sreda, 11 jul 2018 00:00

Sloga traži ostavku Orbovića

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ pružaju punu podršku Kulturno umetničkom društvu „Branko Cvetković“ iz Beograda koje se bori da povrati svoj prostor, koji im prodržavni Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) pokušava nezakonito da oduzme uz pomoć sudskih izvršitelja.

„Sloga“ poziva predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisava Orbovića da odmah ponese ostavku iz moralnog razloga, jer ovakvim potezima urušava i bruka celokupni sindikalni pokret u Srbiji.

Građani Srbije moraju da znaju da se kompletna imovina koju Savez samostalnih sindikata Srbije godinama baštini i rentira meri u hiljadama kvadrata po čitavoj Srbiji, da je ta imovina nezakonito uzurpirana, a da im je to dozvoljeno od svake vlasti do sada da „ne talasaju“ u tranziciji državnih preduzeća i firmi i otpuštanju radnika, navodi se u saopštenju „Sloge“.

Kako se ističe, slučaj sa KUD „Branko Cvetković“ je samo kap u moru nezakonitog rentiranja, ali je uspeo javnosti Srbije da otvori oči i pokaže pohlepu ljudi koji sebe predstavljaju zaštitnicima radnika.

„Sloga“ podseća da je Savez samostalnih sindikata nesavesnim poslovanjem nedavno izgubio i najveću pozorišno-bioskopsku salu na Balkanu, Dom sindikata na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, koja je sada u privatnom vlasništvu.

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ poručuju javnosti da će imovina koju lideri Saveza samostalnog sindikata Srbije „krčme“ kad tad biti vraćena, odnosno namirena iz džepova i lične imovine sindikalnih funkcionera SSSS i njihove rodbine.

Izvor: Danas.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
sreda, 22 mart 2017 00:00

U Srbiji ima 20.000 sindikata

Kada je reč o socijalnom dijalogu u Srbiji u kome učestvuju sindikati, poslodavci i država možemo konstatovati da se taj proces na žalost nije pokrenuo u pravom smeru od svog starta.

 

Najveća prepreka za njegovu uspešnu realizaciju je aktuelni Zakon o radu koji u mnogim segmentima krši i umanjuje radnička prava - istakao je LJubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije na jučerašnjem skupu Forum socijalni dijalog "Tripartizam u senci države" u organizaciji Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" i Fondacije "Fridrih Ebert" u Srbiji.

Orbović je rekao da odredbe Zakona o radu onemogućavaju valjanu komunikaciju sindikata sa poslodavcima u segmentu potpisivanja kolektivnih ugovora.

- Sa jedne strane, uspeli smo da potpišemo 14 kolektivnih ugovora u oblastima u kojima se država pojavljuje kao partner za ostvarivanje tog procesa. Tamo pak gde su nam partneri poslodavci, nema nikakvog napretka, odnosno potpisivanje kolektivnog ugovora predstavlja veliki problem. Čak i ako se neki načelni dogovor postigne, nakon toga ga poništava poslodavačka organizacija. To predstavlja veliki problem naročito što su poslodavci ti u Srbiji koji imaju problem sa reprezentativnošću, odnosno mnoga preduzeća sa kojima sindikati žele da potpišu kolektivne ugovore nisu članovi reprezentativne poslodavačke organizacije - rekao je Orbović.

On se zapitao i kome je u interesu da i dalje usitnjava sindikalnu scenu u Srbiji koja je predstavljena sa 20.000 sindikata, a da niko više sem onih sindikalnih centrala koje su zastupljene u Socijalno-ekonomskom savetu ne može da dokaže svoju reprezentativnost, odnosno nema potrebnih 70.000 članova.

Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", naglasio je da socijalni dijalog koji se vodi u Srbiji u svom dosadašnjem toku nije zaslužio ni najnižu prolaznu ocenu, to jest dvojku.

Tanja Mišćević, šefica Pregovaračkog tima Srbije za pregovore sa Evropskom unijom, istakla je da bi sindikalci i poslodavci pregovarački proces za ulazak Srbije u EU trebalo da iskoriste na najbolji način za ostvarivanje socijalno-ekonomskih prava i interesa.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije rekao je da je ta poslodavačka organizacija voljna da potpiše sve kolektivne ugovore u svim granama u kojima su sindikati za to zainteresovani.

- U tom procesu bi trebalo ići "odozdo na gore". Naime, neke grane u sindikalnom načinu organizovanja su "glomazne" i zastupaju suviše široku oblast. Na primer, grana Hemija i nemetali obuhvata sve od bazne industrije, kamenoloma i minerala do obuće i medicinskih instrumenata. Poslodavcima bi bilo lakše da obezbede većinsku saglasnost u pregovorima sa sindikatima koji su organizovani samo u svojoj oblasti privredne delatnosti - naglasio je Atanacković.

Dušan Semolič, predsednik Saveza slobodnih sindikata Slovenije, istakao je da socijalni dijalog u Sloveniji nije "ni malo romantičan proces" i da on ima svoje uspone i padove.

- Uvek insistiramo na socijalnom dijalogu a ako on ne daje rezultate primenjujemo druge mere poput protesta. Moglo bi se reći da bi položaj zaposlenih u Sloveniji bio još lošiji da nema socijalnog dijaloga. Takođe zadovoljni smo jer smo uspeli da se izborimo za onakav penzioni sistem koji je u interesu zaposlenih, a ne po volji međunarodnih finansijskih organizacija - rekao je Semolič.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Povećanje visine minimalne cene rada sa 121 na 140 dinara po radnom času potrebno je jer sa sadašnjim minimalnim zaradama radnici teško izdržavaju, izjavio je predsednik S S  S S Ljubisav Orbović, koji očekuje da će ta tema biti na dnevnom redu SES-a za desetak dana.

"Dogovor sa jučerašnje sednice je da ćemo samo proceniti da li će to biti vanredna ili redovna sednica, ali samo sa tom tačkom dnevnog reda i to se može očekivati za oko desetak dana", rekao je Orbović Tanjugu.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" uputili su prošle nedelje Socijalno ekonomskom savetu inicijativu za povećanje visine minimalne cene rada sa 121 na 140 dinara po radnom času, čime bi minimalna mesečna zarada iznosila 24.360 dinara.

Kako navode predstavnici tih sindikalnih organizacija, minimalna cena rada nije menjana pune tri godine i smatraju da postoje opravdani i konkretni pokazatelji zbog kojih bi trebalo da se poveća "minimalac" u ovoj godini.

"S obzirom na vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta BDP-a, kretanje potrošačkih cena, produktivnosti i prosečne zarade u Republici, to povećanje je trebalo da iznosi oko 15 odsto", ukazuju sindikati.

Time bi minimalna zarada iznosila 24.360 dinara i njeno učešće u prosečnoj potrošačkoj korpi iz novembra 2015. godine bi iznosilo oko 35 odsto. 

Istovremeno, i ovako povećana minimalna zarada činila bi manje od 70 odsto minimalne potrošačke korpe, koja u novembru 2015. godine iznosi 34.885,19 dinara, tvrde sindikati.

Orbović kaže da je u septembru prošle godine, kada se poslednji put odlucivalo o ceni rada, računica sindikata bila da bi trebalo da se poveća na 136 dinara.

"To je bio neki realni pristup na osnovu onoga što Zakon o radu govori i drugim nekim pokazateljima", rekao je Orbović.

On kaže da to tada nije prihvaćeno, a da je evidentno da se "vrlo teško živi i da ni koji imaju minimalne zarade teško preživljavaju".

"Mislimo da je povećanje cene rada značajno i da bi vlada trebalo da sagleda i mogućnost rešavanja tog pitanja", rekao je Orbović i istakao da na jučerasnjoj sednici SES-a nije bilo vremena da se o tome razgovara, a nisu bili prisutni ni predstavnici Ministarstva finansija koje bi, kako kaže, trebalo da da glavnu reč o tome da li je moguće da se sada poveća minimalna zarada.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top