Roditeljima i učenicima još nisu podeljeni nalozi za pristup elektronskom dnevniku, niti se zna kada će to biti urađeno.

Kako nam je rečeno u Ministarstvu prosvete, još se čeka saglasnost Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Identično obrazloženje Danas je dobio još u decembru prošle godine, ali su tada očekivanja Ministarstva bila optimističnija. Planirano je bilo da saglasnost poverenika stigne do sredine decembra i da se potom sukcesivno, od škole do škole, dele nalozi za logovanje na sistem. Međutim, to do danas nije zaživelo, a obrazloženje zašto se toliko čeka na mišljenje poverenika juče nismo uspeli da dobijemo u Ministarstvu.

U službi Poverenika za Danas kažu da im se Ministarstvo nije obraćalo zahtevom za mišljenje u vezi sa obradom podataka o ličnosti učenika i roditelja u okviru servisa esDnevnik, sadržanih u Zahtevu za korišćenje usluge elektronskog dnevnika već se istim povodom sprovodi postupak nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Po okončanju tog postupka javnost će biti obaveštena o rezultatima nadzora, kažu iz službe Poverenika.

Kako je naš list ranije pisao, portal za učenike i roditelje je odvojen od dela sistema koji koriste škole, tako da ne utiče na bezbednost školskog sistema esDnevnika. I jedni i drugi će preko internet pretraživača pristupati posebnom delu sistema sa svojim nalogom. Svaki učenik i roditelj će imati korisničko ime i šifru, a pošto pristupaju sa različitim nalozima prikaz podataka i mogućnosti koje im pruža sistem nisu isti za učenike i roditelje. Tako će đaci svoje ocene moći da vide istog trenutka kada budu upisane u dnevnik, a roditelji sa 48 sati zakašnjenja, kako bi se deci ostavilo vremena da te ocene obrazlože, što je urađeno na sugestiju psihologa i pedagoga.

Kada roditelj pristupi sistemu, može da vidi podatke samo za svoje dete, a ako ima dvoje dece u istoj školi ili u dve različite škole, a obe koriste esDnevnik, može da izvrši izbor za jedno ili drugo dete.

Pored ocena, roditelji će imati uvid i u izostanke, kao i napomene i pohvale nastavnika. Đacima će, osim ovih podataka, biti na raspolaganju i niz drugih informacija, kao što su raspored kontrolnih i pismenih zadataka, ekskurzija, izleta i poseta.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Učenici osmog razreda testom iz matematike počeli su probni završni ispit. U subotu će srpski i kombinovani test. Ove godine za osmake su najavljene i neke novine - uspeh iz škole nosiće najviše 60 bodova, dok će na tri testa đaci moći da dobiju 40 bodova.

Hemijska, šestar i lenjir bili su dovoljni osmacima iz beogradske škole Veljko Dugošević da na probnom testu provere svoje znaje iz matematike.

"Bio je težak po meni, ali imali su neki laki zadaci".

"Nisu bili preterano teški, uglavnom je bilo za osnovni nivo", kažu đaci s kojima smo razgovarali.

Pre testiranja, male maturante je obišao ministar prosvete Mladen Šarčević.

"Svi probni testovi imaju za cilj da deca vide gde su, šta su, da bi eventualno doradili ono što je bitno i osteli tipove zadataka za ono glavno testiranje", kaže ministar prosvete Mladen Šarčević.

A kako bi učenici što lakše savladali test, nastavnici kažu da su pripreme u okviru redovne nastave počele od oktobra.

"Ono što možemo mi u toku nastave uradimo, a ono što ne, oni imaju van nastave posle, ili kao neki prečas ili kao neki šesti, sedmi čas nakon nastave i na taj način radimo, vežbamo", objašnjava nastavnica srpskog jezika Jelena Jovičić.

Na završnom ispitu osmake čeka i novi način bodovanja za prikupljanje 100 poena - umesto dosadašnjih 70, iz škole će se dobijati 60 poena, dok će testovi umesto 30, nositi 40 poena.

"Bolje je za učenike koji su lošiji u školi, mogu više bodova da dobiju na prijemnom".

"Bilo je bolje ranije kad je bilo 70-30, jer smo znali da ćemo da vučemo više iz škole, ali sad možda imamo veću priliku da uradimo na prijemnom bolje", navode učenici.

Resorni ministar kaže da će novi način bodovanja poboljšati objektivnost u ocenjivanju.

"Cilj je da ne idemo na preglasavanje ocena na formiranje lažnih vukovaca, na fabrikovanje papira, nego na znanje", kaže Šarčević.

Promene na završnom ispitu, profesorka srpskog Vesna Vojvodić Mitrović, ocenjuje kao nepotrebne. Kaže da česte promene pravila polaganja učenicima stvaraju sters.

"To nije rešenje na koje bi trebalo da igra Ministartsvo prosvete i ministarstvo se vrlo često ponaša kao ministartsvo alhemije da traže neku alhemijsku formulu koja će tako preko noći da razreši probleme male mature, a odlično znamo koliko različitih tipova problema smo imali u prethodnim godinama, baš kada je reč o ovim testovima", smatra profesor srpskog jezika Vesna Vojvodić Mitrović.

Mala matura zakazana je za 18, 19. i 20. jun, a do tada učenici imaju još dva meseca za pripremu.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Za upis u prvi razred osnovne škole u narednu 2018/19. školsku godinu, evidentirana su 574 deteta na teritoriji grada Sombora, od kojih 356-oro u Somboru, a u selima 218-oro dece.

Od ukupnog broja evidentirane dece 25-oro će nastavu pohađati na mađarskom jeziku i to petoro dece u Somboru, a 20-oro u seoskim osnovnim školama.

Prema izvršenoj evidenciji, najviše dece, 86, biće upisano u gradske škole, OŠ „Nikola Vukićević“ i OŠ „Ivo Lola Ribar“.

Od seoskih škola, najviše dece evidentirano je za upis u OŠ „Nikola Tesla“ u Kljajićevu i OŠ „Ivan Goran Kovačić“ u Stanišiću i to 32–oje dece.

Najmanje budućih prvaka evidentirano je u Kolutu, Doroslovu i Telečki.

Objavljeno u Somborske vesti

Raspisan je oglas za upis dece u prvi razred osnovne škole za školsku 2018/2019. godinu.

U prvi razred upisuju se deca rođena od prvog marta 2011. godine do prvog marta 2012. godine.

Prijavljivanje dece za upis u prvi razred osnovne škole vrše roditelji, odnosno staratelji ili organ starateljstva za decu pod starateljstvom.

Prijavljivanje dece za upis u prvi razred osnovne škole (u gradskim i seoskim osnovnim školama) vršiće se u periodu od petog do 23. februara 2018. godine.

Upis dece u gradske osnovne škole vršiće se u Odeljenju za obrazovanje Gradske uprave grada Sombora, soba 226 a, drugi sprat, Trg cara Uroša 1, Sombor (zgrada Županije), svakog radnog dana od 07.30 do 15.00 časova.

Prijavljivanje dece u somborskim selima: Aleksa Šantić, Bezdan, Bački Breg, Bački Monoštor, Čonoplja, Doroslovo, Gakovo, Kolut, Kljajićevo, Rastina, Riđica, Stanišić, Stapar, Svetozar Miletić i Telečka, vršiće se u seoskim osnovnim školama.

Za prijavu deteta roditelji/staratelji, na uvid podnose: izvod iz matične knjige rođenih za dete, važeću ličnu kartu roditelja ili staratelja i rešenje o starateljstvu za decu pod starateljstvom.

Nakon završenog evidentiranja dece, škole će pisanim putem roditelje obavestiti o terminima upisa i proveri spremnosti dece za polazak u školu.

Originalan oglas za evidentiranje dece za upis u osnovnu školu na srpskom jeziku dostupan je ovde, a na mađarskom jeziku ovde.

Objavljeno u Somborske vesti

Obaveštavaju se roditelji odnosno staratelji da su u obavezi da prijave dete koje je stasalo za polazak u prvi razred, odnosno dete koje na dan početka školske godine 1. septembra 2018. godine ima najmanje šesti i po, a najviše sedam i po godina.

O tačnom terminu prijavljivanja dece za evidentiranje radi upisa u prvi razred i pripremni predškolski program Odeljenje za društvene delatnosti opštine Odžaci će blagovremeno obavestiti roditelje.

Osnovna škola je dužna da upiše svako dete sa područja škole .Područja osnovnih škola Odlukom je utvrdila Skupština opštine Odžaci. Škola može da upiše i dete sa područja druge škole, na zahtev roditelja, odnosno staratelja, u skladu sa mogućnostima škole . Roditelj ili staratelj se u ovom slučaju putem zahteva može obrati izabranoj školi najkasnije do 31. januara 2018. godine.

Objavljeno u Odžaci

S novom godinom gimnazijalcima u Srbiji stižu nove obaveze. Naime, od naredne školske godine u septembru učenici gimnazija će birati dva od šest ponuđenih izbornih programa, pa će tako nedeljno pohađati dva školska časa više. To je predviđeno predlogom nastavnog plana i programa za gimnazije.

Na potezu je sada ministarstvo prosvete, u kojem su za N1 potvrdili da je usvajanje te ideje gotova stvar.

S novom školskom godinom gotovo izvesno stižu:
1. Jezik, mediji i kultura
2. Pojedinac, grupa i društvo
3. Zdravlje i sport
4. Održivi razvoj
5. Umetnost i dizajn
6. Primenjene nauke

Ovo je šest izbornih predmeta od kojih će gimnazijalci birati dva. Dakle, od medija, društva, zdravlja, preko održivog razvoja, umetnosti i primenjenih nauka. Izučavaće se, uveravaju autori, medicina, tehnika, geopolitika, biznis, religija i civilizacija.

Tvorci osveženja gimnazijskog plana i programa za N1 pojašanjavaju da su to pre svega sadržaji koji će im "pomoći da razumeju svet", kao i da su učenici podstaknuti da fenomene istražuju.

Ishod nastave, sigurni su, biće kritičko mišljenje i znanje koje ima praktičnu vrednost.

"Napadamo neke fenomene, tako da učenici sami biraju šta će u okviru tog fenomena istraživati i kasnije, na osnovu dobijenih rezultata osmišljavaju projekat koji treba da bude sa jasnim ciljem i često će verovatno biti proaktivan u smislu da će se pokrenuti neka akcija, uraditi neki film ili napraviti izložba, predstava, pomoći nekome, napraviti peticija ili već nešto drugo što učenici osmisle", kaže Eleonora Vlahović, iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja.

Autori programa dodaju: na taj način gimnazije će postati atraktivnije. Pitali smo: hoće li biti za đake više opterećujuće?

"Ne, znači tu bi trebalo da dovede do daleko većeg interesovanja učenika i za društvena kretanja i za prirodne nauke i za globalna kretanja i za ekonomiju i biznis, znači sve ono što verovatno u neko svoje slobodno vreme već i čitaju i istražuju sada bismo prvi put čitav niz sadržaja uveli u nastavne programe koji su izuetno atraktivni i važni", rekao je Radivoj Stojković, iz Zajednice gimnazija.

Iako izborni predmeti, ocene neće biti opisne. Znanje gimnazijalaca rangiraće se od "1" do "5" i ocene će ulaziti u prosek.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Da li će osmacima od sada put do željene srednje škole biti teži? Izmenjen je sistem za bodovanje male mature i predviđa da učenici manje bodova dobijaju na osnovu uspeha tokom osnovnog obrazovanja, dok je povećan broj poena koje mogu da osvoje na testovima.

Dok iz Ministarstva prosvete tvrde da je ta odluka doneta pre početka školske godine, roditelji kažu da su "zatečeni".

Zbog "jagme" za ocenama, kako je to slikovito opisala pomoćnica Mladena Šarčevića, Vesna Nedeljković, đake osmake čeka drugačije bodovanje njihovog znanja na maloj maturi. Izmenama Pravilnika, od sada, učenici će na postignut uspeh u školi dobijati maksimalno 60, a na testovima 40 poena.

Osim što je promenjena dosadašnja 70 - 30 proporcija, menja se i broj bodova po pojedinačnim ispitima. Tako test iz srpskog i matematike nosi po 13, a kombinovani, umesto dosadašnjih 10 - 14 poena. Na pitanja: kada je odluka doneta, zašto i ko je o njoj obavešten, iz Ministarstva prosvete u kratkom pisanom odgovoru poručuju:

"Pravilnik je promenjen zbog veće objektivnosti, jer je jurnjava za ocenama i prosekom postala veliko opterećenje za učenike, roditelje i nastavnike. Svi su na vreme informisani o promeni, jer smo promenu najavili tokom prethodnog zavrsnog ispita, dakle, pre početka tekuće školske godine."

Međutim, roditelji tvrde da su zatečeni. U potrazi za odgovorima obraćali su se i Udruženju "Roditelj", gde za N1 kažu: niko nije bio obavešten o izmenama koje slede svega par meseci uoči male mature, tajming je loš.

"Prosto je sredina školske godine i deca i roditelji su već počeli sa nekim pripremama za malu maturu i ovo je sada unelo jedan veliki nemir i uznemirenost, zato što menja situaciju. Deca i roditelji već imaju neku kalkulaciju u svojoj glavi kako će da izgleda kraj školske godine, koje ocene već imaju i kako bi oni mogli da popune ona mesta na koja žele da se upišu", kaže Gordana Plemić iz Udruženja Roditelj.

A kako će se izmene odraziti na učenike? Zaposleni u prosveti imaju različita mišljenja. Iz Unije sindikata prosvetnih radnika kažu da je povećanje broja bodova iz kombinovanog testa dobra odluka.

"Zato što jedna hemija je, recimo, na tom kombinovanom testu nosila samo jedan i po bod. Ako vi detetu kažete da ide na pripremnu nastavu iz ovih pet predmeta, a on zna da će će nositi samo jedan i po bod - koji je njegov motiv da se dodatno priprema? Koliko će to da promeni? Neće mnogo, jer i tako i tako smo mi držali pripremnu nastavu", objašnjava Miljan Mićunović iz Unije sindikata prosvetnih radnika.

U promeni sistema bodovanja ne leži ključ problema male mature - smatra profesorka srpskog jezika i književnosti Vesna Vojvodić. Kao predstavnik sindikata "Nezavisnost" kritikuje izmene, rečima da su "kozmetičke".

"Ja iskreno ne verujem i mislim da onaj ko se bavi prosvetnim radom izvesno vreme ne može da veruje da će puka promena proporcija rešiti nagomilane probleme u prosveti. Nevolja je kod nas što je realizacija male mature ne samo stresna za učenike koji se možda tada po prvi put susreću sa pokušajem objektivnog vrednovanja znanja, nego je ogroman pritisak i za prosvetne radnike", smatra profesorka Vesna Vojvodić.

Učenici osmog razreda polagaće malu maturu 18.19 i 20. juna 2018. godine, jer su ti datumi odavno zaokruženi u kalendaru obrazovno-vaspitnog rada Ministarstva prosvete za tekuću školsku godinu.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Novi Zakon o visokom obrazovanju donet je uz fingiranje javne rasprave, a mišljenje akademske zajednice o najvećem broju zakonskih članova nije uvaženo, rečeno je danas na konferenciji za novinare.

Vladi, Skupštini Srbije i predsedniku Srbije poslata peticija za povlačenje seta obrazovnih zakona, nedavno usvojenih po hitnom postupku i početak rada na njihovim izmenama. Peticiju je do sada potpisalo oko 1.700 građana, od kojih je preko 1.200 univerzitetskih profesora i istraživača.

Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu, je rekla da je jedan od ciljeva peticije da se probudi “anestezirana akademska zajednica”, napominjući da je razlog njene pasivizacije dugogodišnji negativan odnos politike prema obrazovanju. Ona je ponovila ranije iznete kritike na račun Zakona o visokom obrazovanju, koje su u pismu ministru prosvete uputili predsednici SANU, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Konferencije univerziteta Srbije. Stojković je rekla da Zakon o visokom obrazovanju predstavlja udar na autonomiju univerziteta i da nova zakonska rešenja vode ka centralizaciji obrazovanja, jer se za sve pita Vlada, Ministarstvo prosvete i ministar.

Prorektor Univerziteta u Beogradu Živan Lazović je objasnio da su predstavnici akademske zajednice bili uključeni u radnu grupu koja je uradila početnu verziju nacrta, te da oni nisu videli verziju koja je otišla na javnu raspravu. Kako je rečeno, nakon toga se pojavio novi dokument koji je uradila uža radna grupa Ministarstva, ali u njoj nije bilo predstavnika univerziteta. Taj tekst je još više pogoršan nakon što su tokom skupštinske rasprave usvojeni amandmani Odbora za obrazovanje.

Na konferenciji je rečeno da nije uvažen ogroman broj primedbi koje je tokom javne rasprave iznela akademska zajednica, niti je uzeta u obzir činjenica da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje odbacio nacrt zakona kao neprihvatljiv. Generalni sekretar Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Miodrag Popović je ocenio da će nova zakonska rešenja imati nesagledive posledice po razvoj visokog obrazovanja. On je podsetio da je u analizi Evropske asocijacije univerziteta, autonomija univerziteta u Srbiji relativno loše ocenjena, a da će nova zakonska rešenja sigurno pogoršati ocene u pogledu organizacione, akademske i autonomije zapošljavanja i plata, napominjući da je u ovom trenutku neizvesno kakva će biti finansijska autonomija, pošto se čeka novi zakon o finansiranju visokog obrazovanja.

- Zakon je najmanje loš po onome što u njemu piše, mada ima i veoma loših i štetnih rešenja, poput omogućavanja novih mandata rektorima i dekanima. Mnogo je lošiji zbog toga toga što u njemu nema reči o gorućim problemima visokog obrazovanja, a jedan od njih je nemogućnost univerziteta da utiče na upisnu politiku. Ubedljivo je najgori po načinu na koji je donet, uz neskriveno ponižavanje akademske zajednice i uz najdirektnije ignorisanje stava najvažnijih institucija i tela u visokom obrazovanju u Srbiji - ocenio je akademik Vladica Cvetković.

Na skupu je rečeno da peticija nije zatvorena i da će naredni korak biti formiranje Udruženja profesora i istraživača.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Jedna od najvećih slabosti Srbije u tranziciji ka digitalnom društvu povezana je sa nedovoljnim sredstvima koje država odvaja za visoko obrazovanje.

Što dovodi do nedostatka adekvatnih ljudskih resursa u odgovarajućim regulatornim telima i nedovoljnog učešća stanovništva sa visokim obrazovanjem u ukupnoj populaciji - glavna je poruka sa juče održane konferencije Fridrih Ebert fondacije na temu "Digitalna transformacija i tržište rada".

Kako je istaknuto, nizak nivo saradnje između poslovnog i akademskog sektora i nedostatak motivacije za poboljšanje ove saradnje predstavlja značajnu pretnju za uspešno prilagođavanje obrazovnog sistema Srbije potrebama razvoja digitalnog društva. Ipak, pozitivni pomaci ogledaju se u tome što je usvojen Zakon o telekomunikacijama i drugim digitalnim uslugama koji je usaglašen sa regulativama EU, ali i u tom domenu postoje problemi sa sporom primenom usvojene regulative.

Direktorka Fridrih Eberta za Srbiju i Crnu Goru Ursula Koh-Laugvic ocenila je da Srbija danas mora da brine o budućnosti digitalizacije tržišta, bez obzira na to kada će priključiti Evropskoj uniji.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Anamaria Viček, državni sekretar Ministarstva šrosvete, nauke i tehnološkog razvoja posetila je Crveni krst Sombor, OŠ „Bratstvo-jedinstvo“ i OŠ „22. oktobar“ u Bačkom Monoštoru, kako bi sa partnerima Ministarstva, utvrdila kako se pojedini projekti na lokalnom nivou realizuju. Svrha posete realizovane u petak, 3. februara,

bila je obilazak škola u kojima se obrazuju deca romske nacioonalnosti, kao i deca osetljivih grupa u obrazovanju. Ministarstvo prosvete projekte navedenih grupa dece u Somboru realizuje u saradnji sa Crvenim krstom Sombor i Švajcarskom agencijom za razvoj i saradnju.Viček je izrazila zadovoljsto saradnjom sa somborskim Crvenim krstom i najavila novi projekat u oblasti predškolskog obrazovanja i vaspitanja.

-Svaki put kada radimo zajednički projekat ili projekat vezan za bilo koju oblast u obrazovanju i vaspitanju izuzetno je značajno da s vremena na vreme idemo na teren i da vidimo kako stvari funkcionišu Neke sztvari vodimo mi kao Ministarstvo, neke stvari radimo u saradnji sa Crvenim krstom, Švajcarskom agencijom za razvoj i saradnju i UNICEF-om. I u prethodnom periodu smo imali neke zajednicčke projekte, a ove godine ulazimo u jedan veliki projekat koji se odnosi na predškolsko obrazovanja i to na uključivanje romske dece u predškolsko vaspitanje i obrazovanje u što ranijem uzrastu. U tom projektuztr računamo na Crveni krst, tako da je značajno da upoznam ljude koji su od strane Crvenog krstga uključeni u ove aktivnosti i da se dogovorimo kako ćemo nadalje raditi – kazala je Viček.

Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice grada Sombora je, na sastanku sa sekretarom naveo podatke koji se odnose na zastupljenost Roma na teritoriji Grada Sombora.

-Sombor je na poslednjem popisu stanovništva imao 85 hiljada stanovnika, od kojih su se 1015 stanovnika izjasnili kao pripadnici romske nacionalne manjine. Najviše Roma, oko 700, živi u Bačkom Monoštoru. Kada je o projektima reč, ponosimo se projektom „Otvoreni vrtić“ koji je na početku obuhvatao oko šest odsto romske dece, a sada 95 odsto dece ide u vrtić – kazao je Ratković.jhjgSastanku u Crvenom krstu Sombor prisustvovao je i Nemanja Sarač, član Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja, a ispred Crvenog krsta Vojvodine sekretar Lidija Ric Rihter i Biljana Klipa, sekretar somborskog Crvenog krsta.

Sastanku je prisustvovao i Borislav Staničkov, načelnik Školske uprave sa savetinicima, kao i načelnici resornih Odeljenja Gradske uprave grada Sombora.

Objavljeno u Somborske vesti
ponedeljak, 30 januar 2017 00:00

Uskoro nastava i na engleskom

Medicinski fakultet iz Pečuja je, na zadovoljstvo brojnih pripadnika mađarske nacionalne manjine u ovom delu Vojvodine, ali i onih kojima mađarski jezik nije stran, prošle godine pokrenuo studijski program za obrazovanje negovatelja u Somboru. Ovakav vid sve bolje saradnje susednih zemalja po svemu sudeći će doživeti dalji napredak, pošto je na nedavno priređenom otvorenom danu pečujskih medicinara najavljeno da bi u novoj školskoj godini mogla da počne i nastava na engleskom jeziku, što otvara mogućnost za studente kojima mađarski jezik nije maternji.

Osnovne studije traju osam semestara, a nakon njihovog okončanja otvorena je mogućnost za upis na master studije, a ono što je dodatni motiv za pohađanje nastave na ovoj visokoškolskoj ustanovi iz susedne zemlje je svakako činjenica da diplome koje studenti steknu u Somboru važe i u Evropskoj uniji. Teorijski deo nastave odvija se u novim prostorijama somborske Mađarske građanske kasine, a vežbe delom u Pečuju, ali i u srpskim zdravstvenim ustanovama.

- Kada smo sa lokalnom samoupravom pregovarali o otvaranju odeljenja Medicinskog fakulteta iz Pečuja u Somboru, prihvatili smo da studije organizujemo i na engleskom jeziku, kako o trošku mađarske države, tako i u samofinansirajućem obliku. Očekujemo sve mlade koji ne govore mađarski jezik, jer na našem fakultetu ima studenata iz raznih zemalja, čak i udaljenih, pošto godinama unazad primamo studente iz celog sveta. Dogovaramo se i o formiranju studentskog doma, a našim studentima pružamo i sufinansiranje troškova stanovanja, kako bi svi imali jednak tretman - objasnio je zamenik dekana Medicinskog fakulteta u Pečuju dr Andraš Olah, koji je dodao da je prevashodni cilj mađarske države da Mađarima van granica matične države pruži mogućnost obrazovanja na maternjem jeziku.

- Trenutno u Mađarskoj ima više hiljada studenata iz susednih država, a osnivanjem odeljenja želimo da pomognemo u obrazovanju negovatelja koji će pacijentma moći da komuniciraju i na mađarskom jeziku - kazao je dr Andraš Olah.

Tokom otvorenog dana Medicinskog fakulteta, zainteresovanima je prikazan studijski program za negovatelje, organizovane su demonstracije pružanja prve pomoći, odnosno masaže srca i davanja veštačkog disanja, vađenja krvi, intubiranja, posetioci su mogli da prekontroliši krvni pritisak, šećer u krvi, ali i dobiju savete o zdravoj ishrani. Na kraju manifestacije nastupio je hor „Voisingers”, kojeg čine studenti iz Pečuja.

Idealno za pečalbare
Za ovakav profil obrazovanja medicinskih radnika postoji veliko interesovanje u Somboru i okolini, pogotovo kada se uzme u obzir da tako stečena diploma važi i u zemljama EU. Naime, niko sa sigurnošću ne može da utvrdi koliko je žitelja ovog grada i okoline pronašlo sve popularniji posao negovatelja u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, ali su pojedina sela u kojima dominira stanovništvo koje ima pravo na dvojna državljanstva (srpsko i mađarsko ili hrvatsko) zbog odlaska u ovakvu pečalbu gotovo opustela.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

Online učenje već godinama unazad predstavlja novi talas obrazovanja, koji zbog svojih prednosti postaje sve popularniji širom sveta.

Da tradicionalna nastava nije jedini način da dođete do znanja i veština koje će vam omogućiti odlično plaćen posao, pokazuju brojni online programi školovanja za neka od najtraženijih IT zanimanja.

Iako je većina ljudi i dalje veoma skeptična kada se pomene usavršavanje putem interneta, važno je istaći da je ovaj način edukacije nastao upravo kako bi se izbegli svi nedostaci koje tradicionalno obrazovanje nosi sa sobom. Ušteda vremena i novca, kao i dostupnost obrazovnih programa svima, bez obzira na to gde se nalaze, samo su neki od razloga zbog kojih sve veći broj ljudi do uspešne karijere dolazi učeći uz pomoć svog računara.

Najsavremeniji nastavni programi koji su dostupni svima

Istina je da tradicionalno obrazovanje takođe pruža priliku svima da se školuju u oblasti koja ih najviše zanima, ali ovakav izbor zahteva i redovan odlazak na predavanja, što često podrazumeva i selidbu u drugi grad ili duga putovanja do mesta na kome stičete nova znanja.

Jedna od najvećih prednosti učenja putem interneta jeste upravo ušteda vremena i novca, koji su vam inače potrebni da biste prisustvovali predavanjima. Osim što ćete se rešiti mučenja po prevozu, komfor vašeg doma omogućiće vam da mnogo jednostavnije steknete potrebne veštine za izgradnju uspešne karijere.

Online obrazovanje omogućava vam da se usavršavate, bez obzira na to gde stanujete, a jedini uslov za ovakav vid školovanja jeste internet konekcija. Ukoliko rešite ovaj „problem”, otvaraju vam se brojne mogućnosti za učenje po najsavremenijim programima, koji će vas učiniti kvalifikovanim za najrazličitije oblasti.

Idealan način za zaposlene da promene karijeru

Mnogo vremena koje iziskuje tradicionalno obrazovanje glavni je razlog koji sprečava mnoge zaposlene ljude, kao i one sa porodicom, da se usavrše i promene karijeru kako bi konačno uživali u onome što rade.

S druge strane, online školovanje nudi vam tu slobodu da se sami organizujete i odlučite u kom trenutku ćete putem interneta odgledati predavanja, rešavati testove ili postaviti pitanja profesoru u vezi s eventualnim nejasnoćama. Ovakvo obrazovanje predstavlja idealno rešenje za sve one koji nisu zadovoljni radnim mestom na kome se sada nalaze i spremni su da učine nešto kako bi to promenili.

Sve veći broj stručnjaka za najplaćenije oblasti se školuje online

Kao najperspektivnija oblast 21. veka, infromacione tehnologije nude priliku svim školovanim stručnjacima da bez čekanja pronađu posao i ostvare odličnu zaradu. Upravo ovo su najčešći razlozi zbog kojih se sve veći broj ljudi odlučuje da iskoristi prednosti interneta i usvoji potrebna znanja za novu profesiju učenjem na daljinu.

Izaberite i vi odsek koji najviše odgovara vašim interesovanjima, i za manje od godinu dana steknite neophodne tehnike koje će vam omogućiti da impresionirate poslodavce i započnete svoju IT karijeru. Platforma za učenje na daljinu ima sve što vam je potrebno da biste stekli obrazovanje po najvišim standardima. Na vama je samo da se ulogujete i započnete usavršavanje koje će vam promeniti život.

Izvor: B92

Objavljeno u Planeta
utorak, 08 novembar 2016 00:00

Obrazovanje ne gubi vrednost

Drugu godinu, na dan rođenja oca srpske moderne pismenosti, Vuka Karadžića, Sombor, kao jedan od nacionalnih prosvetnih centara odao je počast ovdašnjim prosvetarima proglašenjem laureata nagrade „Avram Mrazović“. Ove godine nagrada je otišla u ruke Radojke Bijelicki, vaspitačice u Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“ i profesorke grupe stručnih predmeta u Srednjoj tehničkoj školi Marijane Bogdanović. Široj javnosti profesorka Bogdanović postala je poznata nakon uspeha njenih robotičara koji su se, zahvaljujući svom patentu robotske ruke vratili s nagradom iz Moskve sa 14. Internacionalnog salona inovacija.
Zahvalnice lokalne samouprave su primili profesori Nada Plećaš iz Ekonomske škole, Duško Obradović iz Gimnazije „Veljko Petrović“, i Renata Cvetkov nastavnica OŠ „Nikola Vukičević“.Zahvaljujući se somborskim prosvetarima gradonačelnica Dušanka Golubović je istakla da nema toliko značajnih praznika čije obeležavanje predstavlja toliko veliko zadovoljstvo.

- Najmanje su dva razloga za to. Jedan je taj što se svi mi celog života sećamo naših vaspitača, nastavnika i profesora, dok se drugi razlog krije u samom značaju prenosa znanja na nova pokoljenja- kazala je Golubovićeva. - Upravo prenos znanja novim generacijama predstavlja najveće nematerijalno dobro, čija vrednost nikada ne nestaje, niti se gubi.

Svečanost je uveličana nastupima učenika ovdašnje Gimnazije „Veljko Petrović“ i somborskog hora „Musica viva

 

Objavljeno u Somborske vesti

Radojka Bijelicki, vaspitačica u Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“ i Marijana Bogdanović, profesorka u Srednjoj tehničkoj školi Sombor, dobitnice su ovogodišnje prestižne Avramove nagrade, koja se po drugi put dodeljuje najzaslužnijim prosvetnim radnicima u Gradu Somboru.

Osim njih dve, zahvalnice, na svečanosti priređenoj u velikoj sali somborske Županije, pripale su: Nadi Plećaš, profesorki Srednje ekonomske škole, Dušku Obradoviću, Gimnazija „Veljko Petrović“ i Renati Cvetkov, nastavnici u Osnovnoj školi „Nikola Vukićević“.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović pre nego što je uručila priznanja dobitnicima, izjavila je osim ostalog, da je svrha prosvetnog rada plemenita, a ulaganja u potencijale obrazovanja, daju visoke rezultate koji budu upečatljivi i za deset, dvadeset godina čime se izražava trajnost obrazovno-vaspitnog rada... – Možemo da se pohvalimo investiranjem u jednu ozbiljnu stvar, koja izdvaja prosvetne radnike od ostalih – rekla je Dušanka Golubović. – Takođe se ponosimo nastavkom tradicije somborskog prosvetarstva,a jednako i saradnjom između ovdašnjeg školstva i Gradske i Školske uprave. Podvukla je Golubović, u prisustvu takođe čelnika lokalne samouprave, predsednika Skupštine Grada Sombora dr Zorana Parčetića, Atile Pribile, Nemanje Sarača, načelnika Školske uprave Borislava Staničkova, brojnih predstavnika somborskih srednjih i osnovnih škola...

U svečanosti su učestvovale članice Ženskog vokalnog ansambla Musica Viva sa dirigentkinjom Maritom Topić, te đaci somborske gimnazije u resitalu, maturant Mihajlo Prostran i učenica drugog razreda ove somborske srednje škole Tanja Nedeljkov.

Izvor Novi Radio Sombor

Objavljeno u Somborske vesti
petak, 04 novembar 2016 00:00

Sedam decenija Poljoprivredne škole

Srednja poljoprivredno-prehrambena škola u Somboru nizom svečanosti obeležava punih sedam decenija postojanja i rada. Od aprila 1954. godine, škola nakon osam godina postojanja, dobija zgradu u kojoj u danas obrazuje đake.

Srednja poljoprivredno-prehrambena škola u Somboru proslavlja 70 godina postojanja. Ova obrazovna ustanova je za sedam decenija iznedrila brojne stručnjake a zahvaljujući savremenoj nastavi sadašnje generacije uspešno spremaju svoj budući poziv.

Savremeni kabineti i labaratorije, radionice, plastenici, staklenici i voćnjaci su mesta gde srednjoškolci stiču svoja stručna znanja.

Nataša Parčetić je učenica II razreda srednje poljoprivredno-prehrambene škole i ističe:" Nadam se da ću saznanjem koje steknem u ovoj školi moći jednog dana da doprinesem i unapredim poljoprivrednu proizvodnju u Vojvodini".

Milan Kolompar je od malena maštao da postane pekar i da pravi najbolji burek u gradu a o modernim cvetni aranžmanima idejnim rešenjima u oblasti hortikulture razmišljaju polaznici ovog smera.

"Ja sam upisao smer hortikulture što zbog kreativnosti što zbog ličnog biznisa", rekao je učenik II razreda Jovan Stanković.

Škola ima velike kapacitete i ove godine upisala je 388 učenika sa kojima uspešno u nastavi radi pedesetak profesora o čemu svedoče brojna priznanja.

Jovo Ćato, direktor Srenje poljoprivredno-prehrambene škole u Somboru naglasio je:"Svi smo usmereni na učenika, učenik je u centru zbivanja i svi su tu da pruže mogućnost da učenik savlada sve i kad savlada ovu školu da bude apsolutno sposoban i da počne da radi ili na svom imanju ili u nekom preduzeću ili u zadruzi."

70. godišnjica poljoprivrene škole u Somboru je prilika za susret brojnih generacija ove ustanove. Vlastimir Repić, je maturant prve generacije poljoprivredne škole u Somboru. Seća posleratnog školovanja u skromnim uslovima bez udžbenika i pribora a iz generacije su izašli brojni stručnjaci širom bivše Jugoslavije: "Bilo je takvo drugarstvo, bez obzira na nacionalno opredeljenje, jako smo se voleli. Bil su tu i đaci iz drugih gradova Srbije i Vojvodine i svi smo postali ostvareni ljudi".

Poseban značaj u poljoprivrednoj školi u Somboru, daje se ekološkoj komponenti savremene poljoprivredne proizvodnje, gde se savlađivanjem više tehnoloških celina realizuju ciljevi zaštite životne i radne sredine.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Profesorka engleskog jezika i književnosti Ljubinka Boba Nedić objavila je na svom ličnom blogu tekst o generacijama dece koja nemaju svoje mišljenje.

U tekstu "Deca koju su pojeli skakavci" na blogu Klotfrket, profesorka iznosi svoje mišljenje o obrazovnom sistemu, učenicima i društvu uopšte i na kraju upućuje apel svima. Tekst koji je izazvao veliku pažnju javnosti prenosimo u celosti.

"Teško mi je da započnem ovaj tekst jer mi je teško da napišem da su nam učenici sve manje inteligentni. Mučno je i strašno da jedan prosvetni radnik, roditelj, čovek to napiše. Još je mučnija mogućnost da je to istina.

Već neko vreme, tačnije nekoliko poslednjih godina, borim se sa prihvatanjem činjenice da saznajne sposobnosti mojih đaka opadaju iz generacije u generaciju, da raste ravnodušnost, nezainteresovanost, otupelost. Koncentracija se meri sekundama, interesovanja svode na dva-tri, i to obično dva-tri površna, za njihove godine pogrešna. Naravno, govorim o proseku i znam da ima sjajnih izuzetaka, ali znam i da ih je iz godine u godinu sve manje.

Pomislim - možda su ona drugačija deca sva otišla u gimnaziju!
Onda se setim da u srednjoj stručnoj školi radim već 22 godine, da nikada nisam radila u gimnaziji i da svoje đake sve vreme upoređujem sa đacima koji su prošli baš kroz moju školu, tu istu srednju stručnu.

Pomislim - promenilo se društvo, ambijent je drugačiji, vrednosti su drugačije.
Onda se setim da je priroda ipak jača od društva. Dete do desetak godina po prirodi svojih godina mora da bude radoznalo, iskričavo, da ga sve i svašta zanima, da ne zna gde će pre. Tinejdžer mora da bude buntovan, pun velikih snova, rešen da promeni svet, ubeđen da će istorija zapamtiti njegovo ime. Mislim, kada, ako ne tada, kada ima 15, 17 godina?

Pomislim - možda je do roditelja? Razmislim kada su im i kako roditelji odrastali, da li je tada načinjena greška koju prenose na svoju decu, da li je napravljena neka šteta koja će se tek u narednim generacijama ispraviti.

Onda shvatim da su roditelji mojih đaka tek nekoliko godina mlađi od mene, da su odrastajući možda zakačili par godina života u onoj spokojnijoj zemlji, da su onda prolazili kroz hiperinflaciju, nemaštinu, rasturanje brakova, odavanje alkoholu nekog od roditelja, ratove koje nismo vodili, povratnike s ratišta sa ugaslim očima, bombardovanje, satanizaciju našeg naroda, nastanak turbo-folka, dizelaše kao glavne face, Pink (ne)kulturu, "opasne momke", kajle i utoke, benzin u flašama, prazne samoposluge, paštete i viršle, 5. oktobar, velike nade, srušene nade, tunel bez svetla na kraju.

U međuvremenu su oni postali roditelji, najbolji što umeju da budu, generacija roditelja koja ne zna za bolje, koja ne zna za normalno, koja je poražena u najboljim godinama svog života.

Da li je to razlog što su nam deca ovako otupela?

Želim da se izvinim roditeljima što ovako pišem. Znam da zvuči strašno i nečovečno, ali vi imate to jedno ili dvoje dece, a meni ih je kroz učionicu prošlo verovatno preko hiljadu, i ja ne mogu da ne vidim promenu koja mi se odvija pred očima. U poslednje vreme se odvija toliko brzo da je bukvalno svaka nova generacija ubedljivo lošija od prethodne. Više ne treba da prođe pet-šest godina da bi se razlika primetila. Sada je opipljiva i strašna.

I nemojte misliti da samo o vama razmišljam kada tražim uzrok tome. Naprotiv! Znam da je i do škole od koje neko uporno pokušava da napravi ne zabavište, nego zezalište. Znam da je i do društva poremećenih vrednosti. Međutim, i jedno i drugo su na snazi bar desetak godina, a deca nisu ostala na nivou od pre deset godina. Sramežljivo i uz mnogo neprijatnosti proveravam sa kolegama da li i oni imaju takav utisak, nadajući se da je možda problem u mojim nerealnim očekivanjima. Šapućemo o tome, svesni činjenice koliko naše reči užasno zvuče. Nažalost, svi sa kojima sam razgovarala vide i osećaju tu promenu kod đaka.

Pre dve godine osećala sam se jadno kada sam iz operativnih planova izbacila sve dugačke tekstove. Te iste tekstove su đaci pre desetak godina savlađivali kao od šale. Danas to mogu da urade tri do četiri učenika u odeljenju. Pre 15 godina, kada se moj predmet izučavao od petog, a ne od prvog razreda kao sada, moji đaci, učenici srednje stručne škole, uz malo napora mogli su da prate gimnazijski tempo. Istina, imali su tri časa stranog jezika nedeljno, a ne dva kao ovi sada. Međutim, i kolege koje predaju ostale predmete primećuju da današnjim generacijama gradivo jednostavno ne ulazi u glavu. Đaci te gledaju belo, ne umeju da ponove šta si rekao, na kraju časa se ne sećaju onoga što je bilo na početku.

Najgore je kada ih pitaš za mišljenje.
Trgnu se i zbunjeno te pogledaju. Nije im jasno zbog čega ih smaraš zahtevom da imaju mišljenje na neku temu, i to temu njihovom uzrastu blisku, a može i na srpskom ako je problem da govore na stranom jeziku.

Pre neki dan sam ih pitala šta bi bio njihov posao snova, kada im novac ne bi bio problem.
Saznala sam jedino da nemaju snove.

Trend se nastavlja jezivom brzinom. Strmoglavljujemo se u ponor, ili smo skuvane žabe. Nešto jeste.
To nešto ignorišemo i tolerišemo. Tu i tamo promrmljamo sebi u bradu, zgranemo se nad tim kakve nam generacije dolaze, nije nam dobro posle inicijalnih testova, kukamo što moramo da predajemo gradivo iz osnovne škole čak i kada znamo da su naše kolege u osnovnoj to odlično uradile.

Sistem je smislio izlaz - IOP 1. Ako dete ima iz bilo kog razloga poteškoće u usvajanju gradiva, napravi mu plan po njegovoj meri, skrati gradivo, snizi kriterijum, ostavi mu više vremena za splavove, folkoteke, turske serije. Ne masiraj ga zahtevima! Ne teraj ga da stiče znanje. Pravi od sebe i škole budalu čak i kada vidiš da ono jednostavno ne želi da uči. Nije do njega, do tebe je. Tako kaže sistem. Ušareni mu učionicu, pevaj mu pesmice, uči ga kroz igru, čak i ako ima 18 godina. Zabavljaj ga, budi pun optimizma i elana, stalno se osmehuj na času i strogo pazi da ne povrediš njegova nežna osećanja. Nemoj slučajno da podigneš glas! Nemoj slučajno da ga zatrpavaš domaćim zadacima! I da se nisi usudio da mu daš jedinicu, jer nije do njega - do tebe je.

Može i tako.
Sve može.
Samo ne znam čemu to vodi.
Ne sviđa mi se rezultat.
Posledice su pogubne, a od mene se očekuje da im doprinesem.

Pošto sam ja iz generacije onih koji su imali snove i navikli da ciljeve postavljaju visoko, a ne tamo gde je najlakše, sanjam o tome da se udružimo: mi, prosvetni radnici, i vi, roditelji. Da ustanemo složno protiv ovog zaglupljivanja naše dece, protiv propadanja mladosti, protiv odgajanja zombi generacija, koje ne zanima ništa, koje su već sada spremne na to da "odbleje" život i sačekaju kraj u blaženoj otupelosti.

Uzeli su nam fabrike, uzimaju nam rudnike, čak i izvore vode. Sami su odlučili da su naši organi državni. Oberučke prihvatamo sve zapadne trendove. Pomislio bi čovek da smo baš moderni. Sada nam nekako uzimaju i decu.

Hajde da se osvestimo svi zajedno.
Hajde da bar decu ne damo.
Hajde da pomognemo deci.
Nadam se da nije kasno."

Izvoir: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić upozorio je danas da je Srbija prva na svetu po "odlivu mozgova" i dodao da bi za deset do 15 godina moglo da dođe do ozbiljnog deficita raspoloživih resursa sa visokim obrazovanjem.

- Određeni podaci ukazuju na scenario: više mesta nego studenata, a manje studenata nego što nam je potrebno za razvoj. Jedna od posledica je trka za studentima, s obzirom na to da je to osnov finansijske sigurnosti visokoškolskih ustanova. A šta je s kvalitetom? - upozorio je Kostić u intervjuu za Novi magazin.

On je podsetio da je prema PISA testiranju iz 2012. godine 45,5 odsto učenika u Srbiji funkcionalno nepismeno, dok je svega dva odsto učenika blo u najvišoj kategoriji i da to, svakako, nije krivica učenika.

Kostić je kao problem naveo kvalitet nastavnika, jer su kriterijumi napredovanja niski i nespecifični, ali i kako se izrazio "nerazumnu ekspanziju visokoškolskih ustanova".

- Na primer, 2000/2001. kod nas je bilo 86 fakulteta, a deceniju kasnije 236 (209 državnih i 27 privatnih), sa 1.228 studijskih programa. Pored toga, 2010. godine samo lista naziva menadžera sadrži 25 naziva koje tržište rada ne prepoznaje. Tužan zaključak: manjak kompetentnih nastavnika... Dramatičan je skok odbranjenih doktorskih disertacija: od 206 u 2007, do 770 (374 odsto!) 2012. godine - naveo je on.

Prvi čovek SANU je podsetio da je u skorom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma Srbija na prvom mestu u svetu po "odlivu mozgova", odnosno odlasku stručnjaka na rad u druge zemlje, dok je po kapacitetu za inovacije na 132. od 140 zemalja obuhvaćenih istraživanjem.

- U odnosu na broj ljudi sa višom ili visokom školom popisanih 1971. godine, udeo najobrazovanijih u 'spoljnomigrantskom kontingentu' Srbije na kraju prve decenije 21. veka uvećan je za više od 11 puta! - rekao je Kostić.

On je ocenio da je, zbog toga, potrebno uneti mnoge izmene poput preispitivanja dimenzija sistema, sprečavanja pogrešnog usmeravanja mladih ka oblastima koje nisu potrebne za razvoj Srbije, uvođenja sistema nacionalnog rangiranja svih visokoškolskih institucija i podizanja kvaliteta doktorskih studija.

Takođe je neophodno ujednačavati kriterijume za izbor nastavnika nezavisno od ustanove, uključiti inostrane univerzitete u sistem evaluacije na različitim nivoima o omogućiti recipročnu migraciju iz univerziteta i u njega, kao mobilnost nastavnika i studenata unutar same Srbije.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

 

Obrazovni sistem u opštini Kula uspešno funkcioniše, a dosadašnja saradnja između Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine i opštine Kula je na izuzetnom nivou, konstantovano je danas na radnom sastanku pokrajinskog sekretarijata opštine Kula, obrazovnih institucija i resornog pokrajinskog sekretarijata.

Delegaciju Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne zajednice, predvođenu pokrajinskim sekretarom - Mihaljem Njilašem primio je zamenik predsednika opštine Kula Velibor Milojičić, predsednica Skupštine opštine Kula Snežana Mrkaić i načelnik Opštinske uprave Vladimir Pavkov.

Na radnom sastanku sa direktorima obrazovnih institucija pokrajinski sekretar se neposredno upoznao sa radom ustanova za obrazovanje, a dogovoreno je da uspešnu saradnju treba nastaviti i u narednoj godini – a posebno kada je reč o realizaciji projekta završetka sportske hale Ekonomsko-trgovinske škole u Kuli.

Zamenik predsednika opštine Kula Velibor Milojičić je posebno istakao da opština Kula izdvaja značajna sredstva za obrazovanje. – Na osnovu skupštinske Odluke o podršci porodici u stanju socijalne podrške i pomoći prilikom obrazovanja opština Kula je za neobavezne vidove socijalne zaštite tokom 2014. godine izdvojila oko 86 miliona dinara – kazao je Milojičić. On se zahvalio svim direktorima i zaposlenima u obrazovnim insitucijama i ustanovama jer svesrdno rade da škole i nivo obrazovanja i uslovi za boravak dece u školama bude na zavidnom nivou.

- Posle današnje posete, sa zadovoljstvom mogu da kažem da opština Kula vodi izuzetno savesno brigu o održavanju i investiranju u objekte obrazovnih institucija, a samim tim, predstavlja primer kada je reč o funkcionisanju sistema obrazovanja. To se jasno vidi kroz dosadašnje rezultate i opredeljenim sredstvima za potrebe obrazovanja, kao i kroz dvojezično obrazovanje, u ovom slučaju na rusinskom i mađarskom nastavnom jeziku“, izjavio je Mihalj Njilaš. Njilaš je rekao i to, da je Pokrajinski sekretarijat na čijem je čelu do sada izdvojio oko 18 miliona dinara za 12 osnovnih i srednjih škola, kao i za PU „Bambi“ u Kuli. Ta sredstva bila su odobrena za opremanje ustanova, za finansiranje prevoza učenika srednjih škola, kao i za neke manje projekte.

Nakon sastanka, predstavnici lokalne samouprave i gosti iz pokrajinskog sekretarijata su obišli Ekonomsko-trgovinsku školu i OŠ „Petefi brigada“ Kula u kojoj se nastava pohađa na srpskom i mađarskom jeziku.

Objavljeno u Kula

Priznanje „Avram Mrazović“  ustanovljeno je  Odlukom Skupštine grada Sombora i dodeljuje se prosvetnim radnicima iz ustanova obrazovanja sa teritorije grada Sombora.

Na Konkurs za dodelu priznanja prijavljeno je pet predloga, a Komisija je posle detaljno pregledanih prijava i prateće dokumentacije i u skladu sa kriterijumima za dodelu priznanja, jednoglasno donela odluku da priznanje „Avram Mrazović“ za 2015. godinu pripadne Suzani Sekulić, nastavnici srpskog jezika u OŠ „Avram Mrazović“ Sombor.

Priznanje „Avram Mrazović“ dodeljuje se prosvetnim radnicima za značajan doprinos unapređenju obrazovanja i vaspitanja.

Priznanje se dodeljuje povodom Dana prosvetnih radnika  i profesorki Sekulić biće uručeno 8. novembra 2015. godine, na svečanosti koja se priređuje u velikoj sali Skupštine grada, sa početkom u 17.00 časova.

Objavljeno u Somborske vesti
utorak, 27 oktobar 2015 17:20

Sindikati: Sutra bez prvog časa u školama

Pošto Vlada Srbije nije ispunila nijedan zahtev prosvetnih radnika, a na to se obavezala još u aprilu potpisavši zajednički Sporazum o isplati jednokratne zarade u visini prosečne plate i formiranju platnih razreda, škole članice sva četiri reprezentativna Sindikata sutra će stupiti u jednodnevni štrajk upozorenja tako što neće održati prvi čas u obema smenama.

To je Radio Novom Sadu potvrdio predsednik Unije Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine Zvonko Jović i dodao da će i novosadske škole stupiti u štrajk.

Potpredsednik Sindikata radnika u prosveti Miodrag Sokić rekao je agenciji Beta da su prosvetari svoj deo posla obavili, ali da javne službe kojima ne odgovara uvodjenje platnih razreda nisu uputile svoje predloge, tako da je taj projekat države doživeo fijasko.

Prosvetari traže da bude dogovoren datum i kada će biti isplaćena jednokratna pomoć, kao i iznos te pomoći.

Petomesečni štrajk prosvetara u prošloj školskoj godini okončan je potpisivanjem sporazuma sa Vladom Srbije, u kojem se Vlada obavezala da zaposlenima u obrazovanju do kraja 2015. bude isplaćena pomoć u visini do jedne prosečne mesečne plate, kao i da platni razredi počnu da se primenjuju od 1. januara 2016.

Izvor: RTV

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U okviru svojih programskih aktivnosti za 2015. Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Sombor, bio je organizator Okruglog stola na temu: ''Neformalno obrazovanje i fleksibilno obrazovanje osoba sa invaliditetom'', održanog u utorak, 09.06.2015. u Gerontološkom centru u Somboru. 

Voditelj i autor prezentacije na okruglom stolu, bila je Jadranka Radojčić, psiholog u NSZ Sombor.

Uz članove Centra sa područja Zapadnobačkog okruga i njihove personalne asistente pristutni su bili i članovi drugih udruženja OSI u opštini Sombor. Gosti tribune bili su i predstavnici institucija u Somboru, relevantni za temu: članovi Interresorne komisije i predstavnici LS u Somboru. Bilo je oko 20 učesnika okruglog stola.

Podršku nastojanjima Centra u realizaciji svojih aktivnosti je dalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koje je finansiralo pomenutu aktivnost.

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 06 novembar 2014 06:29

GV: Osnivanje integisanog fakulteta u Somboru

Na 23. sednici, razmotrena je i inicijativa za uspostavljanje integrisanog univerziteta u Somboru i zaključeno je da se odbrnicima, po hitnom postupku, predloži da pokrenu inicijativu za osnivanje Integrisanog univerziteta sa sedištem u Somboru.  U zaključku Gradskog veća navodi se i da se inicijativa o uspostavljanju integrisanog univerziteta u Somboru prosledi na razmatranje i davanje podrške odbornicima: Skupštine opštine Apatin, Skupštine opštine Odžaci i Skupštine opštine Kula.

Navedeno je i da se zaključak Skupštine grada Sombora (ukoliko dobije podršku odbornika) i tekst inicijative za uspostavljanje integrisanog univerziteta u Somboru, uputi Vladi AP Vojvodine.

Objavljeno u Somborske vesti

Svega 14 isturenih odeljenja fakulteta i 15 odeljenja visokih škola ima akreditovane programe.

Prijava za prijemne na fakultetima traje do subote

Komisija za akreditaciju zato apeluju na studente da budu oprezni ako žele da upišu istureno odeljenje fakulteta ili visoke škole jer u Srbiji oko 100 takvih odeljenja radi na crno.

- Samo ona isturena odeljenja koja se nalaze u Vodiču za studente na sajtu www.kapk.org imaju akreditovane studijske programe. Bilo koje odeljenje koje ne postoji u Vodiču budući brucoši ne treba da upišu, jer to znači da ono nije dobilo akreditaciju za svoje programe i da nema odgovarajuće uslove za rad - kaže za “Blic” prof. dr Vera Vujčić, zamenica predsednika Komisije za akreditaciju.

Za vas smo izdvojili (vidi tabelu) svih 29 isturenih odeljenja fakulteta i visokih škola koja imaju akreditovane programe. Isturena odeljenja uglavnom se otvaraju u manjim gradovima - Loznici, Tutinu, Rekovcu. Sumnja se da divlja isturena odeljenja postoje i u opštinama koje imaju manje od 2.000 stanovnika. Ta odeljenja uglavnom se otvaraju u iznajmljenim prostorijama koje mogu da prime svega nekoliko desetina studenata.

Problem divljih odeljenja označen je kao prioritet u prosvetnoj inspekciji, pa je samo pitanje vremena kada će se zatvoriti. Naravno, u tabeli se ne nalaze državni fakulteti Beogradskog, Novosadskog, Niškog, Kragujevačkog i Novopoazarskog univerziteta, koja nemaju isturena odeljenja, ali su naravno akreditovani i bezbedni za upis. Isto je i sa privatnim fakultetima. Dakle, ne upisujte isturena odeljenja koja se ne nalaze u tabeli ni fakultete kojih nema u Vodiču.

Najveća navala budućih brucoša juče je bila na FON-u u Beogradu, gde se do 14 sati prijavilo 770 kandidata, na ETF-u gde su se do 13 sati prijavila 363 kandidata.

Fakulteti s isturenim odeljenjima koja imaju akreditaciju

  1. Visoka škola/fakultet (sedište)Istureno odeljenje
  2. Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo (Beograd)Jagodina, Čačak, Loznica
  3. Visoka tehnička škola strukovnih studija (Beograd)Valjevo
  4. Visoka tehnička škola strukovnih studija (Novi Sad)Paraćin
  5. Visoka tekstilna strukovna škola za dizajn, tehnologiju i menadžment (Beograd)Jagodina
  6. Visoka poljoprivredna škola strukovnih studija (Šabac)Smederevska Palanka
  7. Visoka škola tehničkih strukovnih studija (Čačak)Lazarevac
  8. Visoka tehničko mašinska škola strukovnih studija (Trstenik)Tutin
  9. Visoka poslovno-tehnička škola (Užice)Kragujevac
  10. Visoka poljoprivredno-prehrambena škola strukovnih studija (Prokuplje)Rekovac
  11. Visoka tehnička škola strukovnih studija (Zvečan)Niš
  12. Visoka poslovna škola strukovnih studija (Blace)Dimitrovgrad, Jagodina
  13. Visoka škola strukovnih studija za menadžment u saobraćaju (Niš)Beograd
  14. Ekonomski fakultet (Subotica)Bujanovac, Novi Sad
  15. Fakultet tehničkih nauka (Novi Sad)Inđija, Loznica
  16. Univerzitet „Singidunum“, Integrisani univerzitet (Beograd)Novi Sad
  17. Pravni fakultet za privredu i pravosuđe (Novi Sad)Subotica, Šabac, Niš
  18. Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment (Novi Sad)Požarevac
  19. Univerzitet „Edukons“ (Sremska Kamenica) Svilajnac, Negotin
  20. Fakultet za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ (Novi Sad) Niš
  21. Univerzitet „Union - Nikola Tesla“ (Beograd)Surdulica
  22. Evropski univerzitet, Integrisani farmaceutski fakultet (Beograd)Novi Sad

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top