Posle gradonačelnika Kraljeva Predraga Terzića, koji je državi ponudio da od lokalnih vlasti preuzme upravljanje aerodromom Lađevci, juče se sa istom idejom javio i njegov kolega iz Užica, Tihomir Petković.

 

On je pozvao Aleksandra Vučića, šefa države, Vladu Srbije i premijerku Anu Brnabić da razmotre mogućnost da država preuzme aerodrom Ponikve, jer Užice „nema ni para ni kadrova za upravljanje tim aerodromom“.

Inicijative dva gradonačelnika iz redova SNS praktično su podrška državnom vrhu, „u inat“ Nišlijama koji su protestima odgovorili na nameru Vlade da preuzme njihov aerodrom „Konstantin Veliki“, već razrađen, u koji nekoliko godina zaredom ulažu značajan novac iz lokalne kase. Stanje u kome se nalaze Lađevci i Ponikve, još ni blizu spremni za puštanje u saobraćaj, bitno se razlikuje od niškog aerodroma koji je poneo epitet najbrže razvijane vazdušne luke u Evropi, jer ga je grad u kratkom periodu od nekoliko hiljada doveo do prometa od preko 300.000 putnika. Očigledno ideja sračunata na politički više nego na ekonomski efekat brzo je prihvaćena.

– Za nekoliko meseci uz pomoć države aerodrom „Morava“, kod Kraljeva postaće civilno vojni, a osim putničkog građani tog dela Srbije moći će da računaju i na vazdušni kargo saobraćaj. Svim aerodromima u Srbiji je potrebna pomoć države kako bi mogli da se razvijaju i da se u njih investira. Drago mi je što su građani Kraljeva i Čačka uvideli značaj aerodroma ali mi je žao i što u Nišu razmišljaju potpuno drugačije – izjavila je juče u Valjevu Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i pridružila se time desetogodišnjim uveravanjima vlasti da će aerodrom Lađevci biti otvoren za civilni saobraćaj.

Na iznenadnoj konferenciji za novinare, gradonačelnik Užica unapred se zahvalio „Vladi Srbije, a pre svega Vučiću, što je za nekoliko godina uložila nekoliko miliona evra u infrastrukturne radove na užičkom aerodromu“. Dodao je kako je pre nekoliko godina, kao opozicionar, bio najveći kritičar odluke tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića i tadašnjeg ministra dobrane Dragana Šutanovca, kojom je država prenela Gradu Užicu vlasništvo nad aerodromom Ponikve.

– Tada je prebačen „vruć krompir“ Užicu. Mi nemamo ni kadrovske, ni finansijske potencijale da razvijamo aerodrom u obimu koji je neophodan – saopštio je Petković i dodao da se protivi i ideji po kojoj bi se, umesto sadašnjeg užičkog javnog preduzeća koje upravlja tom vazdušnom lukom, osnovalo regionalno javno preduzeće.

Dodavši da se za plate zaposlenih i održavanje aerodroma Ponikve, za koji je rekao da „praktično ne funkcioniše i da ima svega nekoliko letova malih aviona“, iz užičkog budžeta godišnje izdvaja 200.000 do 300.000 evra, on je istakao da bi taj aerodrom morao da ima strategiju razvoja, ali da Grad Užice ne može o tome da odlučuje bez učešća Vlade Srbije.

– Duboko verujemo ovoj Vladi i predsedniku Vučiću, jer su oni jedini koji mogu da stave u punu funkciju Ponikve i to su dokazali na primeru Aerodroma „Nikola Tesla“, koji se najbrže razvija od svih aerodroma u ovom delu Evrope – ocenio je Petković i dodao da je „svim građanima Srbije jasno da je potrebno da se Vlada uključi u upravljanje svim aerodromima u zemlji“.

Rekavši da „Užičane ne zanima šta se dešava u Nišu i da građanima Niša želi sve najbolje“, on je zamolio „Vladu i predsednika Vučića da deo novca od ugovora o koncesiji beogradskog aerodroma izdvoje za završetak radova na Ponikvama“.

– Mi nemamo problem sa ograničenjem broja putnika, jer 500.000 godišnje, koliko je ograničenje za Ponikve u okviru ugovora o koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla“, za je nas samo san – poručio je Petković i komentarišući istovetan zahtev kraljevačkog gradonačelnika, zaključio da je „sada pravi momenat da se takve molbe upute Vladi“.

– Pretpostavljam da smo svi osetili da je pravi momenat za to, jer dolazi novac od ugovora o koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla“, a Vlada Srbije razmišlja o preuzimanju svih aerodroma u Srbiji – kazao je Petković, zahvalivši se Vladi, posebno Vučiću, što je pre dve godine uložila više od 500.000 evra za pristanišnu zgradu tom aerodromu.

Ali, Ponikve, kao ni Lađevci, nisu spremni da uđu na tržište avio usluga, pa iako se gotovo desetak godina o tome kuju planovi, oni nisu odmakli dalje od političkog nivoa.

Prva zvanična ideja da se vojnom objektu u Lađevcima pridruži i civilni saobraćaj javila se 2009. kao inicijativa četiri okolna grada i sedam opština ka kojima gravitira oko dva miliona stanovnika. Stručnjaci su je u startu proglasili političkom. Ipak, 2010. bilo je objavljeno da je izrada studije opravdanosti razvoja civilnog avio saobraćaja poverena beogradskom preduzeću „Mašinoprojekt kopring“.

Početkom maja 2012, nekoliko dana pred izbore, u medijima su osvanuli naslovi tipa „Aerodrom Morava samo čeka avione“. Tvrdilo se da je, nakon ulaganja od 15 miliona evra, „spreman za prijem prvih putničkih letelica“ uz preciziranje da će u početku „sletati manji avioni, dok je za veće potrebno proširenje piste i ugradnja signalizacije“. Procene su bile i da bi već tog leta „prvi putnici mogli da se u svet otisnu iz srca Srbije“. Očekivalo se da „avioni tipa ATR polete već za nekoliko meseci, dok će sletanje većih putničkih letelica biti moguće tek posle druge faze radova, koje će finansirati Turska“. Slične „vesti“ javljale su se gotovo svake godine, a najčešće pred neke pretpostavljene ili zakazane izbore.

Tako se otvaranje linija ka Frankfurtu i Istanbulu sa Lađevaca pominje i tri godine kasnije, u aprilu 2015. „Aerodrom u Lađevcima bi uskoro mogao da počne sa radom“ najavljeno je pred Uskrs te godine kao i da će komisija Direktorata za civilno vazduhoplovstvo odmah nakon praznika da započne proceduru izdavanja dozvola. To se još nije dogodilo.

I dva meseca pred izbore 2016. pričalo se o lou kost letovima sa kraljevačkog aerodroma, i to po ceni od 30 evra, a sada se među linijama koje bi mogle biti otvorene navodio Cirih, Beč i Minhen, dok bi kasnije, ali svakako u leto te godine, avioni neke od jeftinih kompanija, nije se još znalo koje, leteli i u pravcu Atine, Soluna, Istanbula i Tivta. Cele te godine spekulisalo se o tome koji bi lou koster mogao da dođe, ko kakve uslove nudi, koje bi cene prevoza mogle da budu atraktivne … sve dok tadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević nije raspršio nade stanovnika tog dela Srbije. Kako se i on pitao, jer bi Vojska morala da prilagodi deo svoje infrastrukture potrebama civilnog saobraćaja, objasnio je da ta procedura ne samo što je tehnički komplikovana, nego i prilično košta a da novac za nju nije obezbeđen.

Neispunjeno Vučićevo obećanje

U aprilu 2016. godine, sa predizbornog skupa SNS u Užicu, Aleksandar Vučić je obećao da će „aerodrom Ponikve biti otvoren krajem avgusta te godine“, ali to obećanje nije ispunio. Nakon izbora, gradonačelnik Užica Petković je objasnio da to nije bilo moguće jer je Vučića, prilikom njegove posete Ponikvama „neko pogrešno informisao o tome koliko je novca potrebno da se završe kompletni radovi“. „Ljudi koji su bili na Ponikvama su, iz najbolje namere, kako bi se dobio novac od Vlade Srbije, rekli premijeru da je za završetak piste potrebno 600.000 evra, ali ispostavilo se da je za to potrebno 1,7 do 1,9 miliona evra“, rekao je Petković za Danas, u oktobru 2016. godine, ali ne i to ko je navodno obmanuo tadašnjeg premijera.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Gotovo tri četvrtine stanovnika Srbije misli da postoji zloupotreba humanitarnih akcija, rečeno je danas na predstavljanju rezultata istraživanja o razumevanju solidarnosti među građanima Srbije.

Istraživanje Nove srpske političke misli je sprovedeno u februaru, sa oko 1.300 učesnika.

Jedan od autora istraživanja Jelena Kolundžić je izjavila da se „solidarnost“ uglavnom shvata kao pružanje pomoći onima koji su ugroženi.

Više od dve trećine ispitanika smatra da je ranije bilo više solidarnosti i da se danas izgubio osećaj za druge.

Ta vrsta energije je vezana za porodicu, rekla je Jelena Kolundžić, uz konstataciju da je kompeticija zauzela mesto kooperacije.

Ne postoji solidarnost sa siromašnima, jer većina građana „ne želi da se solidariše sa samim sobom“, izjavila je Jelena Kolundžija.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Srpski košarkaš Nikola Jokić blistao je u Torontu, ali je uprkos tome njegov Denver doživeo poraz - 110:114.

Jokić je za 40 minuta igre postigao 29 poena, imao 16 skokova, osam asistencija, dve ukradene lopte i jednu blokadu. Međutim, nije bio zadovoljan...

"Nebitno je koliko sam imao poena i skokova jer nismo pobedili. Moramo biti posvećeni timu. Mnogo stvari nam je falilo. Nismo bili disciplinovani, nismo skakali u odbrani. Imali smo rupe u igri, i oni su to koristili da naprave seriju poena. Posle 'plus osam' za nas oni su otišli na 'plus šest'. Ne smemo to da dopustimo", rekao je Jokić u intervjuu za srpsku televiziju "Toronto".

U Americi je već dve i po godine i ne krije da ga drma nostalgija.

"Što se tiče nostalgije, nedostaje mi Sombor, kako da mi ne nedostaje. To je moj grad, tamo ću se uvek vratiti, tamo mi je kuća... Moji konji, moji prijatelji, sve... Nekada sam se bavio konjičkim sportom, sada je taj sport na jako niskom nivou u Srbiji. Kupovao sam sve što je bilo potrebno, ali nisu to bila prevelika ulaganja".

Centar Denvera nije otkrio da li će igrati za reprezentaciju, već poručio da će se o tome tek voditi razgovori, ali je rekao:

"Nemamo opciju, moramo da se kvalifikujemo na Svetsko prvenstvo u Kini".

Izvor: kurir.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

"Život i smrt porno-bande" je najbolji film snimljen u Srbiji u periodu od 2000. do 2017. godine, ocena je filmskog kritičara Zorana Jankovića, koji je zajedno sa Ivanom Velisavljevićem i Đorđem Bajićem potpisao "Kritički vodiči kroz srpski film, 2000-2017", kapitalno delo koje sadrži kritičke tekstove o svim srpskim dugometražnim igranim filmovima prikazanim u bioskopima ili na festivalima u periodu od 2000. do 2017. godine.

"'Klip' Maje Miloš i 'Ničije dete' Vuka Ršumovića su takođe u vrhu naše procene kvaliteta ostvarenja koja su nastala u Srbiji od 2000. do 2017. godine", kazao je Janković.

On međutim, napominje da ambicija autora knjige "Kritički vodiči kroz srpski film, 2000-2017" nije bila da bira najbolji film, već da sistematizuju ljubav prema srpskom filmu i nakupljeno znanje o njemu, naročito u periodu kada su ovdašnja kineematografska ostvarenja izgubila na važnosti i društvenom značaju.

"Knjiga obuhvata sve filmove koji su prikazani na festivalima od 1. januara 2000. godine do 31. decembra 2017. godine. Imali smo ugovor na 300 stranica, a napisali 500. Imamo 222 celovečernja igrana filma prikazana punim kritikama, dva animirana ostvarenja takođe predstavljena u potpunosti i dva filma "Horizonti i "Izgrednici" za koje nismo želeli da objavimo kritike, jer je u knjizi izašla pre njihove premijere na FEST-u", kazao je Janković.

On kaže da će ova knjiga moći da posluži kao neki orijentir i jako konkretna osnova za sve koji se u budućnosti budu bavili srpskim filmom.

"Bilo koji tekst u knjizi osim kritike, sadrži i faktografiju filma, i malu ličnu kartu ostvarenja od podele posla do datuma premijere. Sineopsise smo morali najčešće mi da pišemo jer su postojeći bili ili škrti ili previše opširni."

On naglašava da su radi poštenog odnosa prema temi u knjigu uvrstili i tuđe kritike filmova.

"Uglavnom su te kritike i citati o filmovima u suprotnosti sa našim ocenama tih ostvarenja", kazao je Janković.

Za njega je najzahtevniji momenat u radu na ovoj knjizi bilo usaglašavanje u poimanja srpskog filma kao medija koja su u velikoj meri različita među trojicom autora.

"Na kraju smo se dogovorili da u knjigu budu uvršteni svi filmovi koji su javno prikazivani u periodu od 2000. do 2017. godine. Zato smo u knjigu uvrstili i neke televizijske filmove, kao i ostvarenja koja su nastala prekrajanjem serijskog televizijskog programa", rekao je Janković.

Filmska kritika je, prema njegovim rečima, skrajnuta u Srbiji, baš kao što je i film skrajnut od 2000. godine. Kaže da se dešavalo da kada su tražili filmske kritike da ih za dobar deo ostvarenja nije bilo.

"Ljudi izbegavaju da pišu o filmu zbog opšte kulture nezameranja i izbegavanja konflikta. Opšte je poznato da filmski radnici mogu da budu nezgodni kada izostanu hvalospevi o njihovom radu. Zato je važna naša knjiga jer sadrži sistematički kritički pregled filmova nastalih u Srbiji", kazao je Janković.

"Život i smrt porno-bande" Mladena Đorđevića je za Jankovića najbolji film nastao u Srbiji od 2000. do 2017. godine.

"To mišljenje dellimo sva trojica koji smo pisali knjigu", kazao je Janković.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiji je do sada rеgistrоvаnо је 126.726 оbоlеlih оd оbоljеnjа sličnih gripu štо је zа оlо 16 odsto mаnjе u pоrеđеnju sа istim pеriоdоm prеthоdnе sеzоnе (150.995 оbоlеlih).

U ovoj nеdеlji priјаvljеnо је 9.365 оbоlеlih, štо је zа око 20 odsto mаnjе u pоrеđеnju sа prеthоdnоm nеdеljоm. Nајvеćа učеstаlоst оbоlеvаnjа rеgistruје sе u uzrаsnim grupаmа оd 0 dо 4 i od 5 do 14 gоdinа.

Dо sаdа је grip registrvoan nа tеritоriјi Grаdа Bеоgrаdа, Јužnоbаčkоg, Sеvеrnоbаčkоg, Srеmskоg, Nišаvskоg, Šumаdiјskоg, Mаčvаnskоg, Zlаtibоrskоg, Sеvеrnоbаnаtskоg, Srеdnjеbаnаtskоg, Коlubаrskоg, Pоmоrаvskоg, Rаsinskоg, Rаškоg, Mоrаvičkоg, Brаničеvskоg, Јužnоbаnаtskоg, Pirоtskоg, Јаblаničkоg i Pčinjskоg оkrugа.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Poljoprivrednici koji se bave organskim uzgojem su prvi put u Srbiji dobili mogućnost besplatnog korišćenja jedinstvenog softvera, što će im pomoći da modernizuju poslovanje i smanje administrativni teret koji pada na proizvođače u organskoj poljoprivredi.

Softver pod nazivom Agrolife, koji je razvila firma Greensoft, omogućava korisnicima unos podataka u digitalnu bazu i redovno digitalno ažuriranje, što smanjuje utrošak vremena i energije koji su do sada ulagali u vođenje zapisa i sastavljanje izveštaja za kontrolne organizacije i Ministarstvo poljoprivrede, navodi se u saopštenju Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, koja je omogućila besplatno korišćenje softvera u Srbiji.

Takođe, poljoprivrednicima olakšava praćenje administrativnih aktivnosti i aktivnosti u polju, a smanjuje mogućnost grešaka.

Obuke proizvođača i kontrolnih organizacija za korišćenje ovog softvera počinju ovog meseca, a planirano je da do kraja godine do 70% organskih proizvođača u Srbiji pređe na ovakav način vođenja dokumenata.

Softver Agrolife, obezbeđen u okviru projekta Razvoj privatnog sektora u Srbiji (PSD), koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, potpuno besplatno sada mogu da koriste svi organski proizvođači, ovlašćene kontrolne organizacije (sertifikacione kuće), kao i Direkcija za nacionalne referentne laboratorije ispred Ministarstva poljoprivrede RS.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 01 mart 2018 00:00

Dve žrtve ledenog talasa u Srbiji

U Srbiji su od hladnoće tokom ledenog talasa preminule dve osobe.

Meštanin V. M. (75) iz Malošišta, koji je nestao 26. februara, pronađen je mrtav na poljskom putu u ataru ovog mesta u opštini Doljevac, prenose mediji.Prema prvim saznanjima medija, on je preminuo usled smrzavanja.

Navodi se da je nestanak V. M, koji je bolovao od senilne demencije, prijavljen u ponedeljak oko 19.50 časova, nakon čega je raspisana potraga za njim, međutim, njegovo beživotno telo pronađeno je juče ujutro na lokalnom poljskom putu na mestu zvanom „Zbirište“ u ataru Malošišta.

U bosilegradskom selu Jarešniku u jarku pored puta, pronađeno je u snegu i telo 49-godišnjeg muškarca, potvrđeno je Južnim vestima u vranjskoj policiji. Prema nezvaničnim informacijama, do smrti je došlo usled smrzavanja.

U policiju nisu želeli da iznose ostale podatke, ali nam je rečeno da je slučaj prijavljen u utorak oko 18 sati, te da je policija je izašla na lice mesta, kao i lekar koji je konstatovao da na telu ne postoje tragovi nasilne smrti.

O slučaju je obavešteno Više javno tužilaštvo u Vranju, ali kako saznajemo, porodica je odbila obdukciju.

Podsetimo, ledeni talas zahvatio je Srbiju u noći između nedelje i ponedeljka, donoseći veoma niske temperature. Sneg je u većini mesta padao više od 30 sati, što je prouzrokovalo brojne probleme, pogotovo u saobraćaju. U Zaječaru i Boru proglašena je vanredna situacija, a problemi su i u Nišu.

Šef niškog Štaba zimske službe Svetislav Manić rekao je agenciji Beta da su na pojedinim lokalnim putevima u niškom kraju smetovi visine 60 do 70 centimetara, a visina snega na okolnim brdima je više od 40 centimetara.

Prema prognozama meteorologa, od sutra, pa sve do nedelje na snazi će biti crveni meteo-alarm skoro u celoj Srbiji, a jutarnje temperature spustiće se i do minus 20.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Najveći broj radnika u Srbiji, njih skoro 350.000, u novembru 2017. godine primio je neto platu od 25.000 dinara.

Takozvana medijalna zarada, plata od koje tačno polovina svih zaposlenih prima više, a druga polovina manje, iznosila je 36.788 dinara, dok je prosečna plata iznosila 47.247 dinara. Manju od presečne plate prima 66,7 odsto zaposlenih, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

RZS je konačno stekao uslove da objavi podatke o modalnoj, najčešće isplaćenoj, i medijalnoj, odnosno srednjoj zaradi, nakon što je realizovana saradnja sa Poreskom upravom. Od sada RZS dobija podatke o obračunatoj plati od Poreske uprave umesto o isplaćenoj plati na osnovu ankete poznate kao RAD-1. Na ovaj način je obuhvaćeno oko 1,85 miliona zaposlenih, odnosno svi kojima se uplaćuju porezi i doprinosi, u odnosu na uzorak od 800.000 pravnih lica iz prethodne ankete.

Osim zaposlenih po ugovoru o radu, tu su sada i zaposleni po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, kao i zaposleni u MUP-u i Vojsci Srbije koji nisu bili prethodno obuhvaćeni.

Prema novoj metodologiji prosečna plata u prošloj godini iznosila je 46.600 dinara što je za 1.293 dinara manje nego što je obračunato prema prethodnoj metodologiji.

Najveće razlike su u januaru i decembru. Tako je prema novom obračunu januarska plata za 12,4 odsto veća, dok je decembarska za 10,3 odsto manja. To je posledica toga što poslodavci u velikoj meri isplaćuju delove januarske plate u decembru zbog praznika, pa je dosadašnje izveštavanje o isplaćenoj zaradi išlo u korist veće decembarske, a manje januarske plate.

Ono što nije rešeno dobijanjem podataka od Poreske uprave je pojava da neki poslodavci izmire obaveze prema državi po osnovu plata, a onda zaposlenima isplaćuju zarade sa zakašnjenjem, umanjene ili u nekim slučajevima nikako.

Po sadašnjoj metodologiji oni će ući u obračun kao da su primili plate. U RZS ističu da zavise od podataka koje dobiju od Poreske uprave, a opet Poreska uprava je zadužena za naplatu javnih prihoda, a ne za odnos između poslodavca i zaposlenog. S druge strane, u praksi postoji i suprotna pojava, da poslodavci uplaćuju poreze i doprinose na minimalac, a na ruke isplaćuju veće iznose.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Predsednik Slovenije Borut Pahor ima najveću mesečnu platu od kolega iz regiona.

Kako se navodi u njegovom imovinskoj karti, dostavljenoj Izbornoj komisiji, njegova mesečna primanja iznose 3.322 evra.

Više od 3.000 evra iznose mesečne plate hrvatske predsednice Kolinde Grabar-Kitarović i članova Predsedništva Bosne i Hercegovine. Hrvatsko Poverenstvo za odlučivanje o sukobu interesa navodi da Grabar-Kitarović ima neto platu 3.276 evra, dok članovi Predsedništva BiH u proseku zarađuju 3.091 euro.

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine navodi da članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine, Bakir Izetbegović, Dragan Čović i Mladen Ivanić primaju 2.862, 2.874, odnosno 3.536 evra mesečno.

Prema javnim podacima, predsednik Srbije ima trostruko manju platu od hrvatskih i BiH komšija. Aleksandar Vučić mesečno prima 1.083 evra, što je najmanja predsednička plata u regionu.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović mesečno zaradi neto 2.423 evra, kosovski predsednik Hašim Tači 2.873 evra. Manje od 2.000 evra mesečno zarađuju predsednici Makedonije Đorđe Ivanov (1.250) i Albanije Ilir Meta (1.425), prenosi Al-Jazeera Balkans, navodi RTCG.

Ako predsednička primanja poredimo s prosečnom platom u regionui, apsolutni su rekorderi predsednik Kosova i članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine. Plata Hašima Tačija gotovo je osam puta veća od prosečne, a tri člana Predsedništva Bosne i Hercegovine primaju sedam puta više od proseka u toj državi.

Predsednici Hrvatske, Makedonije i Slovenije primaju tri puta veću plaću od proseka u svojoj zemlji, dok predsednik Srbije prima dvostruko više nego što iznosi prosečna plata u Srbiji, prenosi RTCG.

Prema posljednjim zvaničnim statističkim podacima, najviše su prosečne plate u regiji u Sloveniji i Hrvatskoj, a najniže u Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
sreda, 14 februar 2018 00:00

Da li će Srbija uvoziti radnu snagu?

Da li je u Srbiji teško pronaći posao ili je teže naći radnika, zbog čega ćemo morati da uvozimo radnu snagu?

Šta nam donosi dualno obrazovanje: iskustvo razvijene Nemačke, ili stvaranje novih radničkih robova? Zašto forsiramo Employment Branding – kao prolaznu modu, ili kao neophodnost da se privuku kvalitetni zaposleni? Ovo su neke teme koje će pokrenuti HRM 2018. kongres (Human Resources Management) zakazan za 23. februar u hotelu Zira u Beogradu, saopštio je organizator.

Najavljen kao centralni događaj u oblasti upravljanja kadrovima u Srbiji, HRM kongres će okupiti top 20 HR direktora u našoj zemlji i 200 vrhunskih HR profesionalaca. Uz najavljene govornike iz HR sektora vodećih kompanija, HRM kongres će imati i četiri panela, posvećena odnosu sindikata i poslodavca, tržištu radne snage, Employment Brandingu i dualnom obrazovanju.

„HRM kongres će bez uvijanja otvoriti goruće teme u oblasti HR-a“, najavljuje Bojan Šćepanović, direktor Menadžment centra Beograd, koji je organizator Kongresa.

„Zbog toga očekujem da dobijemo realan odgovor da li će Srbija već 2019. morati da uvozi radnike i da li je dualno obrazovanje spas za srpskog radnika ili stvaranje njegove još veće zavisnosti. U Srbiji je dešava paradoks oko radne snage; imamo visoku opštu nezaposlenost od 10 odsto do 15 odsto, a s druge strane na mikro-lokacijama kao što su Ruma, Subotica, Inđija i slično, nezaposlenost je nula odsto. Vi u tim sredinama ne možete da pronađete nijednog običnog radnika-operatera za mašinom. Kompanija iz Subotice dovozi autobusom svaki dan radnike iz Sombora koji je 50 kilometara udaljen“, navodi Šćepanović.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Stavljanje fasade, zamena stolarije ili kupovina novog kotla za grejanje je značajna investicija za svako domaćinstvo, ali je opšti pad kamatnih stopa na kredite poslednjih godina učinio da se ovakva ulaganja brzo isplate.

Na primer, procenjuje se da se potrošnja energije za grejanje i hlađenje može prepoloviti stavljanjem termoizolacije na kuću ili zgradu. Takođe, zamenom stare i loše stolarije novom mogu se smanjiti toplotni gubici za više od 40 odsto.

Krajnji cilj ulaganja u energetsku efikasnost je svesti potrošnju energije na minimum, a pri tome ne narušiti nivo komfora već zadržati ili čak povećati udobnost. Rezultat povećane efikasnosti su značajne uštede u finansijskom smislu, ali ne treba zanemariti ni direktan uticaj na očuvanje životne sredine. Najčešće se kreditira nabavka PVC stolarije, izolacionih materijala, toplotnih pumpi i kotlova nove generacije, a sve češće i solarnih panela.

U Prokredit banci moguće je konkurisati za zeleni investicioni kredit za unapređenje energetske efikasnosti domaćinstva u dinarima i sa fiksnom kamatnom stopom. Iznos ovih kredita je od 1,2 miliona do 3,6 miliona dinara, a fiksna nominalna kamatna stopa je devet odsto. Naknada za obradu kredita je jedan odsto iznosa kredita, a kredit se odobrava bez učešća ili depozita.

Prokredit ima i stambene kredite namenjene kupovini energetski efikasnih stanova, sa povoljnijim uslovima od standardnih stambenih kredita.

U Kredi agrikol banci ističu da je najveće interesovanje za beskamatne kredite koji su dostupni u saradnji sa njihovim partnerima, uglavnom proizvođačima ili prodavcima materijala i opreme. Ovi krediti su bez kamate, bez troška obrade uz fiksne mesečne rate u dinarima ili indeksirani u evrima.

U Halk banci koja učestvuje u kreditnoj liniji nemačke KfW banke moguće je dobiti zajam indeksiran u evrima sa rokom dospeća do 84 meseca. Neophodno je učešće do 30 odsto iznosa investicije (odnosno vrednosti profakture). Kamatna stopa je 5,7 odsto plus šestomesečni euribor koji je trenutno negativan, pa je u ovom trenutku krajnja nominalna kamatna stopa 5,47 odsto. Prilikom odobravanja kredita plaća se i naknada za obradu kredita od 1,5 odsto.

Za kreditiranje privrede, posebno malih i srednjih preduzeća u domenu energetske efikasnosti, domaće poslovne banke uglavnom koriste kreditne linije međunarodnih finansijskih institucija poput nemačke razvojne banke KfW koja je odobrila kreditnu liniju za poljoprivredu i energetsku efikasnost od 100 miliona evra. U decembru 2017. godine Svetska banka je odobrila takođe 100 miliona evra za infrastrukturu i energetsku efikasnost u zgradarstvu, pre svega javnih zgrada.

Takođe je aktuelna kreditna linija Evropske banke za rekonstrukciju razvoj (EBRD).

Za ove kredite firme uglavnom moraju ispuniti uslove kao što je određeni procenat uštede energije koji donosi finansirani projekat, zatim određen broj ušteđenih kilovat-sati na godišnjem nivou. Takođe, računa se i smanjenje emisije ugljen-dioksida, kao i procena novčane uštede koji bi projekat trebalo da donese na godišnjem nivou.

Kako objašnjavaju u Prokreditu banka finansira energetski efikasne projekte kao što su nabavka energetski efikasne proizvodne mašine, izolacija objekata i stolarija, oprema za grejanje i hlađenje (kotlovi, toplotne pumpe, sistemi za klimatizaciju…), osvetljenje objekta, elektro-motori, pumpe, frekventni regulatori, tehnologije koje koriste obnovljive izvore energije (solarni sistemi, kotlovi na biomasu…), energetski efikasna poljoprivredna mehanizacija (kombajni, traktori i ostale samohodne mašine), nestandardne tehnologije (čileri, kancelarijska i ostala oprema), organska proizvodnja i upravljanje otpadom. Kamatna stopa se kreće od 3,9 odsto plus šestomesečni euribor (koji je u ovom trenutku na -0,27 odsto) sa rokom do 120 meseci.

Komercijalna banka daje kredite iz kreditne linije EBRD-a za finansiranje investicionih projekata koji doprinose poboljšanju energetskih performansi. Maksimalni iznos kredita je dva miliona evra, sa rokom otplate do 60 meseci i mogućim počekom od 12 meseci.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiji je od oktobra prošle godine, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano ukupno 2.035 slučajeva malih boginja, među kojima je i beba stara 15 dana.

Od toga su 1.022 slučaja laboratorijski potvrđena u Institutu Torlak, objavljeno je na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Najveći broj obolelih je u uzrasnim grupama mlađim od pet i starijim od 30 godina, a najstariji oboleli ima 65 godina.

Većina obolelih osoba (94 odsto) je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa.

Od ukupnog broja obolelih, 33 odsto je bilo hospitalizovano ili je hospitalizacija u toku. Od težih komplikacija malih boginja registrovano je zapaljenje mozga kod jedne i upala pluća kod 245 obolelih osoba.

Epidemija malih boginja na teritoriji Kosova i Metohije sa većinskim srpskim i nealbanskim stanovništvom prijavljena je 23. oktobra 2017. godine i do 9. februara 2018. godine na navedenoj teritoriji registrovano je 315 obolelih osoba, navodi „Batut“.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Svetski dan borbe protiv raka obeležava se sutra, 4. februara, a Srbija ga dočekuje sa neslavnom statistikom - svake godine u našoj zemlji od raka oboli oko 36.000 ljudi, a umre više od 20.000 pacijenata.

Muškarci u Srbiji najviše obolevaju i umiru od raka pluća, debelog creva i prostate, dok je kod žena maligni proces najčešće lokalizovan na dojci, debelom crevu, plućima i grliću materice, podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Prevencija kod malignih bolesti ima značajnu ulogu. Oko 30 odsto svih smrtnih ishoda od malignih bolesti posledica je pušenja, prekomerne telesne težine, nepravilne ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i konzumiranja alkohola.

Ministarstvo zdravlja u saradnji sa RTS-om pokrenulo je jednogodišnju kampanju "rak je izlečiv", a širom Srbije biće organizovana razna predavanja, tribine, preventivni pregledi, kako bi se bolest otkrila u ranoj fazi kada je izlečiva.

Onkolozi kažu da se preventivnim merama broj obolelih od karcinoma može smanjiti za 30 odsto, a to podrazumeva prestanak pušenja, prestanak konzumiranja alkohola, izbegavanje suvišnog izlaganja suncu, unos zdrave hrane, redovna fizička aktivnost.

Rešava se i jedna od najvećih boljki u onkologiji, a to je nabavka više aparata za zračnu terapiju.

Institut za onkologuju i radiologiju u Beogradu, gde se leči najveći broj pacijenata iz Srbije do kraja februara dobiće tri linearna akceleratora za zračnu terapiju, sa postojećih pet u pogonu će biti osam mašina za zračenje.

Karcinom pluća jedan je od najčešćih i najsmrtonosnijih karcinoma u Srbiji, od koga godišnje oboli oko 5.000 ljudi.

U onkološkim centrima pacijenti se leče hemoterapijom, ali i ciljanom molekularnom terapijom.

Zahvaljujuci donaciji od šest miliona evra, 60 pacijenata u Srbiji imaće mogućnost da se leče najsavremenijom imunoterapijom u naredne dve godine.

Pacijenti će najsavremenijom terapijom biti lečeni u četiri onkološka centra: Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, Kliničkom centru Srbije, Institutu za plućne bolesti Kamenica i KC Niš.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo sa 12,7 miliona u 2008. godini na 14,1 miliona ljudi u 2012. godini.

Do 2032. godine očekuje se da će oboleti 25 miliona ljudi širom sveta, odnosno, obolevanje od raka će porasti za 70 odsto.

Prema istom izvoru, u 2012. godini od svih lokalizacija malignih tumora umrlo je 8,2 miliona ljudi širom sveta.

U narednih dvadeset godina najveća porast i u obolevanju i u umiranju od raka će biti u nerazvijenim i u srednje razvijenim zemljama gde je životni vek stanovništva sve duži i u kojima su prisutne najveće razlike u socioekonomskom statusu.

U nerazvijenim zemljama i dalje će dominirati obolevanje i umiranje od karcinoma grlića materice, dok će u srednje razvijenim zemljama među vodećim biti karcinomi - pluća, dojke i debelog creva.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

 

Članovi međuvladinog Mešovitog odbora (MMO) Republike Srbije i Republike Hrvatske za nacionalne manjine, su dvodnevno zasedanje završili na najboljem mogućem mestu – Bačkom Monoštoru, jednom od 15 somborskih sela. Monoštor je za mesto nastavka sastanka preporučio vekovni suživot sa drugim nacionalnim zajednicama na području grada Sombora.

Nastavak sednice (prvi deo sednice održan je 30. januara 2018. godine u Beogradu) u Bačkom Monoštoru pratili su i NJ.E. Mira Nikolić, ambasador Srbije u Hrvatskoj i NJ.E. Gordan Bakota, ambasador Hrvatske u Srbiji.

Generalni zaključak oko preporuka razmatranih na 7. sednici međuvladinog Mešovitog odbora mogao bi da glasi: „Bolji položaj srpske manjine u Hrvatskoj i hrvatske u Srbiji, mogao bi da se proširi na celokupno bolji odnos između dve države“ , saglasni su dr Ivan Bošnjak, predsednik srpskog dela MMO-a i državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Zvonko Milas predsednik hrvatskog dela MMO-a i državni sekretar u Središnjem državnom uredu za Hrvate izvan Republike Hrvatske.

Koopredsedavajući MMO-a, dr Ivan Bošnjak i Zvonko Milas, istakli su da je MMO imao trogodišnji prekid u radu i da je održavanjem 7. sednice nastavljen rad na definisanju novih zaključaka.

„S obzirom na vreme između dva zasedanja određeni broj preporuka je realizovan i sa srpske i sa hrvatske strane i za to je MMO dobio pohvale manjina sa obe strane. Pitanja koja su ostala nerešena biće formulisana kao zaključci koje ćemo navesti u zapisniku i nadamo se da ćemo u dobrom duhu i saradnji unaprediti svakodnevni život naših građana koji pripadaju srpskoj manjini u Hrvatskoj, odnosno hrvatskoj u Srbiji. Članovi MMO-a su konstruktivno prišli problematici i očekujem da ćemo, kada se vratimo na redovne poslove, ono što smo danas doneli kao zaključke uspešnije realizovati u interesu kako država, tako i svih njenih građana“ , izjavio je Bošnjak.

Bošnjak je naveo i da pitanja o političkom predstavljanju manjina proizilaze iz razlika koje postoje u izbornim sistemima Republike Hrvatske i Republike Srbije.

„Bilo je reči i o problematici zapošljavanja pripadnika manjina u javnom sektoru, odnosno realnog sagledavanja pripadnika manjina zaposlenih u javnom sektoru koje nije zadovoljavajuće. Razgovarali smo i o dostupnosti udžbenika u predškolskom, osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju. Druga pitanja su istorijska i utemeljena u zemlji u kojoj smo zajednički živeli i potreba da se na moderan način odgovori i na te izazove kako nam se neprijatne uspomene iz prošlosti ne bi ponovo dešavale“ naveo je dr Bošnjak i dodao da će se u preporuci navesti i bolja dostupnost EU fondova, odnosno saradnja lokalne zajednice sa jedne i druge obale Dunave, u interesu pripadnika nacionalnih manjina.

Zvonko Milas, predsednik hrvatskog dela Mešovitog odbora izrazio je zadovoljstvo izborom mesta za nastavak 7. sednice MMO.

„Više od tri godine nismo razgovarali, nismo rešavali preporuke, i činjenica je da ćemo i izvan ove sednice morati razgovarati i usaglasiti se oko preporuka bitnih za obe strane. Moraćemo se sastajati i mimo redovnih sednica radi što kvalitetnijeg rešavanja preporuka za korist manjina, kako hrvatskoj u Srbiji, tako i srpskoj u Hrvatskoj. Potrebno je iskoristiti mogućnost prekogranične saradnje, jer Hrvatska je već pet godina članica Evropske unije, a Srbija hoda prema članstvu i to samo po sebi daje mogućnost stvaranja prekograničnih projekata koji će biti u korist obema državama, ali uz uključenje manjina. Rezultati sednice biće vidljivi, i svaki drugi susret, mogao bi doprineti poboljšanju kvaliteta života manjina, odnosno proširenju na celokupan odnos između dve države“ rekao je Milas.

REČ DOMAĆINA

Pre nastavka redovnog rada, prisutnima su se kao domaćini obratile gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i Snežana Periškić, meštanka Bačkog Monoštora i potpredsednica Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine.

Gradonačelnica Sombora je istakla da na području Sombora žive pripadnici 20 nacionalnih zajednica i zbog toga je pitanje različitosti pitanje kulturnog i sveobuhvatnog identiteta Grada.

„Zbog toga je pitanje različitosti svake od nacionalnih zajednica značajno za Sombor. U B. Monoštoru hrvatska nacionalna zajednica ima najviše pripadnika na području našeg grada, a to je nešto više od osam odsto stanovnika. U Monoštoru i u Bačkom Bregu hrvatski jezik je u službenoj upotrebi, a od tekuće školske godine u B. Monoštoru učenici prvog razreda slušaju nastavu na hrvatskom jeziku“, istakla je gradonačelnica i navela na koje sve načine lokalna samouprava podržava hrvatsku i druge nacionalne zajednice.

Snežana Periškić, meštanka Bačkog Monoštora i potpredsednica Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine, prisutne je upoznala sa istorijskim momentima u razvoju ovog mesta, ističući da Hrvati u Bačkom Monoštoru žive više od 300 godina, te da žele tu i da ostanu. Potpredsednica Hrvatskog nacionalnog saveta govorila je i o prirodnim i kulturnim karakteristikama ovog područja ističući da je ovo selo u okviru Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“, i rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“ i pozvala članove MMO-a da posete poznati „Bodrog fest“ koji se svake godine održava u drugoj nedelji avgusta.

Domaćini su, nakon završetka sednice, sa članovima MMO-a obišli OŠ „ 22. oktobar“ gde je izveden prikladan kulturno-umetnički program.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 01 februar 2018 00:00

Neefikasno poslovanje javnih preduzeća

U Srbiji ima mnogo javnih preduzeća, neefikasno posluju, pružaju slab kvalitet usluga i predmet su političkih i partijskih zloupotreba od strane vlasti, ocenio je večeras profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić na panelu "Zablude o državi kao vlasniku", koji je organizovao Libek.

 

"Taj sektor u Srbiji je predimenzionisan. Imamo mnogo veći broj preduzeća i njihova važnost u pogledu učešća u BDP u zaposlenosti je veća nego što je primereno jednoj tržišnoj ekonomiji", rekao je Arsić.

On je dodao da se precizno ne zna koliko ima javnih preduzeća u Srbiji navodeći da se najčešće govori da ih ima između 650 i 700, plus 150 preduzeća koja su bila društvena i sada su u državnom vlasništvu.

"U javnim preduzećima ukupno je zaposleno oko 160.000 ljudi, dok je u preduzećima koja još nisu privatizovana zaposleno još oko 50.000 ljudi", rekao je Arsić.

On je rekao da su rezultati poslovanja javnih preduzeća loši što se vidi po tome što su državne subvencije koje dobijaju visoke, dok je kvalitet usluga nizak, posebno kada su u pitanju komunalna preduzeća.

Prema njegovim rečima, tim preduzećima se loše upravlja, postavljaju se partijski aktivisti na ključna mesta, zapošljavaju se partijski aktivisti, ali i rođaci, a investicije tih preduzeća su male.

Zamenica glavnog urednika Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Ivana Jeremić rekla je da je svim problematičnim preduzećima, i javnom sektoru uopšte, zajednički "veo tajne".

"Najveći problem je nedostatak odgovornosti, a odgovornosti nema zato što nema instuticija koje bi radile svoj posao i kažnjavale ljude koji upravljaju tim preduzećima na način koji nije primeren", istakla je Jeremić.

Ona je rekla da, istraživanja koja je radio CINS, pokazuju da najčešće "sitna korupcija završi na sudovima".

"Ako se ikad i završi osuđujućim presudama to su najčešće uslovne kazne", rekla je Jeremić.

Ona je ukazala i na problem vlasništva države u medijima. Jeremić je rekla da, iako se država nominalno povukla iz vlasništva u medijima, a Novinska agencija Tanjug zvanično prestala da postoji 2015. godine, ona i dalje radi.

"Sve je to pod velom tajne, pošto i dalje ne znamo kako se finansira. Postoje indicije da dobijaju neki novac od javnih preduzeća.

Oni kažu da to nema veze sa njihovim izveštavanjem, ali niko od nas nije dobio odgovor zbog čega država nije ispoštovala zakon kojim je Tanjug trebalo da bude ukinut", izjavila je Jeremić.

Ona je rekla da je i konkursno finansiranje medija problematično i navela da podobni mediji dobijaju novac, dok u komisijama koje odlučuju o tome ko će dobiti novac sede ljudi povezani sa strankama.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić rekao je da su, kada je u pitanju odnos prema obavezama koje imaju prema zakonu, javna preduzeća "subjekti koji se
ponašaju kao najmoćniji".

"Najotvorenije i najdrskije se zahtevima javnosti suprotstavljaju ova preduzeća", rekao je on.

Administrator projekata Transparentnost Srbija Zlatko Minić rekao je da je izvlačenje novca iz javnih preduzeća specifičan sistem korupcije, odnosno kupovina birača preko javnih preduzeća kroz izvlačenje novca.

"To nije izvlačenje novca samo za potrebe partije.Za našu zemlju, Vladu i javna preduzeća je specifično izvlačenje prihoda javnih preduzeća i prepumpavanje toga u budžet umesto da ide u investicije i onda se prikazuje da postoji budžestki suficit, prikazuje se prividna slika veoma uspešne Vlade, a javna preduzeća ne mogu da odgovore svojoj osnovnoj nameni", rekao je Minić.

Predsednik Libeka Miloš Nikolić rekao je da, prema istraživanju koje su radili, 53 odsto studenata u Srbiji smatra da država može efikasno da upravlja preduzećima, kao i privatni sektor, dok 33 odsto ispitanika smatra da bi država trebalo da otvara nove fabrike i time podstiče
zapošljavanje.

On je rekao da u Libeku smatraju da su državna preuzeća "uvek bila leglo korupcije i zloupotrebe javnih resursa".

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiji je prošle godine boravilo 3,08 miliona turista, što je za 12 odsto više nego u 2016. godini, saopštila je Turistička organizacija Srbije.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od ukupnog broja turista, domaćih je bilo 1,59 miliona, što je za osam odsto više nego u 2016. godini. Stranih turista je bilo 1,49 miliona, što je rast od 17 odsto.

U 2017. godini ostvareno je ukupno 8,32 miliona noćenja, što je 11 odsto više u odnosu na 2016. godinu.

Od toga su domaći turisti ostvarili 5,15 miliona noćenja, što je rast od sedam odsto, a stranci 3,17 miliona, što je za 16 odsto više nego u 2016. godini.

Od izabranih turističkih mesta, mereno brojem ostvarenih noćenja, domaći turisti u 2017. godini najviše su boravili u Vrnjačkoj Banji (603.279 noćenja, što je pet odsto više u odnosu na 2016. godinu), zatim slede Zlatibor, Kopaonik, Beograd, Sokobanja.

Stranci su u 2017. godini najviše su boravili u Beogradu (1.691.817 noćenja, 19 odsto više u odnosu na 2016. godinu), zatim slede Novi Sad, Zlatibor, Kopaonik, Vrnjačka Banja.

Najveći broj noćenja u 2017. godini ostvarili su turisti iz Bosne i Hercegovine, zatim slede turisti iz Crne Gore, Turske, Hrvatske, Rusije.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Na relaciji Beograd - Zagreb novo zatezanje odnosa. U Ujedinjenim nacijama u Njujorku otvorena je izložba posvećena žrtvama u Jasenovcu, koja je, po svemu sudeći, političarima dve države, poslužila za još jedno u nizu političkih prepucavanja.

Sećanje na žrtve Holokausta i genocida u Jasenovcu oživelo je i u Njujorku. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić otovrio je izložbu koja ima za cilj negovanje kulture sećanja na srpske, jevrejske, romske i antifašističke žrtve. Tu priliku iskoristio je da uputi poruku hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću.

"Isto tako kao što Plenković odlazi u Jerusalim da se pokloni senima Jasenovca, očekujemo da to uradi i u Hrvatskoj, u samom Jasenovcu i da jasno definiše i kaže ko su žrtve. Da li je 50.000, 100.000 ili 700.000, da je jedan čovek ubijen zbog toga što je Jevrejin, ili zato što je Srbin to je bruka", rekao je Ivica Dačić.

S druge strane, na postavljanje izložbe stižu oštre reakcije iz Hrvatske. Ministarstvo spoljnih poslova te države oglasilo se saopštenjem u kom je optužilo Srbiju da izložbom manipuliše i plasira lažne podatke.

"Izražavamo duboko poštovanje prema svim žrtvama ustaškog režima iz Drugog svetskog rata i najsnažnije osuđujemo sva njegova zlodela, posebno zločine izvršene prema žrtvama stradalim u logoru Jasenovac. Istovremeno, i upravo iz pijeteta prema ovim žrtvama, smatramo potpuno neprihvatljivim korišćenje stradanja u Jasenovcu u dnevnopolitičke, propagandne svrhe", navedeno je u saopštenju.

Nije izostala ni reakcija predsednika Hrvatskog sabora, Gordana Jandrokovića, koji je rekao da mu je žao što se na dan, kada bi trebalo da se govori o žrtvama, priča o drugim stvarima.

"Žrtva je svetinja, a ono što se tamo događa upravo je suprotnost onoga što treba da bude. Tamo se manipuliše žrtvom u dnevno-političke, propagandne svrhe i oni koji to čine, čine jedan jako ozbiljan greh", rekao je Jandroković.

Na kritike Hrvatske, Dačić uzvraća porukom - Izložba nije usmerena ni protiv koga, osim protiv zločinaca. Ministar odbrane Aleksandar Vulin rekao je da je Hrvatska jedina zemlja u Evropi i svetu koja se nije razračunala sa prošlošću iz Drugog svetskog rata.

"Onaj ko pokušava da sakrije Jasenovac, taj sutra slavi Oluju i onaj ko pokušava da sakrije ustaške zločine, taj ponovo obnavlja ustaše u Hrvatskoj koju danas vidimo", rekao je Vulin.

Hrvatski istoričar Hrvoje Klasić, iako smatra da Srbija izložbom želi da se pozicionira kao žrtva, posebno imajaući u vidu ko promoviše izložbu, ipak smatra, da je soljenje pameti iz hrvatske neprincipijalno.

"Živimo 27. godina u zemlji gde ulice još nose ime osobe koja je potpisivala rasne zakone, Mile Budak, na temelju kojih su ljudi odvoženi u Jasenovac, imamo "za dom spremni", taj ustaški pozdrav i ikonografija je prisutna bila do nedavno", kaže Klasić.

Izložba "Jasenovac pravo na nezaborav", kako je najavljeno biće otvorena i u Izraelu, ali i drugim zemljama sveta.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiji i srpskim opštinama na Kosovu registrovano je 1.327 slučajeva malih boginja, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović - Batut".

Kako se navodi, Institut Torlak je laboratorijski potvrdio 660 slučajeva od ukupnog broja.

Većina od 94 odsto obolelih je nevakcinisana, ili nepotpuno vakcinisana, ili nepoznatog vakcinalnog statusa.

Do sada je hospitalizovano 33 odsto obolelih, a upala pluća, kao komplikacija pojavila se kod 164 obolele osobe.

Najstarija obolela osoba ima 60 godina, a najmlađa jedan i po mesec.

U Srbiji su do sada, od komplikacija izazvanih malim boginjama, umrle tri osobe.

Prva osoba koja je u poslednjih 20 godina registrovana kao umrla od posledica morbila je muškarac (30) iz Beograda. Umrli su i jedno dvogodišnje dete iz Aleksinca i jedna porodilja (21) iz Niša.

Epidemija je prvi put prijavljena u oktobru 2017. godine, a za sada najviše obolelih ima u Beogradu (467), na području za koje je nadležan zdravstveni centar Kosovska Mitrovica (290), u Nišu (240) i Kraljevu (120).

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Apelacioni sud u Beogradu osudio je dva lekara Instituta za ginekologiju i akušerstvo na po dve godine zatvora zbog nesavesnog i neadekvatnog lečenja LJiljane Arambašić, koja je 2002. godine preminula od poslednica upale slepog creva.

Osuđene su specijalisti ginekologije i akušerstva Vera Milenković i Gordana Miletić, a krivice su oslobođeni lekari Miloš Radović, Srboljub Miličević i Aleksandar Jovanović.

Milenkovićevoj i Miletićevoj izrečena je zabrana obavljanja posla od dve godine, koja će biti primenjena posle izvršenja kazne zatvora.

Milenkovićeva i Miletićeva osuđene su, jer su od 18. do 20. februara 2002. godine u Institutu za ginekologiju i akušerstvo u Beogradu nesavesno postupale pri pružanju lekarske pomoći LJiljani Arambašić, čime su prouzrokovale pogoršanje njenog zdravstvenog stanja usled čega je 21. februara 2002. godine umrla.

U obrazloženju presude Apelacionog suda se navodi i da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da "standard pažnje" znači da lekar treba da odvoji potrebno vreme da se posveti pacijentu, da razgovara sa njim, pregleda ga, analizira laboratorijske i ostale analize i na osnovu toga donese određeni zaključak.

Ovom odlukom potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Prema pisanju medija, LJiljana Arambašić se 15. februara 2002. godine zbog jakih bolova u stomaku javila u beogradski Urgentni centar, a dežurni hirurg je procenio da su njene zdravstvene tegobe ginekološke prirode, pa je primljena na Ginekološko akušersku kliniku.

Iz te klinike su LJiljanu, pošto je gotovo neprestano vrištala usled bolova, uputili u Institut za psihijatrijske bolesti "Laza Lazarević", gde su lekari odmah zaključili da nije pacijent za njih i ponovo je uputili u Urgentni centar.

Zbog visoke temperature nije hospitalizovana u Urgentnom centru, već je upućena u Institut za infektivne i tropske bolesti gde je primljena 21. februara. Po prijemu u bolnicu, već je bila u komi i iste noći je preminula.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
nedelja, 21 januar 2018 00:00

Može li Srbija za sedam godina u EU?

Komesar EU za proširenje Johanes Han rekao je da je 2025. realan cilj za nova proširenja, kao i da su Srbija i Crna Gora trenutno "najdalje stigle". U Evropskom pokretu, kao i u Centru za spoljnu politiku kažu da je realno da Srbija za 7 godina bude deo EU, ali da tempo pregovora mora da se ubrza i da rešenje za Kosovo mora da se definiše do 2020.

Hoće li Srbija za sedam godina biti jedno sa Evropom? To je ambiciozno, ali realno, prognozira komesar za proširenje Evropske unije. On 2025. vidi kao godinu novih članica.

"Sad se na određeni način i Evropska unija obavezala kroz svoju strategiju koju će posmatrati i kao sada sopstvenu obavezu i merilo uspeha", kaže Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku.

"Nadam se da su ovaj put zaista ozbiljni i da ćemo dobiti čvršće garancije osim one čuvene rečenice da Zapadni Balkan ima perspektivu ulaska u Evropsku uniju", izjavila je generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić.

Sagovornice N1 upozoravaju: s reči EU zvaničnika treba preći na dela. Srbija je za četiri godine otvorila samo 12 od 35 poglavlja. Ako je 2025. cilj za članstvo - tempo pregovora mora biti brži, stav je Evropskog pokreta u Srbiji.

"Trebalo bi do 2023. da sve završimo. Znači, da otvorimo, zatvorimo sva poglavlja kako bi se potpisao ugovor o pristupanju. Ovim tempom sadašnjim to trenutno nije moguće, ali, s druge strane i Evropska unija mora da pokaže i dobru volju prema Srbiji da ne koči ona poglavlja koja su već spremna, koja su poslata", rekla je Grubješić.

A poglavlja koja će biti najveća prepreka na evropskom putu Srbije su pod rednim brojem 23 i 24 - vladavina prava, kriminal, korupcija - saglasne su sagovornice N1. Uz to, kamen spoticanja biće Kosovo. U Centru za spoljnu politiku kažu da, ukoliko Srbija želi za sedam godina u EU, pravno obavezujući sporazum o Kosovu mora biti potpisan za vreme aktuelnog mandata Evropske komisije tj. do oktobra 2019.

"Dakle da se tokom 2018. i 2019. pitanje normalizacije polako stavi ad acta. Ukoliko propustimo takav trenutak, bojim se da ne samo 2025. neće biti izgledna, nego da će čitav proces ukupne stabilizacije Zapadnog Blakana biti stavljen ad acta na duži vremenski period", ocenjuje Aleksandra Janković.

U Centru podsećaju i da se tek po formiranju nemačke vlade mogu očekivati užurbaniiji EU koraci Srbije, kao i da će uz Nemačku u narednim godinama i Francuska imati značajnu ulogu u srpsko-evropskoj perspektivi.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 20 januar 2018 00:00

Za smanjenje poreza u 2018. kasno

Prostor za smanjenje poreza u ovoj godini iskorišćen prekomernim povećanjem plata u javnom sektoru, kaže Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta
Dobra praksa nalaže da se promene u poreskim stopama obično pripremaju tokom godine i uvode za narednu godinu.

 

Povećanjem plata i penzija iskorišten je prostor za eventualno smanjenje poreza u 2018. mada je moguće da se boljom realizacijom budžeta od planirane može pojaviti određeni prostor - kaže za Danas Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, komentarišući najave ministra finansija Dušana Vujovića da postoji mogućnost da se porezi smanje tokom 2018, a da "sigurno razmatramo mogućnost za narednu godinu".

Altiparmakov podseća da je država povećanjem neoporezivog dela zarada sa 11.790 na 15.000 dinara i najavom o oslobađanju poreza i doprinosa početnika u poslu u ovoj godini izdvojila oko 10 milijardi dinara.

"Smanjenje velikih poreza nije lako ni jednostavno i zato se obično priprema u toku godine i uvodi od naredne godine. Tu je i mogućnost povećanja neoporezivog dela zarada koje je lako izvesti, ali to uglavnom pogađa budžete lokalnih samouprava", objašnjava Altiparmakov. Inače prema proceni Fiskalnog saveta povećanje neoporezivog dela zarade na 15.000 dinara smanjiće prihode lokalnih budžeta za oko pet milijardi dinara s obzirom da 70 odsto poreza na zarade ide u kase lokalnih samouprava.

Inače Fiskalni savet je u septembru prošle godine napravio analizu po kojoj bi država ukoliko bi odvojila 15 milijardi dinara mogla smanjiti iznose poreza i doprinosa u odnosu na neto platu sa 64 na 62 odsto. Ukoliko bi pak izdvojila 25 milijardi za podršku privredi na ovaj način namet na neto platu bi se mogao smanjiti na 60,5 odsto. Ova projekcija važila je za slučaj manjeg rasta plata u javnom sektoru od onog što je država sprovela budžetom za 2018. godinu. S obzirom na povećanje plata u javnom sektoru za pet do 10 odsto ovaj prostor je iskorišćen, što je posredno potvrdio i ministar Vujović u izjavi Danasu u Beču na dodeli Juromani nagrada rečima "mi smo hteli da ove godine maksimalno povećamo prostor za investicije i za ovo zasluženo podizanje plata i penzija. Da smo išli na smanjenje poreza, onda bismo teže sve to uklopili".

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković podseća da je povećanje neoporezivog dela plate kompenzacija za pristanak poslodavaca na povećanje minimalne zarade.

"I ranije vlade su obećavale smanjenje nameta na rad, neke čak i na 50 odsto plate. Raduje nas što je ministar Vujović to najavio, a i što je potvrdio ono što govorimo da smanjenje poreza ne bi obavezno dovelo do smanjenje prihoda u budžetu. Mi smo dobili obećanje i da će biti usvojen zakon o naknadama kojim bi se uredili parafiskalni nameti", kaže Atanacković dodajući da je privredniku svejedno koji deo države će ga oglobiti, da li republika, opština ili neka agencija.

On objašnjava da je smanjenje poreza za opšte dobro jer samo iz rasta profita može doći rast domaćih investicija.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiji i opštinama sa srpskom većinom na Kosovu od oktobra do danas registrovano je 1.036 slučаjevа mаlih boginjа, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

U Institutu "Torlak" laboratorijski je potvrđeno 479 slučajeva morbila.

Najviše obolelih mlađe je od pet i starije od 30 godina, a 93 odsto nije vakcinisano, nepotpuno je vakcinisano ili je nepoznatog vakcinalnog statusa.

U kosovskim opštinama s većinskim srpskim i nealbanskim stanovništvom do 11. januara od prijave epidemije 23. oktobra registrovan je 281 slučaj malih boginja od prijave epidemije 23. oktobra.

Od komplikacija izazvanih malim boginjama umrle su dve osobe, koje nisu bile vakcinisane.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 11 januar 2018 00:00

Srbija dobija novi državni praznik?

Srbija će ove godine dobiti novi državni praznik - Dan Ćirila i Metodija, koji će se obeležavati 24. maja, pišu "Večernje novosti".

Time će se naša zemlja pridružiti krugu ostalih slovenskih zemalja koje slave slovenske prosvetitelje i misionare i odaju im počast, navodi taj beogradski list.

Inicijativa da se 24. maj proglasi za državni praznik, Dan Ćirila i Metodija, potekla je od Ministarstva kulture, a predlog će u Vladu zvanično poslati Ministarstvo za rad i zapošljavanje, koje je i zaduženo za takvu vrstu predloga, navode "Novosti".

Iz Ministarstva kulture za taj list još napominju da novi državni praznik ne znači i novi neredni dan, već da je suština odavanje počasti i poklanjanje pažnje Ćirilu i Metodiju zbog važnosti njihove uloge za sve slovenske narode.

"Nadoknada kulturološkog zaostatka"
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević uveren je da će Srbija ove godine proslaviti Dan Ćirila i Metodija kao državni praznik, čime će se, kako ističe "nadoknaditi kulturološki zaostatak" u odnosu na druge slovenske zemlje.

Inicijativa da 24. maj u buduće bude državni praznik potekla je iz Ministarstva kulture, ali je predlaganje Narodnoj skupštini nadležnost Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.

"Mi smo u ovom trentku jedina slovenska zemlja u kojoj Dan Ćirila i Metodija nije državni praznik. Sve druge države obeležavaju to kao državni praznik i kao neradan dan", rekao je Vukosavljević danas na konferenciji za novinare.

Odgovarajući na pitanja novinara, ministar je naglasio da treba biti obazriv prema neradnim danima, jer ih ima dosta, pa je njihov predlog da Dan Ćirila i Metodija bude državni praznik koji će se obeležavati radno.

Rrazlog za inicijativu je, kako ističe, jasan sam po sebi, imajući u vidu neprocenjiv značaj Ćirila i Metodija za ukupan slovenski svet i da je "reč o istorijskom i kulturološkom utemeljenju".

"Ako poslanici pozitivno budu reagovali, mi ćemo nadoknaditi kulturološki zaostatak u simlboličkoim polju", dodao je Vukosavljević.

On je naglasio da svi praznici imaju svoju simboliku. "Mi mislimo da obeležavanje dela i uspomene na Ćirila i Metodija dolična i razumna stvar i temelji se na principima klulturne politike ovog ministarstva", istakao je Vukosavljević.

Braća Ćirilo i Metodije, koji su u 9. veku širili pismenost i hrišćanstvo među Slovenima, decenijama se proslavljaju u Rusiji, Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, a u Srbiji se Dan Ćirila i Metodija do sada skromno obeležavao kao Dan slovenske pismenosti.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiji je do sada registrovano ukupnо 747 slučајеvа mаlih bоginjа, оd kојih je 312 lаbоrаtоriјski pоtvrđеno u Institutu Tоrlаk, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje Batut.

 

Nајmlаđа оbоlеlа оsоbа је uzrаstа dvа mеsеcа, а nајstаriја 60 gоdina. Nајvеći brој оbоlеlih је u uzrаsnim grupаmа mlаđim оd pеt i stаriјim оd 30 gоdinа.

Vеćinа оbоlеlih оsоbа (91%) је nеvаkcinisаna, nеpоtpunо vаkcinisаna ili nеpоznаtоg vаkcinаlnоg stаtusа.

Оd ukupnоg brоја оbоlеlih, 34 odsto је bilо hоspitаlizоvаnо ili је hоspitаlizаciја u tоku. Оd tеžih kоmplikаciја mаlih bоginjа rеgistrоvаnа је upаlа plućа kоd 91 оbоlеlе оsоbе.

U klinici zа infеktivnе i trоpskе bоlеsti u Bеоgrаdu, 30 decembra zabeležen je jedan slučaj sa smrtnim ishodom оsоbе od 30 gоdinа iz Bеоgrаdа. Tо је prvi smrtni ishоd оd mаlih bоginjа rеgistrоvаn pоslе 20 gоdinа u Srbiјi.


U Nišu 3. januara je od malih boginja umrlo dеtе od dvе gоdinе iz Аlеksincа, kоје niје bilо vаkcinisаnо. Bоlеst је lаbоrаtоriјski pоtvrđеnа, а u kliničkоm tоku је dоšlо dо rаzvоја zаpаljеnjа plućа.

Оd pоčеtkа nоvеmbrа еpidеmiје mаlih bоginjа priјаvljеnе su nа tеritоriјi grаdа Bеоgrаdа (207 оbоlеlih), grаdа krаljеvа (118 оbоlеlih), grаdа Nišа (97 оbоlеlih) i оpštinе Buјаnоvаc (tri оbоlеlа), а оd pоčеtkа dеcеmbrа 2017. gоdinе i nа tеritоriјi grаdа Smеdеrеvskа Pаlаnаkа (dvа оbоlеlа) i оpštinа Vеlikа Plаnа (pеt оbоlеlih), Bојnik (14 оbоlеlih) i Bоr (čеtiri оbоlеlа).

U Tutinu је priјаvljеnа pоrоdičnа еpidеmiја mаlih bоginjа sа pеtоrо оbоlеlih.
Lаbоrаtоriјski pоtvrđеni slučајеvi mаlih bоginjа rеgistrоvаni su i u Subоtici (јеdаn), Prеšеvu (tri), Vrаnju (tri), Nоvоm Sаdu (pеt), krušеvcu (јеdаn), Čаčku (јеdаn), Užicu (јеdаn), Lеskоvcu (čеtiri), Šаpcu (јеdаn), Nеgоtinu (јеdаn), Vlаsоtincu (јеdаn) i Rumi (јеdаn).

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U godini na izmaku, u Registar političkih stranaka upisane su četiri nove partije, sve kao stranke nacionalnih manjina, podaci su sa zvaničnog sajta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Na osnovu spiska koji je poslednji put ažuriran petog ovog meseca, prva novoregistrovana partija u 2017. godini bila je Srpsko ruska partija Vukovi sa sedištem u Požarevcu, koja je u registar upisana u februaru mesecu. Još jedna stranka ruske nacionalne manjine, Narodna jaka Srbija, sa sedištem u prestonici, dobila je rešenje o upisu u junu odlazeće godine.

Interesantno je da je Narodnu jaku Srbiju osnovao nekadašnji član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Igor Jakšić, koji je nakon što je u januaru 2016. podneo ostavku u SNS zbog, kako je tada kazao, jednoumlja i rada u ličnom interesu, te idolopoklonstva njegovih kolega usmerenom ka Vučiću, istom poručio da je "umišljeni bog koji zemljom hoda".

Treća politička organizacija upisana u registar 2017. godine jeste Pokret obnove Kraljevine Srbije, koji su osnovali devetorica nekadašnjih visokih funkcionera SPO. Oni su u maju ove godine napustili pomenutu partiju jer im je, kako su tada naveli, "dozlogrdilo ponašanje Vuka Draškovića", te zaključili da SPO više ne baštini vrednosti ideje obnove Kraljevine i Ravnogorskog pokreta. Za predsednika Pokreta obnove Kraljevine Srbije, na osnivačkoj skupštini u Sava centru, izabran je nekadašnji potpredsednik SPO i narodni poslanik Žika Gojković.

Poslednja stranka registrovana u godine koju ćemo u nedelju ispratiti jeste partija slovačke nacionalne manjine Jaka Srbija - Silne Srbsko, sa sedištem u Kragujevcu. Interesantno je da je u gradu u kome je registrovana stranka slovačke manjine, prema poslednjem popisu, bilo ukupno 16 stanovnika te nacionalnosti. Pomenutu stranku osnovao je Vladimir Maksimović, bivši funkcioner Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića i član Gradskog veća u Kragujevcu za komunalnu delatnost.

Na domaćoj političkoj sceni, iako je u registar upisana krajem 2016. godina, pojavila se i Narodna stranka. Predsednički kandidat Vuk Jeremić je mesto zastupnika partije u registru praktično preuzeo od njenog osnivača a sada potpredsednik Narodne Miroslava Aleksića, što je učinjeno kako bi se izbeglo prikupljanje 10. 000 potpisa, koliko je po zakonu potrebno za osnivanje stranke.

Iako je lider Dosta je bilo Saša Radulović u novembru 2016. godine najavio da će taj pokret već u januaru 2017. prerasti u stranku, to se do danas nije dogodilo. DJB vodi spor pred Upravnim sudom zato što je nadležno Ministarstvo osporilo validnost više hiljada potpisa građana koje je prikupio ovaj pokret.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 4

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top