Broj zaposlenih i penzionera u Srbiji je skoro isti, što postojeći penzioni sistem čini neodrživim. Ukoliko se u Srbiji nastave sadašnji populacioni i ekonomski trendovi, uskoro može doći do situacije da penzije budu na nivou osnovne socijalne pomoći ili tek nešto više od toga, smatraju u PUPS-u, prenose Večernje novosti.

PUPS je naveo da je obavezno penzijsko osiguranje, kakvo danas funkcioniše u Srbiji, osmišljeno kao proces u kojem trenutno zaposleni uplaćuju sredstva u penzioni fond da bi mogle da se isplaćuju penzije, kao i da je za funkcionisanje tog procesa potrebno da tri zaposlena uplaćuju sredstva od kojih će se isplaćivati penzija jednog penzionera, odnosno da odnos broja penzionera i broja zaposlenih bude barem 1:3. Trenutno je, međutim, broj zaposlenih i penzionera u Srbiji skoro isti.

U PUPS-u predlažu formiranje fonda u koji bi velike javne kompanije uplaćivale deo profita, što je model preuzet iz Francuske i zapadnih zemalja, kojim bi se nadomestio nedovoljan broj radnika. PUPS je uputio poziv svim političkim partijama da otvore dijalog o pronalaženju načina za promenu penzijskog sistema, koji je u sadašnjem obliku neodrživ.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Premijerka Srbije Ana Brnabić najavila je danas da će u narednih 10 dana biti isplaćena jednokratna pomoć penzionerima u iznosu od 5.000 dinara.

Od 1. januara, kako je jutros dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom, biti obezbeđeno povećanje svim penzionerima od pet odsto.

Brnabić je, na predstavljanju beogradske senior kartice u Sava centru, najavila da će u 2018. godini, kako se bude smanjivao udeo penzija u BDP do nivoa od 11 odsto, polako biti ukidan Zakon o privremenom uređenju penzija.

Uspeli smo da ono što smo uštedeli merama fiskalne konsolidacije počnemo da vraćamo. U protekle dve godine bilo je skromno, ali koliko smo mogli, 1,25 odsto i 1,75 odsto, a od 1. januara značajno povećanje od pet odsto, ocenila je Brnabić i dodala da je to veliko povećanje i za finansijski jače zemlje.

Za 90 odsto penzionera, naglasila je Brnabić, sa povećanjem od pet odsto penzije će biti veće nego što su imali 2014. godine pre mera fiskalne konsolidacije.

Prema njenim rečima, vraćanjem izdvajanja za penzije na nivo od 11 odsto BDP i uspostavljanjem pune finansijske stabilnosti biće moguće potom ponovo se vratiti na usklađivanje penzija dva puta godišnje.

Želim da vam zahvalim lično kao Ana Brnabić, a potom i kao predsednica Vlade Srbije, na svemu što ste učinili za ovu zemlju, za nas, rekla je Brnabić.

Drago mi je što živim u Beogradu kada čujem šta su sve Grad i gradonačelnik Siniša Mali učinili za najstarije sugrađane, rekla je Brnabić i naglasila da Vlada Srbije čini dosta za mlade i još će ulagati u njih, ali da brine i o najstarijima.

Mali je rekao da se danas predstavlja kartica Kluba seniora, odnosno realizacija ideje koju je predložio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

U Beogradu živi 406.558 penzionera i kao članovi Kluba seniora imaće popust u različitim maloprodajnim objektima, gradskim preduzećima, komunalnim preduzećima, domovima zdravlja, za lekove.

Privremene kartice važiće već od 1. novembra, a u opštinama se mogu dobiti trajne personalizovane senior kartice. Grad snosni sve troškove izrade i dostave kartica.

Brnabić je penzionerki Slobodanki Joksić uručila prvu senior karticu. Joksić je istakla da su penzioneri veoma zadovoljni zbog povećanja penzija od pet odsto i jednokratne pomoći, napominjući da su mere štednje donele rezultat.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
sreda, 29 mart 2017 00:00

Penzioneri traže "oteto"

Na Trgu Nikole Pašića u Beograda održan je protest penzionera nezadovoljnih zbog smanjenja penzija, a potom su organizovali protestnu šetnju do Ustavnog suda i Vlade Srbije.

 

Penzioneri traže da im se vrati ono što im je "oteto i ukradeno", a prema procenama policije, okupilo se oko 600 ljudi, prenosi N1.

Učesnici protesta su nosili transparente: "Pljačka penzionera nije reforma", "Ukinite neustavni zakon", "Hoćemo da živimo a ne da preživljavamo", "Vučić obmanuo penzionere, tako on drži reč".

Penzioneri tvrde da se od njihovih para finansiraju izbori i zahtevaju da im se vrate penzije na nivo pre smanjenja.

Penzioneri su na protest pozvali sve predsedničke kandidate, a odazvali su se Boško Obradović i Vuk Jeremić.

Protest su organizovali Udruženje sindikata penzionera Srbije (USPS) i Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije (USVPS).

Predsednik USPS Mlilorad Vujasinović rekao je da će premijer Aleksandar Vučić ući u istoriju po tome što je prvi koji je u Srbiji novac uzeo od penzionera.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Prosečna penzija u Srbiji posle poslednjeg povećanja iznosi 23.818 dinara, a penzioneri izdržavaju trećinu domaćinstava. Tako je sada, a kako će izgledati život penzoionera u budućnosti? Punu penziju 2032. godine dobijaće građani koji imaju 45 godina staža.

Starosna granica se pomera, ali se zbog sve manje radno sposobnog stanovništva, pada nataliteta i odlaska mladih iz zemlje, otvara i pitanje održivosti penzionog fonda kakav postoji danas.

Odlazak u penziju trebalo bi da donese miran i lagodan život. Standard penzionera u Srbiji nije na zavidnom nivou. Oni koji će u te vode tek ući, imaju brojne razloge za zabrinutost. Sve se češće, zbog nepovoljnih demografskih trendova postavlja pitanje - da li ćemo uopšte imati penzioni fond.

Građani smatraju da nećemo. Kažu da, s obzirom na pad nataliteta i odlazak mladih, penzione fondove neće imati ko da puni.

Da bi penzioni sistem jedne države bio održiv neophodan je veći rast zaposlenosti kako bi se taj fond popunio. Sa druge strane, sve je manji broj radno sposobnog stanovništva, a sve je više starih.

"Narednih godina čekaju nas veći pritisci ka penzionom fondu. Sa druge strane, u tim nekim socijalnim funkcijama države koje treba servisirati i pronaći neke nove izvore kako bi se to ostvarilo", kaže ekonomista Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta.

Veliki broj ljudi u sivoj ekonomiji i odlazak velikog broja mladih radno sposobnih ljudi, samo su neki od razloga koji mogu da uruše penzioni sistem. Računica je jasna, bruto domaći proizvod mora se uvećavati da bi se pokrili troškovi penzija.

"Ako mi sad govorimo o društvu u kojem nema povećanja zaposlenosti i što je još važnije povećanja produktivnosti, mi onda naravno da ne možemo ništa da izdržavamo i da tu nema nikakvog napretka", rekla je Gordana Matković iz Centra za socijalnu politiku.

Pomeranje starosne granice za penzionisanje logičan je potez, ali pod određenim uslovima.

"Kada se pomeri očekivano trajanje života kao što se srećom značajno produžilo, a poslovi koji se nude budu takvi da ljudi i u starijim godinama mogu da rade te poslove. Pa da se onda pomera starosna granica za penziju, kao što se radi u svim zemljama koje su ispred nas", objašnjava Gordana Matković uslove za pomeranje penzije.

Iako sa razlogom brinemo zbog održivosti penzionog fonda u budućnosti, duži životni vek i starenje populacije, naglašava Matković, donosi još jedan problem o kojem se retko govori. Troškovi dugotrajne nege biće sve veći, a sredstava nedovoljno za kvalitetnu zdravstvenu zaštitu.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 20 mart 2017 00:00

Najviše keš kredita uzimaju penzioneri

Ko bi rekao pre desetak godina da će najviše gotovinskih kredita banke dati penzionerima. Tada su novine pisale kako banke diskriminišu penzionere, a banke se branile da su penzioneri rizični klijenti.

A danas je čak 220.444 keš kredita odobreno osobama između 60 i 70 godina što je za oko 13.000 više nego sledećoj starosnoj kategoriji, onima između 50 i 60 godina, kako pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije.

Iako su osobe pred penzijom ili već u penziji dobile najveći broj kredita, njihov prosečan iznos je daleko manji nego kod mlađih dužnika. Tako je prosečan keš kredit koji se odobrava penzionerima 207.000 dinara, dok je prosečan gotovinski kredit odobren osobama između 40 i 50 godina 350.000 dinara. Inače prosečan gotovinski kredit iznos 291.000 dinara.

Objašnjenje leži u činjenici da su oni jedna od malobrojnih grupa u Srbiji koja ima sigurna primanja, a banke koje muku muče sa lošim kreditima su se okrenule sigurnosti pre nego profitu.

Gledajući ukupne bankarske kredite banke su najviše zajmova odobrile muškarcima u starosnoj grupi od 40 do 50 godina. Ovoj grupi je odobreno 225.401 kredita u iznosu od 165,6 milijardi dinara. Inače muškarcima je odobreno skoro 200.000 kredita više nego ženama. Dok je muškarcima odobreno 932.122 kredita ukupne vrednosti 483,8 milijardi dinara, ženama je odobreno 746.718 kredita u vrednosti 324 milijarde dinara. Zanimljivo je da su žene uredniji dužnici u otplati obaveza, pa je svega 4,9 odsto kredita ženama u docnji, dok je kod muškaraca ovaj iznos 8,1 odsto. Inače najveću docnju imaju krediti odobreni muškarcima između 60 i 70 godina.

Struktura odobrenih zajmova po starosti odslikava i strukturu (ne)zaposlenosti stanovništva Srbije. Tako populacija starosti do 30 godina učestvuje sa manje od pet odsto u ukupnim bankarskim kreditima, što preslikava podatak da mladi od 15 do 24 godine učestvuju u ukupnoj zaposlenosti sa svega 5,5 odsto.

S druge strane, stariji od 70 godina učestvuju u kreditima sa manje od dva odsto.

Najveći obim kredita građanima odnosi se na stambene kredite, 386 milijardi dinara u 105.120 kreditnih partija. Najviše ih je odobreno grupi stanovnika od 40 do 50 godina. Zanimljivo je i da postoji 15 stambenih, po pravilu dugoročnih kredita osobama starijim od 80 godina od kojih su tri u docnji. Takođe postoji 116 stambenih kredita odobrenih osobama između 60 i 70 godina gde je 40 odsto njih u docnji. Inače, potrošački krediti su kategorija kod kojih je otplata pošto je 18,8 odsto u docnji.

Plaćanje telefonskih računa u Kreditnom birou
Ove godine će se u izveštaju Kreditnog biroa koji prikazuje urednost otplate obaveza bankama naći i podaci o plaćanju računa mobilnim operaterima. Prema rečima Veroljuba Dugalića, generalnog sekretara UBS-a, dogovori su pri kraju i do septembra najdalje banke će imati uvid u to i da li potencijalni dužnik plaća uredno račune za telefon prilikom odlučivanja da li da odobre kredit. Dugalić je istakao da su razgovarali i sa EPS-om, ali oni nisu bili zainteresovani za saradnju da se i plaćanje računa za struju nađe u izveštaju, a takođe je i Poreska uprava zbog narušavanja privatnosti građana odbila da se Kreditnom birou dostavljaju podaci o plaćanju poreza.

Inače, nakon ove vesti poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić obavestio je operatere da im zakon zabranjuje da podatke o računima građana daju Kreditnom birou, bez dozvole klijenata, pri čemu ta dozvola ne sme biti proizvod pretnje ili zablude.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pravo na besplatnu rehabilitaciju u 2017. godini u banjskim lečilištima na teritoriji Republike Srbije imaju svi korisnici starosnih, invalidskih i porodičnih penzija, čija su primanja niža od 23.799 dinara i da nisu to pravo koristili u poslednjih pet godina – stoji u oglasu koji je raspisao Fond PIO.

U besplatnu desetodnevnu rehabilitaciju uključeni su i troškovi prevoza u visini cene autobuske odnosno vozne karte drugog razreda. Fond će snositi i troškove pratioca deteta koje koristi porodičnu penziju po osnovu nesposobnosti za samostalan život i rad. Novina je i to što će slepi penzioneri koji dobiju pravo na rehabilitaciju o trošku Fonda PIO imati i pratioca kome će boravak takođe platiti Fond PIO.

Prijave se podnose penzionerskim organizacijama najkasnije do 15. marta 2017. godine. Članstvo u penzionerskim organizacijama nije uslov za korišćenje prava na besplatnu rehabilitaciju – navodi se u oglasu Fonda PIO.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Prosečna penzija u Srbiji posle poslednjeg povećanja iznosi 23.818 dinara, a penzioneri izdržavaju 36 odsto domaćinstava u Srbiji, istakle su gošće Novog dana Jelica Timotijević iz PIO fonda i Ružica Melorah, urednica časopisa Penzija. A sa Novom godinom stigla je još jedna novina - podignuta je starosna granica za odlazak žena u penziju.

Bez obzira na godine života, i muškarci i žene mogu u penziju ukoliko imaju 45 godina radnog staža. U suprotnom za odlazak u penziju potrebno im je minimum 15 godina staža i 61 godina i šest meseci života za žene, dok je za muškarce starosni uslov 65 godina, a plan je da se do 2032. godine muškarci i žene izjednače.

I dok građani pribegavaju crnom humoru i kažu da će pravo sa radnog mesta na grobno mesto, gošće Novog dana se slažu da trenutno stanje sa brojem zaposlenih i penzionera nije održivo.

"Nema više da se u penziji bude 30 ili 40 godina. Sada je izvesnost da ćete malo godinica penziju trošiti, a da ćete morati da radite sve duže i duže. Sama činjenica da je sve više starih govori da će morati da rade, najverovartnije na crno jer je tendencija da ih se poslodavci oslobađaju", ističe Ružica Melorah.

Jelica Timotijević napominje da se danas živi duže, što znači da se i penzija duže koristi. Prema njenim rečima, prosek korišćenja penzije u Srbiji je 19 godina, do je u svetu on duži.

"Obavezno penziono osiguranje osmišljeno je kao međugeneracijska solidarnost. Bitno je da li od postojećih radnika mogu da se ostvare prihodi za isplate penzije penzionera", kaže Timotijević.

Kada je u pitanju privatno penziono osiguranje, Melorah kaže da je besmisleno razgovarati o njemu sa stanovišta ranika i prihoda u Srbiji.

"Mi takvi kakvi smo, penzioneri, kojima je 23 hiljade prosečna penzija, najveći smo darodavci u Srbiji. Penzioneri daruju i državi i u mikro sredini. Od malih penzija izdržava se 36 odsto domaćinstava. Strašno je da penzija bude izvor egzistencije čitavih porodica. Penzioneri daju porodicama, a 72 odsto mladih ne bi imalo gde da živi da im nije roditelja, baka i deka", naglašava urednica časopisa Penzija.

Timotijević dodaje da privatno penziono osiguranje podrazumeva postojanje viška koji ljudi mogu da preusmere, dok obavezno osiguranje garantuje egzistenciju u trećem dobu.

"Ako neko ima višak i može da izdvoji dodatno za privatno osiguranje, to je lepo", kaže Timotijević.

Povećanje obuhvaćeno decembarskom penzijom iznosi 1,5 odsto, što je na prosečnom nivou povećanje od 352 din. Gošće Novog dana objašnjavaju da se to povećanje odnosi na iznos penzije iz rešenja, odnosno na iznos pre umanjenja. One kažu da kada prođe primena zakona o smanjenju penzija ostaće iznos uvećan za 1,25 odsto 2015. godine i 1,5 odsto prošle godine.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Jednokratna pomoć od 5.000 dinara sutra će biti isplaćena penzionerima u Srbiji, rekao je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

Troškovi poštarine neće ulaziti u tih 5.000 dinara, pošto će to platiti Fond PIO, rekao je ministar.

Vulin je dodao i da će jednokratnu novčanu pomoć dobiti svi penzioneri, bez obzira na visinu svojih penzija.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 17 novembar 2016 00:00

Penzionerima po 5.000 dinara

Vlada Srbije danas je donela odluku da pre kraja meseca penzionerima isplati bonus od 5.000 dinara, izjavio je ministar finansija Srbije Dušan Vujović.

To će posebno značiti za onih 1.050.000 penzionera koji imaju penzije manje od minimalne plate u Srbiji, rekao je Vujović na godišnjoj privrednoj konferenciji Rajfajzen banke.

Prema njegovoj oceni, najveći deo tog novca penzioneri će upotrebiti za kupovinu proizvoda, što je dobro za Ministartsvo finansija i državu.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Nakon Novog Pazara, Beograda, Kragujevca i Vranja besplatne digitalne radionice za starije sugrađane biće organizovane i za penzionere u Somboru. Stariji građani Sombora imaće priliku da savladaju rad na računaru učešćem u besplatnom projektu Vip digitalne radionice za starije koji već treću godinu zaredom sprovode kompanija Vip mobile i Organizacija za međugeneracijsku saradnju 35+.

Opštinsko udruženje penzionera grada Sombora ustupiće svoje prostorije za realizaciju radionica od 14. do 19. novembra. Svi stariji građani zainteresovani da savladaju nove tehnologije mogu da se prijave za učešće do petka, 11. novembra na Vip prodajnom mestu u ulici Kralja Petra I br. 2 ili pozivom na broj 066/357-587 svakog radnog dana od 10,00 do 16,00 časova. Prijavu je moguće izvršiti i kontaktiranjem Opštinskog udruženja penzionera grada Sombora na adresi Venac Petra Bojovića 20.

Današnji način života sve više nameće potrebu za sticanjem znanja i veština modernih informacionih tehnologija koje olakšavaju svakodnevnu komunikaciju i socijalizaciju a velika zainteresovanost starijih građana za učešće u projektu u gradovima širom Srbije dokazuje da nove tehnologije više nisu rezervisane samo za mlađu populaciju.

Polaznici digitalnih radionica imaće priliku da samo za pet dana savladaju osnovna znanja iz oblasti korišćenja računara, interneta i različitih digitalnih uređaja kako bi bili u mogućnosti da brže dođu do željenih informacija i da upotpune svoje slobodno vreme. Osim toga oni će imati prilku da saznaju i kako da jednostavnije kontaktiraju svoje prijatelje, unuke i rodbinu putem mejla, Fejsbuka ili Skajpa, da slušaju muziku ili otkriju nove sadržaje.

Svim učesnicima digitalne radionice biće obezbeđen kompletan materijal za rad a po završetku će dobiti i sertifikat o uspešno završenoj obuci – naveli su organizatori ovog zanimljivog projekta.

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 26 septembar 2016 00:00

Penzionerima veće penzije ili 7.000 RSD

Preko 1,7 miliona penzionera, čija je trenutna prosečna penzija 23.462 dinara, iščekuje “finalnu” odluku o povećanju penzija krajem ove ili početkom 2017.

Za sada je samo sigurno da nijedan državni organ ili ministar nije izašao u javnost sa bilo kakvom računicom, osim sa najavom da će zbog dobrih ekonomskih rezultata penzije naredne godine, složio se sa tim MMF ili ne, biti nešto veće.

Za sada u igri su dve mogućnosti: povećanje penzija od januara naredne godine za nekoliko procenata ili jednokratna pomoć pred Novu godinu u iznosu od 5.000 do sedam hiljada dinara.

Ni jedno ni drugo nije ono što penzioneri žele i očekuju, ali jeste više nego što im je obećavano i što su mislili da će im se ove godine dati.

Računica između najavljenog povećanja od nekoliko procenta i jednokratne pomoći je otprilike ista, ali razlika je u tome što se jedno dobija ođednom, a drugo se dobija 12 meseci. Jer, ako je tačno da bi država, kojoj je to lakši i bezbolniji način, odlučila da svim penzionerima dodeli jednokratnu novčanu pomoć između 5.000 i 7.000 dinara, penzioneri bi zapravo dobili povećanje koje, kada se podeli na 12 meseci, znači da mesečno dobijaju između 410 i 580 dinara.

S druge strane, ukoliko su tačne prognoze da bi povećanje penzija moglo biti jednako rastu BDP odnosno između 2,5 i tri odsto, onda to znači da bi penzioneri dobili povećanje od 585 do 702 dinara mesečno. Doduše, ova druga varijanta kada je prosečna penzija veća za tri odsto malo je veća nego ono što bi penzioneri dobili kada bi im država dala jednokratnu pomoć od 7.000 dinara.

Dok se prave računice šta je bolji i čemu bi se penzioneri više obradovali, ne sme se smetnuti sa uma da je sve još uvek u domenu najava i mogućnosti. Naime, nijedan državni organ ili ministar nije izašao u javnost sa bilo kakvom računicom osim sa najavom da će zbog dobrih ekonomskih rezultata penzije naredne godine, složio se sa tim MMF ili ne, biti nešto veće.

Koliko je to “nešto veće” ne zna se. No, ekonomisti su spremni da kalkulišu, ali su saglasni da povećanje ne može biti veće od privrednog rasta odnosno od tri odsto. Tako ekonomista Ivan Nikolić pretpostavlja da će povećanje penzija biti veće od prošlog puta, kada su penzioneri dobili 1,25 odsto, ali tvrdi da to povećanje neće ići iznad privrednog rasta koji procenjuje na tri odsto.

Slično misli i ekonomista Milojko Arsić, koji kaže da procente povećanja traba tražiti između rasta BDP-a od tri odsto, uz godišnju inflaciju od jedan odsto, što u zbiru znači da nije realno očekivati povećanje veće od četiri odsto. Po njegovom mišljenju, da bi došlo do većeg povećanja penzija, privredni rast mora više godina biti oko pet odsto ili više, jer bi samo to stvorilo mogućnost da prosečna penzija dostigne 300 evra.

Fiskalni savet Srbije, a slično razmišljaju i predstavnici MMF, smatraju da penzije naredne godine ne smeju da se povećavaju uz podsećanje da se one i dalje u velikom procentu finansiraju iz državne kase i da takvo stanje nije održivo. Računice Fiskalnog saveta pokazuju da su najveće uštede u dobrostojećem državnom buyetu ipak ostvarene zbog umanjenja plata u javnom sektoru i penzija i da bi svako njihovo povećanje ili pokušaj da se vrate u “prvobitno“ stanje značilo poništavanje mukotrpne finansijske bitke.

Za razliku i od jednih i od drugih, penzioneri traže samo ono što im Zakon o PIO, čiji je jedan deo privremeno zarad finansijske konsolidacije obustavljen, obezbeđuje, a to je da rast penzija prati rast troškova života. Kako upravo to što po zakonu traže izostaje već četiri godine, jer od 2012. se penzije ne usklađuju sa inflacijom, oni bi želeli da im niko ne daje “milostinju” već da se lepo izračuna koliko im za te četiri godine pripada i da samo to dobiju. A to je mnogo više i od mogućih dva i po i tri odsto i od jednokrane pomoći između 5.000 i 7.000 dinara.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Republički fond PIO raspisao je danas oglas kojim poziva penzionere da se jave za odlazak na besplatnu rehabilitaciju u jednoj od 25 banja. Oglas će biti otvoren 15 dana.

1Pravo na besplatnu rehabilitaciju u zdravstveno-stacionarnim ustanovama i banjsko-klimatskim lečilištima tokom 2016. godine, u trajanju od 10 dana, imaju korisnici penzija sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije čija je penzija za februar niža od iznosa prosečne penzije u Fondu, odnosno od 23.463 dinara.

Uslov je i da nemaju druga lična primanja i da nisu koristili pravo na besplatnu rehabilitaciju u poslednjih pet godina.

Pravo na besplatnu rehabilitaciju imaju penzioneri iz kategorije zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednici čija je penzija niža od gore navedenog iznosa, kao i penzioneri koji su to pravo ostvarili primenom domaćih propisa i na osnovu međunarodnih ugovora, pod uslovom da zbir tih penzija ne prelazi iznos od 23.463 dinara.

Članstvo u penzionerskim organizacijama nije uslov za korišćenje ovog prava.

Uz prijavu prilaže se i penzijski ček za februar 2016. godine, dokaz o visini penzije ostvarene po međunarodnim ugovorima (izvod banke ili potvrda inostranog nosioca socijalnog osiguranja), fotokopija lične karte, medicinska dokumentacija i potpisana izjava (na propisanom obrascu prijave) o drugim ličnim primanjima i da u poslednjih pet godina nisu koristili rehabilitaciju o trošku Fonda.

Iz Opštinskog udruženja penzionera u Odžacima obaveštavaju penzionere da obrazac prijave na oglas mogu dobiti u sedištu tog udruženja u Odžacima, kao i u svim mesnim organizacijama penzionera u ostalim opštinskim mestima, gde će moći i da predaju popunjene prijave sa ostalom potrebnom dokumentacijom.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Beograd -- Udruženje sindikata penzionera Srbije od predsednice Skupštine Srbije Maje Gojković traži da podrži formiranje anketnog odbora zbog malverzacija u PIO fondu.

Udruženje traži od Gojkovićeve da podrži formiranje anketnog odbora koji bi ispitao da li je prethodnih godina bilo protivzakonitog trošenja sredstava PIO fonda.

Kako se navodi, penzioneri traže da se anketni odbor Skupštine Srbije formira sa zadatkom da utvrdi da li je u proteklih 25 godina bilo nenamenskog trošenja sredstava PIO fonda, da li je bilo prekoračenja ili zloupotreba ovlašćenja rukovodilaca tog fonda, kao i da li je bilo elemenata organizovanog kriminala. 

Dodaje se da se traži da se utvrdi i tačan popis sadašnje imovine PIO fonda, imovine koja je otuđena i šta je sve finansirano sredstvima tog fonda, kao i da li se radi i dokle se stiglo sa reformom penzionog sistema. 

"USPS smatra da jedino formiranjem anketnog odbora u Skupštini može da se sazna istina o tome da li je bilo zloupotreba u PIO Fondu", piše u saopštenju. 

Naglašava se da postoje osnovane sumnje da je grad Beograd koristio sredstva PIO fonda za gradnju kapitalnih objekata kao što su Sava centar, Gazela i drugi objekti, s tim da ta sredstva nisu vraćena. 

"Osim izgradnje kapitalnih objekata, postoje indicije da su pojedinci koristili sredstva za kupovinu cigareta i preprodaju istih za vreme bombardovanja, po trafikama širom Srbije, kao i da su uzimane otpremnine u iznosima i do 20.000 tadašnjih nemačkih maraka, navodno zbog smanjenja broja zaposlenih u Fondu PIO, bez prava zaposlenja u državnoj upravi, a zatim se zapošljavali, čak i na istim radnim mestima", dodaje se.

Izvor: b92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Udruženje sindikata penzionera Srbije protestovalo je danas zbog odluke vlasti u Beogradu da i do 80 odsto poveća porez na imovinu i zatražilo od Vlade da stavi van snage tu odluku.

"Posle neustavnog smanjenja plata u javnom sektoru i penzija većih od 25.000 dinara, donošenja neustavnog Zakona o izvršenju i obezbedjenju kojim je dodatno ugrožen položaj građana, suočavamo se sa novim nametom koji preti da čitave porodice zavije u crno i dovede do prosjačkog štapa", navodi se u saopštenju tog udruženja. 

Dodaje se ne postoje ekonomski opravdani razlozi za povećanje poreza na imovinu u vreme krize kad je pala cena strambenog kvadrata, na šta će dodatno uticati povećanje poreza.

Udruženje sindikata penzionera je podsetilo da je za poslednje tri godine velikom broju građana porez na imovinu višestruko uvećan, iako je vlast obećava da neće povećavati namete i da će štititi one koji su najugroženiji.

"Šta opljačkani, uplašeni i poniženi gradjani, koji se svakog jutra sa strahom i neizvesnošću bude, mogu još da očekuju od vlasti? Kada će prestati ekonomsko nasilje i zašto Srbija ima najveći porez na imovinu od svih država u Evropi", zapitalo je to udruženje.

Izvor. Beta

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Egzistencijalni minimum, meren potrošačkom korpom koja sadrži samo troškove tročlane porodice za hranu i bezalkoholna pića, u Somboru je u septembru iznosio 16.460,96 dinara. U istom periodu prosečna potrošačka korpa  „težila“ je  26.217,40 dinara.

Ukoliko se analizira sadržaj, minimalne i prosečne korpe, vidi se da je najviše novca izdvojeno za kupovinu svežeg i prerađenog mesa. U minimalnoj korpi,  troškovi za meso iznose 23 odsto od ukupne vrednosti korpe, odnosno za kupovinu mesa izdvojeno je 3.806,56 dinara. Troškovi za kupovinu mesa u prosečnoj potrošačkoj korpi iznose 29,6 odsto ukupne vrednosti korpe, odnosno 7.772,22  dinara. Druga veća razlika, kada je sadržaj korpe u pitanju, odnosi se na izdvajanja za mleko i prerađevine od mleka. U minimalnoj potrošačkoj korpi za kupovinu mleka i mlečnih proizvoda izdvojeno je 2.857,38, a u prosečnoj 4.401,87 dinara.  

Poređenja radi, minimalna zarada u septembru 2014. godine iznosila je 20.240,00 dinara, dok su Somborci u septembru prosečno zaradili 34.484,00 dinara, izračunali su statističari.

Prema podacima Odseka za planiranje i statistiku,  penzionersko domaćinstvo u Somboru - sa dva člana  i jednom primljenom penzijom - za minimalnu penzionersku potrošačku korpu u septembru 2014. godine izdvojilo je 10.973,96, a za prosečnu korpu 17.478,27 dinara.

U septembru, prosečna penzija je iznosila 24.775,80 dinara. U Somboru penzije prima 17.730 lica, a od tog broja 60 odsto penzionera prima prosečnu ili penziju veću od prosečne.

Preuzmite dokument: Potrošačka korpa

Objavljeno u Somborske vesti

Tročlano domaćinstvo na teritoriji grada Sombora je, prema podacima Odseka za planiranje i statistiku, tokom februara za kupovinu namirnica sadržanih u tzv. novoj minimalnoj potrošačkoj korpi izdvojilo 16.006,82 dinara. Ako minimalnu potrošačku korpu uporedimo sa minimalnom zaradom koja je u februaru iznosila 18.400,00  dinara i na „spisak“ dodamo realne mesečne obaveze jedne porodice poput računa za električnu energiju, grejanje, troškova za higijenu, dobićemo realniju sliku  životnog standarda porodica koje žive od zakonom zagarantovane minimalne zarade.

Prosečna potrošačka korpa u februaru je vredela 25.937,77 dinara, a prosečna zarada za isti mesec prema statističkim podacima u Somboru je iznosila 37.597,00 dinara.

Sa aspekta vrednosti potrošačkih korpi, bez obzira na to da li je u pitanju minimalan ili  prosečan statistički sadržaj u korpama, februar je bio predugačak mesec i za penzionere.

Dvočlana penzionerska domaćinstva u Somboru,  za namirnice sadržane u minimalnoj potrošačkoj korpi izdvojila su 10.671,21 dinar, dok je za prosečnu penzionersku potrošačku korpu bilo potrebno izdvojiti 17.291,85 dinara. Poređenja radi, prosečna penzija u Somboru je iznosila 24.649,67 dinara.

Međutim, od ukupno 17.896 penzionera na teritoriji grada, penziju manju od prosečne primilo je  8.000 penzionera. Takođe poređenja radi, penzije manje od 13.221,90 dinara primilo je 2.574  penzionera, što je 14,38 odsto od ukupnog broja penzionera. Prema statističkim podacima najveći broj penzionera, odnosno 5.559, prima penzije u iznosu od 26.191,01 do 43.615,00 dinara.

Obe kategorije Somboraca, i oni koji rade i penzioneri, imaju gotovo istovetan sadržaj u potrošačkim korpama. I jedni i drugi, u februaru su najviše potrošili za nabavku svežeg i prerađenog mesa, mleko i mlečne proizvode, te hleb i testenine.

Objavljeno u Somborske vesti

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top