Evropska komisija najavila je da će zabraniti da se prehrambeni proizvodi pod istom markom i u istom pakovanju, ali lošijeg kvaliteta, nude potrošačima u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Ovaj potez je usledio nakon pritisaka članica EU iz Centralne i Istočne Evrope koji su se žalili na škart hranu. Brisel je saopštio i da se radi na metodologiji za testiranje kvaliteta hrane, a da bi kasnije na meti mogli da budu i drugi proizvodi, poput hemijskih preparata za domaćinstvo. „Komisija će pojačati borbu protiv različitog kvaliteta hrane. Izmenili smo i direktivu o nepoštenoj trgovinskoj praksi kako bismo jasno stavili do znanja da je različit kvalitet hrane, zavisno od tržišta na koje se plasira, zabranjen. Time će nacionalne vlasti dobiti oruđe koje su tražili da stanu na kraj toj nelegalnoj praksi. Podsetiću na izjavu predsednika EK Žan-Klod Junkera, koji je poručio da ne postoje građani EU druge klase“, izjavila je na konferenciji za novinare evropska komesarka za pravdu i potrošače Vera Jurova. U govoru o stanju Unije Junker je, 13. septembra 2017, naglasio da ne želi da prihvati činjenicu da se u nekim delovima Evrope potrošačima prodaje hrana slabijeg kvaliteta iako su pakovanje i brend identični.

Rezultati istraživanja, koje su sprovele vlade iz Centralne i Istočne Evrope, pokazali su da multinacionalne kompanije prodaju tzv. novim članicama EU proizvode sa manje kvalitetnim sastojcima a u istim pakovanjima i sa istim brendom kao u Zapadnoj Evropi. To je naišlo na oštru kritiku lidera članica sa istoka EU. Tako je, recimo, bugarski premijer Bojko Borisov, taj problem okarakterisao kao „aparthejd“, dok je jedan zvaničnik mađarske vlade prokomentarisao da je to „najveći skandal zabeležen u skorijoj prošlosti“. Kada je skandal izbio, Komisija je u prvom trenutku saopštila da nije kompetentna za kvalitet hrane, već samo za njenu bezbednost. Pravo industrije prehrambenih proizvoda da koristi različite sastojke koji zadovoljavaju različite nacionalne ukuse iskorišćeno je kao opravdanje. Međutim, čini se da je politički pritisak članica iz Centralne i Istočne Evrope ubedio Komisiju da promeni stav, dajući članicama pravo da „škart“ hranu označe kao nelegalnu.

Istraživanja sprovedena na tržištu Istočne Evrope pokazala su da su mnogi proizvodi slabijeg kvaliteta nego oni koji se pod istim brendom i u istom pakovanju nude „starim“ članicama EU. Češki državni sekretar za evropske poslove Aleš Hmelar ocenio je predlog Evropske komisije kao veliki korak napred. Međutim, češka evroposlanica Olga Sehnalova, koja se protiv različitog kvaliteta hrane bori od 2011, smatra da o predlogu EK mora detaljno da se razgovara sa nadzornim organima i da, pre svega, treba da bude razjašnjen. „Prema oceni Evropske komisije, pravo trgovca da prilagodi proizvod iz tzv. legitimnih razloga, poput dostupnosti sirovina i preferencija potrošača, treba da ostane. Moramo da rešimo sve dileme koje bi mogle da izazovu nezadovoljstvo među potrošačima. Ako proizvodači žele da izmene sastojke u nekom od proizvoda, onda to mora da bude savršeno jasno stavljeno do znanja i potrošačima“, upozorila je Sehnalova i dodala da to neće biti laka debata.

Uskoro i deterdženti za veš pod lupom

Na pitanje portala EURACTIV da li se zabrana odnosi samo na hranu, ili i na druge proizvode, evropska komesarka za pravdu i potrošače Vera Jurova objasnila je da se krenulo od hrane i da će metodologija za testiranje proizvoda biti gotova u maju. „Svaka od članice će odlučiti kako će koristiti tu metodologiju – verovatno će taj posao biti poveren organizacijama potrošača. Metodologija bi trebalo da bude testirana u drugoj polovini 2018. a sve troškove će pokriti EU. Nakon što završimo sa prehrambenim proizvodima, od istraživačkog centra ću zatražiti da uradi metodologiju i za ispitivanje deterdženta za veš“, poručila je Jurova.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Vlada Srbije objavila je u novembru 2015. godine Uredbu o monitoringu kvaliteta naftnih derivata i biogoriva.

 

Tržišna inspekcija svakodnevno uzima uzorke goriva sa benzinskih stanica širom Srbije, dok kompanija “SGS Beograd” vrši detaljnu laboratorijsku analizu koja će pokazati da li gorivo na našem tržištu ispunjava propisane standarde.

Zahvaljujući pomenutoj Uredbi uveden je red na tržištu naftnih derivata, nakon što je markiranjem postignuto da gorivo na pumpe dolazi legalnim kanalima. Praćenjem prodatih količina preko uplata u budžet Srbije procenjuje se da je u periodu od početka markiranja pa do kraja 2016. godine znatno povećan prihod od akciza i PDV-a.

Monitoring obezbeđuje adekvatan kvalitet goriva koji odgovara evropskim standardima, i garantuje da goriva na svim benzinskim pumpama u zemlji zadovoljavaju te standarde. Na ovaj način, proizvođačima je omogućeno da poboljšaju svoj brend, kupcima da kupuju gorivo garantovanog kvaliteta, i to dovodi do direktnog uticaja na smanjenje zagađenja životne sredine.

Monitoring kvaliteta goriva se sprovodi u skladu sa zahtevima standarda SRPS EN 14274 koji proističe iz Evropske direktive 98/70 EC. U okviru ove direktive definisani su standardi kao i parametri ispitivanja benzina i dizela među kojima su i oktanski broj, sadržaj sumpora i drugo. Norme pomenutog srpskog standarda su vrlo slične normama koje važe u Evropskoj uniji, a koje su tamo označene sa EN 14274, što praktično znači da se proverom utvrđuje da li gorivo ispunjava evropske zahteve. Uvođenje monitoringa značajno je sa stanovišta uvođenja evropskih standarda, ali pre svega sa stanovišta zaštite potrošača i održavanja pozitivnog imidža naftnih kompanija koje posluju na našem tržištu.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top