Ministar za rad Srbije Zoran Đorđević rekao je da još nisu počeli pregovori predstavnika sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije o povećanju minimalne cene rada.

"Očekuju da će predlog o novoj minimalnoj ceni rada u septembru biti na sednici Socijalno-ekonomskog saveta", rekao je Đorđević.

Reprezentativni sindikati su najavili da će tražiti povećanje minimalne zarade najmanje za deset odsto, a najviše za 23 do 24 odsto, dok poslodavci smatraju da je realno povećanje samo ono koje je u skladu s rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) i inflacije, a to je ispod deset odsto.

Minimalna zarada u Srbiji trenutno iznosi 24.882 dinara, a prima je 350.000 radnika, od kojih je oko 30.000 u državnoj službi. U slučaju da Socijalno-ekonomski savet, u kojem su predstavnici Vlade Srbije, sindikata i Unije poslodavaca, ne postignu dogovor minimalnu cenu rada određuje Vlada.

Predstavnici sindikata su na konferenciji za novinare rekli da su prilično nezadovoljni što sednicama Socijalno ekonomskog saveta već duže vreme ne prisustvuje premijerka Ana Brnabić, a nema ni ministra finansija Siniše Malog. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da je postignuta saglasnost da se zakon, kojim su umanjene plate u javnom sektoru ukine, "jer je postignut cilj".

"Očekujemo da predlog o ukidanju zakona kojim su smanjene plate zaposlenima u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), u Fondu za zdravstveno osiguranje, komunalnim preduzećima, pošti i drugim ustanovama prihvati vlada, ali je glavni problem što sednicama SES-a ne prisustvuju premijer i ministar finansija", rekao je Orbović.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković pridružio se kritici Orbovića da predstavnici Ministarstva finansija i premijer retko prisustvuju sednicama SES-a i da se ne zna njihovo mišljenje o pojedinim zakonskim predlozima, pa se tako i inicijativa o ukidanju zakona o umanjenju zarada onih koji ih primaju iz budžeta godinu dana provlači po sednicama bez efekta.

"Predstavnicima Vlade su važniji Međunarodni monetarni fond, NALED, Američka privredna komora, nego SES. Ne umanjujem njihov značaj, ali treba definisati koja je nadležnost Zakona o SES-u jer ga jedni široko tumače, a drugi previše usko", rekao je Stojiljković.

Dodao je da će sindikat pojačati pritisak u koji spada i napuštanje sednice SES-a, kako bi naterao Vladu Srbije da svojim prisustvom i radom učini SES efikasnijim.

"Naš predlog je da se o tekućim pitanjima brzo dogovaramo sa premijerkom a ne preko goluba pismonoše", rekao je Stojiljković.

Ministar Đorđević je rekao da je ministar finansija Siniša Mali opravdano odsustan, jer je na službenom putu i da je obećao da će aktivno učestvovati u radu SES-a, a da je za premijerku dogovoreno da prisustvuje tematskim sednicama.

Isplata roditeljskog dodatka 20. avgusta
Ministar za rad Zoran Đorđević izjavio je da će roditeljski dodatak za drugo, treće i četvrto dete biti isplaćen 20. avgusta, jer je Zakon o finansijskoj porodici stupio na snagu u julu ove godine. On je rekao da su obezbeđena sredstva za isplatu dodataka.

"Ljudi kolji se bave obračunom roditeljskog dodatka me uveravaju da će dodatak za jul biti isplaćen 20. avgusta", rekao je Đorđević.

Dodao je da za isplate naknade porodiljama problem bio što poslodavci nisu na vreme uplaćivali ta sredstva koja im se refundiraju iz budžeta i da se zato isplaćuje direktno porodiljama. On je rekao da je na današnjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta dato mišljenje na tekst Predloga strategije bezbednosti i zdravlja na radu i koji organi treba da se uključe u rad, kao i da je pokrenuta inicijativa za izmenu Zakona o javnim nabavkama kako bi bio efikasniji.

Na pitanje kako ocenjuje kritike na predložene izmene Zakona o socijalnoj zaštiti da nisu u skladu sa Ustavom, Đorđević je rekao da je javna rasprava obavljena u svim gradovima i da se sada predlozi ugrađuju u tekst pa treba sačekati konačnu verziju da bi mogla da se kritikuje.

Predsedavajući SES-a i predsednik Unije poslodavaca Miloš Nenezić rekao je da je pokrenuta inicijativa za izmenu nekoliko zakona, među kojima je Zakon o porezu na imovinu, Zakon o dodatoj vrednosti, Zakon o porezu na dobit i Zakon o javnim nabavkama, kao i o ukidanju Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava.

Izvor: n1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Reprezentativni sindikati u Srbiji tražiće povećanje minimalne zarade najmanje za deset odsto, a najviše za 23 do 24 odsto, dok poslodavci smatraju da je realno povećanje samo ono koje je u skladu s rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) i inflacije, a to je ispod deset odsto, rekli su predstavnici sindikata.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković rekao je da taj sindikat u pregovorima, koji će početi sredinom ovog meseca u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, neće pristati da povećanje minimalne zarade bude manje od oko 10 odsto, odnosno oko 2.500 dinara.

Minimalna zarada trenutno iznosi 24.882 dinara, a prima je 350.000 radnika u Srbiji, od kojih je oko 30.000 u državnoj službi.

"Pristojno povećanje minimalne zarade koje ćemo tražiti bilo bi oko dvadesetak odsto, ili oko 5.000 dinara, ali ćemo tek da napravimo računicu prema rastu stope inflacije, proizvodnje, i u zavisnosti od visine poreza i minimalne potrošačke korpe branićemo svoj predlog", rekao je Stojiljković.

Generalni sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je da će taj sindikat sa UGS "Nezavisnost" napraviti analizu i utvrditi zajedničku strategiju za pregovore s poslodavcima i predstavnicima države.

"Smatramo da minimalna zarada treba da bude u visini minimalne potrošačke korpe, a to je oko 30.000 dinara, što bi bilo povećanje oko 23 do 24 odsto, ali ne verujem da će država i privreda pristati", rekao je Mihajlović.

Dodao je da bi najoptimalnija varijanta bila da cena rada sa sadašnjih 143 dinara poraste na 160 dinara, odnosno da "minimalac" pokriva bar 80 odsto minimalne potrošačke korpe.

Istakao je da taj sindikat neće pristati na manje povećanje od oko 2.500 dinara ili oko 154 dinara po satu.

Atanacković: Povećanje samo u skladu s rastom BDP-a
Počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković rekao je da je jedino realno povećanje minimalnih zarada koje povlače i rast ostalih zarada ono koje je u skladu sa rastom BDP i inflacije.

"Rast BDP je u prvoj polovini godine bio oko 4,5 odsto, pitanje je da li će toliki biti i na kraju godine, inflacija je niska, ispod tri odsto što znači da bi minimalne plate mogle da budu povećane sedam-osam odsto", rekao je Atanacković.

Ako povećanje minimalne zarade bude "nerealno", to će, prema njegovim rečima, značiti da će privredi ostati manje para za investicije, a tada je i slabiji privredni rast.

U slučaju da Socijalno-ekonomski savet, u kojem su predstavnici Vlade Srbije, sindikata i Unije poslodavaca, ne postigne dogovor o povećanju minimalne zarade, Vlada će, kako je kazao Atanacković, nametnuti svoj predlog, što uglavnom izbegava i želi da podeli odgovornost za tu odluku.

"Ako povećanje minimalne zarade bude veće nego što je privredni rast, tražićemo kao prošle godine da se to kompenzuje povećanjem neoporezivog dela zarade kao i prošle godine kada je sa 11.700 dinara podignut na 15.300 dinara", rekao je Atanacković.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U skoro svim najznačajnijim stranim kompanijama koje su od 2011. godine stigle u Niš i dočekane izdašnim državnim subvencijama namenjenim zapošljavanju novih radnika, sindikati nisu poželjni, a u nekim od njih radnici koji žele da ih osnuju dobijaju otkaz, kažu za Danas sindikalni lideri u ovom gradu.

Prema njihovim rečima, najteža situacija je u Juri i Juri Šin Von, gde sindikalno organizovanje praktično nije dozvoljeno, a radnici koji žele da formiraju sindikat dobijaju otkaz. Najbolja situacija je u Leoniju, gde funkcionišu dva reprezentativna sindikata, UGS Nezavisnost i Udruženi sindikati Srbije „Sloga“. Sindikalnih organizacija nema ni u DŽonson elektriku i Atlas tekstilu, koje su otvorene pre dve godine, odnosno pre godinu i po dana. One ne funkcionišu ni u Benetonu, koji je došao u Niš pre sedam godina, odnosno njegovim kooperantima.

– U Juri smo tri puta pokušavali da osnujemo sindikalnu organizaciju. I svaki put, samo dan ili dva pred dobijanja rešenja o njenom upisu u registar Ministarstva rada, radnici koji su formirali Inicijativni odbor za njeno osnivanje dobijali su otkaze. Izgledalo je kao da je neko iz Ministarstva javljao ovoj kompaniji imena tih radnika – kaže poverenik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ za Niš Bratislav Ilić.

Risto Ivetić, sekretar Samostalnog sindikata grada Niša, dodaje da su u Juri otkaz dobila i dva radnika koja su bila u rukovodstvu tog sindikata. NJihovi otkazi su sada na sudu, a oni su, koliko zna, još uvek bez posla.

– U Benetonu smo, pak, uspeli da registrujemo sindikalnu organizaciju, a kada je sve završeno, njeno delovanje je sprečeno. Radnice su bile prestrašene raznoraznim „porukama“ koje su dobijale, nisu smele da održavaju sastanke u krugu fabrike, mi smo im ponudili naše prostorije, želeli smo da im pružimo i podršku druge vrste, ali su ipak odustale – kaže Ivetić.

Bratislav Cenić, poverenik UGS Nezavisnost za Niš, dodaje da taj sindikat već godinama ne može da uđe u Juru i Juru Šin Von, iako je ozbiljno nastojao. On smatra da su tome u velikoj meri doprineli menadžeri, inače „naši ljudi“, koji, kako kaže, ne shvataju da sindikati ne žele da unište fabriku već da poboljšaju uslove rada, što bi koristilo svima, pa i njima.

Poverenik Gradskog odbora ASNS Niš Saša Hristov kaže da taj sindikat nema svoje organizacije ni u jednoj od najvećih stranih kompanija koje su poslednjih godina došle u Niš, iako je nastojao da ih formira. Pokušao je da ga napravi i u Leoniju, jer „tamo nema zabrane“, ali ni tu nije uspeo, kaže.

– Ipak, iz Leonija nam nisu stigle primedbe na kršenje radnih prava, a zaposlenima se plaća prekovremeni rad i imaju godišnji odmor. U DŽonson elektriku ljudi su zadovoljni platama, koje iznose od 40.000 do 50.000 dinara. U Asteru radnici primaju minimalac, ali im se plaća prekovremeni rad. Svi radnici u proizvodnji dobijaju po 143 dinara po satu, od krojača do kontrolora – navodi Hristov.

Naši sagovornici ocenjuju da su osim nedovoljne spremnosti poslovodstava tih kompanija da otvore vrata sindikatima, veliki problem i „loši zakoni o radu“, koji „više štite poslodavce nego zaposlene“, kao i to što je država „spremnija da se založi za interese investitora nego za sindikalnu zaštitu radnika“. Ozbiljna prepreka je i strah zaposlenih da će zbog sindikalnog aktivizma ostati bez radnog mesta, do kojeg se teško dolazi.

Državni zvaničnici saopštavali su da je „Jura“ po jednom radnom mestu dobila 7.000 evra, „Beneton“ i „DŽonson elektrik“ po 9.000 evra, a „Jura Šin Von“ – 10.000 evra. Kompanija „Aster tekstil“ takođe je subvencionisana, ali iznos po novouposlenom radniku nije saopšten.

Prema procenama gradskih zvaničnika, u Nišu je od 2011. godine do danas u tim i drugim kompanijama zaposleno više od 12.000 radnika. Većina zaposlenih u njima prima minimalce uvećane za 20 odsto, što im omogućavaju aktuelni propisi u Srbiji.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Predsednik sindikata Sloga Željko Veselinović izjavio je da je skandalozno da ambasada Srbije u Bratislavi nije reagovala niti pomogla radnicima koji su privedeni u toj zemlji, zbog navodno, lažnih ugovora o radu. Kaže i da nije tačno da je ambasadu kontaktirao samo jedan uhapšeni radnik, kako je to saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

Slovačka policija privela je u utorak 23 radnika iz Srbije u gradu Šala, zbog nelegalnog rada. Uhapšeni su radili za južnokorejsko preduzeće "Šin Heung Presižen Slovakija". Pored 23 radnika iz Srbije uhapšeno je i osmoro Makedonaca, četvoro državljana Bosne i Hercegovine i 27 Ukrajinaca.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije potvrdilo je da je grupa od 23 srpska državljana, koji su, iz grada Šala, gde su radili u fabrici SHC, privedena u Prihvatni policijski centar Medvedovo, zbog nelegalnog rada. Iz Ministarstva navode da je samo jedan radnik - Dejan Cvetković - kontaktirao ambasadu u Bratislavi sa zahtevom za konzularnu zaštitu.

"Mi imamo drugačije informacije. To što je ministarstvo saopštilo je skandalozno, tu nema ni grama istine. Činjenica je da su gotovo svi privedeni kontaktirali ambasadu, oni koji su imali mobilni telefon kod sebe...Bilo je više desetina poziva...Istina je da su se oni iz ambasade javili samo jednom čoveku, ali ni njemu nisu ništa pomogli", rekao je Veselinović u Danu uživo.

Zbog toga, kako kaže, ambasador i osoblje ambasade Srbije u Slovačkoj mora biti smenjeno. "U našim ambasadama ne rade diplomate, nego nečiji prijatelji, kumovi, starlete. Zbog čega ih plaćamo ako ne rade svoj posao i ne reaguju kada je to potrebno...Iz ambasade, osim tog lažnog saopštenja, niko nije došao do tih ljudi i ponudio pomoć", rekao je Veselinović.

"Šta bi se desilo da su 23 američka državljana uhapšena? Stejd dipartment bi reagovao, poslao bi i avion po te ljude! Jednoj ženi je pozlilo i svi su morali da skupljaju novac kako bi pomogli, a u našoj ambasadi nije bilo nikoga briga za to", rekao je.

Veselinović je rekao i da se ovakve stvari dešavaju godinama unazad, i to ne samo u Slovačkoj, nego i u Srbiji. On je rekao da je Slovačka pozvala poslodavce da poštuju prava radnika. "Jedino kod nas imate slučaj da Aleksandar Vučić ode u jednu južnokorejsku firmu i kaže da se ništa ne dešava, da je sve u najboljem redu", izjavio je Veselinović. Dodao je: "A to su firme kojima Srbija daje basnoslovne subvencije".

Prema njegovim rečima, država ćuti na dešavanja poput ovih u Slovačkoj, zato što joj odgovara da ljudi odlaze iz zemlje.

"Država umesto da to spreči, njoj odgovara da ljudi odlaze iz zemlje, jer budu skinuti sa biroa za zapošljavanje, i onda mogu da se fingiraju rezultati i govori kako mi ovde super živimo jer se smanjuje nezaposlenost", rekao je Veselinović.

Izbegavati južnokorejske firme
"Najpre bih rekao da firme iz Južne Koreje treba izbegavati u širokom luku. Ipak, za one koji se odluče da odu i rade u inostranstvo, pozivam ljude da se jave našem sindikatu da mi preko kolega u Slovačkoj proverimo da li je agencija koja zapošljava legalna. Mogu i da nam dostave dokumenta ili da nam prenesu svoja iskustva o firmi u kojoj rade. U roku od nekoliko dana možemo da im dostavimo tražene informacije o poslodavcu", rekao je Veselinović.

U program Dana uživo iz Bora se javio Vladimir Vasić koji je mesec dana radio u Samsungu u Slovačkoj u mestu Vodorij.
On kaže da su uslovi za rad u toj fabrici bili loši, da su radnici nosili zaštitne rukavice, ali da su one bile neodgovarajuće.

"U ugovoru je pisalo da će nam se garantovati određena zaštita na radu...Ono što sam ja video, kod ljudi koji rade na pozicijama takozvanih midlera, njima su prsti posle 2-3 dana zakrvavljeni, jagodice su im oguljene, koža im je ispucala iako su nosili rukavice...To nije težak posao, ali ako u toku dana imate veliki broj pritisaka prstima, imaćete oštećenja na koži, kao da vam se prosula kiselina", opisao je Vasić posao u Samsungovoj fabrici za proizvodnju televizora.

Rekao je i da su radnici bili pod konstantnim pritiskom, jer su takozvani lideri, stalno vikali na zaposlene i vršili mobing nad njima.

On je takođe posavetovao sve koji planiraju da odu na rad u inostranstvo, da provere da li agencija preko koje idu ima licencu za rad, da insistiraju da im se prevedu ugovori i dokumenta, jer je to jedina pravna zaštita koji će imati tamo, s obzirom da je ugovor, kako kaže, obavezujući za obe strane.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Granski sindikat zahteva i pokretanje krivičnog postupka zbog "kršenja poreskih zakona" i traže ukidanje reprezentativnosti Samostalnog sindikata u Fijatu

Nakon pisanja našeg lista da rukovodstvo Samostalnog sindikata u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija proizvodnim radnicima te fabrike danima već deli novac kao pomoć zbog letošnjeg štrajka, danas se oglasio Granski sindikat industrije, energije i rudarstva "Nezavisnost" i zatražio od premijerke Ane Brnabić i nadležnih državnih organa da "ispitaju dešavanja u FCA Srbija".

Sindikat "Nezavisnost" od državnih organa traži, pre svega, da utvrde ko je Samostalnom sindikatu u FCA uplatio oko 250.000 evra. U saopštenju "Nezavisnosti" pojašnjava se da čelnici Samostalnog sindikata u FCA Srbija "novac u torbama nose kroz fabričke hale i isplaćuju radnicima kao naknadu za dane provedene u štrajku".

"Nezavisnost" je, kako se ističe, predlagao da u tekst sporazuma o prestanku štrajka, koji je "ostao tajna za radnike fabrike i za građane Srbije", uđe klauzula po kojoj bi se poslodavac obavezao da radnicima isplati naknadu za dane provedene u štrajku, jer je "kršenjem zakona i odbijanjem da stupi u pregovore, poslodavac najviše doprineo da štrajk u FCA traje 16 dana".

- Umesto toga, Samostalni sindikat u fabrici već dva dana menja objašnjenje i obmanjuje radnike, sindikalni pokret u Srbiji i građane Srbije o tome iz kojih izvora i od koga su mu uplaćena ogromna sredstva u iznosu od 250.000 evra i ko je čelniku Samostalnog sindikata Zoranu Markoviću dao za pravo da grubo krši poreske i sve druge zakone ove zemlje, tako što nosi u torbama keš i isplaćuje ga radnicima za vreme rada - naglašava se u saopštenju Granskog sindikata industrije, energije i rudarstva "Nezavisnost".

Taj sindikat od premijerke Ane Brnabić traži da "odmah pokrene intervenciju državnih organa, sa zadatkom da ispitaju ko je i na koji način uplatio sredstva Samostalnom sindikatu, da pokrenu krivični postupak za protivzakonito raspolaganje novčanim sredstvima i za kršenje poreske politike Srbije, o čemu javnost treba da bude obaveštena".

- Tražimo i zakazivanje vanredne sednice Odbora za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i poslodavačkih udruženja, kako bi se zbog kršenja Zakona o radu donela odluka o ukidanju reprezentativnosti Samostalnom sindikatu u fabrici FCA Srbija - navodi se u saopštenju sindikata "Nezavisnost".

Raspodela pomoći u Fijatu od po 18.000 dinara (1.000 dinara po danu štrajka, plus bonus od 2.000 dinara) još nije okončana. Biće nastavljena i tokom naredne sedmice, s time što su nadležni u FCA Srbija, kako saznajemo, skrenuli pažnju čelnicima Samostalnog sindikata da novac više ne dele po fabričkim pogonima.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Radnici fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke i dalje su u štrajku i neće dozvoliti isporuku vagona sve dok ne dobiju deo neisplaćenih zarada, rekao je predsednik Štrajkačkog odbora Milan Vujičić.

"Rukovodstvo fabrike od nas traži da počnemo da radimo i da dva putnička vagona isporučimo Železnicama Srbije, da bi za 15 dana dobili uplatu od po 30.000 dinara. Taj uslov je za nas neprihvatljiv, mi tražimo da dobijemo ono što smo ranije zaradili, a ne da radimo kako bi nam poslodavac još više dugovao", rekao je Vujičić agenciji Beta.

On kaže da je u fabrici 11 teretnih vagona koji su bili urađeni za potrebe ranijeg vlasnika, slovačke kompanije ŽOS, koji bi mogli da budu isporučeni železari u Smederevu.

"Predlog Ministarstva privrede je da dva putnička vagona, čija je izrada 95 odsto završena, uradimo za potrebe Železnica Srbije. Na to ne pristajemo dok ne dobijemo bar deo neisplaćenih zarada", rekao je Vujičić.

Fabriku Gošu je aprila ove godine ŽOS prodao kiparskoj firmi Lisnart, čiji predstavnici nisu bili ni na jednom sastanku sa radnicima. ;

Zaposleni u Goši su počeli štrajk krajem marta jer im se duguje tridesetak plata, svakom po oko 700.000 dinara, pa je država izdvojila 250.000 evra za isplatu po 60.000 dinara i uplatila zdravstveno osiguranje do kraja septembra.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Naslovnom stranom novog nedeljnika NIN nismo želeli da povredimo osećanja žrtava holokausta, već da privučemo pažnju i da prikažemo kakav je odnos države prema investitorima a kakav prema radnicima, i kakav je položaj radnika u Srbiji danas - Fijat je poslužio kao odličan primer, izjavila je novinarka nedeljnika NIN Petrica Đaković.

Na naslovnoj strani novog broja NIN-a prikazana je kapija Aušvica sa natpisom na nemačkom "Rad oslobađa" i naslovom "Radni logor Srbija". Ta naslovna strana je naišla na brojne osude - Srpske napredne stranke, poverenice za zaštitu ravnopravnosti, šefova poslaničkih grupa u Skupštini Srbije...

"Zaista nam je jedina namera bila da privučemo pažnju, da govorimo o temi koja je bitna za državu. FIAT je poslužio kao dobar primer te 10-godišnje politike subvencionisanja, i odnosa države prema investitorima i radnicima, a s druge strane želeli smo da ukažemo na položaj radnika u Srbiji", rekla je Đaković u Danu uživo na N1.

Ona je dodala da ta naslovna strana "jeste provokativna i jaka, i možda 'na ivici'", ali da im namera nije bila da povredi bilo koga".

"NIN je pisao o položaju radnika desetine puta, ali je očigledno bilo potrebno da napravite ovakvu naslovnu da biste dobili reakciju", rekla je Đaković.

Novinarka NIN-a rekla je da je još od dolaska Fijata 2008. godine situacija problematična.

"Ugovor se krio od javnosti od početka, a kada je objavljen, veći deo ugovora je i dalje ostao nepoznanica. I ako ga krijete to mora da znači da nešto nije u redu", ocenila je Đaković. Dodala je da je očigledno da je Fijat dobio velike subvencije. "I ne samo što je dobio subvencije, nego je oslobođen od svih poreza", rekla je novinarka NIN-a.

Đaković smatra da priča o odlasku Fijata nije nova, da ona provejava već tri godine.

"I teško da možemo da znamo šta će biti konačna odluka Fijata, ali sigurno je da štrajk u toj fabrici nije presudan za njihov odlazak, on može da bude samo jedan od izgovora...Ne znam da li će kompanija imati poslovni interes da ostane u Srbiji kada istekne ugovor o subvencijama ako im Srbija ne ponudi nešto novo", kaže Đaković.

Dodaje da iako je povećanje zarada radnika Fijata jedan od zahteva, on nije najbitniji.

"Jedan od zahteva je reorganizacija rada, jer oni tvrde da su preopterećeni poslom...Ja se zaoista nadam da će pregovori proteći dobro i da će se postići neki dogovor...Teško je reći koji su motivi i namera Fijata, ali mislim da je odluka o tome da li će otići doneta i pre nego što se štrajk i desio", rekla je Đaković.

Ona kaže da je, iako je država Srbija vlasnik trećine fabrike FIAT Krajsler automobili, nedopustivo da se "stavila na stranu poslodavca, a ne radnika". "Država je u početku ćutala i nije reagovala, a onda kada je odreagovala, ona je uradila pogrešne stvari. Ne možete da pozivate radnike da zamrznu štrajk, a da istovremeno ne pozovete vlasnike Fijata i kažete im da moraju da pregovfaraju", rekla je Đaković.

Buđenje sindikalnog duha?
Na pitanje da li se u Srbiji budi "sindikalni duh", s obzirom da štrajk u Fijatu nije jedini, Đaković je rekla da to zavisi od toga kako će se pregovori u Fijatu završiti.

"Zavisi od toga kako će se završiti pregovori u Fijatu...Radnici Gorenja su se već dogovorili...Goša je problem koji traje mesecima i ne možete očekivati da radnici Goše reše problem teškog položaja radnika...Za početak treba da se izbore za prava koja imaju po zakonu a onda i da traže veća", rekla je Đaković.

Ona kaže da je jedan od problema država i njen odnos prema radnicima, a da s druge strane, postoji i taj problem visoke stope nezaposlenosti.

"Kada pogledate neki manji grad, bolje je da neki ljudi primaju i 20 hiljada dinara nego da ne primaju nista...Problem je to što se trenutno reklamiramo kao zemlja jeftine radne snage koju onda poslodavci eksploatišu, i to vas eksploatišu za vaš novac, koji dobijaju iz budžeta...Ako nemate alternativu, onda ćete trpeti i raditi za male pare", rekla je Đaković.

Ona je ocenila da je povećanje plate u kompaniji Lir od pet posto "kupovina mira".

"Verujem da je reč o kupovini mira. Neko je odlučio da deluje preventivno. Radi se isto o kompaniji koja je dobila državne subvencije, a moguće da među radnicima tinja neko nezadovoljstvo... Da li je dovoljno pet posto, naravno da nije", rekla je Đaković.

Ona kaže i da "statistika pokazuje da zarada nije ključna stvar, ona to nigde nije pa ni kod nas". "Verujem da je od zarada, koliko god mizerna bile, važnije da imate neko dostojanstvo, da radite u uslovima koji treba da postoje za svakog radnika", rekla je.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Još se ne nazire rešenje za štrajkove u fabrikama u kojima je trenutno 3.000 radnika u obustavi rada. Dok radnici Fijata poručuju da država šalje štrajkačkom odboru poruke samo putem medija, a ništa ne rešava, radnici u Fabrici šinskih vozila Goša najavili su radikalizaciju.

Ni više od 110 dana štrajka, radnicima Goše iz Smederevske Palanke nije pomoglo da ostvare svoje osnovno pravo - pravo da budu plaćeni za posao koji su uradili. Nakon jednokratne pomoći države, plata je za njih i dalje pojam, kaže predsednik Štrajkačkog odbora Milan Vujičić koji najavljuje radikalizaciju protesta.

“Ja ću sa još nekoliko kolega od sutra da krenem u štrajk glađu, a moje kolege će od utorka da krenu sa blokadom pružnog prelaza u trajanju od 7 do 12. Pa, ako ni to ne urodi plodom, onda će i da blokiraju saobraćaj od sedam do tri svakog dana. Mi samo tražimo plate koje smo zaradili, a koje nam je neko uzeo”, poručio je Vujičić.

Dok se jedni bore za egzistenciju, drugi traže bolje uslove. Štrajk 2.000 radnika u Fijatu počeo je 27. juna, sa zahtevima da se poveća iznos bruto osnovice zarade sa 38.000 na 50.000 dinara.

Umesto poziva na pregovore sa predstavnicima Fijata ili barem manjinskog vlasnika Vlade Srbije, već dva dana pregovori se vrše putem medija, ukazuje predsednik Štrajkačkog odbora u Fijatu Zoran Marković.

“Važno je napomenuti da interna pravila jedne kompanije ne treba da budu iznad Zakona Srbije, a ne poštuje se ni Kolektivni Ugovor gde u članu 82. stoji: 'Štrajkački odbor i Poslodavac dužni su da, od dana najave štrajka i za vreme štrajka, pokušaju da sporazumno reše nastali spor'”, podseća on.

Da Vlada ipak čini sve da pomogne radnicima, poručio je ministar privrede Goran Knežević. On je za Večernje novosti izjavio da su predstavnici Štrajkačkog odbora Fijata vratili sve što im je dato kao opcija, i izrazio bojazan da bi kompanija Fijat Krajsler automobili mogla da izmesti mašine u neku drugu državu.

Usput je pozvao radnike da prekinu štrajk i stupe u pregovore sa poslodavcem.

Novinar lista “Danas” Aleksandar Milošević smatra da je priča o odlasku Fijata za sada samo spekulacija i da od države zavisi da li će otići ili ostati, a ne od radnika.

“Ako Fijat bude otišao iz Srbije, to sigurno neće biti zbog toga što radnici Fijata štrajkuju, već će biti zbog toga što subvencije Fijatu ističu. Vlada Srbije Fijatu daje subvencije koje daleko nadmašuju ukupan iznos plata koje Fijat isplaćuje, tako da mi treba da znamo da sve ove godine, devet godina, sve vreme Vlada Srbije plaća te radnike tako da je Fijat, što se radnika u Srbiji tiče, vrlo zadovoljan”, ističe on.

Milošević tvrdi da i ukoliko se radnicima poveća plata za traženih 18 odsto, Srbija je i dalje najjeftinija destinacija za Fijat u Evropi.

Paraleno sa ovim štrajkovima i radnici u fabrici Gorenje, po prvi put, izrazili su svoje nezadovoljstvo uslovima rada. Iako su oni sa rukovodstvom pregovarali, nisu uspeli da se dogovore oko budućih uslova rada.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Sindikat Sloga danas je od premijerke Srbije Ane Brnabić zatražio da obelodani ugovor Vlade Srbije i italijanskog Fijata o fabrici automobila u Kragujevcu, kako bi se otklonile sumnje da se Fijat sprema da napusti Srbiju zbog isteka tog ugovora.

U saopštenju Sloge je nevedeno da je štrajk radnika u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA) "posledica očigledno lošeg i po radnike i državu štetnog ugovora koji je i dalje državna tajna, budući da Srbija italijanskom automobilskom gigantu godinama izdvaja subvencije, oslobađa ga brojnih poreza i daje mu jeftinu radnu snagu".

"To što premijerka apeluje na prekid štrajka kako bi se selo za pregovarački sto, uz konstataciju da su 'Srbija, Fijat i sami radnici mnogo izgubili i da više nema ni minuta za gubljenje', pomalo liči na nameru da se sva krivica mogućeg odlaska Fijata iz Srbije prebaci na radnike zbog štrajka", ističe Sloga.

Ocenjeno je da je "tačno da nema više vremena za gubljenje, ali za vreme koje radnici provode u slabo plaćenom radu i životu koji na sve liči, samo ne na život koji bi bio pristojan i dostojan čoveka, zbog čega su upravo radnici Fijata započeli štrajk".

"Opravdano se bojimo da premijerka ne razume svoj položaj, niti shvata situaciju radnika Fijata koji samo traže početak ispunjenja obećanja o boljem životu koji je obećao njen predhodnik, a koji je odlaskom sa tog mesta upravio nju postavio na funkciju premijera sa vrućim kestenom koji sada očigledno ne može da drži u ruci", ukazao je sindikat Sloga.

Štrajk radnika fabrike FCA počeo je 27. juna a zahtevi su povećanje zarada, zapošljavanje novi radnika ili drugačija organizaciju posla.

Predstavnici Vlade Srbije i Fijat grupe potpisali su septembra 2008. godine ugovor o zajedničkom ulaganju u kragujevačku fariku Zastava automobile, vredan oko 950 miliona evra.

Srbija se, pored direktnih ulaganja u fabriku, obavezala da Fijatu omogući dodatne podsticaje u roku od 10 godina, znatno poresko oslobođenje, obezbeđivanje infrastrukture i besplatno zemljište za proširenje kapaciteta, oslobađanje od lokalnih poreza i taksi.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Radnici fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke opet su obustavili proizvodnju, jer nisu dobili obećanu isplatu od po 30.000 dinara, potvrđeno je za N1.

Po potpisanom sporazumu s poslovodstvom, poslednji rok za tu isplatu bio je 25. maj, pa je sidnikat fabrike šinskih vozila odlučio da "odmrzne" štrajk.

Zaposleni u Goši su bili u štrajku od početka marta do sredine maja zbog neisplaćenih zarada, nepovezanog radnog staža i neoverenih zdravstvenih knjižica.

"U štrajku smo zato što nam rukovodstvo nije isplatilo po 30.000 dinara kako smo se dogovorili. Ne očekujemo ni od koga ništa, jer nisu ispoštovali prvu stavku koju je trbalo da ispoštuju. Taj gospodin iz ŽOC-a koji je dolazio, Zoran Terzić, on je obećavao kule i gradove, međutim od toga nema ništa izgleda. Tako da smo nastavili generalni štrajk, pa ćemo od ponedeljka da vidimo šta ćemo i kako ćemo. Imali su rok da nam isplate po 30.000 dinara, to nisu uradili i mi smo krenuli ponovo u generalni štrajk", kaže za N1 predsednik Štrajkačkog odbora Milan Vujčić.

Ostali zahtevi radnika su isplata zaostalih zarada u 16 rata, da redovne plate budu isplaćivane mesec za mesec, kao i da im bude povezan radni staži i uplaćivani doprinosi za penzijsko i zdravstveno osigiranje.

Poslodavac radnicima Goše duguje u proseku po 600.000 dinara, a tri godine im nisu uplaćivani doprinosi i nemaju overene zdravstvene knjižice.

Bivši vlasnik Goše, slovački Žos Trnava, prodao je krajem marta fabriku kiparskoj kompaniji Lisnart za 4,2 miliona evra, ali, kako navode Novosti, radnici veruju da je reč o "poslovnoj akrobaciji" i da je fabrika u vlasništu istih ljudi.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U subotu, 13. maja na Ribljoj čardi Jelena (bivši PIK) održana je 1. Pasuljijada – Sombor 2017 u organizaciji Sindikata Sloga Opšta bolnica „Dr Radivoj Simonović“ i Sindikalne organizacije Osnovnog suda u Somboru.

Po oceni žirija najbolji pasulj skuvao je Nezavisni sindikat policije SG Sombor, drugo mesto osvojila je ekipa „Bunjevačkog kola“ dok je treće mesto osvojila ekipa Osnovnog suda.

Pored takmičenja u kuvanju pasulja održane su sportske aktivnosti, kao i igre bez granica.

Objavljeno u Somborske vesti

U Somboru će u subotu 13. maja, na Ribljoj čardi Jelena (bivši PIK), biti održana 1. Pasuljijada „Sombor 2017“ u organizaciji Sindikata Sloga Opšta bolnica „Dr Radivoj Simonović“ Sombor i Sindikalne organizacije Osnovnog suda u Somboru.

Okupljanje učesnika je do 10:00 časova, a paljenje vatre i početak takmičenja u kuvanju pasulja predviđeno je za 12:00 časova, nakon koktela dobrodošlice i svečanog otvaranja. Programom manifestacije predviđene su i sportske aktivnosti, kao i igre bez granica uz bogat zabavni program.

Pozivano sve zainteresovane da nam se pridruže i provedu jedan prolećni dan u lepom druženju. Osobe za kontakt: Snežana Kovačić (069/756 875) i Željko Dimović (069/554 0370).

Objavljeno u Somborske vesti

Udruženi sindikati Srbije "Sloga" smatraju da bi samo povećanje minimalne cene rada od najmanje 50 odsto, uz istovremenu pojačanu kontrolu države u privatnom sektoru, dovelo i do realnog podizanja plata i penzija za javni sektor.

Slažemo se sa kolegama iz sindikata koji učestvuju u radu Socijalno - ekonomskog saveta da su plate i penzije u Srbiji najniže u regionu, ali ne i sa tim da će na sednici tog tela zatražiti povećanje od pet do sedam odsto, šta je najavio Zoran Stojiljković, predsednik UGS "Nezavisnost", piše u saopštenju.

Mi ne znamo kojom metodologijom je kolega Stoiljković došao do tih procenata, ali znamo da je taj predlog toliko bedan i služi jedino nastavku populizma odlazećeg premijera da će se plate i penzije uskoro još jednom i po ko zna koji put do sada značajno povećati, navode iz Sloge.

Samo povećanjem minimalne cene rada od minimum 50 odsto, uz istovremeno pojačanu kontrolu države, posebno poslodavaca koji radnike privatnog sektora upošljavaju na crno, ne prijavljuju pun iznos zarada, isplaćuju ih na ruke, dovodi do realnog punjenja budžeta i samim tim i do većih plata i penzija za javni sektor, smatraju u tom sindikatu.

Povećanje koje predlažu sindikati, uvijeno u jednocifrene procente od nekoliko stotina dinara, ili možda jednu do dve hiljade, za Slogu je neprihvatljivo.

Posebno što taj predlog ide iz redova sindikata koji stalno ističu da se u Srbiji "loše živi i da je situacija očajna", pa nam nije jasno da li oni i njihovi lideri brane položaj radnika ili nastavljaju sa prikrivenom podrškom aktuelnoj vlasti i poslodavcima, ukazala je Sloga.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 28 april 2017 00:00

Protest sindikata 1. maja u podne

Tačno u podne 1. maja članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost izaći će na Trg Nikole Pašića i zatražiti od države da omogući radnicima u Srbiji da konačno žive bolje - prvi put posle nekoliko godina.

- Veće plate i dostojanstven rad - kaže Ljubisav Orbović, predsednik Samostalnog sindikata Srbije, to je ono što će zajedničkim snagama zatražiti od države, odnosno od Vlade kada u ponedeljak prošetaju do zgrade u Nemanjinoj 11.

Osim toga, sindikati će od države tražiti i potpsivanje kolektivnih ugovora, povećanje minimalne zarade, kao i izmenu zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

- Prvog maja je državni praznik i nigde u Evropi radnici ne rade tog dana, a kod nas će kolege koje rade u trgovinama raditi - napominje Orbović.

Orbović je na obeležavanju 114 godina od osnivanja sindikata u Srbiji podsetio kako su radnici u teškom položaju, kako primaju male plate, rade za najmanji minimalac u Evropi, te kako su prinuđeni da rade i po dva posla i da se zapošljavaju preko agencija.

U zajedničkom prvomajskom proglasu, koji su juče delili i na Ttgu Nikole Pašića građanima, sindikati traže "veće plate za dostojanstven život", jer je to "jedini put koji vodi bržem ekonomskom rastu", ali i više radnih mesta za mlade, ali i priliku da "časno i dostojanstveno" stare uz penzije.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Dok premijer Srbije Aleksandar Vučić najavljuje da će do kraja godine biti povećane ne samo plate u javnom sektoru i penzije već i minimalne zarade u realnom sektoru, poslodavci i stručna javnost tvrde da ne postoje uslovi za tako nešto.

 

Sindikati pak kažu da je povećanje zarada u privatnom sektoru ne stvar dobre volje već nužnost, ali sumnjaju da će do toga zaista i doći, a tvrde da objektivno neće biti ni povećanja zarada u javnom sektoru već eventualno samo vraćanja na nivo od pre smanjenja.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije kaže za Danas da nivo najnižih plata zavisi od utvrđivanja minimalne cene rada.

- To je segment koji važi kako za realni tako i za javni sektor i određuje ga Socijalno - ekonomski savet. Mi smo svojevremeno imali povećanje minimalne cene rada, a da li će se stvoriti uslovi za to i u ovoj godini zavisi od više faktora. O tome se odlučuje zaključno sa septembrom. Prvenstveno će zavisiti od toga kakav će biti rast BDP-a i inflacije te će nivo minimalnih zarada morati biti usklađen sa tim segmentom. Za sad nema realne osnove za povećanje zarada u privatnom sektoru jer je preduslov za to smanjivanje obima parafiskalnih nameta i dažbina kojima su poslodavci opterećeni. Dosad do toga nije došlo samim tim veoma je teško govoriti o mogućnosti povećanja zarada u takozvanom realnom sektoru - objašnjava naš sagovornik.

Nikola Pavičić, počasni predsednik kompanije Sintelon, takođe tvrdi da ne postoji ekonomska osnova za povećanje plata u realnom sektoru, a da ne bi bilo dobro ni da se zarade povećaju u javnom sektoru.

- Činjenica je da je došlo do rasta BDP-a u Srbiji, ali to još nije dovoljno. Naime taj rast je još uvek manji od visine kamata koje moramo da plaćamo za kredite koje koristimo tako da nema osnove za povećanje plata. Kada je reč o realnom sektoru tu država ne bi trebalo da se meša i nivo plata tu zavisi od tržišnih uslova, produktivnosti i održivog stanja u konkretnom sektoru. Bilo bi veoma loše da se država tu meša i određuje visinu plata. Loše je i to što bi u slučaju povećanja plata u realnom sektoru došlo i do zahteva da se zarade povećaju i u javnom a ne postoje ekonomski parametri na osnovu kojih bi to danas moglo da se primeni u Srbiji - smatra Pavičić.

Istovetnog mišljenja je i ekonomista Ljubomir Madžar.

- Istina je da je došlo do rasta BDP-a u Srbiji. Međutim to nije dovelo do značajnijeg smanjenja javnog duga te smatram da je Fiskalni savet apsolutno u pravu što se protivi povećanju plata. To bi definitivno ugrozilo plan finansijske konsolidacije i u datom trenutku ne bi trebalo da se poseže za takvim merama. Ni u realnom sektoru ne vidim da su se stekli uslovi za povećanje zarada. Jednom rečju suviše je Srbija u datom trenutku siromašna da bi mogla da povećava plate - smatra Madžar.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, konstatuje da su radnici u Srbiji već oguglali kada je reč o premijerovim obećanjima da će se povećati plate.

- Kada premijer kaže da će to uslediti do kraja godine radnici se uz sarkastičan osmeh pitaju, da, ali koje? Takođe čak i da Vučić svoje obećanje ispuni, besmisleno je govoriti o povećanju plata i penzija jer bi u tom slučaju reč bila samo o vraćanju tih primanja na nivo koji je približan onome kada su smanjene - ističe Ranka Savić.

Ona dodaje da kada je reč o realnom sektoru, postoji osnova za povećanje plata.

- Radnici u Srbiji su toliko nisko plaćeni da bi bilo sasvim normalno da se podignu plate i u javnom i u privatnom sektoru. Tu nema spora. Međutim veliko je pitanje da li će do toga zaista i doći. Privatni poslodavci u Srbiji, a kako pokazuju dostupni podaci, jesu povećali svoju produktivnost i profite, međutim jedini mehanizam kojim država može da utiče na taj sektor je povećanje minimalne zarade. S obzirom da je do njenog povećanja došlo skoro ne verujem da će doći i do još jednog u ovoj godini. Država ništa nije učinila da olakša poslodavcima i oslobodi ih brojnih parafiskalnih nameta tako da ni to ne uliva optimizam da će zarade u realnom sektoru biti povećane - navodi naša sagovornica.

Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga", takođe tvrdi da se u konkretnom slučaju radi o zameni teza.

- Nije pravilno govoriti o povećanju plata u javnom sektoru već o njihovom vraćanju na prethodni nivo. Kada Vučić suspenduje odluku o smanjenju plata i penzija tek nakon toga se može govoriti o njihovom realnom povećanju. U suprotnom to je potpuna besmislica. Plate u Srbiji su veoma niske i naravno da ih treba povećati. Međutim, premijer Vučić demagoški stalno najavljuje povećanje plata ali do toga nikako da dođe. Što se tiče realnog sektora tu plate zavise od poslovanja tih preduzeća. Vlada Srbije umesto da ukine parafiskalne namete malim i srednjim preduzećima i tako stimuliše poslodavce da daju veće zarade na tom planu nije uradila ništa. Takođe ne verujem ni da će poslodavci ali ni međunarodne finansijske organizacije podržati Vučićevu ideju o povećanju plata zaposlenima u realnom sektoru. Time bi direktno bio smanjen profit mnogih stranih kompanija, a praksa je pokazala da Vučić daleko više brine o interesima poslodavaca nego radnika, pa ne verujem da će rizikovati sukob sa krupnim kapitalom. Stoga, iako bi povećanje plata u Srbiji i u javnom i u realnom sektoru mogla da bude ocenjena kao nasušna potreba, ne verujem da će do toga i doći. Pre sam mišljenja da ovakvim izjavama Vučić želi da dobije kratkoročne i jeftine političke poene u javnosti - zaključuje Veselinović.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Umesto vrlo lošeg pristupa oporavku ekonomije u Evropi koja podrazumeva "stezanja kaiša" odlučili smo da krenemo u kampanju kojom ćemo promovisati novu alternativnu ekonomsku politiku koja se zasniva na povećanju investicija i podizanju plata radnicima.

To ističe u razgovoru za Danas generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata Luka Vinsentini, koji je juče bio gost međunarodne konferencije na temu jačanja socijalnog dijaloga koju su zajednički organizovali Evropski sindikalni institut i Savez samostalnih sindikata Srbije u hotelu Moskva.

Šta konkretno podrazumeva alternativna ekonomska politika o kojoj govorite?

- U poslednjih deset godina je došlo do neverovatnog pada investicija u EU, i pre, a naročito posle krize. Privatne investicije više nisu dovoljne, pogotovo što one trenutno stagniraju, čak i više nego one u javnom sektoru. Zato je vrlo važno da vlade država članica počnu da više investiraju.

Ima li dovoljno novca za to?

- To je problem, svi misle da nema dovoljno novca u budžetima, delom je istina, ali je istina i da države članice mogu da izađu na tržište, takođe. Pogledajte primer SAD, tamo je FED izašao na tržište i u poslednjih pet godina je uloženo sedam hiljada milijardi dolara, što je dovelo do neverovatnih rezultata u oporavku ekonomije ove zemlje. To je tačno ono što je potrebno i Evropi. Da bismo oporavili ekonomiju u Evropi moramo da povećamo zarade. Osim toga, moramo da smanjimo razliku koja postoji u platama onih u Istočnoj Evropi od onih u Zapadnoj Evropi. Imamo situaciju da se u nekim istočnoevropskim zemljama radi za svega 1,1 ili 1,3 evra po satu, u zapadnim je to znatno više. Čak i kada kompanije sa Zapada kupuju one na Istoku primenjuju iste te zarade koje već postoje. To je neprihvatljivo, pogotovo jer je produktivnost onih koji rade u istočnoevropskim zemljama podjednaka onim koji rade u zapadnoevropskim.

Kako to rešiti?

- Tako što će vlast u tim zemljama pomoći. Mi govorimo vladama u zemljama u kojima su niske zarade da pomognu socijalnim partnerima, da postave zakonski okvir, da se uvede kolektivno pregovaranje.

Koja bi država mogla da bude primer ostalima?

- Ima različitih primera i različitih sistema, ali najbolji primeri su skandinavske zemlje, Švedska, na primer. Tamo kolektivno pregovaranje igra veoma značajnu ulogu, između 85 i 90 odsto radnika su u sindikatima i sindikati rešavaju sve, obezbeđuju benefite za nezaposlene, porodice. Tako visok procenat članstva u sindikatima pruža im mogućnost da učestvuju u pregovaranju i da imaju značajnu ulogu u donošenju odluka koje su važne za sve radnike. Međutim, sistemi ne mogu da se prosto kopiraju na neke druge države. Neophodno je da svaka država postavi svoj zakonski okvir u kom će vlast prepoznati koliko koja organizacija ima predstavnika i na koji način i u kom pravcu može da se pregovara.

Rekli ste da se nadate da će Srbija biti sledeća zemlja koja će ući u EU. Ali mi imamo dosta problema, gotovo da ne postoji socijalni dijalog. Vlast uvek i u svemu ima poslednju reč, delom su za to krivi i sindikati koji se ne bune mnogo i koji su prilično razjedinjeni.

- Ne možete naterati socijalne partnere da se udruže. Ako postoje razlike među njima onda te razlike treba poštovati. Ali vlast mora da ima volju da postavi pravila i obezbedi uslove za normalan socijalni dijalog. Ako socijalni dijalog postoji samo formalno, onda ne možemo da računamo na neka velika dostignuća, to je onda veliki problem za proces evropskih integracija. Upravo smo zbog toga u Srbiji, da sa vašim premijerom pričamo o tome, da mu kažemo da želimo da Srbija bude deo EU, da ćemo pružiti podršku, ali da država mora da se postara da socijalni dijalog zaista funkcioniše.

Kako će u EU znati da li socijalni dijalog u Srbiji zaista funkcioniše?

- Uz pomoć nas, mi smo socijalni partneri, nas pitaju za mišljenje, mi obaveštavamo Evropsku komisiju. Uostalom, zbog toga smo i danas ovde. Da čujemo i vidimo šta je realnost ovde.

Realnost je da problema ima mnogo, i to većih od nepostojanja dijaloga. Poslednji primer je Goša, fabrika u kojoj radnici četiri godine rade bez doprinosa i zdravstvenog osiguranja, bez plata mesecima. Ministar rada Aleksandar Vulin kaže da država ne može da rešava probleme privatnih poslodavaca.

- Ali država je zadužena da kontroliše da li se pravila i zakoni poštuju. Plate i doprinosi moraju da se plaćaju. Ako inspekcija rada i pravosuđe ne mogu da sankcionišu kompanije koje se ovako ponašaju onda znate šta - zaboravite na EU. Jer to su osnovni elementi, i ako se to ne poštuje, ako inspekcije nemaju kapacitete da kontrolišu da li kompanije plaćaju zarade ili ne, nema dalje o čemu da se priča.

Šta bi se desilo sa poslodavcem u EU da na plati zarade i doprinose radniku?

- Ako inspekcija utvrdi da niste radili po zakonu, morate da uplatite to što dugujete, a plaćate i određenu novčanu kaznu. Ako ne platite kaznu, onda idete u zatvor. Sve je jasno.

Koliko će Srbiji biti potrebno vremena da dođe do toga?

- To nije pitanje vremena, ni novca, već volje. Imate policiju, imate pravosuđe, problem je napraviti sistem koji će da funkcioniše. Činjenica je da je pravosuđe najkritičniji sektor trenutno u pregovaračkom postupku za Srbiju, radnička prava su samo deo te mnogo veće slike.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
sreda, 22 mart 2017 00:00

U Srbiji ima 20.000 sindikata

Kada je reč o socijalnom dijalogu u Srbiji u kome učestvuju sindikati, poslodavci i država možemo konstatovati da se taj proces na žalost nije pokrenuo u pravom smeru od svog starta.

 

Najveća prepreka za njegovu uspešnu realizaciju je aktuelni Zakon o radu koji u mnogim segmentima krši i umanjuje radnička prava - istakao je LJubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije na jučerašnjem skupu Forum socijalni dijalog "Tripartizam u senci države" u organizaciji Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" i Fondacije "Fridrih Ebert" u Srbiji.

Orbović je rekao da odredbe Zakona o radu onemogućavaju valjanu komunikaciju sindikata sa poslodavcima u segmentu potpisivanja kolektivnih ugovora.

- Sa jedne strane, uspeli smo da potpišemo 14 kolektivnih ugovora u oblastima u kojima se država pojavljuje kao partner za ostvarivanje tog procesa. Tamo pak gde su nam partneri poslodavci, nema nikakvog napretka, odnosno potpisivanje kolektivnog ugovora predstavlja veliki problem. Čak i ako se neki načelni dogovor postigne, nakon toga ga poništava poslodavačka organizacija. To predstavlja veliki problem naročito što su poslodavci ti u Srbiji koji imaju problem sa reprezentativnošću, odnosno mnoga preduzeća sa kojima sindikati žele da potpišu kolektivne ugovore nisu članovi reprezentativne poslodavačke organizacije - rekao je Orbović.

On se zapitao i kome je u interesu da i dalje usitnjava sindikalnu scenu u Srbiji koja je predstavljena sa 20.000 sindikata, a da niko više sem onih sindikalnih centrala koje su zastupljene u Socijalno-ekonomskom savetu ne može da dokaže svoju reprezentativnost, odnosno nema potrebnih 70.000 članova.

Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", naglasio je da socijalni dijalog koji se vodi u Srbiji u svom dosadašnjem toku nije zaslužio ni najnižu prolaznu ocenu, to jest dvojku.

Tanja Mišćević, šefica Pregovaračkog tima Srbije za pregovore sa Evropskom unijom, istakla je da bi sindikalci i poslodavci pregovarački proces za ulazak Srbije u EU trebalo da iskoriste na najbolji način za ostvarivanje socijalno-ekonomskih prava i interesa.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije rekao je da je ta poslodavačka organizacija voljna da potpiše sve kolektivne ugovore u svim granama u kojima su sindikati za to zainteresovani.

- U tom procesu bi trebalo ići "odozdo na gore". Naime, neke grane u sindikalnom načinu organizovanja su "glomazne" i zastupaju suviše široku oblast. Na primer, grana Hemija i nemetali obuhvata sve od bazne industrije, kamenoloma i minerala do obuće i medicinskih instrumenata. Poslodavcima bi bilo lakše da obezbede većinsku saglasnost u pregovorima sa sindikatima koji su organizovani samo u svojoj oblasti privredne delatnosti - naglasio je Atanacković.

Dušan Semolič, predsednik Saveza slobodnih sindikata Slovenije, istakao je da socijalni dijalog u Sloveniji nije "ni malo romantičan proces" i da on ima svoje uspone i padove.

- Uvek insistiramo na socijalnom dijalogu a ako on ne daje rezultate primenjujemo druge mere poput protesta. Moglo bi se reći da bi položaj zaposlenih u Sloveniji bio još lošiji da nema socijalnog dijaloga. Takođe zadovoljni smo jer smo uspeli da se izborimo za onakav penzioni sistem koji je u interesu zaposlenih, a ne po volji međunarodnih finansijskih organizacija - rekao je Semolič.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Država ne može uspešno da posluje ako su radnici nezadovoljni, ako neko gladuje, znači samo država ima uspeh, a šta je to država, ja kažem država smo svi mi.

Ako je normalno stanje da poslodavac treba da bude zadovoljan, da zarađuje i ima prihode, ako istovremeno i država treba da bude zadovoljna, da uzima porez, sasvim je logično da moraju da budu zadovoljni I oni koji rade da bi se sve to ostvarilo. Drugim rečima, radnici moraju takođe da budu zadovoljni svojim zaradama i uslovima u kojima rade - kaže Miroslav Joksimović, predsednik Sindikata Telekoma “Srbija" u razgovoru za emisiju "Centrifuga" koju možete pogledati na sajtu Danasa.

* Kakav je položaj radnika u Srbiji u kakvoj danas živimo?

- U čitavoj Evropi radništvo je u defanzivi, a pošto smo mi država koja nije razvijena kao većina evropskih zemalja, kod nas se to oseća još više. Multinacionalne kompanije su uspele da se u ovom trenutku nametnu i suzbiju sindikate, odnosno da im praktično obesmisle ulogu. Zbog svega toga radnici sve više gube svoja prava i žive lošije.

* Kolika je odgovornost samih sindikata za stanje o kojem govorite?

Odgovornost sindikata jeste velika. Pre svega ključna je nesloga sindikalnih organizacija koja definitivno postoji, Naime, reč je o nemogućnost da usaglasimo interese i stavove, što pak ne bi predstavljao nikakav problem da postoji dobra volja Naravno država, i naša ali i sve druge, radi na takav način da zavade sindikate i tako maksimalno oslabi sindikalne organizacije. Nešto sa čime mora da se računa u narednih desetak godina je to da će se oko 53 odsto, pretežno proizvodnih radnika u Evropi suočiti sa gubitkom posla zbog automatizacije procesa proizvodnje.

* Da li su radnici svesni realne situacije i vremena koje dolazi?

- Radnici nisu svesni realne situacije u kojoj se nalaze iako vide da postaju sve obespravljenija i jeftinija radna snaga na tržištu rada. Vidite, mi imamo i Zakon o radu koji je donet na "mala vrata" , po hitnom postupku. Slušali smo objašnjenja da je to odličan zakon za strane investitore. Ja se slažem da je za njih odličan jer im omogućava da imaju jeftinu radnu snagu jer što manje plaćaju zaposlene, to više prihoda i dobiti izvlače. Ja naravno nisam protiv dolaska stranih investitora ali mora se napraviti balans, radnici ne smeju da rade za džabe. Apsolutno je neprihvatljivo da neko radi osam ili deset sati a da plata koju dobija ne može da mu omogući da živi od svog rada. Zakonom o radu je omogućeno, a posebno u privatnom sektoru, da poslodavci zaposlene mogu da tretiraju kako god hoće. Mi iz javnog sektora još i nekako balansiramo da ne bude sve na štetu radnika ali sve u svemu situacija je generalno loša.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Glavni odbor Sindikata srpske policije doneo je odluku o održavanju protesta u Novom Sadu, u ponedeljak 6. februara 2017. godine sa početkom u 11 sati i 55 minuta, u ulici Sutjeskoj broj 3.

Saopštenje prenosimo u celosti:

“Poštovane koleginice i kolege, vreme je svima nama da se probudimo iz ovog ružnog sna koji traje već dugo i u kojem nas:

Napadaju i povređuju za vreme vršenja službe;
Brutalno prebijaju naočigled članova porodice;
Omalovažavaju u javnosti i gaze naše dostojanstvo sve više i sve bezočnije;
Guraju nam prst u oko blagom kaznenom politikom, oslobađanjem napadača, okorelih kriminalaca;
Godinama već radimo u katastrofalno lošim uslovima, beznađe je sve veće, mladi i stručni nas sve više napustaju i odlaze! Ali sve ima svoje granice! Nećemo i ne smemo dalje da ćutimo! Vreme ja za akciju, vreme je da svima pokažemo nezadovoljstvo i neslaganje sa trenutnim stanjem u sudovima i tužilaštvima i njihovom odnosu prema policijskim službenicima!

Neka batinjanje kolege u Novom Sadu bude prvo pred kojim nismo ćutali!

Sindikati u policiji ne snose odgovornost za ovo stanje u kom se nalazimo, odgovornost je na državnim organima koji tolerišu takva postupanja sudova i tužilaštava. Ali smo itekako obavezni da preuzmemo sve što je u našoj moći da to nepravedno i neizdrživo stanje promenimo!

Pozivamo sve članove SSP i svih drugih sindikata da nam se pridruže. Pozivamo druge sindikate i starešinski kadar MUP da dođu i zajedno sa nama izraze neslaganje sa nekažnjenim prebijanjem policajaca i građana.

Pozivamo javnost, državne institucije, građane Novog Sada i sve ljude dobre volje da dođu i pruže podršku svojoj policiji!

Od pravosuđa ne tražimo ništa mimo zakona, naprotiv – samo primenu zakona u punoj meri! Tražimo da pokažu hrabrost i zaštite i nas i sebe, a time i čitavo drušvo!

Neka bude zakon! Neka bude surov! I neka bude za sve!”

Predsednik SSP Lazar Ranitović

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
utorak, 31 januar 2017 00:00

Protest policije u Novom Sadu 6. februara

Sindikat srpske policije saopštio je da je doneo odluku o održavanju protesta u Novom Sadu 6. februara ispred suda.

U saopštenju se navodi da nakon poslednjeg u nizu nemilog događaja, kada je u Novom Sadu, naočigled supruge, brutalno pretučen njihov kolega Boris Jevrosimov, Glavni odbor sindikata doneo je odluku da organizuje protestno okupljanje 6. februara sa početkom u 11,55 časova, u Novom Sadu ispred zgrade suda i tužilaštva.

“Cilj skupa jeste pokušaj zaustavljanja dalje kriminalizacije društva i zaustavljanje nekažnjenih napada na policajce. Ne želimo da i dalje budemo glineni golubovi. Želimo da slobodno šetamo ulicama i sa svojom decom i da njihovim licima vidimo bezbrižan osmeh a ne strah zbog posla kojim se tata ili mama bave”, ističe se u saopštenju.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Stotinak radnika "Severtransa" AD u četvrtak je protestovalo u krugu garaže ovog preduzeća, blokirajući izlaz iz firme. Razlog je što je sudski izvršitelj u pratnji policije došao sa kupcem, firmom "Masterbus" iz Rume, po njihov autobus koji je prodat po ceni od 2.500.000 dinara, iako je knjigovodstvena vrednost znatno veća.

Prodaja je izvršena na osnovu tužbe JP "Graditelj" iz Srbobrana, kojem "Severtrans" duguje oko 4.500.000, a ta ista firma "Severtransu" duguje 3.900.000 dinara. Zbog razlike od 600.000 dinara sud je prodao autobus, iako ovde smatraju da je dug mogao biti izmiren blokadom računa.

Radnici su svojim autobusima blokirali izlaz iz preduzeća, pa autobus zasad nije zaplenjen. Radnici tvrde da su voljni da sami prikupe novac i pomenu dug uplate JP "Graditelj". Zaposleni upućuju apel svim državnim institucijama, resornim ministarstvima, Vladi Srbije, kao i samom premijeru Aleksandru Vučiću, sa molbom da im se omoguće normalno funkcionisanje i nesmatan rad preduzeća, odnosno prevoza đaka, radnika i drugih putnika.

"Severtrans" je u postupku primene UPPR, čijom se primenom omogućava nesmetan rad preduzeća. Ovaj poznati prevoznik zapošljava 160 radnika i isto toliko porodica zavisi od ovog preduzeća, koje po svoj prilici neko želi namerno da uništi, vele ogorčeni radnici, iako je jedino preživelo posle neuspele privatizacije od pre 10 godina, čuvenog "kralja drumova" Mileta Jerkovića.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Somborske vesti

Tri reprezentativna sindikata u prosveti ocenila su da su plate u prosveti i sa povećanjem od šest odsto ispod republičkog proseka.

Oni su najavili da će pažljivo pripremati štrajk. Kako su naveli predsednici Sindikata obrazovanja Srbije, Sindikata radnika u prosveti Srbije i granskog sindikata "Nezavisnost", Valentina Ilić, Slobodan Brajković i Tomislav Živanović, prosečna plata u prosveti je 42.320, što je za 8,2 odsto niže od republičkog proseka, koji iznosi 45.767 dinara.
Sindikati su naveli i da je povećanjem minimalne cene rada plata zaposlenih u prosveti koji imaju treći i četvrti stepen školske spreme (domari, blagajnici, računovodstvo) sada ispod minimalca za 4 dinara jer iznosi 22.504. dinara.

Predstavnici sindikata zatražili su hitno povećanje koeficijenta za zaposlene sa trećim i četvrtim stepenom za 8,2 odsto i povećanje svih koeficijenata u četvrtom kvartalu ove godine.

Prosvetari su zatražili i isplatu novogodišnjih nagrada i hitno zaključivanje kolektivnih ugovora sa zaposlenima u visokom obrazovanju i predškolskim ustanovama.
Živanović je rekao da "polako sazrevaju uslovi za štrajk" i da sa povećanjem od šest odsto nije dostignut ni nominalni iznos plata pre smanjenja od 10 odsto 2014. godine, a da su plate i dalje pet do šest odsto niže od realne vrednosti plata od pre tri godine.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije zatražila je da se ispune odredbe potpisanog sporazuma kojim je završen štrajk prosvetara pre dve godine.

Jedna od odredbi se odnosi na uvođenje platnih razreda.

"Vlada je tokom našeg štrajka govorila da je obrazovanje na prvom mestu i želimo da se to sada nekako pokaže u praksi", rekla je predsednica USPRS Jasna Janković novinarima pred početak Svetosavskog protesta u organizaciji tog sindikata u Domu sindikata.

Ona je dodala da prosvetari očekuju od nadležnih ministarstava da se ispuni sporazum iz aprila 2015. godine kojim je okončan štrajk prosvetara, a ključno je uvođenje platnih razreda kojim bi se novac ravnopravno podelio.

"Sada imate situaciju da je doktor nauka koji je direktor škole manje plaćen od spremačice u EPS-u. To je ponižavajuće. Mislim da je trenutak da se država odredi da li joj je potrebno obrazovanje", naglasila je Jankovićeva i dodala da su zaposleni u prosveti najobrazovaniji ljudi u Srbiji, a imaju najniže plate.

"Nikako da nađemo zajednički jezik s vlastima, s predstavnicima ministarstva (prosveta). Svi se pozivaju na to da treba da nas primi premijer (Aleksandar Vučić) i da on odluči o tome šta će biti s našim povećanjem, ali uz mnoga obećanja, premijer nas nije primio od marta 2016. godine", rekla je Jankovićeva.

Ona je istakla da ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević govori da su predstavnici USPRS-a u pravu i navodi da ih razume, ali da on ne odlučuje o stvarima koje su "goruće" i da se "nekakav" razgovor bez rezultata odvija samo kada najave štrajk.

Sindikati su, dodaje, u prethodnom periodu radili na raspoređivanju tehnoloških viškova što je donelo uštede u sistemu, te su očekivali da će taj novac biti usmeren u poboljšanje materijalnog položaja prosvetara, a ne da bi se usmerilo u budžet.

Ukoliko se ne promeni odnos države i resornog ministarstva prema prosveti, ne reše stari i novi problemi, Jankovićeva kaže da će sledeći korak biti protesti, štrajkovi i izlazak na ulicu, ali da to ne zavisi od njih već od druge strane "da li će imati sluha za probleme u prosveti".

U izradi šest prosvetnih zakona,sindikati nisu učestvovali, kaže ona i dodaje da će im verovatno nacrt zakona biti dostupan 24 do 36 sati pre javne rasprave kada ne može ništa da se uradi.

"Takođe, boli da pratimo troškove Ministarstva prosvete. Mi smo kroz budžet shvatili da godišnje daju velike svote novca za izgubljene sudske procese... U 2016. godini dato je 215 miliona dinara za izgubljene sudske sporove", rekla je ona.

Predstavnica zaposlenih u predškolskim ustanovama Dragana Jelić rekla je da bi plate zaposlenima u predškolskim ustanovama trebalo da se isplaćuju iz republičkog budžeta, a da održavanje bude na lokalnim samoupravama.

"Tada ne bi bilo razlike u platama i po 10.000 dinara, ne bi se dešavalo da kasne i po četiri meseca", zaključila je ona.

Ona je rekla da su samo neki od problema sa kojima se zaposleni u Predškolskim ustanovama suočavaju - nepoštovanje normativa o broju dece u grupi, neopremljenost i neodržavanje objekata, neusaglašenost programa i cenovnika u visokoškolskim ustanovama za obrazovanje vaspitača, neujednačenost isplate plata prema koeficijentima za obračun zarada na osnovu stručne spreme itd.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Beograd -- Unija Sindikata prosvetnih radnika Srbije traži od Ministarstva prosvete da se nastave pregovori kako bi se poboljšao materijalni položaj prosvetnih radnika.

Predsednica Sindikata Jasna Janković kaže da su primanja prosvetnih radnika i nakon poslednjeg povećanja od šest odsto daleko ispod republičkog proseka.

"Ispod proseka smo 14 odsto, što je skandalozno i zato su nam potrebni pregovori i razgovori sa Ministarstvom", rekla je ona.

Jankovićeva je dodala da su profesori koji su najnovijim povećanjem od šest odsto dobili 2.400 dinara i dalje daleko ispod republičkog proseka.

"Imamo trećinu sistema koji je na minimalcu, do sada su to bile tetkice i domari, a sada će biti i administrativno osoblje, koje će, i bez obzira da li ide na bolovanje ili ne, imati uvek ista primanja", navela je Jankovićeva.

Prema njenim rečima, svi koji su na minimalcu neće dobiti povećanje od šest odsto, već će im se primanja korigovati kroz povećanje minimalne cene rada, koja je od 1. januara porasla sa 121 na 130 dinara.

"Tražimo da odnos plata bude 1:2:3. Jedan tetkice i domari, dva administrativni radnici sa četvrtim stepenom, i da oni imaju platu 45.000 a profesori, nastavnici, učitelji, vaspitači sa sedmim stepenom, od 68.000 do 70.000 dinara", rekla je Jankovićeva.

Jankovićeva je navela da je sada taj odnos jedan prema 1,8.

Prema njenim rečima, prosveta ima uštede na osnovu kojih ima prostora da se traži povećanje.

"Sporazum o izlasku iz štrajka garantovao je novogodišnje nagrade koje nisu isplaćivane u poslednje tri godine, ali i isplatu iz ušteda kojih je do sada bilo oko dva milijarde dinara. To znači da ima prostora za 15.000 dinara pomoći", rekla je ona.

Jankovićeva je dodala da će Unija, ukoliko dođe do socijalnog dijaloga, dati racionalna rešenja svih problema, a da će u suprotnom znati da sindikalno odgovori sa svim svojim potencijalom od 740 škola i više od 27.000 članova.

Izvor: Beta

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Na prvoj, konstitutivnoj, sednici Socijalno-ekonomskog saveta Grada Sombora, održanoj 26. decembra, za predsedavajućeg Saveta izabran je Radoslav Prokić, predstavnik Unije poslodavaca Vojvodine, odnosno Sombora.

Na sednici je dogovoreno da se sednice Socijalno-ekonomskog saveta održavaju jednom mesečno, a po potrebi i češće, te da se za pojedine oblasti, odnosno pitanja formiraju radne grupe.

Dogovor članova Saveta je i da budu otvoreni za sve inicijative i pitanja sindikata, odnosno poslodavaca.

Socijalno-ekonomski savet Grada Sombora imenovan je 4. oktobra 2016. godine, rešenjem gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović. Prema rešenju, u članstvu Saveta kao predstavnici Grada Sombora su članovi Gradskog veća: Sava Dojić, za finansije i privredu, Goran Milić, za oblast međunarodne saradnje i saradnje sa republičkim i pokrajinskim organima, Miroslav Kovačić, za oblast komunalna delatnost i investicije.

Savez samostalnih sindikata Grada Sombora u Savetu predstavljaju Zoran Purić i Dušan Ćuruvija, a Pokrajinski odbor UGS „Nezavisnost“ za APV - Antika Morber.

Somborske poslodavce, koji su ujedno i predstavnici Unije poslodavaca Vojvodine u Socijalno-ekonomskom savetu Grada Sombora predstavljaju: Radoslav Prokić, Stevan Šljukić i Tomislav Bošnjak.

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 4

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top