U Srbiji i opštinama sa srpskom većinom na Kosovu od oktobra do danas registrovano je 1.036 slučаjevа mаlih boginjа, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

U Institutu "Torlak" laboratorijski je potvrđeno 479 slučajeva morbila.

Najviše obolelih mlađe je od pet i starije od 30 godina, a 93 odsto nije vakcinisano, nepotpuno je vakcinisano ili je nepoznatog vakcinalnog statusa.

U kosovskim opštinama s većinskim srpskim i nealbanskim stanovništvom do 11. januara od prijave epidemije 23. oktobra registrovan je 281 slučaj malih boginja od prijave epidemije 23. oktobra.

Od komplikacija izazvanih malim boginjama umrle su dve osobe, koje nisu bile vakcinisane.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 11 januar 2018 00:00

Srbija dobija novi državni praznik?

Srbija će ove godine dobiti novi državni praznik - Dan Ćirila i Metodija, koji će se obeležavati 24. maja, pišu "Večernje novosti".

Time će se naša zemlja pridružiti krugu ostalih slovenskih zemalja koje slave slovenske prosvetitelje i misionare i odaju im počast, navodi taj beogradski list.

Inicijativa da se 24. maj proglasi za državni praznik, Dan Ćirila i Metodija, potekla je od Ministarstva kulture, a predlog će u Vladu zvanično poslati Ministarstvo za rad i zapošljavanje, koje je i zaduženo za takvu vrstu predloga, navode "Novosti".

Iz Ministarstva kulture za taj list još napominju da novi državni praznik ne znači i novi neredni dan, već da je suština odavanje počasti i poklanjanje pažnje Ćirilu i Metodiju zbog važnosti njihove uloge za sve slovenske narode.

"Nadoknada kulturološkog zaostatka"
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević uveren je da će Srbija ove godine proslaviti Dan Ćirila i Metodija kao državni praznik, čime će se, kako ističe "nadoknaditi kulturološki zaostatak" u odnosu na druge slovenske zemlje.

Inicijativa da 24. maj u buduće bude državni praznik potekla je iz Ministarstva kulture, ali je predlaganje Narodnoj skupštini nadležnost Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.

"Mi smo u ovom trentku jedina slovenska zemlja u kojoj Dan Ćirila i Metodija nije državni praznik. Sve druge države obeležavaju to kao državni praznik i kao neradan dan", rekao je Vukosavljević danas na konferenciji za novinare.

Odgovarajući na pitanja novinara, ministar je naglasio da treba biti obazriv prema neradnim danima, jer ih ima dosta, pa je njihov predlog da Dan Ćirila i Metodija bude državni praznik koji će se obeležavati radno.

Rrazlog za inicijativu je, kako ističe, jasan sam po sebi, imajući u vidu neprocenjiv značaj Ćirila i Metodija za ukupan slovenski svet i da je "reč o istorijskom i kulturološkom utemeljenju".

"Ako poslanici pozitivno budu reagovali, mi ćemo nadoknaditi kulturološki zaostatak u simlboličkoim polju", dodao je Vukosavljević.

On je naglasio da svi praznici imaju svoju simboliku. "Mi mislimo da obeležavanje dela i uspomene na Ćirila i Metodija dolična i razumna stvar i temelji se na principima klulturne politike ovog ministarstva", istakao je Vukosavljević.

Braća Ćirilo i Metodije, koji su u 9. veku širili pismenost i hrišćanstvo među Slovenima, decenijama se proslavljaju u Rusiji, Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, a u Srbiji se Dan Ćirila i Metodija do sada skromno obeležavao kao Dan slovenske pismenosti.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiji je do sada registrovano ukupnо 747 slučајеvа mаlih bоginjа, оd kојih je 312 lаbоrаtоriјski pоtvrđеno u Institutu Tоrlаk, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje Batut.

 

Nајmlаđа оbоlеlа оsоbа је uzrаstа dvа mеsеcа, а nајstаriја 60 gоdina. Nајvеći brој оbоlеlih је u uzrаsnim grupаmа mlаđim оd pеt i stаriјim оd 30 gоdinа.

Vеćinа оbоlеlih оsоbа (91%) је nеvаkcinisаna, nеpоtpunо vаkcinisаna ili nеpоznаtоg vаkcinаlnоg stаtusа.

Оd ukupnоg brоја оbоlеlih, 34 odsto је bilо hоspitаlizоvаnо ili је hоspitаlizаciја u tоku. Оd tеžih kоmplikаciја mаlih bоginjа rеgistrоvаnа је upаlа plućа kоd 91 оbоlеlе оsоbе.

U klinici zа infеktivnе i trоpskе bоlеsti u Bеоgrаdu, 30 decembra zabeležen je jedan slučaj sa smrtnim ishodom оsоbе od 30 gоdinа iz Bеоgrаdа. Tо је prvi smrtni ishоd оd mаlih bоginjа rеgistrоvаn pоslе 20 gоdinа u Srbiјi.


U Nišu 3. januara je od malih boginja umrlo dеtе od dvе gоdinе iz Аlеksincа, kоје niје bilо vаkcinisаnо. Bоlеst је lаbоrаtоriјski pоtvrđеnа, а u kliničkоm tоku је dоšlо dо rаzvоја zаpаljеnjа plućа.

Оd pоčеtkа nоvеmbrа еpidеmiје mаlih bоginjа priјаvljеnе su nа tеritоriјi grаdа Bеоgrаdа (207 оbоlеlih), grаdа krаljеvа (118 оbоlеlih), grаdа Nišа (97 оbоlеlih) i оpštinе Buјаnоvаc (tri оbоlеlа), а оd pоčеtkа dеcеmbrа 2017. gоdinе i nа tеritоriјi grаdа Smеdеrеvskа Pаlаnаkа (dvа оbоlеlа) i оpštinа Vеlikа Plаnа (pеt оbоlеlih), Bојnik (14 оbоlеlih) i Bоr (čеtiri оbоlеlа).

U Tutinu је priјаvljеnа pоrоdičnа еpidеmiја mаlih bоginjа sа pеtоrо оbоlеlih.
Lаbоrаtоriјski pоtvrđеni slučајеvi mаlih bоginjа rеgistrоvаni su i u Subоtici (јеdаn), Prеšеvu (tri), Vrаnju (tri), Nоvоm Sаdu (pеt), krušеvcu (јеdаn), Čаčku (јеdаn), Užicu (јеdаn), Lеskоvcu (čеtiri), Šаpcu (јеdаn), Nеgоtinu (јеdаn), Vlаsоtincu (јеdаn) i Rumi (јеdаn).

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U godini na izmaku, u Registar političkih stranaka upisane su četiri nove partije, sve kao stranke nacionalnih manjina, podaci su sa zvaničnog sajta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Na osnovu spiska koji je poslednji put ažuriran petog ovog meseca, prva novoregistrovana partija u 2017. godini bila je Srpsko ruska partija Vukovi sa sedištem u Požarevcu, koja je u registar upisana u februaru mesecu. Još jedna stranka ruske nacionalne manjine, Narodna jaka Srbija, sa sedištem u prestonici, dobila je rešenje o upisu u junu odlazeće godine.

Interesantno je da je Narodnu jaku Srbiju osnovao nekadašnji član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Igor Jakšić, koji je nakon što je u januaru 2016. podneo ostavku u SNS zbog, kako je tada kazao, jednoumlja i rada u ličnom interesu, te idolopoklonstva njegovih kolega usmerenom ka Vučiću, istom poručio da je "umišljeni bog koji zemljom hoda".

Treća politička organizacija upisana u registar 2017. godine jeste Pokret obnove Kraljevine Srbije, koji su osnovali devetorica nekadašnjih visokih funkcionera SPO. Oni su u maju ove godine napustili pomenutu partiju jer im je, kako su tada naveli, "dozlogrdilo ponašanje Vuka Draškovića", te zaključili da SPO više ne baštini vrednosti ideje obnove Kraljevine i Ravnogorskog pokreta. Za predsednika Pokreta obnove Kraljevine Srbije, na osnivačkoj skupštini u Sava centru, izabran je nekadašnji potpredsednik SPO i narodni poslanik Žika Gojković.

Poslednja stranka registrovana u godine koju ćemo u nedelju ispratiti jeste partija slovačke nacionalne manjine Jaka Srbija - Silne Srbsko, sa sedištem u Kragujevcu. Interesantno je da je u gradu u kome je registrovana stranka slovačke manjine, prema poslednjem popisu, bilo ukupno 16 stanovnika te nacionalnosti. Pomenutu stranku osnovao je Vladimir Maksimović, bivši funkcioner Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića i član Gradskog veća u Kragujevcu za komunalnu delatnost.

Na domaćoj političkoj sceni, iako je u registar upisana krajem 2016. godina, pojavila se i Narodna stranka. Predsednički kandidat Vuk Jeremić je mesto zastupnika partije u registru praktično preuzeo od njenog osnivača a sada potpredsednik Narodne Miroslava Aleksića, što je učinjeno kako bi se izbeglo prikupljanje 10. 000 potpisa, koliko je po zakonu potrebno za osnivanje stranke.

Iako je lider Dosta je bilo Saša Radulović u novembru 2016. godine najavio da će taj pokret već u januaru 2017. prerasti u stranku, to se do danas nije dogodilo. DJB vodi spor pred Upravnim sudom zato što je nadležno Ministarstvo osporilo validnost više hiljada potpisa građana koje je prikupio ovaj pokret.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Domaćinstva u Evropskoj uniji su 2016. godine na alkohol potrošila gotovo 130 milijardi evra, odnosno 0,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) EU, što je više od 250 evra po stanovniku.

 

U Srbiji je, prema evropskim statistikama, od 2006. do 2016. potrošnja na alkoholna pića smanjena sa 2,1 odsto na 1,4 odsto BDP-a. Udeo trošenja na alkohol u ukupnoj potrošnji takođe je smanjen sa 2,7 odsto u 2006. na 2 odsto deset godina kasnije.

Međutim, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, Srbija je na čelu zemalja regiona sa najvećom potrošnjom alkohola po stanovniku - 12,5 litara, koliko u proseku godišnje popije i svaki Rus. Slede Hrvati sa između 10 i 12,4 litara po stanovniku, a najmanje piju stanovnici Bosne i Hercegovine.

U Sjedinjenim Američkim Državama, svaki stanovnik popije od 7,5 do 9,9 litara, a Kinezi u proseku piju izmeđi pet i 7,4 litara godišnje. Potrošnja alkohola je, prema tim podacima, najmanja u Turskoj, gde u proseku svaki stanovnik stariji od 15 godina godišnje popije manje od 2,5 litra.

Domaćinstva u EU su 2016. na alkoholna pića potrošila 1,6 odsto ukupne godišnje potrošnje, podaci su evropske statističke agencije Eurostat. To ne uključuje alkoholna pića kupljena u restoranima i hotelima. Približni iznos potrošen je za medicinske proizvode i opremu, a nešto manje novca domaćinstva troše za socijalnu zaštitu ili obrazovanje.

Od članica EU, po kućnom konzumiranju alkohola prednjače baltičke države. Domaćinstva u Estoniji na alkohol troše 5,6 odsto ukupne potrošnje, zatim slede Letonija (4,8 odsto) i Litvanija (4,2 odsto). Iza njih su Češka i Poljska sa 3,6 odsto, pa Mađarska i Finska sa po 2,9 odsto.


Alkohol se najmanje kupuje u Španiji, gde domaćinstva na alkohol troše 0,8 odsto ukupne potrošnje, u Grčkoj i Italiji (0,9 odsto), zatim Portugaliji (1,4 odsto) i Nemačkoj (1,5 odsto).

Od 2006. do 2016, iznos novca koji se davao za alkohol u odnosu na ukupnu potrošnju uglavnom se nije bitno menjao u najvećem broju zemalja članica.

Najveće povećanje potrošnje na alkohol u desetogodišnjem periodu beleže Kipar (sa 1,6 odsto ukupne potrošnje po domaćinstvu 2006. na 2 odsto 2016) i Češka (sa 3,2 odsto na 3,6 odsto).

Udeo potrošnje na alkohol u ukupnim troškovima domaćinstava značajno je pao u Litvaniji (sa 5,2 odsto 2006, na 4,2 odsto 2016), zatim u Bugarskoj, Letoniji i Finskoj (za pola procentnog poena).

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Finansijske poteškoće su najveći problem starijih stanovnika Srbije, a najveći izvor zadovoljstva za 72 odsto osoba starijih od 55 godina su deca i unučad, pokazuju rezultati istraživanja "Istina o godinama", koje je sprovela Meken trut, Centrala agencije Meken Beograd.

Istraživanje je sprovedeno na nacionalnom reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika starijih od 18 godina, a poseban deo studije bavi se starijima od 55 godina kojih je u istraživanju bilo 500.

Pored Srbije, istraživanje je sprovedeno i u više od 30 zemalja sveta, a kako pokazuju rezultati, 15 odsto populacije u Srbiji raduje se procesu starenja, dok na globalnom nivou na starost pozitivno gleda 57 odsto ispitanika.

U Srbiji, osobe u dvadesetim i tridesetim godinima najmanje su zabrinute za proces starenja i najmanje razmišljaju o starosti, što se sa godinama menja, te su kada je u pitanju starenje sve više zabrinuti i uplašeni.

Najveći izvor zadovoljstva za 72 odsto osoba starijih od 55 godina su njihova deca i unuci, pa tako najveći procenat njih najradije provodi vreme u krugu porodice. Njih 95 odsto tvrdi da ima dobar odnos sa potomcima i žele da budu upamćeni najviše kao neko ko je brinuo o porodici i prijateljima.

Finansijske poteškoće su problem broj jedan starih u Srbiji, a zatim slede brige vezane za probleme njihove dece i unučadi. Najveći procenat učesnika studije smatra da smo stari kada uđemo u sedmu deceniju života, ali mlađe osobe pomeraju ovu granicu ka pedesetim, dok oni stariji u većem procentu smatraju da je osoba stara kada uđe u sedamdesete.

Kada je u pitanju ljubav, 58 odsto ispitanika kaže da za ljubav nikada nije kasno i da za nju nikada nismo stari.

izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 15 decembar 2017 00:00

Platni razredi odloženi do 2019.

Izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koje je danas usvojila Skupština Srbije, propisano je da se uvođenje platnih razreda za zaposlene u javnoj upravi odlaže za godinu dana, odnosno do 1. januara 2019. godine.

 

Skupština Srbije usvojila je i Zakon o zaposlenima u javnim službama kojim se uređuje položaj i vrednovanje rada zaposlenih u ovim službama.

Poslanici su usvojili i Zakon o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave kojim se uređuje plata, uvećana plata, naknada plate, troškova i drugih primanja službenika i nameštenika u ovim organima u skladu sa Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.

Utvrđuju se koeficijenti zvanja i položaja, napredovanje službenika i uvećanje plate po ovom osnovu, kao i druga uvećanja plate.

Zakon počinje da se primenjuje od 1.januara 2019. godine, izuzev odredbi o napredovanju koje se primenjuju od 1.januara 2020.

Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o radu kojima se propisuje da će poslodavci u roku od tri dana morati da prijave radnika koga je inspektor zatekao da radi na crno.

U Zakonu se navodi i da je poslodavac dužan da na osnovu ugovora o radu ili drugog ugovora o obavljanju poslova zaključenog u skladu sa ovim zakonom podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u roku propisanom zakonom kojim se uređuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a najkasnije pre stupanja zaposlenog i drugog nagažovanog lica na rad.

Poslodavac je dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Bitkoin nije zabranjen u Srbiji, možete da primite bitkoine kao sredstvo plaćanja, a cena se mora predstaviti u dinarima. Postoji par restorana kojima možete plaćati bitkoinima, ali je bolji za onlajn kupovinu, navodi Arvin Kamberi iz Diplo Fondacije, Bitkoin asocijacije Srbije.

Digitalna valuta bitkoin dostigla je rekordnu vrednost od skoro 17 hiljada dolara, zabeležila rast od preko 50 odsto samo ove nedelje. Pre sedam dana, bitkoin je vredeo manje od 10.000 dolara, a pre mesec dana 7.033 dolara, dok je pre godinu dana vredeo 767 dolara.

"Vrednost je zasnovana na potražnji, to je špekulativna delatnost, njegova cena se gleda u odnosu na običan novac, iza bitkoina je sistem mreža na internetu povezanih računara, koji verifukuju transakcije. Bitkoin ne morate jedan ceo da kupite, može da se deli do 100 milionitog dela. Da biste kupili jedan možete to da uradite na onlajn menjačnicama, kupuje se širom sveta, može se menjati za novac ili druge kripto valute", kaže Kamberi.

On kaže da s obzirom da je u jako ranoj fazi, potrebno je tehničko znanje da bi se moglo koristiti. Kao "teškoće", Kamberi navodi to što su transakcije nepovratne uz opasnost od rukovanja. Kaže da je sistem bezbedan.

"Zaštitini znak svih valuta je da su zaštićene kriptografijom, to je sistem koji je napadan sa svih strana, najsofticiraniji napadi su izvedeni, zbog toga što je necentralizovan skoro ga je nemoguće oboriti. Mogućnosti za prevaru i utaju novca su male, ceo sistem je transparentan, svako može da pristupi svakoj transakciji, ne i identiteima ljudi, ali može se pratiti svaka transakcija", objašnjava on.

Slovenačka policija potvrdila je da joj je kompanija sa sedištem u Sloveniji, koja se bavi kriptovalutama, prijavila nestanak velike količine bitkoina iz e-novčanika. Kamberi objašnjava da je to mogao da uradi samo neko ko radi u toj firmi i dobro je poznaje.

"Upali su u firmu preko nekog ko dobro poznaje i radi, sa njihovog novčanika su ukrali. Ako neko zna nalog i lozinku može neko umesto vas da pošalje bilo kome bitkoine, da biste kontrolisali svoje bitkoine, morate da ih držite kod sebe zaštićene kriptografskim ključem".

Kamberi kaže da svet bitkoina nije regulisan zakonskom regulativom, jer je, smatra, teško nametnuti regulativu za globalnu stvar na internetu. Kako je rekao, finska banka je poručila "da nije moguće ni potrebno regulisati jer je regulisana svojim algoritmom".

Na pitanje da li se nelegalni poslovi ili terorizam finansiraju putem bitkoina, Kamberi kaže da je moguće, ali da Interpol i druge organizacije rade istraživanja koja su pokazala da postoji deo transkacija kroz bitkoin iz kriminalnog miljea.

"Bitkoin nije anonima kriptovaluta, ceo sistem je na dlanu, sve je transparentno, dobijamo signale da kriminalci izbegavaju bitkoin jer ne verujem da je sredstvo za pranje novca. Dok god je na internetu teško je ustanoviti ko je vlasnik novčanika u kome su bitkoini. Policija je tu kada bitkoin prelazi iz digitalnog u analogni svet", objasnio je.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić rekla je da se dolazak kineske Alibaba grupe na srpsko tržište može očekivati u narednih pola godine.

"Kada govorimo o periodu dolaska 'Alibabe' u Srbiju, govorimo o narednih šest meseci", rekla je Matićeva za RTS, i dodala da će uskoro biti formirani operativni timovi koji će biti zaduženi za teme, online turizam, elektronsko plaćanje i za logistiku i distribuciju.

"Ako ta grupacija otvori logistički centar za ovaj deo Evrope to bi značilo ulazak 'Alibabe' na naše tržište", rekla je Tatjana Matić.

Ona je navela da je Srbija unapredila svoju regulativu, ali da na operativnom planu ima poteškoća na kojima će se raditi i dodala da je Narodna banka Srbije započela izmene zakonskih rešenja što je važno za elektronsko plaćanje i elektronsku trgovinu.

Matićeva je podsetila da je 5. decembra u Kini dogovorena saradnja između Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Alibaba grupe, koja posluje u 156 zemalja.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 02 decembar 2017 00:00

Svaki drugi u Srbiji prelazi ulicu na crveno

Svaki četvrti u autobusu ili tramvaju čita sajtove dnevnih novina na svojim mobilnim telefonima

Više od polovine građana Srbije prelazi ulicu na crveno svetlo na pešačkom prelazu, pokazuje istraživanje agencije Smart Plus Research u koje je sajt Danasa imao uvid.

Među njima 47,3 odsto nepropisno prelazi ulicu „ponekad“, dok 4,4 odsto to „često“ čini.

Istraživanje Smart Plus Research, obavljeno na uzorku od 1.050 ispitanika, pokazalo je i da svaki treći u Srbiji položi vozački ispit iz prvog puta, četvrtina iz drugog pokušaja, a skoro deset odsto tek iz trećeg. Četiri i više puta puta vozački je polagalo 6,1 odsto ispitanika, a više od 22 odsto ispitanika ne vozi uopšte.

Na pitanje ko su bolji vozači, skoro polovina ispitanika je odgovorila – podjednako i muškarci i žene, 44,5 odsto smatra da ipak muškarci bolje voze, a svega osam odsto je dalo prednost ženama.

U vožnji, prema rezultatima istraživanja Smart Plus Research, više od 60 odsto ispitanika ne koristi mobilni telefon, manje od osam odsto reklo je da koristi često, dok „retko“ to čini oko 60 odsto vozača.

Interesantno je da je prilikom ovog istraživanja skoro svaki drugi odgovorio da ne koristi sirenu tokom vožnje kada je gužva na saobraćajnicama, ponekad to čini njih manje od 40 odsto, a samo četiri odsto je priznalo da trubi drugim učesnicima u saobraćaju.

Radio tokom vožnje sluša više od 65 odsto ljudi, a svaki treći od njih, barem kako su rekli, na svom aparatu ima podešen Radio S.

Šta ljude nervira u gradskom prevozu?

Ono što ljude u Srbiji najviše nervira dok se voze javnim gradskim prevozom jeste gužva i nedostatak mesta za sedenje, barem je tako odgovorilo oko 40 odsto ispitanika u istraživanju agencije Smart Plus Research. Na nedostatak kiseonika žali se 28 odsto njih, na gužvu u saobraćaju 24,4 odsto, dok je svaki deseti rekao da ga ne nervira ništa. Oko četiri odsto ne voli da ih neko podigne sa mesta na kojem sedi u gradskom prevozu, a četvrtina ispitanika se uopšte ne vozi u javnom prevozu.

Svaki četvrti u autobusu ili tramvaju čita sajtove dnevnih novina na svojim mobilnim telefonima, skoro 12 odsto sa sobom u prevoz nosi knjigu, a osam odsto njih čita novine u štampanom izdanju.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Čak četrvtina mladih između 15 i 30 godina nije zaposlena, ali se ni ne školuje, niti se na drugi način usavršava. Ovo je pokazalo istraživanje u okviru projekta „Mreže omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske”.

Projekat će se tokom naredne četiri godine, organizovati u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i u Turskoj, a u našoj zemlji ga sprovodi Fondacija „Ana i Vlade Divac“.

“U Srbiji NEET stopa (svi građani koji nisu zaposleni, ne školuju se, niti se na drugi način usavršavaju) za mlade između 15 i 30 godina iznosi 25,2 odsto, dok u Evropskoj uniji iznosi 14,8 odsto”, navodi se u istraživanju. “Kada su u pitanju mladi od 15 do 24 godine, taj odnos je 19,7 odsto u Srbiji naspram 12 odsto u EU.”

Prema istraživanju, najveće šanse da se nađu u ovoj grupi imaju mladi sa niskim stepenom obrazovanja, imigranti, zatim deca iz razvedenih brakova, deca čiji su roditelji duže vremena nezaposleni i mladi iz siromašnih porodica.

Među njima su i mladi koji rano napuštaju školu, odnosno i građani od 18 do 24 godine sa samo završenom osnovnom školom. U 2014. godini registrovano je 47.375 takvih slučajeva, a godinu dana kasnije 42.906.

“U školskoj 2014/15 bilo je 67.757 mladih sa završenom srednjom školom, u odnosu na 2008. godinu kada ih je bilo 4.451 manje”, navodi se u istraživanju. “Broj upisanih na fakultet 2014/15 je 218.738 odnosno 17 odsto ukupnog broja mladih.”.

Ipak, istraživanje je pokazalo da postoji rekordan broj samozaposlenih među mladima, a iz Fondacije “Ana i Vlade Divac” kažu da misle da je to signal da su mladi okrenuli ka preduzetništvu.

“U 2015. godini Nacionalna služba za zapošljavanje je od mladih odobrila 811 zahteva što čini 43,7 od ukupnog broja prijavljenih za finansijsku podršku za preduzetništvo”, dodaju iz Fondacije. “U nastavku piše da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku broj samozaposlenih mladih (15-29) u 2015. godini 39.664 – odnosno deset odsto ukupno zaposlenih mladih. To znači da nisu svi mladi tražili finansijska sredstva za zapošljavanje, neki su to uradili bez finansijske pomoći države.”

Podaci iz istraživanja govore da je u novembru 2016. godine pokrenuto 7.726 novih biznisa I registrovano 90 hiljada novozaposlenih u 53.555 novonastalih firmi.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Sto hiljada srpskih radnika šije odeću za velike evropske kompanije, i to za male pare i u lošim uslovima. I pored toga, država subvencioniše takve investitore i žmuri na kršenje zakona o radu, navodi se u analizi organizacije “Clean Clothes Campaign”. Iz Vlade na kritike odgovaraju da obezbeđuju investitore kakve mogu.

“U predvorju Bangladeša” - tako Nemački Dojče Vele opisuje izveštaj ugledne međunarodne organizacije koja se bori za bolje uslove rada u tekstilnoj industriji, o situaciji u kojoj se nalaze radnici u Srbiji, a koji rade za poznate evropske kompanije.

Zarade manje od minimalne potrošačke korpe, nehumani uslovi rada, šikaniranje menadžera, pretnja otkazima, neplaćen prekovremeni rad… - sve to se nalazi u izveštaju organizacije “Clean Clothes Campaign”.

Srbija, kako se navodi, ne samo da ostaje nema na ovakve postupke, nego čak i svesrdno pomaže takve strane investitore.

“Srbija ne samo da nudi jeftinu radnu snagu zbog niske minimalne plate, već je to i zemlja čija Vlada obezbeđuje velikodušne finansijske benefite: direktne subvencije za svakog zaposlenog, jeftino ili besplatno zemljište, prateću infrastrukturu, oslobađanje od poreza su samo neki od poklona za krupni kapital”, navodi se u izveštaju.

U Vladi i ne pokušavaju da demantuju takav opis. Premijerka Ana Brnabić kaže da je nezaposlenost bila velika i da je bolje išta, nego ništa.

“Najodgovorniji potez je da dovodite investitore kakve možete da dovedete i kakvi dolaze u tom trenutku. I onda ste suočeni sa tim da tim ljudima date makar neki izbor: Neki posao sa nekom platom ili nikakav posao ni sa kakvom platom”, navodi ona.

A samo dva sata pre ove izjave, premijerka je otvorila Beogradske investicione dane odakle je poručila da je Srbija pravo mesto za investiranje.

“Na listi 'Fajnenšal tajmsa' za privlačenje stranih investicija smo na prvom mestu od zemalja u regionu, prvi put smo najbolje rangirani i to nam daje prostor da kažemo investitorima da dođu u što većem broju i investiraju u Beograd i Srbiju”, poručila je premijerka.

I dok “Fajnenšal tajms” stavlja Srbiju na prvo mesto u regionu po investicijama, Dojče Vele nas po pitanju položaja radnika stavlja u rang zemalja jugoistočne Azije. I to zbog toga što Vlada, prema navodima “Clean Clothes Campaigna” dovodi investitore - po svaku cenu.

A da li u Vladi misle da na pogrešan način privlače investitore? “Apsolutno stojim iza toga kako je to vođeno i koja je bila filozofija iza toga kako su dovođeni investitori”, kaže premijerka Brnabić.

I investitori imaju svoju filozofiju. Kako se navodi u analizi “Clean Clothes Campaigna”, većina od 48 radnika koji su pristali da govore za istraživanje dobili su identičan odgovor kada su se pobunili na uslove rada: “Ako vam se ne sviđa, idite, ima ko će da radi.”

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Mapa koja je osvanula na Redditu prikazuje bukvalni prevod srpskih gradova na engleski, i niko je nije shvatio ozbiljno. Ipak, nasmejala je i strance koji su tražili pojašnjenje mesta "Boobs Village" da bi mogli da bukiraju kartu.

Mapa je bukvalna i neka imena zaista nemaju nikakve veze sa značenjem imena gradova na srpskom jeziku. U pojašnjenju piše da Novi sad zapravo znači "novi zasad", a ne "new now".

Dato je i objašnjenje pojma Deliblato i objašnjeno je da je "deli" turcizam i da na srpskom znači "heroj".

Kada bi se na mapu ucrtala još neka mesta i delovi Beograda, to bi zvučalo ovako:

Bajina Bašta - Big guy's Garden

Sombor - Catfish Pine

Konjarnik - Horse Pastures

Bogatić - The Wealthy Village

Slankamen - Salty Stone

Mačkov kamen - Tomcat's Stone.

Izvor: Noizz.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Evropska mreža protiv siromaštva - Srbija saopštila je da i rizik od siromaštva i rizik od siromaštva i socijalne isključenosti imaju gotovo duplo veću stopu u Srbiji nego što je prosek za članice EU i da je 2016. godine u našoj zemlji bilo 3,6 odsto ekstremno siromašnih.

"Okončati siromaštvo svuda i u svim oblicima je prvi cilj održivog razvoja, istaknut u okviru nove globalne agende za održivi razvoj UN do 2030. godine", ističe Mreža povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva koji se obeležava 17. oktobra.

U 2016, početnoj godini za usmeravanje i praćenje razvoja definisanim Ciljevima održivog razvoja, u Srbiji je bilo 3,6 odsto ekstremno siromašnih odnosno osoba čija je potrošnja domaćinstva na nivou od 90 odsto od linije apsolutnog siromaštva.

Prema podacima mreže, 7,3 odsto je siromašnih sa potrošnjom ispod linije siromaštva koja je iznosila 11.694 dinara, a 25,4 odsto se nalazilo u riziku od siromaštva, dok se 38,7 odsto nalazilo u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti.

Grupe koje su najviše izložene rizicima od siromaštva su nezaposleni, samohrani roditelji, osobe koje žive same, deca i mladi, Romi, interno raseljena lica, osobe sa visokim stepenom invaliditeta, stare osobe bez penzije, navodi Mreža ističući da su to zvanični statistički podaci.

Izveštaj "Oprez, siromaštvo! – Praćenje siromaštva u okviru razvojne agende UN do 2030. godine", koji je sačinila Evropska mreža protiv siromaštva – Srbija, prati ciljeve održivog razvoja kroz dostupne zvanične podatke.

Mreža podseća da je Srbija bila jedna od najaktivnijih zemalja u globalnim konsultacijama za definisanje ciljeva održivog razvoja, a da ni dve godine nakon usvajanja tih ciljeva Vlada Srbije nije usvojila nacionalno specifične ciljeve održivog razvoja, pa ni podciljeve vezane za smanjenje siromaštva.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 12 oktobar 2017 00:00

Parlament treći rijaliti

Nastavljena je praksa da se rasprave u Skupštini Srbije sa terena agrumentacije presele u domen ličnih uvreda, a Nenad Milić iz Liberalno demokratske partije smatra da je suština problema u tome što je "ovo parlament bez poIitike", dok Marko Đurišić iz Socijaldemokratske stranke ocenjuje da parlament dobija mesto trećeg rijalitija, prenosi N1.

Đurišić, koji se kolegi iz Srpske napredne stranke obratio rečima "Ćuti konju", kaže da nema opravdanja za takav rečnik.

"Realno, nema opravdanja. Ono što nisu čuli građani, ali su čuli poslanici i predsedavajući, su uvrede dok sam postavljao pitanje, mnogo gore reči od ovog što sam ja rekao. Nisam se osećao dobro zbog toga što sam rekao i ne mislim da je to način. Nisam se izvinio, izašao sam iz Skupštine", rekao je Đurišić.

Milić je rekao da je ovo prva vlast koju ne interesuje da donosi zakone.

"Ovo je parlament bez politike, za dve godine nikad manje zakona. S druge strane, primedbe opozicije u 90 odsto slučajeva nisu političke, već lične ili se tiču nekih drugih stvari. I onda to dovodi do atmosfere koja je besmislena", kaže on.

Đurišić dodaje da je problem namera vlasti da uguši parlament kao demokratsku instituciju.

"Ove godine je bilo 30 radnih dana, broj zakona koji je donet je minimalan. Stanje je sve gore, parlament je postao jedino mesto gde opozicione stranke mogu da se obrate građanima. U medijima nećete videti šta je bilo u raspravi, nego se prenose uvrede. Paralament treba da dobije mesto trećeg rijalitija", kaže Đurišić.

Milić kaže da se vlast ponaša kao opozicija i zato je takva atmosfera.

"Vladajuća većina treba da je tolerantna prema manjini i da norme primenjuje u duhu rada parlamenta. Ali suština problema je što parlament u političkom sistemu Srbije nije mesto na kom se donose odluke i to svi znaju. On je za opoziciju važan jer jedino tu može da se nešto kaže, a za vlast služi da se bes ljudi prema većini usmeri kroz parlament", ocenio je Milić.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Prema analizi agencije za bonitet Bisnode u julu ove godine bilo je za 45 odsto više blokiranih firmi nego u istom mesecu prošle godine.

Naime, u julu ove godine blokirano je 4.102 preduzeća naspram 2.834 u istom mesecu prošle godine. Takođe u julu je smanjen broj novoosnovanih firmi u odnosu na prethodni mesec, dok je u poređenju sa istim mesecom prošle godine taj broj ujednačen. Istovremeno je smanjena aktivnost i kod zatvaranja firmi. U julu je za osam odsto manje ugašenih firmi nego u junu, dok se na godišnjem nivou beleži povećanje za 11 odsto.

"Više zatvorenih i veći broj blokiranih firmi u julu u odnosu na isti period prošle godine ukazuje na i dalje prisutne nepovoljne uslove za obavljanje poslovnih aktivnosti, ali i na problem nelikvidnosti koji je prisutan u srpskoj privredi. U prilog tome je i činjenica da veliki broj kompanija ne prelazi prelomnu tačku rentabiliteta što se ogleda i u rastu broja kompanija koje se u periodu od dve godine nakon osnivanja gase. Takvih je za trećinu više nego prošle godine", navodi se u ovoj analizi.

Naredni krizni period za firme je period poslovanja od pet do 10 godina. Takvih firmi se u julu ugasilo 38 odsto više nego u julu prošle godine, i uglavnom su to male firme iz primarnog sektora. Povećanje broja ugašenih i blokiranih kompanija prati i povećanje iznosa blokade. Na nivou zemlje ovaj iznos je skoro za trećinu veći ove godine u odnosu na prošlu. Jedino smanjenje se ogleda u Vojvodini gde je zaduženost firmi opala za 66 odsto, dok je najveća porast zabeležena u regionu Šumadije i Zapadne Srbije gde su čak 2,2 puta firme zaduženije nego u istom periodu prošle godine.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 21 avgust 2017 00:00

Evropa o "srpskoj" Ikei: Za obične Srbe...

Londonski nedeljnik "Ekonomist" piše da je otvaranje robne kuće IKEA u Beogradu puno simboličnog značenja.

Oni navode da je povratak švedske kompanije u Srbiju "priča o odloženoj tranziciji" Srbije, kao "simbol evropske normalnosti" pod mandatom predsednika Aleksandra Vučića.

Britanski list ukazuje da evropske integracije imaju različite oblike, a da za vlade kao što je srpska to znači hvatanje u koštac s hiljadama instrukcija EU o tome kako izgraditi modernu državu.

"Pa ipak, za hiljade običnih Srba, otkako je IKEA otvorena u Beogradu 10. avgusta, to znači provođenje vikenda kao milioni građana EU: u kupovini nameštaja švedske robne kuće i proučavanju instrukcija o tome kako da ga sklope", navodi se u tekstu pod naslovom "IKEA došla u Srbiju".

"Ekonomist" ocenjuje da bi bilo gde u Evropi otvaranje 400. robne kuće IKEA teško predstavljalo vest, "a kamoli priliku za nacionalno ispitivanje savesti na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem".

List navodi da je Vučić u autorskom tekstu pohvalio kompaniju IKEA i njenog osnivača Ingvara Kamprada, koji je u mladosti bio član Švedske fašističke partije, ali da se u međuvremenu "iskupio".

Vučić, kakao se dalje ističe u tekstu, kaže da više ne veruje u ideje koje su ga motivisale u prošlosti i da mu je cilj stvaranje moderne Srbije, ali da je problem u tome što su Srbi lenji i večito čekaju da im neko kaže šta treba da rade.

List dodaje da je Vučić često govorio o svom divljenju severnim Evropljanima i njihovoj protestantskoj radnoj etici.

"IKEA u Beogradu je priča puna simboličnog značenja", ističe se u tekstu, uz podsećanje da je ta kompanija otvorila na ovim prostorima malu prodavnicu 1991, ali ju je zatvorila samo godinu dana kasnije kada se Jugoslavija raspala.

Povratak kompanije IKEA je "priča o odloženoj tranziciji Srbije", ocenjuje "Ekonomist", koji podseća i da je lider Srbije iz ratnih vremena, Slobodan Milošević, pao pre 17 godina, i pita se "zašto je Srbiji trebalo toliko mnogo vremena".

Londonski nedeljnik navodi da je 2008. godine, kada je na čelu Srbije bio proevropski orijentisan Boris Tadić, pokušaj švedske kuće da se vrati na ove prostore bio osujećen birokratijom i korupcijom.

"Mnogi liberalni Srbi mrze Vučića zbog njegovog autoritarizma i nepotizma: činjenica da je simbol evropske normalnosti ponovo otvoren za vreme njegovog mandata je gorka pilula koju će oni morati da progutaju", zaključuje "Ekonomist".

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pre četiri godine nakon velike suše najavljena značajna ulaganja u navodnjavanje i kredit od 100 miliona dolara od Razvojnog fonda Abu Dabija

U mesecima nakon velike suše 2012. godine činilo se da ceo državni aparat razmišlja samo o tome kako da spreči posledice neke nove suše koja košta državu i farmere na stotine miliona evra.

Svi su upozoravali na to kako su kanali zapušteni, sistemi navodnjavanja ili zastareli ili nepostojeći, kako je potrebno ulagati i to odmah. Već 2013. godine pronađen je strateški partner, Vlada Abu Dabija, koja je preko svog razvojnog fonda bila spremna da pozajmi još (pored milijardu dolara za budžet) i stotinak miliona dolara za navodnjavanje.

Tadašnji prvi potpredsednik Vlade Srbije, kasnije premijer, a danas predsednik Aleksandar Vučić je još u septembru 2013. godine najavio svojim partijskim kolegama u Kruševcu da će Srbija "u narednih deset dana dobiti prvih 100 miliona evra iz Abu Dabi Divelopment fonda za navodnjavanje. Reč je o kreditu na 20 godina, sa pet godina grejs periodom i kamatom od 2,5 odsto", kazao je Vučić u obraćanju članovima SNS-a u prostorijama stranke u Kruševcu.

Nekoliko dana kasnije, tačnije 10. oktobra, zamenik šefa Komiteta za saradnju Srbije sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima Mlađan Dinkić najavio je da će prva sredstva kreditnog fonda te zemlje, namenjena investiciji u navodnjavanje, biti usmerena u region Mačve.

"Iz prve tranše kredita iz UAE, četvrtina će biti usmerena u region Mačve za navodnjavanje 8.000 hektara, a to je oko 22 miliona evra. Za to su zaslužne lokalne samouprave Šapca i Bogatića koje su prve uradile studije izvodljivosti projekta", poručio je Dinkić.

Zaista u martu 2014. potpisan je ugovor između Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija, a nešto kasnije je i skupština usvojila zakon kojim se ovaj ugovor potvrđuje. Iz ovog kredita vrednog 356 miliona dirhama ili oko 97 miliona evra trebalo je izgraditi sistem navodnjavanja na 24.000 hektara.

U međuvremenu bilo je mnogo izjava ministara poljoprivrede u vezi ovog kredita u stilu "evo samo što nije". Tako smo dočekali još jednu sušnu godinu, pa se priča o izgradnji sistema za navodnjavanje opet aktuelizovala. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je izgradnju 11 objekata za navodnjavanje koji bi trebalo da pokriju 30.000 hektara obradive površine.

Nažalost iz Ministarstva poljoprivrede, kao ni od Ministarstva finansija do završetka broja nismo dobili podatke o tome koliko je arapskog kredita za navodnjavanje povučeno i šta je uopšte napravljeno u poslednje tri godine od kada je potpisan sporazum sa Abu Dabijem. Inače, prema ugovoru u martu 2019. dospeva na naplatu prva rata kredita od 3,2 miliona dolara koliko ćemo otplaćivati svakih šest meseci u narednih 15 godina.

Za Vladanu Hamović, redovnog člana Naučnog društva ekonomista Srbije, poražavajuće je što u Srbiji koja obiluje vodama, samo oko tri odsto obradivog zemljišta se navodnjava.

"Podaci pokazuju da se u Srbiji ukupno navodnjava najviše do 100.000 hektara zemljišta, a koliko malo zalivnih sistema imamo pokazuju podaci da Srbija ima 4,2 miliona hektara obradive površine, a da je za navodnjavanje pogodno čak 3,6 miliona. Pri tome je nešto više od polovine navodnjavanog zemljišta u vlasništvu porodičnih poljoprivrednih gazdinstava", navodi Hamović.

Ona ističe da smo veliku šansu da rešimo ovaj značajan segment poljoprivrede imali sa sistemom Dunav - Tisa - Dunav koja je propuštena.

"Taj sistem ima 22.000 kilometara kanalske mreže a nedovoljno je iskorišćen pri čemu je sekundarna mreža zapuštena i nepristupačna. S obzirom na postojeću situaciju, daje nade najava ministara poljoprivrede da je prioritet resornog ministarstva da bi Srbija trebalo da dobije "vodeni autoput", koji će činiti 11 sistema za navodnjavanje - sedam u Vojvodini, a četiri u centralnoj Srbiji", ocenjuje ona.

I Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, ističe da bi kanal DTD mogao da se iskoristi za navodnjavanje 500.000 hektara, a koristi se za navodnjavanje svega tridesetak hiljada hektara.

"Na državi je da izgradi kanalsku infrastrukturu, a na korisnicima je da izgrade sekundarnu infrastrukturu i održavaju sistem navodnjavanja. Navodnjavanje donosi stabilnost prinosa, zatim kvalitet proizvoda, posebno kod voća gde raste procenat prve klase u ukupnoj proizvodnji. Osim toga, Ševarlić podseća da bi se sa navodnjavanjem moglo doći i do dve berbe ili žetve godišnje.

"Čak i kada ima dovoljno padavine, one nisu raspoređene onako kako odgovara biljkama, pa je i u godinama sa padavinama važno imati navodnjavanje", objašnjava on i dodaje da je u povrtarstvu i voćarstvu daleko veća zastupljenost navodnjavanja, jer su i dohoci po hektaru mnogo veći.

"Na hektaru povrća radi se i o desetinama hiljada evra koje mogu da se izgube zbog suše. Osim toga, kod voća, suša ne pogađa samo ovogodišnji rod, već biljka nema dovoljno vlage da izbaci pupoljke i za narednu godinu", kaže Ševarlić.

Ugroženo 3.000 grla stoke na Pešteru

Sjenica - Ni ovo leto u selima sjeničke opštine na Pešterskoj visoravni ne može da prođe bez problema. Zbog dugotrajne suše proglašeno je vanredno stanje. Više od mesec i po dana sela na Pešterskoj visoravni imaju problema sa vodosnabdevanjem, a posebno su ugroženi stanovnici sela Crvsko, Boljeva i Giljeva. Presušili su bunari i lokve. Od ovih sela do najbližih pojilišta za stoku u jednom pravcu treba da se pređe petnaestak kilometara, a voda za piće udaljena je 20 kilometara.

Zbog dugotrajne suše ugroženo je više od hiljadu stanovnika i oko 3.000 grla krupne i sitne stoke. Zamenik predsednika opštine Sjenica Mikailo Kaličanin kaže da će vanredna situacija trajati dok se ne reši problem vodosnabdevanja. "Problem vode do sela Crvsko "premostićemo" odvođenjem creva od izvorišta Vrućas", kaže Kaličanin.

Pre dva meseca počela je rekonstrukcija Pešterskog vodovoda, dugog 84 kilometara, kojim gazduju opštine Tutin i Sjenica. Vodovod je star više od četiri decenije, počinje na teritorije Tutina i završava se u selima na kraju sjeničke opštine. Zbog dotrajalih cevi gubici u vodovodnoj mreži su iznad 70 odsto i zato su ugrožena sela koja pripadaju tim opštinama. Rekonstrukcija vodovoda trajaće narednih nekoliko godina, a sredstva od više miliona evra obezbeđuju Vlada Srbije i opštine Sjenica i Tutin. S. Novosel

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da na srpskim njivama postoji problem zbog suše, posebno u pogledu kukuruza i soje, ali da će biti dovoljno poljoprivrednih proizvoda za srpsko tržište i za izvoz. Napominje i da u Srbiju nisu stigla zaražena jaja i da građani mogu da budu mirni.

"Naša veterinarska inspekcija uredno vodi evidenciju, sve je pod kontrolom i srpski prostor je apsolutno zaštićen", rekao je ministar за RTS i dodaje da su dve pošiljke iz Holandije stigle u Srbiju u januaru i junu mesecu.

"Pošiljke nisu bila jaja nego proizvodi koji sadrže jaja, a takođe nisu bile ni od proizvođača čija su jaja zarežena", objašnjava ministar.

Nedimović ističe da je Srbija morala da reaguje na hrvatsko povećanje taksi na uvoz voća i povrća.

"Evidentno da je ovo bila ishitrena reakcije ministarstva poljoprivrede Hrvatske. Srbija je morala ovako da reaguje i dali smo sve od sebe da zaštitimo naše interese i naše povrtare", kaže ministar. Dodaje da se sve vratilo na režim koji je važio do 15. jula.

"Nakon što je objavljeno vraćanje na stanje pre 15. jula u njihovim Narodnim novinama, mi smo se vratili na stari režim u pogledu voća i povrća, ali i svih roba biljnog i životinjskog porekla", kaže Nedimović. Ističe da razume nezadovoljstvo hrvatskih poljoprivrednika ali da protekcionističke mere nisu dozvoljene.

Problema kako kaže ima u Srbiji zbog suše, posebno u pogledu kukuruza i soje.

"Biće dovoljno poljoprivrednih proizvoda za srpsko tržište i za izvoz. Do kraja avgusta ćemo pratiti stanje da utvrdimo kolika je šteta. Pripremamo i set mera sa kojima ćemo izaći kad utvrdimo štetu", kaže Nedimović. Ističe da suša nije kao što je bila 2012. godine, kada je bila ekstremna.

"Na pojedinim područjima imamo ugrožene kulture, a cilj nam je da poljoprivredni proizvodi budu apsolutno zaštićeni", zaključuje ministar poljoprivrede.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Jak toplotni talas u Srbiji dovodi do deformacija šina, prekida napajanja i zaustavljanja voznog saobraćaja, kao što je prethodnih dana to bilo na pruzi Beograd-Bar i Niš-Dimitrovgrad.

Iz Železnica Srbije objašnjavaju da je u pitanju neizbežna pojava, dok stručnjaci smatraju da je uzrok problema neadekvatno održavanje pruga. Koliko je onda realno očekivati najavljene brze pruge i vozove, kada prema mišljenju stručnjaka i postojeća mreža propada?


Plus 40 stepeni Celzijusa šine koje su od gvožđa zagreva na preko 65 stepeni Celzijusa, pa ne čudi pojava deformacija tj. sunčanih krivina, poručuju iz Železnica Srbije.

Nakon što su mediji izvestili o prekidima voznog saobraćaja, nadležni saopštavaju da su uvedena danonoćna dežurstva, pojačano je prisustvo mobilnih ekipa, a mašinovođama naređeno kako da postupaju u ekstremnim uslovima.

“Uputstvom se definiše smanjenje brzina u periodu od 12 do 22 sata da bi mašinovođe na vreme uočile deformaciju koloseka i zaustavile voz. Na mestima gde uoči deformaciju čuvar pruge, nakon javljanja šefu pružne deonice, ostaje i čeka voz kako bi ga brzinom od 5 km na sat preveo preko deformisanog dela”, objašnjavaju u Železnicama Srbije.

I to nije sve. Uputstvo predviđa i da, na mestima gde u blizini ima vode, čuvar pruge polivanjem obara temperaturu šina.

Čuvarima su, pak, vezane ruke kada na kontaktnoj mreži sunce istopi izolacioni materijal, dođe do kratkog spoja i prekida napona, pa je tada neophodna intervencija stručnih ekipa.

Sve ove mere su kratkog daha i rešenja nema bez kapitalnog remonta pruga, smatra profesor Saobraćajnog fakulteta Dragomir Mandić i dodaje da ni sedam i po milijardi godišnjeg izdvajanja iz budžeta nije dovoljno za redovno održavanje oko 3.800 km pruga.

“Kad odbijete plate ovih ljudi koji moraju da organizuju saobraćaj, vama ostaje oko 15.700 evra po kilometru pruge godišnje za održavanje, što je daleko od onoga što je potrebno za održavanje. U Evropi se smatra da je red veličine od 50 do 100 hiljada evra po kilometru pruge potrebno i to u situaciji kad imaju mnogo bolje i na višem nivou pruge. Naše pruge su zbog dugogodišnjeg nedovoljnog ulaganja u jako lošem stanju”, objašnjava Mandić.

Čak i da Srbija jednog dana dobije brze pruge i vozove kojima bi putnici od Beograda do Novog Sada stizali za pola sata, pitanje je kako bi se tek takva infrastruktura održavala?

“Da li je neko sračunao da svake večeri posle prolaska poslednjeg voza velikih brzina prugom za velike brzine ide takozvani test voz koji testira prugu i ukazuje na mesta koja te noći treba popraviti da bi sutra ponovo mogli ići vozovi velikih brzina”, pita Mandić.

U takve odluke se, dodaje Mandić, umesto struke često meša politika, i podseća da je nekada Železnica 80 odsto prihodovala od teretnog saobraćaja. Zato su, smatra, Srbiji od brzih pruga za putnički mnogo potrebnije pruge za mešoviti saobraćaj.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Srbija posle stradanja u šest ratova u 20. veku više nema naroda i dece za sedmi rat, jer bi taj novi rat bio kraj ove zemlje, rekao je Tanjugu akademik Dušan Kovačević i dodao da cilj svakog dijaloga koji političari vode u ime građana mora da bude sprečavanje rata u kojem bi ginula srpska deca.

Jedan od najznačajnijih srpskih intelektualaca nema dileme po pitanju podrške pozivu predsednika Aleksandra Vučića na širok društveni dijalog o Kosovu i Metohiji.

Kaže da je naišao na dobre reakcije na predlog da se mirnim putem rešavaju problemi između Srba i Albanaca.

- Taj predlog prihvaćen je sa svih strana. Sećam se da je ta ideja mnogo stara i da je samo u 20. veku nekoliko puta pokrenuta. Od nje se odustajalo što zbog ratova, što nesporazuma, što zbog pritisaka stranih sila. Ali, ovo danas što se događa jedan je od poslednjih trenutaka da se spor između srpskog i albanskog naroda rešava mirnim putem - uveren je Kovačević.

On se poziva na sopstveno diplomatsko iskustvo, iz perioda kada je službovao u Portugaliji kao ambasador nekadašnje Srbije i Crne Gore, i procenjuje da je Vučićevom pozivu na dijalog "kumovao" i dodatni pritisak međunarodne zajednice.

- Znam šta znači razgovor u četiri oka, diplomatski susret čiji se sadržaj šalje u javnost, ali i kako nastaju poverljive priče, koje se nikom ne saopštavaju - naveo je Kovačević.

Crvena linija u dijalogu

On je, međutim, siguran posle, kako ističe, 50 godina proživljenih u 20. veku, da Srbija više nikada ne sme ratovati:

- Srbija je danas bez ekonomske stabilnosti, bez definisanih granica, koje se otvaraju na sve strane. Ponovo je pokrenuta priča o granici sa Hrvatskom, koja će jednog dana biti jako ozbiljna, jer je tu skoro pa reč o zameni teritorija. Valjalo bi da učinimo sve da nas neko ne isprovocira da uđemo u novi rat i da to bude naša crvena linija u dijalogu o Kosovu unutar našeg društva - kazao je Kovačević.

Ono što ne može nikako da razume to su, kaže, ljudi koji danas, iz Beograda, zagovaraju rat:

"Meni se diže kosa na glavi kada čujem ljude koji sede u Beogradu na nekim foteljama da pozivaju na odbranu Srbije na svakom koraku. Ti koji to govore danas ne mogu da pretrče 100 metara, moraju da jedu tri puta dnevno i da spavaju dva puta u 24 sata. Ako ih zatekne rat popodne, oni neće moći da učestvuju u njemu, jer tada spavaju. Neće oni da ratuju, već će ratovati naša deca. Ovi što su najglasniji u pozivanju na odbranu Srbije nikada nisu ratovali, niti će ikada ratovati".

Vučićev pragmatični kompromis

Za njega, spoljna politika Aleksandra Vučića vođena je načelom pragmatičnog kompromisa.

- On je to radio jako dobro kao premijer, a sada i kao predsednik. On je išao tamo gde ja nikada ne bih išao. Nikada se ne bih rukovao sa onima sa kojima se on rukuje. Imam pravo da ne pružim ruku ljudima koji imaju krvave ruke. Ja to mogu, jer nisam političar i nisam preuzeo odgovornost da se brinem o narodu. Ko je rešio da se bavi ozbiljno politikom mora da računa na dane kada će ozbiljno da se ponižava zbog dobrobiti svog naroda - kazao je Kovačević.

Dodaje da taj pragmatični kompromis koji Vučić plasira u spoljnoj politici uvek podrazumeva razgovor.

- Unutar našeg društvenog dijaloga mi moramo da predložimo rešenja kako bi kompromis između srpske i albanske strane doveo do platforme u kojoj se niko ne bi osetio kao da je veliki gubitnik. Verujem da onaj ko želi da postane veliki dobitnik neće dobiti ništa. Izgubiće sve - ukazuje Kovačević.

Na komentare inicijative srpskog predsednika iz Albanije, kaže:

"Čitao sam kako iz Albanije poručuju da je budućnost srpske i albanske dece u razgovoru i da više ne bi trebalo da bude rata. Albanski narod ima želju da objedini teritorije na kojima živi, u federacji ili konfederaciji. Za 20 ili 30 godina Albanci bi mogli da žive na najvećoj teritoriji sa najmnogoljudnijim stanovništvom, ako uzmemo u obzir ostale države na Balkanu. Ako tu priču oko Kosova ne rešimo za pet godina, rešavaćemo je za 10 ili 20 godina sa stalnom latentnom opasnošću da preko noći počne rat. Možemo da zamislimo kako neko ubija celu porodicu komšiji, ali je on, recimo, druge veroispovesti. I šta onda? Eto razloga za rat".

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Naslovnom stranom novog nedeljnika NIN nismo želeli da povredimo osećanja žrtava holokausta, već da privučemo pažnju i da prikažemo kakav je odnos države prema investitorima a kakav prema radnicima, i kakav je položaj radnika u Srbiji danas - Fijat je poslužio kao odličan primer, izjavila je novinarka nedeljnika NIN Petrica Đaković.

Na naslovnoj strani novog broja NIN-a prikazana je kapija Aušvica sa natpisom na nemačkom "Rad oslobađa" i naslovom "Radni logor Srbija". Ta naslovna strana je naišla na brojne osude - Srpske napredne stranke, poverenice za zaštitu ravnopravnosti, šefova poslaničkih grupa u Skupštini Srbije...

"Zaista nam je jedina namera bila da privučemo pažnju, da govorimo o temi koja je bitna za državu. FIAT je poslužio kao dobar primer te 10-godišnje politike subvencionisanja, i odnosa države prema investitorima i radnicima, a s druge strane želeli smo da ukažemo na položaj radnika u Srbiji", rekla je Đaković u Danu uživo na N1.

Ona je dodala da ta naslovna strana "jeste provokativna i jaka, i možda 'na ivici'", ali da im namera nije bila da povredi bilo koga".

"NIN je pisao o položaju radnika desetine puta, ali je očigledno bilo potrebno da napravite ovakvu naslovnu da biste dobili reakciju", rekla je Đaković.

Novinarka NIN-a rekla je da je još od dolaska Fijata 2008. godine situacija problematična.

"Ugovor se krio od javnosti od početka, a kada je objavljen, veći deo ugovora je i dalje ostao nepoznanica. I ako ga krijete to mora da znači da nešto nije u redu", ocenila je Đaković. Dodala je da je očigledno da je Fijat dobio velike subvencije. "I ne samo što je dobio subvencije, nego je oslobođen od svih poreza", rekla je novinarka NIN-a.

Đaković smatra da priča o odlasku Fijata nije nova, da ona provejava već tri godine.

"I teško da možemo da znamo šta će biti konačna odluka Fijata, ali sigurno je da štrajk u toj fabrici nije presudan za njihov odlazak, on može da bude samo jedan od izgovora...Ne znam da li će kompanija imati poslovni interes da ostane u Srbiji kada istekne ugovor o subvencijama ako im Srbija ne ponudi nešto novo", kaže Đaković.

Dodaje da iako je povećanje zarada radnika Fijata jedan od zahteva, on nije najbitniji.

"Jedan od zahteva je reorganizacija rada, jer oni tvrde da su preopterećeni poslom...Ja se zaoista nadam da će pregovori proteći dobro i da će se postići neki dogovor...Teško je reći koji su motivi i namera Fijata, ali mislim da je odluka o tome da li će otići doneta i pre nego što se štrajk i desio", rekla je Đaković.

Ona kaže da je, iako je država Srbija vlasnik trećine fabrike FIAT Krajsler automobili, nedopustivo da se "stavila na stranu poslodavca, a ne radnika". "Država je u početku ćutala i nije reagovala, a onda kada je odreagovala, ona je uradila pogrešne stvari. Ne možete da pozivate radnike da zamrznu štrajk, a da istovremeno ne pozovete vlasnike Fijata i kažete im da moraju da pregovfaraju", rekla je Đaković.

Buđenje sindikalnog duha?
Na pitanje da li se u Srbiji budi "sindikalni duh", s obzirom da štrajk u Fijatu nije jedini, Đaković je rekla da to zavisi od toga kako će se pregovori u Fijatu završiti.

"Zavisi od toga kako će se završiti pregovori u Fijatu...Radnici Gorenja su se već dogovorili...Goša je problem koji traje mesecima i ne možete očekivati da radnici Goše reše problem teškog položaja radnika...Za početak treba da se izbore za prava koja imaju po zakonu a onda i da traže veća", rekla je Đaković.

Ona kaže da je jedan od problema država i njen odnos prema radnicima, a da s druge strane, postoji i taj problem visoke stope nezaposlenosti.

"Kada pogledate neki manji grad, bolje je da neki ljudi primaju i 20 hiljada dinara nego da ne primaju nista...Problem je to što se trenutno reklamiramo kao zemlja jeftine radne snage koju onda poslodavci eksploatišu, i to vas eksploatišu za vaš novac, koji dobijaju iz budžeta...Ako nemate alternativu, onda ćete trpeti i raditi za male pare", rekla je Đaković.

Ona je ocenila da je povećanje plate u kompaniji Lir od pet posto "kupovina mira".

"Verujem da je reč o kupovini mira. Neko je odlučio da deluje preventivno. Radi se isto o kompaniji koja je dobila državne subvencije, a moguće da među radnicima tinja neko nezadovoljstvo... Da li je dovoljno pet posto, naravno da nije", rekla je Đaković.

Ona kaže i da "statistika pokazuje da zarada nije ključna stvar, ona to nigde nije pa ni kod nas". "Verujem da je od zarada, koliko god mizerna bile, važnije da imate neko dostojanstvo, da radite u uslovima koji treba da postoje za svakog radnika", rekla je.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je u Vašingtonu sa predstavnicima američkih kompanija, a Uber je izrazio želju da uđe na srpsko tržište.

Šefu srpske države priređen je radni doručak na Kapitol hilu sa Poslovnim savetom za međunarodno razumevanje (Busines council for international undestanding), koji okuplja oko 200 kompanija, zainteresovanih za ulaganja u različite sektore privrede.

Kompanija Uber je na sastanku izrazila interesovanje za ulazak na srpsko tržište i ulaganja u sektor turizma, dok je kompanija Džon Dir pokazala interesovanje za infrastrukturne projekte u Srbiji.

Šef srpske države sa američkim biznisom se susreo na Kapitol hilu, u Poslovnom savetu za međunarodno razumevanje (Busines council for international undestanding), koji okuplja oko 200 kompanija, zainteresovanih za ulaganja u različite sektore privrede.

Na sastanak sa Vučićem došli su predstavnici različitih kompanija, među kojima su Cisko, Koka-Kola, Uber, Rio Tito, Behtel, Dženeral elektrik, NCR, Motorola, Friport, XCube, i druge firme iz oblasti rudarstva, građevinarstva. . .

Predstavnici Poslovnog saveta su ocenili da su ekonomski odnosi SAD i Srbije u usponu, te da postoje znatno veće mogućnosti za unapređenje trgovinske razmene i dolazak većeg broja američkih investitora.

Velike mogućnosti za saradnju locirane su pre svega u auto-industriji, IT sektoru, farmaceutskoj industriji i industriji obnovljivih izvora energije.

Predsednik Vučić informisao je predstavnike velikih američkih kompanija o ekonomskim reformama koje je Srbija preduzela poslednjih godina i o poboljšanju poslovne klime.

Istakao je da se mnogo ulaže u poboljšanje putne infrastrukture i da je zemlja politički stabilna, kao i da ima program podsticaja za investitore, što je čini jednom od najboljih investicionih destinacija na Balkanu.

Poslovni savet se bavi promocijom ulaganja i trgovinske saradnj, i cilj mu je da podstiče domaću industriju, kao i razvoj u zemljama u koje ulažu.

Prema poslednjim podacima, inače, ukupna robna razmena 2016. između SAD i Srbije iznosila je 574,5 miliona dolara, što je 6,5 odsto više u odnosu na 2015.

Izvor: b92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 07 jul 2017 00:00

Šta sve Srbija plaća Fijatu

*Dobio je 10.000 evra po radniku, 5,5 miliona evra svake godine u kešu, 10 miliona evra u 2016. za "dodatna davanja" po dopunjenom ugovoru, plaća jeftiniju struju, Srbija mu garantuje za kredite, plaća 100 miliona dinara obuku radnika... *Ovaj strani investitor ne plaća poreze i doprinose na plate, PDV na alate za dobavljače, porez na dobit, porez na imovinu, porez na sprovođenje urbanističkog plana, porez za isticanje zaštitnog znaka

Ugovor, zajedno sa svima aneksima, protokolima i sporazumima o ulaganju u fabriku Fijata u Kragujevcu će verovatno biti veoma zanimljivo štivo ekonomskim istoričarima kada konačno prestane da bude strogo čuvana državna tajna.

 

U međuvremenu ponešto od državnih davanja za najveću proizvodnu investiciju u poslednjih 20 ili 30 godina za koju se spekuliše da je koštala državu oko milijardu evra, što kroz subvencije, što kroz naturalna davanja, što kroz poreska oslobađanja za koju je dobila trećinski udeo, može da se vidi u godišnjim finansijskim izveštajima ove kompanije.

Tako se može saznati da je prošle godine država uplatila Fijatu 3,8 milijardi dinara, odnosno oko 30 miliona evra, što je ne samo mnogo samo po sebi, ve} je i za 10 miliona evra više nego 2015. godine.

Najzanimljiviji detalj u prošloj godini je stavka “dodatna davanja” od 1,26 milijardi dinara (oko 10 miliona evra) koje nije bilo u 2015, a “na osnovu dopunjenog i ponovljenog Sporazuma o zajedničkom ulaganju koje su sklopile Republika Srbija, Fiat group Italy i preduzeće (FCA)”. Paralelno sa tim, Fijat je platio državi 1,24 milijarde dinara za PDV dobavljača. Tako proizililazi da je država po svemu sudeći sama sebi platila Fijatov dug za PDV na uvoz.

Duga lista povlastica

Osim toga, lista podsticaja države Fijatu je prilično duga. Ona obuhvata nadoknadu doprinosa za sve zaposlene u periodu od 10 godina, kao i nepla}anje poreza na zarade. Fijat je oslobođen i plaćanja poreza na dobit u periodu od 10 godina i to počevši od godine kada je iskazana dobit. U prošloj godini, recimo, oslobođenje od poreza na dobit je iznosilo 17,3 miliona, a u 2015. godini 31 milion dinara.

Tu su i oslobođenja od lokalnih poreza, kao što su porez na imovinu, porez na sprovođenje urbanističkog plana ili porez za isticanje zaštitnog znaka. Tu su i subvencije za investicije od 10.000 evra po zaposlenom. U prošloj i pretprošloj godini je država u kešu isplatila 674,28 miliona dinara ili oko 5,5 miliona evra godišnje. Slično je urađeno i 2014. i 2013. godine.

Jedna od značajnih stavki u subvencijama je niža kamatna stopa na kredit od EIB-a zahvaljujući garanciji države. Kredit Evropske investicione banke je iznosio 500 miliona evra. Jednu tranšu je garantovala centrala Fijata, jednu italijanska izvozno-kreditna agencija (SACE), a dve tranše Republika Srbija. Ukupna ušteda po tom osnovu u odnosu na tržišne kamatne stope je 6,1 milijarda dinara ili oko 50 miliona evra.

Na spisku je i subvencija države za obuku zaposlenih, takozvanu FAS trening akademiju, za koju se godišnje izdvaja 12,2 miliona dinara, a ukupna cifra koju su srpski poreski obveznici platili i za ovaj trening je blizu 100 miliona dinara. Takođe, Fijat uživa i niže cene energije, mada se u bilansima ne vidi koliko je tačno iznosila ova subvencija. Prvih godina rada italijanske fabrike sprovođen je i program zamene staro za novo koji je finansirala država.

Nije za zanemariti ni to što Fijat ima oslobođenje od plaćanja PDV-a za uvoz alata koji su njihovim dobavljačima potrebni za proizvodnju delova za fijat 500l. Na konto toga Fijat potražuje oko milijardu dinara od države.

Što manje radnika, to više subvencija

U 2016. godini fabrika u Kragujevcu je otpustila 882 zaposlena, pa ih je na kraju prošle godine bilo ukupno 2.405. Ovo je posledica velikog pada u proizvodnji Fijata u Srbiji. U maju je proizvodnja automobila u Srbiji je smanjena za 19 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u prvih pet meseci pad iznosi 10,5 odsto. Na sve to u Kragujevcu već nekoliko dana traje štrajk zaposlenih tako da nijedan automobil ne silazi sa trake pa će tek junski podaci pokazati pad proizvodnje automobila, ali i ukupne industrije. Proizvodnja Fijata učestvuje u prerađivačkoj industriji sa 2,5 do tri procentna poena, pa ako bi zastoj trajao mesec dana, toliko bi najmanje iznosio pad prerađivačke industrije. Međutim, zbog štrajka u Fijatu ne rade ni kooperanti što će doprineti još većem padu.

Zato su sve glasniji oni koji prognoziraju odlazak Fijata iz Srbije s obzirom da se bliži istek desetogodišnjeg ugovora zaključenog 2009, a sa njim i državnih subvencija.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež napominje da ne postoji nijedna informacija o povlačenju, a da su štrajkovi uobičajena pojava i u Evropi.

"Već tri, četiri godine najavljuje se odlazak Fijata, ali se ništa ne dešava. Mi imamo pad izvoza motornih vozila, ali s druge strane rast izvoza drugih proizvoda kao što su automobilske gume. Pozitivno je to što je privreda diversifikovala izvoz. Takođe, nije ni svim kooperantima Fijat jedini kupac", ističe Čadež.

Argumenti za tezu da Fijat neće nikuda iz Srbije su i značajna ulaganja u opremu i proizvodnu infrastrukturu u Kragujevcu, kao i ulaganja u obuku radnika. Takođe tu je i činjenica da je rad u Srbiji i dalje jako jeftin.

Da li Fijat lažira fakture?

S druge strane, iz godine u godinu poslovni rezultati Fijata su sve lošiji, pa je prošle godine, prema analizi ekonomiste Dragovana Milićevića, poslovna dobit ostvarena isključivo zahvaljujući državnoj pomoći od 3,8 milijardi dinara.

- Finansijski pokazatelji poslovanja FCA Srbija ukazuju na pad poslovne aktivnosti, što je i očekivano jer se iscrpeo postojeći poslovni model zasnovan na ovom tipu automobila. Bez novih modela FCA praktično funkcioniše dok traje državna subvencija. Kod FCA je neobično i to što je učešće materijala u prihodima 84 odsto, što je nepojmljivo u automobilskoj industriji. Razlog je pre svega nabavka komponenata po uvećanim cenama od zavisnih društava Fijata. Uvoz delova za automobile, samo iz Italije i Poljske za potrebe Fijata vredan je oko 450 miliona prema podacima o uvozu Srbije, a ta ista roba je prema podacima o izvozu iz ovih zemalja u Srbiju vredna 230 miliona evra - kaže Milićević, pozivajući se na bazu podataka o trgovini UNCTAD-a i Trejdmapa.

Prema njegovim rečima, korist od Fijata ima samo onih 2.400 radnika u neto platama koje su ispod republičkog proseka.

"Sa ovim poslovima stoleća Srbija se polako vraća u srednji vek. Moj zaključak je da Fijat odrađuje ugovor zbog toga što mu država pokriva glavne troškove i da posle toga verovatno sledi razlaz. Sve poslovne i finansijske transakcije govore da oni nemaju namere da se ovde duže zadrže", pesimističan je Milićević.

Štrajk za veće plate - napredak
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, napominje da je na vrhuncu proizvodnje u 2013. godini Fijat proizvodio 117.000 vozila dok je plan bio preko 150.000. Za ovu godinu plan je 85.000 vozila. "Još 2012. godine se pominjalo da se planira u 2017. godini redizajn. Sad, baš kada ističe aranžman sa Fijatom imamo štrajk i pretpostavljam da je to pokušaj sindikata da popravi poziciju. Ovo je i kvalitativni napredak, jer su do sada radnici u fabrikama uglavnom štrajkovali da zadrže mesta, a sada traže veće plate, kao što to rade radnici brojnih kompanija u Evropi", napominje Nikolić.

Počeli pregovori sa upravom Fijata?

Proizvodni radnici u Fijata nastavili su juče totalnu obustavu rada, tokom koje je, do sada, izgubljena proizvodnja više od 3.500 automobila. Čelnici Samostalnog sindikata juče nisu bili dostupni javnosti, te su po sindikalnim kuloarima krenule špekulacije da su "neki pregovori počeli". Da li zaista jesu, juče nije moglo da se proveri.

Podsetimo da radnici FCA Srbija traže povećanje zarade sa 230 na 315 evra, isplatu dogovorenog bonusa za efikasnost za ovu godinu i nadoknade za prevoz, te promenu organizacije proizvodnje kako bi se eliminisala sve učestalija praksa da radnik, pored svojih, istovremeno završava i proizvodne operacije kolega koji su duže odsutni iz fabrike.

Gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić juče je rekao da razume zahteve radnika, ali i da razume "kada nema novca".

- Razumem zahteve radnika, s jedne strane, zato što se u Srbiji i dalje dosta radi za malo novca. Ali, razumem i situaciju kada novca nema, onda treba zapeti i raditi, pa će biti novca - rekao je Nikolić, napominjući da se grad "ponudio" da bude medijator koji će da spoji Vladu, sindikat i Fijat.

- Do sada nam se niko nije obratio sa takvim zahtevom, ali verujem da oni imaju komunikaciju koja je neki put javna, a neki put nije - rekao je Nikolić.

Z. R.
Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 06 jul 2017 00:00

Veće plate možda 2018.

Predstavnici misije MMF i Vlade Srbije razgovaraće o povećanju plata tek krajem godine, a do eventualnog povećanja moglo bi da dođe 2018. godine, rekao je za N1 šef misije MMF u Srbiji Džejms Ruf.

Time ćemo se pozabaviti u kontekstu budžeta za 2018. godinu. Tokom proteklih godina imamo dobar učinak u pogledu javnih finansija i ima smisla podeliti neke od tih benefita sa zaposlenima u javnom sektoru, ali to treba da bude u vezi sa realnim rastom privrede, rekao je Ruf.

Prema njegovim rečima, ključno pitanje je tranzicija sa javnog sektora na privredu sa dinamičnim i snažnim privatnim sektorom.

S tim u vezi on podseća da je u privatnom sektoru zaposleno milion i po ljudi, dok u javnom sektoru radi oko 800.000 građana, uz 1,7 miliona penzionera, čija primanja takođe
treba finansirati.

Kada imamo brži rast moguće je pokriti povećana izdvajanja u javnom sektoru, objasnio je Ruf.

Kada su u pitanju javna preduzeća, koja se često ocenjuju kao "rak rana" srpske privrede, šef misije MMF kaže da su u nekima rizici i dugovi obuzdani, a da neka treba privatizovati.

Među ova druga nabraja Azotaru, Galeniku, RTB Bor i Petrohemiju i dodaje da su to javna preduzeća koja prave probleme u budžetu.

Kada je u pitanju privatizacija kompanija kakva je Elektroprivrede Srbije, Ruf kaže da je to druga vrsta preduzeća i da je pitanje da li je njihova privatizacija realna.

Govoreći o investicijama, Ruf je ocenio da su izgledi za ulaganje u Srbiji bolji i stoga MMF očekuje više stranih, ali i domaćih investicija.

Vidimo značajno poboljšanje u odnosu na konsultacije od pre dve godine. Ponovo postoji privredni rast, fiskalna situacija se značajno popravila, a problematični krediti i nezaposlenost se smanjuju, ukazuje Ruf, ali dodaje da Srbija i dalje ostaje mesto na kojem nije lako poslovati.

Veće plate možda 2018. Predstavnici misije MMF i Vlade Srbije razgovaraće o povećanju plata tek krajem godine, a do eventualnog povećanja moglo bi da dođe 2018. godine, rekao je za N1 šef misije MMF u Srbiji Džejms Ruf. Piše: Fonet 05. jul 2017. 20:48 Time ćemo se pozabaviti u kontekstu budžeta za 2018. godinu. Tokom proteklih godina imamo dobar učinak u pogledu javnih finansija i ima smisla podeliti neke od tih benefita sa zaposlenima u javnom sektoru, ali to treba da bude u vezi sa realnim rastom privrede, rekao je Ruf. Prema njegovim rečima, ključno pitanje je tranzicija sa javnog sektora na privredu sa dinamičnim i snažnim privatnim sektorom. S tim u vezi on podseća da je u privatnom sektoru zaposleno milion i po ljudi, dok u javnom sektoru radi oko 800.000 građana, uz 1,7 miliona penzionera, čija primanja takođe treba finansirati. Kada imamo brži rast moguće je pokriti povećana izdvajanja u javnom sektoru, objasnio je Ruf. Kada su u pitanju javna preduzeća, koja se često ocenjuju kao "rak rana" srpske privrede, šef misije MMF kaže da su u nekima rizici i dugovi obuzdani, a da neka treba privatizovati. Među ova druga nabraja Azotaru, Galeniku, RTB Bor i Petrohemiju i dodaje da su to javna preduzeća koja prave probleme u budžetu. Kada je u pitanju privatizacija kompanija kakva je Elektroprivrede Srbije, Ruf kaže da je to druga vrsta preduzeća i da je pitanje da li je njihova privatizacija realna. Govoreći o investicijama, Ruf je ocenio da su izgledi za ulaganje u Srbiji bolji i stoga MMF očekuje više stranih, ali i domaćih investicija. Vidimo značajno poboljšanje u odnosu na konsultacije od pre dve godine. Ponovo postoji privredni rast, fiskalna situacija se značajno popravila, a problematični krediti i nezaposlenost se smanjuju, ukazuje Ruf, ali dodaje da Srbija i dalje ostaje mesto na kojem nije lako poslovati.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 4

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top