Nakon što je proteklog meseca Skupština Srbije usvojila zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, vidno su poboljšani uslovi rada za „sezonce“.

Novim zakonom utvrđeno je da poslodavac može da angažuje sezonskog radnika najviše 180 dana u toku kalendarske godine i da za to vreme radnik ostvaruje pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, uključujući zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu.

Za vreme obavljanja posla, radnik se ne briše iz evidencije nezaposlenih, niti mu se obustavlja isplata novčane naknade Nacionalne službe za zapošljavanje koju je ostvario za vreme privremene nezaposlenosti.

Takođe, novčana naknada za rad, obračunava se i isplaćuje po radnom satu, a najmanje u iznosu minimalne cene rada.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Trend da se sve više Somborki, bez obzira na godine života, a često i na materijalni status, opredeljuje za odlazak u Nemačku, Austriju, Švajcarsku i Italiju ne bi li tamo negovali starije, nemoćne osobe, traje već nekoliko godina unazad.

U pojedinim selima, kao što je Bački Monoštor, Bezdan ili Bački Breg, u kojima su zahvaljujući nacionalnoj pripadnosti žitelji većinom ostvarili pravo na hrvatske ili mađarske pasoše, ova pojava je gotovo bolno prisutna, pošto po najblažim procenama oko 30 do 35 odsto stanovnica ovih sela hleb zarađuje negujući evropske seniore po „šihtama“ od mesec dana, ali kako vreme odmiče, ovo se pokazuje samo kao vrh ledenog brega.

Silom prilika negovateljice, koje „preko“ za jedan mesec rada mogu da kući donesu i po 1.000-1.200 evra (pošto su im smeštaj i hrana obezbeđeni), za sobom su „povukle“ i veliki broj muškaraca (većinom mlađih) koji se bave istim poslom, a povećanjem broja takvih gastarbajtera porastao je i broj onih koji su se uključili u poslove prevoza na relaciji Sombor- zemlje Evropske unije. Za to vreme, poljoprivrednici i kompanije koje se bave poljoprivredom su u očajanju, pošto ne mogu da pronađu sezonske radnike „ni za lek“ iako su dnevnice odavno premašile i 2.000 dinara bilo da su u pitanju radovi u povrtarstvu ili voćarskoj proizvodnji.

– Za ovako onešto sam se odlučila pre dve godine , kada sam prvo uzimala neplaćeno odsustvo, a onda i dala otkaz u našoj banji, i preko ovdašnje agencije otišla u Erding kraj Minhena da negujem jednu baku. Imala sam tu prednost što sam zdravstveni radnik, fizioterapeut, a pored toga govorim i nemački na konverzacijskom nivou, pa sam zaista dobila posao u jednoj divnoj porodici koja me je prihvatiola kao svoju – kaže Eržebet K. iz Bezdana, dok sa jednim od ovdašnjih prevoznika dogovara novi odlazak u Nemačku.

Poljoprivrednici i kompanije koje se bave poljoprivredom su uočajanju, pošto ne mogu da pronađu sezonske radnike „ni za lek“ iako su dnevnice odavno premašile i 2.000 dinara bilo da su upitanju radovi u povrtarstvu ili voćarskoj proizvodnji.

Za razliku od nje, koja je zahvaljujući mađarskim „papirima“ na potpuno legalnom radu u Nemačkoj, njen prevoznik, vlasnik hrvatskog pasoša i kombija registarskih tablica identičnog porekla, ne želi da mu se ime „povlači“ po novinama iako ne zazire od reklamiranja svojih gastarbajterskih prevozničkih tura na internetu, odnosno društvenoj mreži Fejsbuk.

– Imam dovoljno problema u Austriji i Nemačkoj, ne trebaju mi i ovde – kaže ovaj „prevoznik“, priznajući da njegov putnički kombi često na auto-putu zaustavljaju pripadnici nemačke policije, kojim mora da pruži uverljiv odogovor šta sedam-osam žena radi u njegovom vozilu kada nije zvanični prevoznik.

On navodi da ako neka od žena govori nemački, pokušavaju da uvere policajce da su svi rođaci koji idu na krštenje, rođendan ili neko porodično okupljanje.

– Pošto i oni znaju da je to neiskren izgovor, dovoljno je da samo malo nesigurnosti u odgovoru pružite, pa da vam zadrže vozilo, ili u slučaju da žene imaju srpske pasoše, vrate nazad, van EU – škrt je na rečima ovaj prevoznik, kojem se i samom desilo da je nekoliko puta proveo noć u austrijskoj policijskoj stanici.

Đaci spašavaju semenski kukuruz
Pravu „glad“ za sezonskom radnom snagom donekle umanje učenici srednjih škola, koji će uskoro krenuti na letnji raspust. Tada ih najviše angažuju paori ili poljo-preduzeća na zakidanju metlica semenskog kukuruza, što je posao koji potraje 15-20 dana, što je ovima dovoljno da obezbede sebi pristojan džeparac. Za trajnije i duže angažmane sezonaca u poljoprivredi radnici se i „svećom“ teško pronalaze.

Izvor: Dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 30 maj 2018 00:00

Sombor: Teško do sezonskih radnika

Sezonski poslovi u poljoprivredi na njivama u Somboru i okolini plaćaju se na dan i do 2.000 dinara, ali radnike je teško naći. ...
Većinu poslova u poljoprivredi danas odrađuje savremena mehanizacija, ali još uvek ima onih poslova gde su ljudska ruka i motika nezamenjivi. Međutim, čini se da od motike svi beže, pa su slike oranica pune sezonaca retkost.

"Da vam kažem dnevnica je 1.600 dinara, a posao, pa mora se raditi. U ovoj današnjoj krizi mora se raditi i boriti. Svaka čast ovim ljudima što su došli, ali primorani su na to i ne znam što se sada neko stidi što drži motiku u ruci", kaže Gazment Dina iz Stanišića.

"Moram izdržati. Nemam od čega živeti. Predao sam za penziju prošle godine 26. aprila, a penziju još nisam dobio i šta ću moram doći. Radiću ja dok mogu, do kasne jeseni, što god ima i dok mogu", kaže Branislav Miljanović iz Gakova.

Stevan Šorak godinama radnike vodi na sezonskim poslovima. Kaže danas je teško naći radnike koji bi radili na njivama.

"Dosta je ljudi otišlo u inostranstvo. Baš iz mog sela otišlo je više od 50 žena u Nemačku, tamo rade mesec, dva, tri. Idu u Italiju, velika je potražnja sada za branje krastavaca. Traže odavde radnu snagu. Mlađi su otišli u Mađarski i Hrvatsku i rade u građevini i turizmu«, kaže Šorak.

Trenutno je sezona okopavaja njiva zasejanih semenskim usevima, ali posla će biti do kasne jeseni.

"Semensku robu radimo do tri meseca, onda kreće jabuke, sada je u toku berbe trešnje i višnje. Cene variraju od potražnje, pa dncvnica bude i 2.000 dinara na dan", kaže Šorak.

Dnevnica je u Somboru i okolini od 200 do 250 dinara na sat, a isplata je jednom nedeljno. Radi se uglavnom osam sati.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Zakon o privremenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima koji je u pripremi trebalo bi da pospeši borbu države protiv "sive ekonomije", kažu za Danas u Ministarstvu rada.

 

U pitanju je novi zakon koji bi Vladi trebalo da bude predstavljen do kraja godine, a kojim će biti predviđene nove prekršajne kazne za poslodavce koji sezonske radnike budu angažovali na crno.

Podaci Zavoda za statistiku pokazuju da od ukupno 570.696 neformalno zaposlenih lica, dakle reč je o neprijavljenim radnicima, oko dve trećine (374.879) radi u poljoprivredi. U odnosu na prethodnu godinu, povećanje neformalne zaposlenosti je posebno uočljivo beš tu tom sektoru - devet odsto, odnosno 30.809 lica.

Dok nadležni smatraju da će nova zakonska regulativa doprineti uvođenju sezonskih radnika u legalne tokove, stručna javnost smatra da samo one nisu dovoljne da se taj proces uspešno i sprovede, iako podržava sprovođenje takvih mera. Nadzor nad primenom tog zakona vršiće inspekcija rada i Poreska uprava.

- Napominjemo da su Nacionalnim programom za suzbijanje sive ekonomije predviđene i druge mere. Osnovni cilj Nacionalnog programa je smanjenje učešća sive ekonomije u BDP Srbije sa 30,1 odsto na 26,7 odsto. Da bi se to ostvarilo, potreban je efikasniji nadzor nad tokovima sive ekonomije, unapređenje funkcionisanja fiskalnog sistema, smanjenje administrativnog i parafiskalnog opterećenja za privredu i građane i podizanje svesti o značaju suzbijanja sive ekonomije i motivacija za poštovanje propisa - navode u Ministarstvu za rad.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže za Danas da podržava donošenje zakona o privremenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima.

- Kao sindikalac podržavam sve zakonske odredbe koje omogućavaju da se eliminiše zapošljavanje u oblasti "sive ekonomije". LJudi koji rade "na crno" ne mogu da računaju na penzijsko i zdravstveno osiguranje i svakako je i u njihovom interesu da ih poslodavci kod kojih rade i prijave. Tačno je da postoji jedan broj radnika koji ne razmišljaju o budućnosti i na svoj zahtev rade "na crno". Međutim, tvrdnje poslodavaca da većina radnika navodno traže da ih ne prijave uglavnom predstavlja njihov izgovor zašto izbegavaju plaćanje dažbina državi. S obzirom na takvo ponašanje poslodavaca i veliki broj zaposlenih sezonskih radnika u "sivoj zoni" nikako ne bi trebalo dozvoliti da zakon koji se najavljuje ostane "mrtvo slovo na papiru". Drugim rečima, donošenje tog zakona neće biti dovoljno, odnosno neće biti garant da zapošljavanja "na crno" i dalje neće biti - kaže Ranka Savić.

Prema njenim rečima, potrebno je da nadležni u državi rade svoj posao i da pojačaju kontrolu poslodavaca da li prijavljuju svoje radnike ili ne.

- Da je Ministarstvo za rad obavljalo svoj posao kako treba dosad, kao i drugi nadležni organi, ne bismo se našli u situaciji da više od pola miliona ljudi sezonske poslove obavlja "na crno". Prema tome samo striktna kontrola i sankcije prema onim poslodavcima koji ne poštuju zakonska rešenja su garant da će borba protiv "sive ekonomije" biti uspešna - kaže Savićeva.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da je nerealno očekivati da svi sezonski poljoprivredni poslovi mogu da se uvedu u legalne tokove.

- Određeni sezonski poslovi svakako mogu da se obavljaju bez da su radnici neprijavljeni. Sa druge strane postoje poslovi koji su takve prirode da se vlasniku ne isplati da angažuje dodatnu radnu snagu ako bi morao da je prijavi. U tom slučaju je na gubitku i on, ali i oni koji bi zaradili neki dinar kod njega da ih je angažovao. Stoga bi trebalo napraviti zakonska rešenja koja bi u oblasti poljoprivrede uvažavale određene specifičnosti i ne treba po svaku cenu insistirati da se sve dovede pod jedan kalup - zaključuje Kovačević.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top