poziv Ministarstva.

Lokalni akcioni plan zapošljavanja za 2017. godinu objavljen je u Službenom listu opštine Odžaci.

Izvor: ico.rs

Objavljeno u Odžaci

Ministarstvo privrede dostavilo je Danasu podatke o investicijama koje će država podržati, a koji dan posle sednice Saveta za ekonomski razvoj, gde je o tome odlučivano, iz tehničkih razloga nisu bili dostupni.

Prema toj informaciji, država će iz budžeta, po kriterijumu broja radnih mesta ili vrednosti investicije, sa oko 22,9 miliona evra podržati ukupno šest stranih kompanija čija ukupna ulaganja dostižu više od 82,6 miliona evra.

Najveća po obimu investicija realizovaće se u Kruševcu, gde je austrijski Kromberg planirao izgradnju fabrike kablovskih instalacija za automobilsku industriju, u koju će uložiti oko 26 miliona evra, a u narednih nekoliko godina očekuje se da će zaposliti 2.500 novih radnika. Slični su i planovi nemačkog Leonija, koji pored postojećih pogona u Prokuplju i Doljevcu, planira da u Nišu otvori pogon za izradu auto-kablova, u koji će uložiti 22 miliona evra a posao će dobiti 2.200 radnika.

Nešto manja je investicija porodične kompanije Preti grup iz Bangladeša, koja će u Somboru uložiti 14,4 miliona evra u izgradnju i opremanje pogona za izradu pletene trikotaže i džempera, a na posao u narednih nekoliko godina može da računa oko 1.100 radnika. U Beogradu preduzeće iz sistema britanske Endava grupe planira da investira u proširenje kapaciteta za razvoj softvera. Plan predviđa ulaganje od 4,4 miliona evra u opremu, prostor i zapošljavanje 324 nova radnika na neodređeno vreme u narednih nekoliko godina. Italijanska kompanija Aunde, koja u Jagodini već ima fabriku presvlaka za auto-sedišta, proširiće kapacitete i u okolini tog grada izgraditi nove pogone vredne 3,4 miliona evra gde će posao u narednih nekoliko godina naći 379 radnika.

Jedini braunfild program realizuje se u Pećincima, gde je tuniska firma Coficab, koja se bavi proizvodnjom žica i kablova za automobilsku industriju, već kupila lokaciju Rolomatika i počela sa radom a sada zapošljava 69 radnika. Planiraju da ulože još 12,4 miliona evra i u narednih nekoliko godina zaposle još 111 novih radnika.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 18 avgust 2016 00:00

Grad subvencioniše zapošljavanje

Grad Sombor u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje subvencioniše zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zaposlenih na novootvorenim radnim mestima.

Subvencije se odobravaju i poslodavcima, koji pripadaju privatnom sektoru za zapošljavanje lica koja se vode na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Subvencije za otvaranje novih radnih mesta odobravaju se poslodavcima u jednokratnom iznosu od 100.000,00 dinara, po novootvorenom radnom mestu.

Javni poziv za dodelu subvencija raspisan je 25.jula 2016.godine. i traje do 24.avgusta 2016. godine. do 12 časova.

Kompletan tekst o javnom pozivu za dodelu subvencija može se preuzeti na sajtu Grada Sombora, na adresi www.sombor.rs, kao i sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje,na adresi www.nsz.gov.rs.

Objavljeno u Somborske vesti

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Vlade u senci Demokratske stranke (DS) Nada Dragović izjavila je danas da Uredba o podsticajima u poljoprivredi za 2016, uništava poljoprivredu Srbije. Ona je na konferenciji za novinare kazala da su od 2013. godine ukupna sredstva koja se izdvajaju za subvencije u poljoprivredi tri puta smanjena.

"Ta sredstva su toliko mala da se ne može uopšte govoriti o razvoju poljoprivrede. To će imati dalekosežne posledice, jer će se povećati cena hrane, a obezvrediće se i zemljište pa će poljoprivrednici zbog tako loše situacije odlaziti iz Srbije i posao traziti negde drugde, a zemlju će prodavati tajkunima i stranim državljanima", kazala je Dragovićeva.

Ona je navela da su subvencije za biljnu proizvodnju u ovoj godini smanjene na 4.000 dinara po hektaru, dok su prošle godine ti podsticaju bili 12.000 dinara po hektaru, odnosno tri puta veći, ali još uvek nisu isplaćeni poljoprivrednicima u celosti.

"Ministarstvo poljoprivrede duguje 4,5 milijardi dinara za prošlu godinu poljoprivrednicima, a to je suma koliko su sredstva i ove godine opredeljena za ratarstvo.Prva tranša isplate tog duga bila je krajem juanuara ove godine, dug jos postoji i ne zna se kada će biti isplaćen tako da je pitanje šta će biti sa isplatama za ovu godinu", kazala je Dragovićeva.

Prema njenim rečima, poljoprivrednici u Srbiji su "ogorčeni politikom koju vodi ova vlada prema poljoprivredi, a svoje nezadovoljstvo su iskazali i prilikom donošenja Zakona o poljoprivrednom zemljištu kada su  mesecima protestovali".

"Sve ovo ne doprinosi razvoju poljoprivrede nego je uništava i nijedna zemlja koja je bila u procesu pridruzivanja EU nije to radila", navela je Dragovićeva.

Izvor: Beta

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
utorak, 02 februar 2016 04:49

Smanjene subvencije sa 12.000 na 4.000 RSD

Uredbom Vlade Srbije o raspodeli podsticaja u poljoprivredi u 2016. subvencije za ratarsku proizvodnju smanjene su na 4.000 dinara po hektaru.

Uredbom će 2.000 dinara po hektaru biti osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju i 2.000 dinara po hektaru regres za đubrivo.

Subvencije za ratarsku proizvodnju po hektaru u 2015. bile su 12.000 dinara, od kojih je 6.000 dinara bilo u novcu, a 6.000 dinara za mineralno đubrivo i gorivo, a pravo na to su imala registrovana gazdinstva najviše za 20 hektara. 

U novoj Uredbi koji je Vlada usvojila u subotu 30. januara navedeno je da će premije za mleko i u 2016. biti sedam dinara po litru. 

Podsticaji u stočarstvu u 2016. kreću se od 60 dinara za roditeljske kokoške do 25.000 dinara po grlu za priplodne mlečne i tovne krave. 

Uredbom su predviđeni i podsticaji za kvalitetne priplodne matice ribe šarana i pastrmke od 500 i 300 dinara po grlu, dok su podsticaji za proizvodnju konzumne ribe 10 dinara po kilogramu proizvedene ribe. 

Podsticaji za košnice pčela biće 600 dinara po košnici. 

Za regresiranje premije osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje namenjeno je 450 miliona dinara. ; 

Direktna plaćanja za podsticaje poljoprivrednicima, kako je navedeno u Uredbi, iznosiće oko 16,9 milijardi dinara, od čega je za premije za mleko opredeljeno 3,4 milijarde, za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju i za regres za đubrivo po oko 3,5 milijardi, a za regres za troškove skladištenja u javnim skladištima 500.000 dinara. 

Za organsku proizvodnju u ovoj godini predviđeno je 92 miliona dinara, a za očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa 58 miliona dinara. 

U Uredbi je navedeno da je za unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima predviđeno je 15 miliona dinara, a za ekonomske aktivnosti u smislu dodavanja vrednosti poljoprivrednim proizvodima, kao i uvođenje i sertifikaciju sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla 10 miliona dinara. 

Za kreditnu podršku poljoprivredi obezbeđeno je 600 miliona dinara, a za posebne podsticaje je oko 232 miliona.

Izvor: Beta

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

 

Na 80. sednici Gradskog veća, utvrđen je predlog Odluke o subvencionisanju cena komunalnih usluga. Prema predlogu Odluke  građani moraju ispuniti nekoliko uslova kako bi ostvarili subvencionisane cene.  Pre svega moraju imati prebivalište na teritoriji grada, koristiti socijalnu pomoć i moraju ispuniti i druge uslove.  Subvencionisane cene mogu se ostvariti u oblasti vodosnabdevanja i odvođenja vode, te u odnošenju komunalnog otpada.

Kada je reč o vodosnabdevanju, sa 50 odsto bi se subvencionisala potrošnja do tri litra vode  po  članu porodice, dok bi potrošnju veću od propisane plaćali sami korisnici.

Usluge JKP „Čistoća“ subvenicionisale bi se u potpunosti za korisnike navedene u predlogu Odluke koja bi se po hitnom postupku trebala uvrstiti u dnevni red 34. sednice Skupštine grada.

Po hitnom postupku odbornicima će biti predloženo da uvrste i predlog Odluke o dodeljivanju isključivih prava za obavljanje delatnosti pružanja usluga na koje se Zakon o javnim nabavkama ne odnosi. U predlogu Odluke navedene su delatnosti Javnih komunalnih preduzeća „Vodokanal“,  "Čistoća“, "Zelenilo“,  "Prostor“, JP „Urbanizam“ i „Direkcija za izgradnju grada Sombora“, te Veterinarskoj stanici Sombor bi se poverili poslovi  dezinfekcije, dezinsekcije i  deratizacije.

Gradsko veće je na sednici održanoj 20. novembra 2015. godine odlučilo i o drugim pitanjima iz delokruga svog rada.

Objavljeno u Somborske vesti

Na 77. sednici Gradskog veća kao prva tačka dnevnog reda razmotren je i usvojen izveštaj o izvršenju Odluke o budžetu grada Sombora za 2015. godinu, u periodu januar-septembar 2015. godine. Prema izveštaju u prvih devet meseci 2015. godine ukupni prihodi ostvareni su u apsolutnom iznosu od 1.593.497.106 dinara i predstavljaju ostvarenje plana ukupnih prihoda sa 60,06 odsto. U istom periodu rashodi su izvršeni u iznosu od 1.507.074.617 dinara i u odnosu na  plan stvareni su u iznosu od 60,9 odsto.

- Posmatrajući dinamiku trošenja prihoda u periodu januar-septembar 2015. godine može se zaključiti da je likvidnost konsolidovanog računa trezora bila na zadovoljavajućem nivou i da su sve funkcije korisnika očuvane, a obaveze preuzete Odlukom o budžetu za tekuću godinu servisirane. Sagledavajući dinamiku priliva u posmatranom periodu uočava se da je naplata na nižem nivou u odnosu na prethodnu budžetsku godinu. Ukoliko se taj trend nastavi do kraja godine, prihodna strana budžeta će se ostvariti ispod planiranog nivoa, a samim tim i određene kategorije troškova  izvršiće se na nižem nivou od planiranog – navedeno je, osim ostalog, u obrazloženju devetomesečnog izveštaja o izvršenju Odluke o budžetu grada Sombora u 2015. godini. Izveštaj će biti razmotren i na sednici Skupštine grada.

Članovi Veća su razmotrili i saglasili se sa predlogom drugih izmena i dopuna Pravilnika o radu JKP „Parking servis Sombor“. Predložene izmene biće predmet rasprave na sledećoj sednici Skupštine grada.

Gradsko veće je za načelnika Gradske uprave grada Sombora izabralo Dušanku Golubović, dipl. pravnika iz Sombora. Dušanka Golubović je bila jedini kandidat koji se prijavio na konkurs raspisan 18. septembra, a okončan 15. oktobra 2015. godine i u potpunosti je ispunjavala uslove navedene u konkursu, te je  Gradsko veće  izabralo za načelnika Gradske uprave. Golubović je za načelnika izabrana na period od pet godina.

Na 77. sednici Gradskog veća, održanoj 28. oktobra 2015. godine doneto je i uputstvo direktnim korisnicima za pripremu Odluke o budžetu grada Sombora za 2016. godinu. Usvojen je i zaključak o  raspsivanju javnog poziva Grada i Nacionalne službe za zapošljavanje za dodelu subvencija za samozapošljavanje i novo zapošljavanje u 2015. godini.

Gradsko veće, kojim je predsedavao zamenik gradonačelnika Vladislav Živanović, je odlučilo i o drugim pitanjima iz delokruga svoga rada.

Objavljeno u Somborske vesti

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je danas da je nadležna Uprava, poljoprivrednicima širom Srbije, u martu i aprilu, isplatila 2,3 milijarde dinara subvencija.

Od donošenja Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u ovoj godini, u prethodna dva meseca, Uprava za agrarna plaćanja isplatila je 2,3 milijarde dinara, odnosno obradila blizu 20.000 zahteva.

Uprkos preseljenju sedišta Uprave iz Šapca u Beograd, od pomenutog iznosa samo u aprilu isplaćeno je 335.357.568 dinara po osnovu Pravilnika o uslovima, načinu i obrascu zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko.

Istovremeno 323.697.000 dinara je isplaćeno po osnovu Pravilnika o načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla i 174.123.000 po osnovu Pravilnika o načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov svinja itd. 

izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 27 oktobar 2014 20:10

Posao za 93 nezaposlena

Zahvaljujući aktivnim merama zapošljavanja u Somboru je 21 nezaposleno lice dobilo subvencije za samozapošljavanje , a 72 osobe sa invaliditetom angažovane su na 18 javnih radova. Ukupno je izdvojeno 13,4 miliona dinara. Ugovore je uručio Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe.  ...

Prvi put u 80 godina dugoj istoriji Dobrovoljnog vatrogasnog društva Stanišić, zahvaljujući sredstvima grada Sombora i Nacionalne službe za zapošljavanje biće uposlene dve osobe sa invaliditetom. Dragana Đapić, predsednica DVD-a kaže da su ovakvi podsticaji izuzetno važni za seoske sredine kao što je Stanišić.

"Mi kao vatrogasci smo konkurisali za dva pomoćna radnika koji će obavljati poslove pomoćnih radnika na održavanju opreme i prostora", kaže Đapićeva.

Apatinski obućar Saša Bosnić će zahvaljujući sredstvima za samozapošljavanje nastaviti porodičnu tradiciju ovog zanata.

"Konkurisao sam za sredstva za radnju za proizvodnju i popravku kožne obuće i galanterije. Dodeljena su sredstva od 160.000 dinara i pokrenuo sam svoj uslužni i proizvodni pogon", kaže Bosnić.

Sekula Tanjević, direktor filijale za zapošljavanje u Somboru kaže da je broj nezaposlenih u odnosu na isti period prošle godine smanjen za hiljadu i da ih je sada u okrugu 21.139, a da su smanjenju značajno doprinela i sredstva lokalnih samouprava.

"Samo u Somboru smo ovih dana imali obezbeđeno 17 miliona dinara zahvaljujući kojima je posao dobilo 120 lica na programu javnih radova, stručne prakse i samozapošljavanja", kaže Tanjević.

Trend smanjenja broja nezaposlenih nije vidljiv samo u ovom okrugu rekao je Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje i najavio nova ulaganja.

"Do kraja godine obezbeđeno je oko 600 miliona dinara za aktivne mere zapošljavanja, gde će posao dobiti oko 6000 nezaposlenih od kojih su 2000 lica sa invaliditetom", kaže Martinović.

Akcionim planom za narednu godinu predviđene su dve milijarde dinara za ove namene. Ako se tome dodaju sredstva lokalnih samouprava i Autonomne pokrajine Vojvodine, može se očekivati nastavak trenda smanjenja broja nezaposlenih.

Izvor: RTV

Objavljeno u Drugi pišu

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo je raspisao konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za opremanje farmi goveda, svinja, ovaca i koza i živinskih farmi i za izmeštanje farme van naseljenog mesta u AP Vojvodini u 2014. godini.

Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju fizička lica nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sa teritorije AP Vojvodine.

Konkurs je otvoren zaključno do 30. septembra 2014. godine

Preuzmi dokumentaciju

Objavljeno u Somborske vesti

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu potpisao je u petak ugovore sa 110 vojvodjanskih poljoprivrednika o dodeli subvencija za nabavku sistema za navodnjavanje i plastenike u ukupnoj vrednosti od 50 miliona dinara.

Vršilac funkcije pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Branislav Bugarski rekao je prilikom potpisivanja ugovora da je reč o nastavku podrške vojvodjanskim poljoprivrednicima.

"Uz podršku pokrajine, prošle godine je sistemima za navodnjavanje pokriveno 6.000 hektara, a današnjim potpisivanjem ugovora, omogućili smo da još 2.632 hektara bude pod sistemima za zalivanje", kazao je Bugarski i dodao da se nada da će do kraja ove godine u Vojvodini pod sistemima za navodnjavanje biti 15.000 hektara oranica.

Bugarski je dodao je za podršku vojvodjanskim poljoprivrednicima u 2014. godini izdvojeno 890 miliona dinara, a od tih sredstava samo za navodnjavanje je izdvojeno 274 miliona dinara.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Poljoprivrednicima koji su ostvarili pravo na subvencije će u naredne dve nedelje biti isplaćeno oko 120 miliona dinara preostalih subvencija za 2013. godinu, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Nakon tog perioda ostaće nerealizovan manji broj zahteva, koji su sporni po različitim osnovama, a za čiju realizaciju su potrebne različite vremenske procedure, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo napominje da je u isto vreme prošle godine zaostatak u broju neobrađenih predmeta, koji su se odnosili na prethodnu, 2012. godinu, bio oko 40.000.

U toku 2013. godine Uprava za agrarna plaćanja obradila je više od 80.000 zahteva, u iznosu od 26.199.577.084,61 dinara.

Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2014. godinu iznos prenetih sredstava iz 2013. godine je iznosio 4.619.158.365,00 dinara, od čega je do 14. maja ove godine isplaćeno 4.342.227.560 dinara za ukupno 30.000 rešenja, precizira se u saopštenju Ministarstva poloprivrede.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top