Ministar za rad Srbije Zoran Đorđević rekao je da još nisu počeli pregovori predstavnika sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije o povećanju minimalne cene rada.

"Očekuju da će predlog o novoj minimalnoj ceni rada u septembru biti na sednici Socijalno-ekonomskog saveta", rekao je Đorđević.

Reprezentativni sindikati su najavili da će tražiti povećanje minimalne zarade najmanje za deset odsto, a najviše za 23 do 24 odsto, dok poslodavci smatraju da je realno povećanje samo ono koje je u skladu s rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) i inflacije, a to je ispod deset odsto.

Minimalna zarada u Srbiji trenutno iznosi 24.882 dinara, a prima je 350.000 radnika, od kojih je oko 30.000 u državnoj službi. U slučaju da Socijalno-ekonomski savet, u kojem su predstavnici Vlade Srbije, sindikata i Unije poslodavaca, ne postignu dogovor minimalnu cenu rada određuje Vlada.

Predstavnici sindikata su na konferenciji za novinare rekli da su prilično nezadovoljni što sednicama Socijalno ekonomskog saveta već duže vreme ne prisustvuje premijerka Ana Brnabić, a nema ni ministra finansija Siniše Malog. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da je postignuta saglasnost da se zakon, kojim su umanjene plate u javnom sektoru ukine, "jer je postignut cilj".

"Očekujemo da predlog o ukidanju zakona kojim su smanjene plate zaposlenima u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), u Fondu za zdravstveno osiguranje, komunalnim preduzećima, pošti i drugim ustanovama prihvati vlada, ali je glavni problem što sednicama SES-a ne prisustvuju premijer i ministar finansija", rekao je Orbović.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković pridružio se kritici Orbovića da predstavnici Ministarstva finansija i premijer retko prisustvuju sednicama SES-a i da se ne zna njihovo mišljenje o pojedinim zakonskim predlozima, pa se tako i inicijativa o ukidanju zakona o umanjenju zarada onih koji ih primaju iz budžeta godinu dana provlači po sednicama bez efekta.

"Predstavnicima Vlade su važniji Međunarodni monetarni fond, NALED, Američka privredna komora, nego SES. Ne umanjujem njihov značaj, ali treba definisati koja je nadležnost Zakona o SES-u jer ga jedni široko tumače, a drugi previše usko", rekao je Stojiljković.

Dodao je da će sindikat pojačati pritisak u koji spada i napuštanje sednice SES-a, kako bi naterao Vladu Srbije da svojim prisustvom i radom učini SES efikasnijim.

"Naš predlog je da se o tekućim pitanjima brzo dogovaramo sa premijerkom a ne preko goluba pismonoše", rekao je Stojiljković.

Ministar Đorđević je rekao da je ministar finansija Siniša Mali opravdano odsustan, jer je na službenom putu i da je obećao da će aktivno učestvovati u radu SES-a, a da je za premijerku dogovoreno da prisustvuje tematskim sednicama.

Isplata roditeljskog dodatka 20. avgusta
Ministar za rad Zoran Đorđević izjavio je da će roditeljski dodatak za drugo, treće i četvrto dete biti isplaćen 20. avgusta, jer je Zakon o finansijskoj porodici stupio na snagu u julu ove godine. On je rekao da su obezbeđena sredstva za isplatu dodataka.

"Ljudi kolji se bave obračunom roditeljskog dodatka me uveravaju da će dodatak za jul biti isplaćen 20. avgusta", rekao je Đorđević.

Dodao je da za isplate naknade porodiljama problem bio što poslodavci nisu na vreme uplaćivali ta sredstva koja im se refundiraju iz budžeta i da se zato isplaćuje direktno porodiljama. On je rekao da je na današnjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta dato mišljenje na tekst Predloga strategije bezbednosti i zdravlja na radu i koji organi treba da se uključe u rad, kao i da je pokrenuta inicijativa za izmenu Zakona o javnim nabavkama kako bi bio efikasniji.

Na pitanje kako ocenjuje kritike na predložene izmene Zakona o socijalnoj zaštiti da nisu u skladu sa Ustavom, Đorđević je rekao da je javna rasprava obavljena u svim gradovima i da se sada predlozi ugrađuju u tekst pa treba sačekati konačnu verziju da bi mogla da se kritikuje.

Predsedavajući SES-a i predsednik Unije poslodavaca Miloš Nenezić rekao je da je pokrenuta inicijativa za izmenu nekoliko zakona, među kojima je Zakon o porezu na imovinu, Zakon o dodatoj vrednosti, Zakon o porezu na dobit i Zakon o javnim nabavkama, kao i o ukidanju Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava.

Izvor: n1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Polovinom avgusta očekuje se početak pregovora države, sindikata i poslodavaca o minimalnoj ceni rada za 2019. godinu. I pre zasedanja socijalno-ekonomskog saveta, "bitka" za minimalac povela se u medijima.

Iz jednog od dva reprezentativna sindikata najavljuju da će tražiti da se minimalna mesečna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, što bi podrazumevalo rast od 46 odsto. Poslodavci poručuju da bi takav drastičan skok bio štetan po privredu, dok iz Vlade još ne licitiraju ciframa, ali obećavaju kompromis.

Svaki šesti zaposleni radi za minimalac, kaže zvanična statistika, a to znači da sat rada oko 350.000 građana Srbije vredi 143 dinara.

Sat po sat, za mesec dana u zoni minimalca zasluži se nešto manje od 25.000 dinara. Sa tim iznosom, čak i minimalna potrošačka korpa, procenjena na oko 36.000 dinara, je nedostižan luksuz.

Minimalac jednak minimalnoj potrošačkoj korpi - to je zahtev jednog od dva reprezentativna sindikata. Očekivanja su ipak realnija, pa kažu da se nadaju povišici od oko 15 odsto, umesto idealnih 46 odsto.

"Država može, sagledavši svoje kapacitete, da može ove ili sledeće godine ako im je prerano sada i ne mogu emotivno to da podnesu, da bude minimalna zarada jednaka potrošačkoj minimalnoj korpi, šta to podrazumeva, primera radi, da ceo iznos cene minimalne rada bude neoporeziv, da se još negde nađu prostori, zato što mi govorimo stalno o suficitu, mi imamo suficit u budžetu, mi super stojimo kao država, a ako država jako dobro stoji, a građani jako loše stoje, onda tu ima neki problem", smatra Slobodan Lalović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Problem bi bio još veći ukoliko bi došlo do drastičnog i naglog skoka zarada, smatraju poslodavci.

"Mi smatramo da je logično da treba izbeći neke procene ili neke cifre koje nemaju osnov u realnosti. Realnost je da mi možemo da povećamo zarade i ove minimalne i sve ostale samo u skladu sa rastom bruto domaćeg proizvoda i eventualno predviđene inflacije u narednoj godini", objašnjava Nebojša Atanacković predsednik Unije poslodavaca.

A ukoliko dogovoreno povećanje bude veće od privrednog rasta, poslodavci će tražiti da povišica ide na račun države - odnosno da se poveća neoporezivi deo plata.

"Očekujem da u nekom narednom periodu do septembra meseca imamo i konkretne razgovore sa ministarstvom finansija kako bi bili pripremljeni u septembru i za taj socio-ekonomski savet na kome ćemo da raspravljamo. Legitimno je da svako traži povećanje i prošle godine smo videli da dijalogom možemo da dođemo do najboljeg rešenja, koje će da zadovolji i poslodavce sa jedne strane i sindikate", kaže ministar za rad Zoran Đorđević.

Prošle godine dogovoreno je uvećanje za 10 odsto, o trošku države, odnosno povećanjem neoporezivog dela zarade. Kolika će biti minimalna satnica u 2019. godini, trebalo bi da bude poznato sredinom septembra.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Prosečna plata na području bivše Jugoslavije je najviše porasla u Hrvatskoj i to za 71,42 evra, prenosi Al Jazeera Balkans.

Slovenija je s ostvarenom mesečnom neto platom od 1.077,77 evra za maj ove godine država u regiji s najvećim primanjima, javlja Anadolija.

Istovremeno, to je jedina plata u regiji koja premašuje iznos od 1.000 evra.

Prosečna plata u Hrvatskoj za maj dostigla je nivo od 866,95 evra (6.352 kune), u Crnoj Gori ona je za juni iznosila 511 evra.

U Bosni i Hercegovini je prosečna plata u maju bila na nivou 448,59 evra (881 konvertibilna marka), a u Srbiji 426 evra (50.377 dinaara).

Najmanja plata isplaćena u maju ove godine bila je u Makedoniji i to 399,28 evra (24.509 denara)

Kada je u pitanju Crna Gora interesantno je da je prosečna neto zarada u junu ove godine u odnosu na mesec ranije zabeležila pad od 0,2 odsto, dok je prosečna neto zarada u junu 2018. godine u odnosu na isti mesec prethodne godine zabeležile rast od 0,2 odsto.

Prosečna mesečna isplaćena neto plata po zaposlenom u pravnim osobama Republike Hrvatske za maj je nominalno veća za 2,1 odsto, a realno za 1,7 odsto u odnosu na april ove godine.

Interesantno je da je prosečna isplaćena plata u regiji u ovoj u odnosu na kraj prošle godine najviše porasla u Hrvatskoj i to za 71,42 evra (iznosila je 795,53 eura).

Prosečna plata u Srbiji u ovoj u odnosu na prošlu godinu porasla je za 29,71 evro (bila je 396,29 evra), te Sloveniji za 21,30 evra (bila je 1.056,47 evra).

Slovenija je jedina država iz bivše Jugoslavije koja je u toku 2018. godine ostvarila suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni s inostranstvom.

Tako je pokrivenost uvoza izvozom u Sloveniji iznosila 102,1 odsto u prvih pet meseci ove godine. Nakon Slovenije, Srbija je druga zemlja u regiji s pokrivenosti uvoza izvozom i to na nivou 76,3 odsto za šest meseci ove godine. Ipak, to je za čak 2,9 odsto manje nego u istom periodu prošle godine kada je taj nivo iznosio 79,2 odsto.

Pokrivenost uvoza izvozom u Makedoniji za pet meseci ove godine bio je na nivou 74,7 posto, u Bosni i Hercegovini za šest meseci 2018. godine 62,48 posto, a u Hrvatskoj za pet meseci ove godine 59,7 odsto.

Najmanju pokrivenost uvoza izvozom imala je Crna Gora za šest meseci ove godine i to na nivou od svega 16,5 odsto.

Ipak, to je za 0,8 odsto više u odnosu na isti period prošle godine kada je taj nivo bio 15,7 odsto.

Autor: Al Jazeera Balkans

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ako si uopšte te sreće da danas u Srbiji radiš legalno, cimaš se za 30-ak hiljada u najboljem slučaju, i dovijaš za sve preko toga – ovako počinje proglas koji je povodom 1. maja objavio Levi samit Srbije. Oni su izračunali da je dobra mesečna plata u Srbiji – 101.120 dinara.

„Za razliku od rada na crno, ovako na papiru imaš i neke pogodnosti. Recimo, zdravstvo – tamo gde ti zakažu rendgen za godinu dana; pa ko živ, ko mrtav. Ili: penziju, sa kojom ćeš tek moći da se slikaš. Ako je doživiš“, kaže se u proglasu. „Ubeđuju te da je i minimalac, koji iznosi manje od toga, 20 hiljada i kusur, dovoljan da preživiš mesec dana. Kad nemaš zvaničnu prosečnu platu od 400 evra, i ne znaš nikog ko je zaradi, misliš da je problem u tebi“.

U tekstu se još kaže:

„Iz vlasti ti neće reći kako se dobije taj prosek od 400 evra mesečno. Možda tako što se zbroji veliki broj siromašnih i jako mali broj izuzetno bogatih ljudi — pa podeli.

A posebno te neće pitati: koliko tebi uopšte treba mesečno da preživiš?

Menja se na dnevnoj bazi, ali svaka je da te sludi. Izračunali smo 101.120 dinara.“

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 27 april 2018 00:00

Povećanje plate medicinarima

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je danas da je prioritet resornog ministarstva, Vlade Srbije i države za ovu godinu povećanje plata prvo medicinskom osoblju, sestrama, tehničarima i lekarima, a zatim i nemedicinskom osoblju.

„Što se tiče nemedicinskog osoblja, ljudi koji čiste i rade na drugim poslovima angažovaćemo firme koje se time bave i automatski te radnike koji sada rade kod nas prebaciti u te firme gde su već sada veće plate“, rekao je Lončar za skupštinskom govornicom. (kraj) djv/lč 18:59

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Republički zavod za statistiku je objavio izveštaj o prosečnim zaradama računatim na osnovu podataka iz evidencije Poreske uprave.

U januaru je prosečna neto zarada u gradu Somboru bila 44.661 dinar, opštini Apatin 42.622 dinara, opštini Odžaci 57.282 dinara i opštini Kula 41.396 dinara. Prosek Zapadnobačkog okruga je 43.131 dinar.

Prosečna bruto zarada obračunata za januar 2018. godine u Republici Srbiji iznosila je 69.218 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 50.048 dinara, takođe računato novom metodologijom.

U odnosu na prethodni mesec, prosečna bruto zarada nominalno je veća za 2,2 odsto, a realno za 1,9 odsto, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 2,7 odsto, a realno za 2,4 odsto.

Prosečna neto zarada u Republici za januar 2018. godine iznosila je 422 evra, dok je za januar 2017. iznosila 376 evra, navedeno je u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku.

Objavljeno u Somborske vesti

Proizvodnim radnicima u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija upravo su, shodno dogovoru Sindikata i menadžmenta fabrike nakon prošlogodišnjeg štrajka, plate povećane za šest odsto.

Zarade proizvodnih radnika kojima je ovo peto povećanje od početka proizvodnje „fijata 500L“, u julu 2012, sada iznose oko 42.500 dinara.

Nevolja je, međutim, što plate u Fijatu, kako navode u fabričkom ogranku Sindikata „Nezavisnost“, rastu samo proizvodnim radnicima, ali ne i njihovim neposrednim rukovodiocima i zaposlenima u (ne)proizvodnoj režiji. Tako se, tvrde u „Nezavisnosti“, došlo u apsurdnu situaciju da fakultetski obrazovan rukovodilac, koji rukovodi grupom 30 do 40 zaposlenih u proizvodnji, ima manju platu od svojih radnika koji obavljaju najprostije poslove. Otuda i ne čudi, ističu, što proizvodni rukovodioci masovno napuštaju našeg najvećeg izvoznika i odlaze u novootvorene firme, mahom po Vojvodini, gde dobijaju i po tri puta veće plate.

– Ovo ipak ne znači da su radnici u Fijatu dobro plaćeni. Naprotiv, povećanja plata su uvek dolazila posle povećanja minimalne cene rada i uvek su bila za dvadesetak procenata iznad zakonom zagarantovane zarade, jer je Fijat kao i svi ostali korisnici državnih subvencija, ukoliko posluje pozitivno, dužan da za najprostiji rad isplaćuje plate za 20 odsto veće od minimalne zagarantovane, kaže za naš list poverenik Sindikata „Nezavisnost“ u FCA Srbija Zoran Stanić.

Traže isplatu bonusa

U Fijatu je u toku potpisivanje peticije kojom se od poslovodstva traži isplata bonusa za prošlu godinu. Peticiju je do sada, saznaje naš list, potpisalo oko 400 zaposlenih. Isplata bonusa tražena je, podsetimo, i tokom prošlogodišnjeg štrajka.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Najveći broj radnika u Srbiji, njih skoro 350.000, u novembru 2017. godine primio je neto platu od 25.000 dinara.

Takozvana medijalna zarada, plata od koje tačno polovina svih zaposlenih prima više, a druga polovina manje, iznosila je 36.788 dinara, dok je prosečna plata iznosila 47.247 dinara. Manju od presečne plate prima 66,7 odsto zaposlenih, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

RZS je konačno stekao uslove da objavi podatke o modalnoj, najčešće isplaćenoj, i medijalnoj, odnosno srednjoj zaradi, nakon što je realizovana saradnja sa Poreskom upravom. Od sada RZS dobija podatke o obračunatoj plati od Poreske uprave umesto o isplaćenoj plati na osnovu ankete poznate kao RAD-1. Na ovaj način je obuhvaćeno oko 1,85 miliona zaposlenih, odnosno svi kojima se uplaćuju porezi i doprinosi, u odnosu na uzorak od 800.000 pravnih lica iz prethodne ankete.

Osim zaposlenih po ugovoru o radu, tu su sada i zaposleni po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, kao i zaposleni u MUP-u i Vojsci Srbije koji nisu bili prethodno obuhvaćeni.

Prema novoj metodologiji prosečna plata u prošloj godini iznosila je 46.600 dinara što je za 1.293 dinara manje nego što je obračunato prema prethodnoj metodologiji.

Najveće razlike su u januaru i decembru. Tako je prema novom obračunu januarska plata za 12,4 odsto veća, dok je decembarska za 10,3 odsto manja. To je posledica toga što poslodavci u velikoj meri isplaćuju delove januarske plate u decembru zbog praznika, pa je dosadašnje izveštavanje o isplaćenoj zaradi išlo u korist veće decembarske, a manje januarske plate.

Ono što nije rešeno dobijanjem podataka od Poreske uprave je pojava da neki poslodavci izmire obaveze prema državi po osnovu plata, a onda zaposlenima isplaćuju zarade sa zakašnjenjem, umanjene ili u nekim slučajevima nikako.

Po sadašnjoj metodologiji oni će ući u obračun kao da su primili plate. U RZS ističu da zavise od podataka koje dobiju od Poreske uprave, a opet Poreska uprava je zadužena za naplatu javnih prihoda, a ne za odnos između poslodavca i zaposlenog. S druge strane, u praksi postoji i suprotna pojava, da poslodavci uplaćuju poreze i doprinose na minimalac, a na ruke isplaćuju veće iznose.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Predsednik Slovenije Borut Pahor ima najveću mesečnu platu od kolega iz regiona.

Kako se navodi u njegovom imovinskoj karti, dostavljenoj Izbornoj komisiji, njegova mesečna primanja iznose 3.322 evra.

Više od 3.000 evra iznose mesečne plate hrvatske predsednice Kolinde Grabar-Kitarović i članova Predsedništva Bosne i Hercegovine. Hrvatsko Poverenstvo za odlučivanje o sukobu interesa navodi da Grabar-Kitarović ima neto platu 3.276 evra, dok članovi Predsedništva BiH u proseku zarađuju 3.091 euro.

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine navodi da članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine, Bakir Izetbegović, Dragan Čović i Mladen Ivanić primaju 2.862, 2.874, odnosno 3.536 evra mesečno.

Prema javnim podacima, predsednik Srbije ima trostruko manju platu od hrvatskih i BiH komšija. Aleksandar Vučić mesečno prima 1.083 evra, što je najmanja predsednička plata u regionu.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović mesečno zaradi neto 2.423 evra, kosovski predsednik Hašim Tači 2.873 evra. Manje od 2.000 evra mesečno zarađuju predsednici Makedonije Đorđe Ivanov (1.250) i Albanije Ilir Meta (1.425), prenosi Al-Jazeera Balkans, navodi RTCG.

Ako predsednička primanja poredimo s prosečnom platom u regionui, apsolutni su rekorderi predsednik Kosova i članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine. Plata Hašima Tačija gotovo je osam puta veća od prosečne, a tri člana Predsedništva Bosne i Hercegovine primaju sedam puta više od proseka u toj državi.

Predsednici Hrvatske, Makedonije i Slovenije primaju tri puta veću plaću od proseka u svojoj zemlji, dok predsednik Srbije prima dvostruko više nego što iznosi prosečna plata u Srbiji, prenosi RTCG.

Prema posljednjim zvaničnim statističkim podacima, najviše su prosečne plate u regiji u Sloveniji i Hrvatskoj, a najniže u Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Za Srbiju se sve češće govori da je zemlja jeftine radne snage. Ali i zemlja obećanja - da će primanja biti sve viša. Koliko je realno da prosečna plata u Srbiji zaista osetno poraste?

"Prosečna zarada u Srbiji će biti veća" - obećanje je koje građani od političara najčešće slušaju. Ali i obećanje koje se najčešće ne ispuni.

U januaru 2016. Aleksandar Vučić je najavljivao: plate u 2017. biće 500 evra, pa onda rok pomerio za 2018, a u međuvremenu prognozirao i 395 i 430 evra... A najnovija procena sada glasi: do kraja 2017. prosečna zarada će iznositi 440 evra.

"Da li je to mala razlika? Ne mislim da je mala. Plate tako treba postepeno, ne ugrožavajući stabilnost naših javnih finansija, da nastave da rastu", izjavio je Vučić u Nišu 28. jula 2017. godine.

A da li statistika ide u prilog obećanjima? Iako je Vučić uveren da su mere štednje bile uspešne, ekonomski analitičari su izričiti: značajnog pomaka u primanjima nema.

U junu je plata u proseku iznosila 404 evra, ali je prosečna potrošačka korpa i dalje veća od zarada za oko 20.000 dinara.

"Pretpostavljeni rast bruto domaćeg proizvoda, kretanje inflacije i naravno kretanje kursa dinara, sve to utiče na to koliko će biti plate krajem godine. 430 - 440 evra mislim da sa stanovišta nekog normalnog kretanja ekonomija, produktivnosti i svega onoga što konačno određuje rast plata je cifra koja nije održiva", smatra Jurij Bajec sa Ekonomskog instituta.

Novčanik građana na kraju godine, ipak, može da bude podebljan, objašnjava za N1 glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk, jer su decembarske plate po pravilu više u odnosu na ostale mesece zbog dodataka koje radnici i dalje dobijaju. Ali, Ćulibrk upozorava: to nije realan pokazatelj.

"Mi ove godine ćemo dostići planiranu projekciju rasta od 3 odsto, velike su šanse da je to već sada nedostižan cilj. Mislim da bi neko dobio Nobelovu nagradu iz Vlade Srbije kada bi pronašao formulu kako da poveća plate za 15 odsto uz rast bruto domaćeg proizvoda od 3 odsto", smatra Ćulibrk.

Šta sve treba da se desi da do skoka plata i dođe? Sagovornici N1 saglasni su: da se ispuni makar prvi korak - bitno poveća BDP i produktivnost. To, dodaju, neće biti slučaj bar u 2017. godini.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Radnici fabrike "Goša" iz Smederevske Palanke radikalizovali su štrajk. Četvorica radnika od danas su u štrajku glađu. U toj fabrici radnici su obustavili proizvodnju pre gotovo četiri meseca.

Posle sastanka u Ministarstvu privrede u petak, generalni direktor "Goše" očekuje pomoć države, a kao jednu od mogućnosti vidi da država reprogramira dug "Goše" od 5,5 miliona evra koliko je na ime neisplaćenih poreza i doprinosa ostavio bivši vlasnik, slovačka "Žos Trnava".

Za dva meseca celih 100 dinara na tekućim računima radnika "Goše" - četvoricu od njih nateralo je da krenu u štrajk glađu. Zvanično. Jer nezvanično, svih 350 radnika gladuje, bez plate, već dve godine.

"Tako je kako je, koliko budem mogao da izdržim, izdržaću, ako se desi nešto, desilo se. Valjda će posle neko da se seti da kaže "e aj da idemo u Smederevsku Palanku i da vidimo šta se to dešava", rekao je jedan od radnika "Goše" Ratko Tmušić.

Dešava se da su radnici postali socijalni slučajevi. Da nemaju ni za sendvič koji ovog jutra na adresu "Goše" stiže iz jednog humanitarnog udruženja.

"Ja imam jedan osećaj da smo mi ovde potrebni našima samo kad treba da se glasa, a sve ostalo njih mnogo ne interesuje", ocenio je Milan Vujičić, predsednik štrajkačkog odbora.

Teško im je, kažu, da poveruju da država za njih baš ništa ne može da učini.

"Ja nisam znao kad je moja država prodavala moju firmu da ona ujedno prodaje i nas radnike, znači ako sam prodao firmu, prodao sam i vas, vi mene više ne interesujete Znate, mi jesmo privatna firma, mi jesmo vlasništvo tog gazde iz Slovačke, ali ja mislim da su i naše plate koje je neko ukrao naše privatno vlasništvo", rekao je Vujičić.

A od stranog gazde ni traga ni glasa. Za to vreme, direktor "Goše", ako nije u sudu, onda je u policiji, jer na vrata fabrike kucaju sudski izvršitelji, po tužbi poverilaca. Veća briga trenutno mu je dug prema državi, 4,5 godine neplaćanja poreza i doprinosa. Veruje u dogovor sa Vladom Srbije, te da bi jedan od načina da država pomogne bio reprogram tog duga na 60 meseci.

"Ukupne obaveze su 512 miliona dinara, za taj iznos mi moramo dati garanciju u vidu hipoteke nad opremom ili imovinom 'Goše'. Interes je države da naplati svoja potraživanja, mislim da postoji realna šansa da se to sve tako završi da ne idem u stečaj, to je loše i za radnike, za druge poverioce, time i za državu", rekao je generalni direktor Goše Milutin Šćepanović.

Izmirivanjem obaveza prema državi, bio bi rešen deo štrajkačkih zahteva, drugi - neisplaćene zarade - prodajom onoga što su radnici već proizveli.

Sit gladnom ne veruje, kažu radnici "Goše". Pa ako ovo bude još jedno u nizu praznih obećanja, a sva su bila prazna, za utorak najavljuju petočasovnu blokadu pruge.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Udruženi sindikati Srbije "Sloga" smatraju da bi samo povećanje minimalne cene rada od najmanje 50 odsto, uz istovremenu pojačanu kontrolu države u privatnom sektoru, dovelo i do realnog podizanja plata i penzija za javni sektor.

Slažemo se sa kolegama iz sindikata koji učestvuju u radu Socijalno - ekonomskog saveta da su plate i penzije u Srbiji najniže u regionu, ali ne i sa tim da će na sednici tog tela zatražiti povećanje od pet do sedam odsto, šta je najavio Zoran Stojiljković, predsednik UGS "Nezavisnost", piše u saopštenju.

Mi ne znamo kojom metodologijom je kolega Stoiljković došao do tih procenata, ali znamo da je taj predlog toliko bedan i služi jedino nastavku populizma odlazećeg premijera da će se plate i penzije uskoro još jednom i po ko zna koji put do sada značajno povećati, navode iz Sloge.

Samo povećanjem minimalne cene rada od minimum 50 odsto, uz istovremeno pojačanu kontrolu države, posebno poslodavaca koji radnike privatnog sektora upošljavaju na crno, ne prijavljuju pun iznos zarada, isplaćuju ih na ruke, dovodi do realnog punjenja budžeta i samim tim i do većih plata i penzija za javni sektor, smatraju u tom sindikatu.

Povećanje koje predlažu sindikati, uvijeno u jednocifrene procente od nekoliko stotina dinara, ili možda jednu do dve hiljade, za Slogu je neprihvatljivo.

Posebno što taj predlog ide iz redova sindikata koji stalno ističu da se u Srbiji "loše živi i da je situacija očajna", pa nam nije jasno da li oni i njihovi lideri brane položaj radnika ili nastavljaju sa prikrivenom podrškom aktuelnoj vlasti i poslodavcima, ukazala je Sloga.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ako nema političke odluke da se nekome gleda kroz prste, država kontroliše ono za šta je ona zainteresovana.

Po ko zna koji put sindikati će sledeće nedelje pripremiti i poslati nadležnim institucijama predlog da se izmeni zakonska procedura kako bi poslodavci koji ne isplaćuju zarade zaposlenima snosili krivičnu odgovornost, odnosno išli u zatvor.

 

Prema rečima predsednice Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije Ranke Savić tražiće izmenu dela krivičnog zakonika kako bi, ukoliko se ispune uslovi, poslodavci koji u dužem periodu ne isplaćuju zarade bili krivično gonjeni.

Oni će predložiti i osnivanje službe pri Poreskoj upravi ili posebne agencije koja bi kontrolisala uplate zarada i doprinosa, slično onome što je nekada radila Služba društvenog knjigovodstva (SDK).

Iako Zakon o radu određuje u članu 16 da je poslodavac dužan da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, osim prekršajnih nema drugih sankcija. U Ministarstvu pravde podsećaju da član 163 Krivičnog zakonika predviđa da će se onaj ko se svesno ne pridržava zakona ili drugih propisa o pravima po osnovu rada kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

"Koliko znamo, a istražili smo sudsku praksu u Srbiji, niko nikada nije krivično odgovarao za neisplaćene zarade zaposlenima. Prema našim podacima 300.000 ljudi u Srbiji, zaposlenih i u državnim i privatnim firmama ne prima plate na vreme, odnosno kasni se od 30 dana pa do nekoliko godina. Koliko kasne uplate poreza i doprinosa ne znamo, jer nema evidencije. Saznamo samo kada odemo sa papirima za penziju", kaže Savić.

Ipak, prema podacima Ministarstva rada i socijalne zaštite u prva tri meseca ove godine inspekcija rada je protiv odgovornog lica kod jednog poslodavca podnela i krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu, na osnovu odredbe člana 163. Krivičnog zakonika, zbog svesnog nepridržavanja Zakona o radu, čime je zaposlenima uskratio pravo na zaradu.

Prema rečima Ranke Savić, a koje potvrđuje i Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, danas Poreska uprava revnosno kontroliše naplatu poreza i doprinosa i posle mesec dana kašnjenja blokira račun firme.

"Ako nema političke odluke da se nekome gleda kroz prste, država kontroliše ono za šta je ona zainteresovana. Ono što je nas iziritiralo je što nikoga nije briga ako firma ne uplaćuje zaradu zaposlenom. Jedino reaguju kada mi pošaljemo prijavu ministarstvu rada ili Poreskoj upravi. Pošalju tamo inspekciju i onda se vrate sa odgovorom da je firma u teškom stanju i ostane na tome", kaže Savić, dodajući da razume tešku situaciju u kojoj se nalazi privreda, ali da je pitanje da li su nam potrebne firme koje ne plaćaju plate.

Nebojša Atanacković smatra da neisplaćivanje zarada ne bi trebalo da bude tretirano kao redovno krivično delo, jer za to treba dokazati nameru.

"Ako se firma nađe u lancu nelikvidnosti i ne može da naplati svoje potraživanje, normalno je da će doći u situaciju da nema novca. Mnogi se zadužuju kod banaka da bi isplatili obaveze, ali dosta njih ne može da dobije kredit. Posebno mala i srednja preduzeća koja država već opterećuje toliko da im samo još to fali da idu u zatvor", kaže Atanacković dodajući da svakako treba kazniti svakog ko zloupotrebljava zaposlene i namerno ih ne plaća.

U slučaju Goše u kojoj su radnicima u četiri godine ostali dužni 15 do 20 plata i kojima nije uplaćen ni dinar za doprinose Atanacković postavlja pitanje kako je uopšte moguće da toliko dugo nisu plaćane obaveze i da bi na to pitanje prvo država trebalo da odgovori, pa onda da tera poslodavce u zatvor.
Za Željka Veselinovića, predsednika sindikata Sloga, najveći problem su državni funkcioneri koje partija postavlja da upravljaju državnim firmama koje posle zaduže, oteraju u dubiozu i ne plaćaju zarade zaposlenima, a njihove dugove pokrivaju svi građani Srbije.

Kazna do dva miliona dinara
Kako objašnjavaju u Ministarstvu rada, ako poslodavac ne isplati zaposlenom zaradu, inspektor rada protiv poslodavca podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u kojem se mogu izreći kazne od 800.000 do 2.000.000 dinara. Ministarstvo upućuje zaposlene da prijave inspekciji rada nepravilnosti vezane za isplatu zarada bilo telefonom, pismom ili imejlom. Oni pozivaju da pored inspekcije zaposleni kojima se isplaćuje zarada manja od minimalne minimalne treba da se obrate nadležnom sudu.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Svaki četvrti stanovnik Srbije nalazi se u riziku od siromaštva, pokazuju rezultati Ankete o prihodima i uslovima života koju je prošle godine sproveo Republički zavod za statistiku.

 

Kako objašnjavaju u Zavodu ovo ne znači da su svi oni nužno siromašni već da je visok rizik da oni to budu. Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti pokazuje još gore stanje i u 2016. godini iznosi 38,7 odsto.

Riziku od siromaštva najviše su izložene osobe od 18 do 24 godine 32,7 odsto, kao i maloletnici (30,2 odsto). Visok rizik od siromaštva mladih poklapa se sa podatkom iz Ankete o radnoj snazi za 2016. godinu po kojoj je svega 20 odsto osoba starih između 15 i 24 godine zaposleno.

Najmanji rizik od siromaštva imaju stariji od 65 godina, dakle penzioneri, sa 19,1 odsto.

Kada se gleda struktura domaćinstava skoro svaka druga porodica sa dvoje odraslih i troje ili više izdržavane dece je u riziku od siromaštva. Druga grupa po riziku su samci mlađi od 65 godina, budući da ih je 40 odsto u riziku od siromaštva.

Kao što se može i pretpostaviti najmanji rizik od siromaštva je kod stalno zaposlenih u preduzećima - svega devet odsto, ali je rizik od siromaštva kod samozaposlenih, odnosno preduzetnika čak 32,4 odsto. Naravno u najvećoj opasnosti su nezaposleni jer njih 48 odsto je u riziku od siromaštva.

400.000 ljudi na minimalcu

Predsednik Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić kaže da ovakvi rezultati ne samo da nisu iznenađenje, već su u stvarnosti i daleko gori.

"Prema našim podacima oko 40 odsto građana Srbije je ugroženo siromaštvom. Dovoljno je samo videti da više od 400.000 ljudi prima minimalac, a da još toliko platu prima neredovno ili čak uopšte ne prima, a vode se kao zaposleni. Zbog toga oni ne mogu da primaju socijalnu pomoć. Danas se suočavamo sa lažnom slikom sa televizije kako nam je dobro, kako raste zaposlenost. Ja recimo ne znam nijednog čoveka koji je u poslednjih godinu dana zaposlen", kaže Savićeva.

Ona ističe i da je problem i sa radnim mestima koja otvaraju strani investitori, jer država reklamira jeftinu radnu snagu, pa poslodavci daju plate po 200 evra.

"Danas u Srbiji ne može da se živi sa 200 evra. Čini se kao da se ta plata samo prelije državi za komunalije i poreze", ocenjuje Savić.

Koliko su domaćinstva u Srbiji zapravo siromašna pokazuje statistika prihoda i potrošnje. Naime u 2016. godini domaćinstva su imala prosečne mesečne prihode od 59.624 dinara ili 484 evra i to računajući i prihode u novcu i u naturi. S obzirom na to da prosečno domaćinstvo u Srbiji broji oko tri člana, znači da mesečno svaki član raspolaže u proseku sa 160 evra.

Svaki mesec zafali po 1.000 dinara

Prema podacima RZS ti prihodi su bili veći nego u 2015. godini za 3,1 odsto nominalno, ali s obzirom na inflaciju merenu potrošačkim cenama od 1,6 odsto u prošloj godini, prihodi domaćinstava su realno uvećani za svega 1,5 odsto.

I dalje se ističe velika razlika u prihodima domaćinstava iz gradova u odnosu na ruralne delove. Tako je prosečan mesečni prihod domaćinstava u gradovima bio 62.336 dinara, dok je u selima svega 55.210 dinara (ili manje od 450 evra).

U skladu sa niskim prihodima je i struktura potrošnje koja je inače u proseku iznosila 60.720 dinara po domaćinstvu, što znači da su domaćinstva morala da se zadužuju za oko 1.000 dinara u proseku mesečno kako bi sastavila kraj s krajem.

Najveći deo prihoda domaćinstava odlazi na hranu i bezalkoholna pića, čak 34,9 odsto. Ako u osnovne ljudske potrebe računamo i stanovanje i troškove za vodu, struju, gas... koji čine 16,7 odsto potrošnje domaćinstava, znači da više od polovine rashoda odlazi na preživljavanje. Kada se tome dodaju troškovi transporta koji su devet odsto, za komunikacije (telefon i internet) 5,3 odsto i za obuću i odeću 5,2 odsto logično je što na kraju ostane svega 5,2 odsto za kulturu i rekreaciju.

Ekonomista Mlađen Kovačević ističe da se u javnosti stvara klima kako je sve bolje, ali se taj boljitak ne vidi.

"Kada pričaju o padu nezaposlenosti čini mi se da je to sve posledica prelaska ljudi iz sive u legalnu zonu zbog visokih kazni, a ne zbog novog zapošljavanja. Kada se radi o životnom standardu imamo vest da su cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda veće za 10 odsto nego prošle godine. Što je najgore povećava se iznos koji građani duguju bankama", upozorava Kovačević dodajući da i taj rast BDP-a koji smo imali ne znači puno kada imamo još veći rast javnog duga, pa nam se u stvari smanjuje raspoloživi dohodak.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Prosečna bruto zarada isplaćena u februaru 2017. godine iznosi 64.847dinara. Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) isplaćena u februaru 2017. godine iznosi 46.990 dinara. U odnosu na prethodni mesec, prosečna bruto zarada nominalno je veća za 13,3% i realno je veća za 12,5%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 13,2% i realno je veća za 12,4%.

U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečna bruto zarada nominalno je veća za 5,8% i realno je veća za 2,5%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 5,7% i realno je veća za 2,4%.

U Zapadnobačkom okrugu situacija što se tiče zarada je sledeća, Apatin sa prosečnom zaradom koja je isplaćena u januaru od 58.582 dinara je na prvom mestu što se tiče isplate, iza Apatina je Kula sa prosečnom zaradom od 55.743 dinara, dok su u Somboru i Odžacima isplaćene niže zarade od 53.555 odnosno 51.430 dinara. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u Zapadnobačkom okrugu u Apatinu iznosi 42.358 din., Kuli 40.440 din., Odžacima 37.325 din., i Somboru 38.763 dinara.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 09 februar 2017 00:00

Kako se računa prosečna plata u državi?

Statistički, decembarska prosečna plata u Srbiji bila je oko 430 evra, odnosno oko 53.500 dinara. Ali, kod mnogih, realnost demantuje tu statistiku pri pogledu u novčanik. Zbog čega su građani Srbije ubeđeni da statistika nedovoljno precizno ilustruje prosečna primanja?

Kada god državni statističari objave kolika je posečna plata, građani Srbije mahom požele da imaju tolika primanja. Prosek koji zavod za statistiku izračuna, utisak je, nedostižan je za veliki broj ljudi. Ali, da li je to zbog prirode statistike?

Ili zbog metodologije, prema kojoj se, kako se polemiše u javnosti, ne beleže sve plate, pre svega preduzetnčke. Prvi čovek srpske statistike kaže, pak, da i preduzetnici ulaze u uzorak preduzeća koji se obrađuje kad se prikupljaju podaci za izračunavanje prosečne plate.

"Ne može se reći u statističkom smislu da postoji kvarenje statističkog podatka. Naprotiv. Ta polemika je, manje-više, kako bi se reklo, prilično… pa ona je prilično motivisana nekom vrstom opšte pristrasnosti da su plate manje nego što prikazuje statistika", kaže Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku.

Statisiku ipak nešto kvari. Naravno statistika ne beleži plate koje srpski radnici dobijaju na ruke. Takođe, u statističkoj raspodeli, uvek je mnogo više onih koji dobijaju manje od proseka.

Uobičajeno je, kažu stručnjaci, da su dve trećine plata niže od prosečne. Pošto statistika nema podatke o svakoj isplaćenoj plati, nego barata sa uzorkom, nemoguće je utvrditi za koliko para mesečno radi najveći broj građana. Objašnjenja, međutim, ne zvuče svima ubedljivo i mnogi imaju utisak da je statistika nerealna.

"Taj osećaj apsolutno i ja imam. Prosto ne mogu da verujem da je toliki prosek, zato što znam da ogroman broj zaposlenih prima zaista male plate", kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca.

Dodaje i da u državnoj službi, na primer kada je reč o prosvetarima, radnici imaju niža primanja od prosečnog. Sa druge strane, prosek podižu visoke plate u pojedinim granama, popit finansija ili IT sektora, ali i u nekim državnim preduzećima.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Najveća prosečna isplaćena plata u regionu, prema poslednjim podacima, u prošloj godini iznosila je u Sloveniji 1.020 evra.

Najmanja je u Makedoniji - svega 363,80 evra (22.460 denara).

Prosečna plata prema poslednjim podacima u Hrvatskoj je iznosila 749,70 evra (5.642 kune), u Crnoj Gori 503 evra, u Bosni i Hercegovini 428 evra (837 KM), a u Srbiji 369,70 evra (45.767 dinara), piše N1.

Iako je prosečna plata u Sloveniji od 1.020,40 evra prema podacima za septembar prošle godine bila najveća u regionu, ona je za 15,2 evra manja u odnosu na onu isplaćenu godinu ranije u Sloveniji kada je iznosila 1.035 evra.

I prosečna plaća u Hrvatskoj, takođe prema poslednjim podacima za septembar prošle godine, manja je za 12,3 evra u odnosu na kraj 2015. godine. Naime, u septembru prošle je iznosila 749,70 evra, a krajem 2015. 762 evra.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Beograd -- Unija Sindikata prosvetnih radnika Srbije traži od Ministarstva prosvete da se nastave pregovori kako bi se poboljšao materijalni položaj prosvetnih radnika.

Predsednica Sindikata Jasna Janković kaže da su primanja prosvetnih radnika i nakon poslednjeg povećanja od šest odsto daleko ispod republičkog proseka.

"Ispod proseka smo 14 odsto, što je skandalozno i zato su nam potrebni pregovori i razgovori sa Ministarstvom", rekla je ona.

Jankovićeva je dodala da su profesori koji su najnovijim povećanjem od šest odsto dobili 2.400 dinara i dalje daleko ispod republičkog proseka.

"Imamo trećinu sistema koji je na minimalcu, do sada su to bile tetkice i domari, a sada će biti i administrativno osoblje, koje će, i bez obzira da li ide na bolovanje ili ne, imati uvek ista primanja", navela je Jankovićeva.

Prema njenim rečima, svi koji su na minimalcu neće dobiti povećanje od šest odsto, već će im se primanja korigovati kroz povećanje minimalne cene rada, koja je od 1. januara porasla sa 121 na 130 dinara.

"Tražimo da odnos plata bude 1:2:3. Jedan tetkice i domari, dva administrativni radnici sa četvrtim stepenom, i da oni imaju platu 45.000 a profesori, nastavnici, učitelji, vaspitači sa sedmim stepenom, od 68.000 do 70.000 dinara", rekla je Jankovićeva.

Jankovićeva je navela da je sada taj odnos jedan prema 1,8.

Prema njenim rečima, prosveta ima uštede na osnovu kojih ima prostora da se traži povećanje.

"Sporazum o izlasku iz štrajka garantovao je novogodišnje nagrade koje nisu isplaćivane u poslednje tri godine, ali i isplatu iz ušteda kojih je do sada bilo oko dva milijarde dinara. To znači da ima prostora za 15.000 dinara pomoći", rekla je ona.

Jankovićeva je dodala da će Unija, ukoliko dođe do socijalnog dijaloga, dati racionalna rešenja svih problema, a da će u suprotnom znati da sindikalno odgovori sa svim svojim potencijalom od 740 škola i više od 27.000 članova.

Izvor: Beta

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Minimalna cena rada u Srbiji od danas je povećana i iznosi 130 dinara po satu, što je povećanje od devet dinara.U poslednje dve godine minimalna cena iznosila je ;121 dinar po satu, a prema procenama sindikata između 300.000 i 350.000 radnika prima minimalnu zaradu.

Minimalna mesečna zarada sada će biti 22.620 dinara, umesto 21.054.

Izvor: Novosti

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 26 decembar 2016 00:00

Somborcima najniže plate u okrugu

Odžaci, sa prosečnom zaradom koja je isplaćena u novembru od 58.192 dinara je na prvom mestu što se tiče isplate, u Zapadnobalčkom okrugu. Iza Odžaka je Kula sa prosečnom zaradom od 56.614 dinara, dok su u Somboru i Apatinu isplaćene niže zarade od 50.030 odnosno 55.868 dinara.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćene u Zapadnobačkom okrugu u Apatinu iznosi 40.284 din, Kuli 41.799 din, Odžacima 42.206 din, i Somboru 36.192 dinara.

Prosečna bruto zarada, u Srbiji, isplaćena u novembru 2016. godine iznosi 63.061 dinar. Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) isplaćena u novembru 2016. godine iznosi 45.767 dinara. U odnosu na prethodni mesec, prosečna bruto zarada nominalno je veća za 1,0% i realno je veća za 1,1%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 1,1% i realno je veća za 1,2%. U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečna bruto zarada nominalno je veća za 3,5% i realno je veća za 2,0%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 3,6% i realno je veća za 2,1%.

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 24 decembar 2016 00:00

Odlučeno: Srpskoj vojsci veće plate

Ministar odbrane Zoran Đorđević kaže da je Vlada Srbije donela odluku o uvećanju osnovice za zarade zaposlenih u tom sektoru za pet odsto.

Prema njegovim rečima, decembarska plata koja će biti isplaćena u januaru biće veća za pet odsto, a zbog tog povećanja, u budžetu za 2017. godinu predviđeno je 1,4 milijardi dinara više u odnosu na ovu godinu.

Povodom najave novog protesta Vojnog sindikata, koji traži povećanje osnovice za obračun zarada koja neće biti niža od 26.100 dinara, koliko je iznosila pre dve godine, Đorđević je poručio da je on uvek otvoren za razgovor, ali da za to nema dodatnih 8,5 milijardi dinara u budžetu.

On je takođe rekao da nema saznanja o kontramitingu, koji su prema navodima Vojnog sindikata najavili pojedini vojni sindikati.

“Mogao bih da budem najbolji ministar na svetu, da kažem kako oni to zaslužuju, kako treba da imaju, ali ne mogu, jer ja nemam odakle da dam 8,5 milijardi”, rekao je Đorđević na konferenciji za novinare na kojoj je predstavio budžet tog ministarstva za 2017. godinu.

Đorđević kaže i da ne bi bilo pravedno prema drugim ministarstvima, odnosno zaposlenima u drugim sektorima, ukoliko bi se pristalo na zahtev Vojnog sindikata.

“I kada bismo svi zajedno našli neki modus za 8,5 milijardi, je l' bi to bilo pravedno prema ministarstvu pravde i ministarstvu zdravlja, ljudima u drugim ministarstvima. Kao član vlade želim da napravim dugooročna rešenja”, istakao je ministar.

Đorđević je podsetio da je postojao jedan predlog u parlamentu da se sa određenog razdela u budžeta skine deo sredstava, ali da onda “ne bi bilo služenja vojnog roka, uniforme, goriva, ali i to bi bilo samo četiri milijardi…”

“Nikad nisam dobio odgovor odakle, gde postoji taj neki višak. Mislim da možemo sve da rešimo ako znamo šta imamo, pa u okviru tog kolača da raspoređujemo”, rekao je ministar, dodajući da je pravo mesto za rešavanje problema njegova kancelarija, ali i da svako ima pravo da protestuje van radnog vremena.

Govoreći o budžetu za narednu godinu, Đorđević je rekao da on iznosi 56,9 milijardi dinara, da ima socijalnu primesu, kao i da sadrži i razvojnu komponentu. Prema njegovim rečima, na personalne rashode odlazi 60 odsto budžeta, na operativne troškove oko 30 odsto, a na investicije 8,6 odsto.

Đorđević je ukazao danovinu predstavlja uvođenje “kontrolinga” finansija, što jedino postoji samo u okviru NATO-a.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Posle bankrota, rešena sudbina više stotina radnika Fabrike akumulatora u Somboru. Ugovore dobila 473 radnika, kojima će biti isplaćeno po 188.760 dinara i povezan staž

RADNICI Fabrike akumulatora u Somboru, koji su završili na Birou za nezaposlene, dobiće minimalac iz Fonda solidarnosti Srbije, zahvaljujući pomoći Udruženja biših radnika fabrika u stečaju "Solidarnost" u Kuli.

Većini radnika FAS biće isplaćeno devet minimalnih plata, iako im preduzeće duguje 19, bez mogućnosti da im ostale plate budu izmirene, jer je fabrika sa dugom od 56 miliona evra bankrotirala.

Bivši zaposleni nadaju se povratku na posao, ako fabrika bude prodata, ali potencijalni kupci ne žele da se jave na oglas zato što, kako tvrde radnici, znaju da firmu, koja je zakupila pogone i odbija da se iseli, iako je istekao najam, drži dosadašnji vlasnik FAS, Miroslav Bogićević.

- Ugovore za isplatu minimalaca dobila su 473 radnika. Njima će za devet meseci pre odlaska fabrike u stečaj biti isplaćeno po 188.760 dinara i biće im za taj period povezan staž, uključujući i beneficirani - naglasio je Danilo Obradović, predsednik udruženja "Solidarnost".

Stevan Vojkić, bivši predsednik Samostalnog sindikata FAS-a i predstavnik radnika u Odboru i Skupštini poverilaca, navodi da je u maju 2015. godine, kad je fabrika otišla u stečaj, bez posla ostalo 417 radnika. Neki su neposredno pre toga napustili preduzeće. Stotinak radnika je prošle godine radilo u "Viskol grupi", iz Veternika, koja je kao zakupac obnovila proizvodnju. Sad radi oko 150 u firmi "Dem Helas", čiji su vlasnici jedan Grk i jedan Šapčanin, koji je, kako ističu bivši radnici, bio šef restorana u Bogićevićevom koncernu "Farmakop MB".

- Firmi "Dem Helas", kojoj je bivši stečajni upravnik ustupio fabriku bez saglasnosti Odbora poverilaca, istekao je zakup u septembru, a pre toga je tužena, jer nije plaćala ni kiriju, struju (dug preko 40 miliona dinara), ni komunalije, ali je do danas ostala u pogonima FAS-a zahvaljujući žalbi Apelacionom sudu na odluku o iseljenju u roku od 15 dana i kasnim zakazivanjem ročišta - predočava Vojkić.

Predrag Ljubović, treći stečajni upravnik u FAS, saopštio je da je 15. decembra propao i drugi pokušaj prodaje čuvenog somborskog brenda akumulatora "blek hors".

- Fabrika, čija je vrednost procenjena na 25 miliona evra, na javnom nadmetanju u oktobru nuđena je po početnoj ceni od 12,5 miliona evra, ali nije bilo zainteresovanih. Niko se nije dosad javio ni na oglas za prodaju neposrednom pogodbom, koji ostaje otvoren, pa ko hoće da je kupi, može doći da razgovara - poručuje Ljubović.

HILjADU NOVIH RADNIH MESTA?

ZA učešće u neposrednoj pogodbi plaća se depozit od pet miliona evra. Taj iznos je prihvatljiv za potencijalne kupce, za razliku od početne cene u javnom nadmetanju.

- Oni, međutim, ne žele da kupe FAS sa zakupcem koji ima podršku lokalne samouprave, uz obrazloženje da je bolje da 150 ljudi radi, nego da firma bude zaključana. Zaboravlja se da je na ulici 300 ljudi, koji žele ponovo da dođu u fabriku da rade, za šta postoje realne šanse, jer neki od ozbiljnih kupaca najavljuju da bi za godinu-dve zaposlili, čak, 1.000 radnika - naglašava Vojkić.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Somborske vesti

U Zapadnobačkom okrugu najveću prosečnu zaradu u oktobru 2016. godine, bez poreza i doprinosa, imala je opština Odžaci, 39.733 dinara, zatim sledi Apatin sa 39.313 dinara, pa Kula sa prosekom od 38.987 dinara.

Najmanja prosečna plata za oktobar je u Somboru i iznosila je 36.217 dinara.

Prosečna zarada u Srbiji bez poreza i doprinosa u oktobru 2016. godine iznosila je 45.281 dinara i nominalno je veća za 2,6%, a realno je veća za 1,1% u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u oktobru prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 08 decembar 2016 00:00

Privatnici moraju da poštuju veći minimalac

Iz predloga budžeta za narednu godinu čini se da smanjenja poreza na plate neće biti, iako se ne odbacuje mogućnost da do toga dođe.

Milan Knežević tvrdi da bi prosečna neto zarada zaposlenih u Srbiji u oktobru bila znatno manja od 45.281 dinar kada bi zvaničnom statistikom bila obuhvaćena mala i srednja preduzeća.

"Kada bi u okviru zvanične statistike bilo i 250.000 malih privrednika, koji nisu obuhvaćeni jer, navodno, podaci o njihovom broju nisu tačni, iako su svi registrovani u Agenciji za privredne registre, prosečna zarada ne bi bila veća od 30.000 dinara", ističe Knežević.
To bi se, međutim, desilo tek u drugoj polovini godine, pod uslovom da prihodi budu veći od planiranih, piše novosadski Dnevnik.

I ministar finansija Dušan Vujović potvrdio je da je planirano da prihodi od poreza na zarade dogodine budu nešto više od deset milijardi dinara veći, odnosno umesto ovogodišnjih 45,4 milijardi dinara, u 2017. godini se očekuje 56 milijardi.

Tako se ispostavilo da su članovi Fiskalnog saveta Srbije, koji su na najavu smanjenja poreza i doprinosa na zarade rekli da je to, u ovom trenutku, nemoguće jer ne vide način na koji bi se deo novca koji se sada sliva u budžet nadoknadio, bili u pravu. Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je da bi eventualno smanjenje poreza na zarade u narednoj godini bilo dobra vest i za privrednike i za radnike, ali je i upozorio na to da je to pitanje koje treba razmatrati na srednjoročnom i dugoročnom planu.

"Mogućnost da se smanji porez na plate bi bila dobra vest, ali to mora da se pokrije iz drugih izvora", rekao je Petrović. "Jedna stvar je smanjiti poreska opterećenja, druga je povećati investicije, a treća povećati plate i penzije. Ne može sve odjednom."

Mada ni smanjenje poreza i doprinosa na zarade nije bilo garancija da će radnici zbog toga imati veće plate – jer su poslodavci takvu meru tražili da bi stali na noge, a tek potom videli da li ima prostora za veće zarade – zaposleni će, ipak, od Nove godine imati koji dinar više u džepu. Naime, odluka države da se minimalna cena rada od 1. januara naredne godine poveća, sa 121 dinar po satu na 130 dinara, znači da će gazde morati da povećaju plate za osam odsto. To "morati” ipak ne znači da će svi privatnici imati novca da povećaju minimalne zarade. Tako predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević objašnjava da je povećanje minimalne cene rada od početka naredne godine trebalo da prati smanjenje poreza i doprinosa na zarade, smanjenje nekih od parafiskalnih nameta i povećanje neoporezivog dela zarade na teret države.

"Pošto ništa od toga nije urađeno, a nova minimalna cena rada primenjuje se od 1. januara naredne godine, privrednici su dovedeni u situaciju da od njih 250.000 čak 80 odsto neće moći svojim zaposlenima da isplati ni minimalac", tvrdi Knežević.

Nedavna anketa USAID-a pokazala je da čak 69 odsto domaćih privrednika smatra da visina poreza i doprinosa na zarade negativno utiče na njihovo poslovanje i da je to jedan od razloga zašto nema većeg zapošljavanja. U anketi u kojoj je učestvovalo 1.000 preduzeća, nove radnike angažovalo je svako peto preduzeće, odnosno 22 odsto, dok 69 odsto preduzeća nije kadrovski jačalo i nije bilo novog zapošljavanja. Takođe, u šest odsto tih preduzeća kažu da će naredne godine smanjivati broj zaposlenih, dok 31 odsto njih očekuje novo zapošljavanje. Pri tome, novo zapošljavanje planiraju i pored postojećih poreza i doprinosa na zarade, ali je veliko pitanje da li će plate zaposlenih u privatnom sektoru rasti ili će ostati na ovogodišnjem nivou.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ministar finansija Srbije Dušan Vujović rekao je da će se za dva dana Vlada Srbije utvrditi tačne iznose povišica plata i penzija koje su dogovorene sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Vujović je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije povodom završetka šeste revizije aranžmana Srbije sa MMF-om rekao da povišice plata i penzija neće narušiti postignutu finansijsku stabilnost i budžet za narednu godinu koji je usaglašen sa predstavnicima MMF-a.

Ministar je rekao i da će penzioneri uskoro dobiti jednokratnu isplatu i da se još utvrđuje kolika će ona biti. Ranije se pominjalo 6.000 ili 7.000 dinara.

Po rečima Vujovića, u državnom budžetu za ovu godinu ima novca za isplatu još nekih bonusa, ali još nije precizirano kome će biti isplaćeni.

Šef misije MMF-a Džejms Ruf je kazao da je za odobravanje šeste revizije sporazuma MMF- sa Srbijom potrebno da državni budžet Srbije za iduću godinu godinu bude u dogovorenim okvirima i da se reše problemi dugovanja državnih preduzeća za struju i gas.

Misija MMF-a je u Beogradu od 20. oktobra povodom šeste revizije tekućeg trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti u vrednosti oko 1,2 milijarde evra.

Vlada Srbije po dogovoru sa MMF-om sprovodi mere štednje i reforme kojima se smanjuju budžetski deficit i javni dug i stvaraju povoljniji uslovi za rast privrede.

Tema šeste revizije aranžmana MMF sa Srbijom bili su fiskalni rezultati i budžet za 2017. godinu, napredak reforme finansijskog sektora i ključne strukturalne reforme, kao i obaveze za narednu godinu.

Postignut je dogovor o povećanju plata u javnom sektoru i penzija koje su umanjene od novembra2014. godine, uoči sklapanja aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om, potpisanog u februaru 2015. godine. Ta primanja, veća od 25.000 dinara, umanjena su za 10 odsto, a zatim povećana januara ove godine, ali ne linerano.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 3

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top