Odbornici somborske gradske Skupštine su među prvima u Srbiji, tik po novogodišnjim praznicima, usvojili Odluku o utvrđivanju minimalne naknade za tekuće i investiciono održavanje zgrada i naknade za rad prinudnog upravnika u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama na teritoriji lokalne samouprave.

Ovim aktom su stvoreni svi pravni uslovi da u potpunosti zažive nove mere Zakona o stanovanju u vezi instituta upravnika zgrada, što je tema koja je mesecima unazad zaokupljala srpsku javnost.

Ako je suditi po jučerašnjem stanju u jedinstvenoj evidenciji stambenih zajednica Republičkog geodetskog zavoda, Somborci, stanovnici objekata kolektivnog stanovanja, tek su polovično izvršili svoju obavezu. Naime, prema ovom registru na području Sombora je registrovano tek 125 stambenih zajednica, što je prema nekim procenama nešto manje od pola postojećeg broja zgrada sa većim brojem stanova.

„Teško je proceniti tačan broj stambenih zajednica, pošto je nekadašnji SIZ za stanovanje imao registrovanih 216 skupština stanara, što u ovom momentu nije realan broj“, kaže Željko Laslo, savetnik za stambene poslove i registrator stambenih zajednica u ovdašnjem Odeljenju za komunalne poslove Gradske uprave.“Činjenica je da je ovaj podatak, izgradnjom brojnih novih objekata kolektivnog stanovanja znatno porastao, procenjujemo da ih ima više od 300, a pri tome je ostavljena i zakonska mogućnost da vlasnici stanova u svakom ulazu zgrade registruju svoju zajednicu.“

Dodatni rok
Zakonski rok za registraciju stambenih zajednica istekao je 12. decembra 2017. godine. Stanari koji organe upravljanja nisu izabrali u propisanom roku, imaće mogućnost da to učine u naknadnom roku koji će odrediti komunalni inspektor prilikom obilaska zgrade, radi provere o upisu u Registar stambenih zajednica.Samo u slučaju da stanari ni u naknadnom roku ne izaberu organe upravljanja, Odsek za imovinsko-pravne i stambene poslove Gradske uprave će imenovati profesionalnog upravnika sa liste koja se vodi u Registru profesionalnih upravnika.

Pred Odeljenjem za komunalne poslove, nakon usvajanja skupštinske odluke, nalazi se i posao određivanja prinudnih upravnika za one stambene zajednice koje nisu na vreme izvršile formalnu registraciju i izabrale vlastite upravnike. Ako se u razmatranje uzme minimalna procena da u gradu postoji više od 300 objekata kolektivnog stanovanja i poslovanja, ali i da je do sada svega pet osoba u Somboru dobilo licence Privredne komore Srbije da obavlja poslove upravnika, lako je izračunati da bi svaki od njih, nakon imenovanja, trebao da vodi računa o makar tridesetak zgrada.

Imajući to u vidu i zahvaljujući neažurnosti dobrog dela vlasnika stanova u objekatima kolektivnog stanovanja da sami registruju zajednicu i izaberu upravnike zgrade, ovakav poslovni angažman bi vrlo lako mogao da predstavlja odličan izvor prihoda za licencirane prinudne upravnike. Naime, skupštinskom odlukom je utvrđen iznos naknade za prinudno postavljene profesionalne upravnike i naknada je u zavisnosti od broja posebnih delova zgrade (stanova, zajedničkih prostorija, lokala... )

Tako, naknada za rad prinudnog upravnika u zgradi do osam posebnih delova iznosi 147 dinara, a naknada za upravljanje u zgradi od osam do 30 posebnih delova iznosi 176 dinara. Mada za upravljanje u zgradi sa više od 30 posebnih delova naknada prinudnog profesionalnog upravnika iznosi 205 dinara za svaki posebni deo zgrade (stan), zbog činjenice da u Somboru postoji svega nekoliko takvih objekata kao što su dvanaestospratne kule na Prvomajskom bulevaru, lamele u Slaviše Vajnera-Čiče, Ulici Nike Maksimovića...ni posao somborskih upravnika, ukoliko ga budu pošteno radili, neće biti baš lak.

Naknade za održavanje
Odbornici su odredili i minimalne iznose namenjene investicionom održavanju zgrada, koja će po kvadratnom metru stana ili poslovnog prostora, za zgrade sa liftom starosti do 10 godina iznositi 2,5 dubaram, za zgrade starosti od 10 do 20 godina četiri dinara, za one od 20 do 30 godina starosti pet dinara, dok će vlasnici stanova i lokala u zgradama starim preko 30 godina izdvajati šest dinara. Za zgrade koje nemaju lift, a u istim starosnim kategorijama najmanja mesečna izdvajanja će biti dva, tri, četiri odnosno pet dinara. Pride, na ime troškova tekućeg održavanja, Odlukom je utvrđeno da je minimalni mesečni iznos za svaki posebni deo zgrade sa liftom 287, a za zgrade bez lifta 220 dinara.

Izvor: Dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 18 januar 2018 00:00

Dodatni rok za registraciju stambenih jedinica

Zakonski rok za registraciju stambenih zajednica istekao je 12. decembra 2017. godine. Stanari koji organe upravljanja nisu izabrali u propisanom roku, imaće mogućnost da to učine u naknadnom roku koji će odrediti komunalni inspektor prilikom obilaska zgrade radi provere o upisu u Registar stambenih zajednica.

Samo u slučaju da stanari ni u naknadnom roku ne izaberu organe upravljanja, Odsek za imovinsko-pravne i stambene poslove Gradske uprave grada Sombora će imenovati profesionalnog upravnika sa liste koja se vodi u Registru profesionalnih upravnika.

Cilj Zakona o stanovanju i održavanju zgrada nije uvođenje prinudnih upravnika, već ostvarivanje javnog interesa kroz unapređenje uslova stanovanja građana. Zbog toga i Gradska uprava, putem nadležnog Odseka, i dalje prima prijave za registraciju stambenih zajednica.

Obrasci potrebni za upis zgrada u registar stambenih zajednica dostupni su ovde i na pisarnici Gradskog uslužnog centra, Trg cara Uroša 1, Sombor.

Uz prijavu je potrebno priložiti i zapisnik sa sednice skupštine stanara sa odlukom o određivanju upravnika stambene zajednice, kao i dokaz o uplati 309,00 dinara na ime administrativne takse za registraciju.

Potrebne informacije mogu se dobiti i putem telefona: 025/468-267 ili lično u kancelariji 206, drugi sprat, zgrada lokalne samouprave (tzv. Županija), Trg cara Uroša 1, Sombor.

Objavljeno u Somborske vesti

Komunalni inspektori će narednih dana početi u svim gradovima da proveravaju da li su zgrade upisane u registar stambenih zajednica.

Ukoliko nisu, imaće rok od mesec dana da to urade i izjasne se ko će upravljati zgradom, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu građevinarstva. Ako i to ne učine dobiće prinudnog upravnika.

U Srbiji, prema podacima tog ministarstva, ima oko 40.000 stambenih zgrada i do sada je registrovano oko 24.600. Od tog broja do sada registrovanih zgrada oko 90 odsto njih se izjasnilo za to da o zgradi brine 'komšija', a 10 odsto za profesionalne upravnike.

U ministarstvu kažu da je samo tokom ove nedelje bilo više od 1.000 novoregistrovanih zgrada i da se njihov broj sve više povećava, a ima slučajeva i stanari sami traže da im se dodeli profesionalni upravnik.

Pomoćnica ministarke građevine Jovanka Atanacković je podsetila da je 12. decembra prošao rok od šest meseci za upis zgrada i istakla da da to ne znači da one i posle tog datuma ne mogu da se registruju već samo da su se stekli uslovi za inspekcijski nadzor. Zgrade su do tog datuma mogle samostalno da izaberu da li će o zgradi brinuti upravnik odnosno neko od stanara ili profesinalni upravnik, koji je prošao obuku i položio testove u Privrednoj komori Srbije.

"Nakon tog roka nije prestala mogućnost da se zgrade i dalje registruju odnosno prijave način upravljanja ili promene nekog koga su izabrale. Samo je nastala mogućnost da se pokrene inspekcijski nadzor u kome će građani moći da se izjasne - da li su se organizovali ili nisu u skladu sa zakonom i ako nisu da postupe po nalogu inspektora i registruju svoju zgradu i način upravljanja", rekla je Atanacković Tanjugu.

Zgradama koje to ne učine biće dodeljena prinudna uprava odnosno upravnik sa liste registrovanih profesionalnih upravnika, koju vodi PKS.

"Očekuje se da ovih dana u svim gradovima i opštinama počne inspekcijski nadzor, pošto su prošli novogodišnji i božićni praznici. Komunalni inspektori će izaći na teren i proveriti da li je zgrada upisana i ako nije zapisnički će to konstatovati i izdati nalog. Tako da možemo očekivati u narednim mesecima, kada isteknu ti rokovi, uvođenje prinudne uprave", navela je ona.

Prema rečima Atanackovićke, prvi zadatak prinudnog upravnika biće da registruje zgradu i da nakon toga sa stanarima popriča o daljem načinu upravljanja, dok stanari i dalje imaju mogućnost da izaberu upravnika - komšiju ili izaberu drugog profesionalnog upravnika, kojeg bi angažovali po ugovoru.

"Profesionalni i prinudni upravnik se svakako plaća, gradovi su bili u obavezi i većina njih se organizovala, a neki su sada u procesu donošenja odluke o visini naknade prinudnog upravnika. To će biti poslednji korak da se steknu uslovi i uvede prinudna uprava", kazala je Atanacković.

U Srbiji, dodaje, ima oko 40.000 stambenih zgrada i to su zgrade upisane u katastar nepokretnosti Republičkog gedetskog zavoda, od čega je skoro polovina - 19.000 u Beogradu.

"U celoj Srbiji je taj proces profunkcionisao, od 40.000 zgrada, imamo oko 15.000 zgrada koje su se organizovale prema starom zakonu i koje su prevedene i njima se neće dodeljivati novi matični broj niti PIB, već treba samo da prijave da li će upravnik ostati dosadašnji predsednik skupštine ili će izabrati drugo lice ili profesionalnog upravnika. Od tih 15.000 zgrada 4.000 se već organizovalo i izjasnilo, dok ostale to treba da urade", podseća ona.

Atanacković ističe da ima i oko 10.000 novoregistrovanih zgrada koje nikada nisu bile upisane, tako da ukupno ima 24.600 registrovanih stambenih zgrada.

Takođe, na Geoportalu RGZ-a može se videti kako su registrovane stambene zajednice.

Atanacković očekuje da će u budućnosti sve više biti angažovani profesionalni upravnici, što pokazuje iskustvo zemalja u okruženju i Evropi, pošto stanar može profesionalnog upravnika u svakom trenutku da pozove ako se nešto desi u zgradi.

U PKS se svakog meseca sprovode obuke i do sada su organizovana tri ispitna roka, koje je prošlo oko 600 profesionalnih upravnika. Atancković ističe da se broj registrovanih zgrada sve više povećava i da je samo ove nedelje bilo više od 1.000 novoregistrovanih. Objasnila je da svaki stanar koji je vlasnik posebnog dela može podneti inicijativu za angažovanje prinudnog upravnika. Svaka prijava građana, koji žele prinudnu upravu, da zgrada nije upisana u registar mora da se proveri.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije pripremilo je Kratak vodič kroz zakon o stanovanju i održavanju zgrada (zakon u slikama). Cilj ovog zakona jeste da u svakoj zgradi bude obezbeđen minimum održavanja najpre radi bezbednosti građana, a zatim i radi opšteg poboljšanja životnog ambijenta.

Ovde možete pogledati Kratak vodič kroz zakon o stanovanju i održavanju zgrada

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Nacrt Odluke o opštim pravilima kućnog reda u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama bio je na javnom uvidu od 5. do 10. jula 2017. godine, kada je održana završna javna sednica na kojoj nije bilo zainteresovanih učesnika.

Odlukom o kućnom redu propisana su opšta pravila ponašanja u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama, obavezna za sve stanare. Poštovanjem pravila definisanih odlukom obezbediće se red, mir i sigurnost u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama. Svim stanarima će se omogućiti nesmetano korišćenje posebnih i zajedničkih delova zgrade, kao i očuvanje zajedničkih delova zgrade u urednom, ispravnom i sigurnom stanju za korišćenje.

Odlukom se posebno određuje nivo buke u korišćenju posebnih delova zgrade kako se vlasnicima stanova ne bi remetio mir u korišćenju stanova.

Kako je rekao Željko Laslo, mlađi savetnik u Odeljenju za komunalne delatnosti, imovinsko-pravne i stambene poslove, na Nacrt odluke upućene su dve sugestije. Jedna se odnosi na regulisanje dnevnog vremena za odmor, s obzirom da je tokom prethodnih godina došlo do promena u propisanom radnom vremenu, predloženo je da se kao dnevno vreme za odmor odredi vreme od 16.00 do 18.00 časova. Ovaj predlog Odeljenje za komunalne delatnosti ocenilo je kao dobar i prihvatljiv i predložiće Gradskom veću da postane sastavni deo navedene odluke.

Druga sugestija odnosi se na uvođenje zabrane izvođenja građevinskih i drugih radova tokom vikenda. Odeljenje je ovaj predlog odbacilo kao neprihvatljiv, jer bi time investitori „izgubili“ oko 100 dana godišnje.

Nacrt Odluke o opštim pravilima kućnog reda u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama sa predloženom izmenom biće predmet razmatranja na sednici Gradskog veća koje će utvrditi Predlog Odluke o kojoj će se potom izjasniti i Skupština grada Sombora.

Objavljeno u Somborske vesti

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top