Danas je na sajtu Vrhovnog suda objavljen pravni stav ovog suda u vezi sa naplatom troškova obrade kredita, navodi se u saopštenju Udruženja Bankarskih Klijenata.

VKS je zauzeo stav da je ništavna odredba o naplati troškova obrade ukoliko ugovor ne sadrži „jasne i nedvosmislene podatke o troškovima obrade kredita“. To znači da je banka morala taksativno da navede sve troškove koje je imala, a ne samo da naplati određeni iznos u nekom procentu, bez da klijenta jasno informiše o sadržini istih.

U drugom delu objavljenog stava, VKS je ostavio mogućnost bankama da u narednom periodu nastave da naplaćaju trošak obrade kredita, čak i procentualnom iznosu, u okviru efektivne kamatne stope, ali isti troškovi moraju biti taksativno navedeni.

„Takođe, ovakvim stavom VKS konstatuje se da nema zastare za tužbu po opštem roku zastarelosti od 10 godina, te svi korisnici kredita svoje pravo mogu ostvariti na taj načn, bez obzira kada su podigli svoj kredit. Jedini uslov je da u ugovoru nije takstativno navedeno šta čini ovaj trošak, a koliko znamo 99% ugovora nema specifikaciju troškova obrade kredita“, navodi se u saopštenju Udruženja Bankarskih Klijenata.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević danas je u razgovoru sa predstavnicima Udruženja za zaštitu korisnika bankarskih usluga u švajcarskim francima, rekao da će taj sud sve predmete u vezi sa kreditima građana primljene do danas, rešiti do 1. oktobra i da će sud odlučivati u konkretnim predmetima.

On je rekao predstavnicima Udruženja da će Vrhovni kasacioni sud sve predmete u vezi sa kreditima građana primljene do današnjeg dana, rešiti do 1. oktobra 2018. godine.

Milojević je naglasio da Vrhovni kasacioni sud ne može unapred zauzimati pravne stavove, već će odlučivati u konkretnim predmetima, a što je i u skladu sa evropskim standardima.

Prema njegovim rečima, sud će nižestepenim sudovima uputiti dopis da se ti predmeti smatraju hitnim.

Sa posebnom opreznošću, sudovi će poštujući principe savesnosti i poštenja, razmatrati tužbe sa predlogom za određivanje privremene mere u pomenutim sporovima.

S obzirom da se radi o takozvanim tipskim predmetima nižestepeni sudovi će iz tih odluka moći da donose zaključke o stavovima Vrhovnog kasacionog suda, navodi se u saopštenju.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Na stotine tužbi protiv banaka za naplaćene troškove obrade kredita poslednjih meseci nisu naterale banke da se odreknu ovog prihoda.

 

S jedne strane sudska praksa po ovom pitanju je neujednačena, pa sudovi, kako koji, presuđuju u korist klijenta ili banke. Doduše Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu pozitivnu za klijenta i sudije često usklađuju svoje odluke sa presudama ovog suda, ali to nije njihova obaveza.

Takođe, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić, više puta je najavio da će banke ukoliko pravdu ne dobiju u Srbiji sigurno ići do Strazbura. Drugi, još važniji razlog zašto banke ne žele da se odreknu ovih prihoda je to što u vreme kada već godinama padaju kamatne stope one smanjenu profitabilnost nadoknađuju provizijama.

Tako je u poslednje tri godine neto prihod od kamata celog sektora smanjen za skoro 80 miliona evra, a samo u 2017. 9,5 miliona evra manje nego u 2016. S druge strane, od naknada u neto iznosu je u 2017. godini banke su zaradile skoro 15 miliona evra više nego u 2016. godini. Ukupno su banke u 2017. u neto iznosu naplatile 310 miliona evra na ime naknada i provizija.

Denis Perinčić, predsednik Unije potrošača, ističe da je u slučaju troškova obrade kredita trenutno siva zona i što se tiče sudske prakse i propisa. On ukazuje na to da banke moraju u predugovornom procesu da upoznaju klijenta sa svim troškovima, ali podseća i na preporuku NBS da banke naplaćuju stvarne troškove, kao i da nema razloga za procentualnim naplaćivanjem troškova obrade.

„Klijenti koji tuže banke pozivaju se na član 1065 Zakona o obligacionim odnosima koji pominje samo kamatu kao prihod banke. Udruženje banaka poziva se na član 1066. u kom se pominju uslovi kreditiranja. Sudovi donose različite odluke, pa je i tu nije jedinstvena sudska praksa. Ovo je neuređena zona jer NBS nije zauzela stav. Imamo slučaj da klijenti kojima nije odobren kredit nije naplaćen trošak obrade, dok su oni kojima je odobren kažnjeni ovim naknadama. NBS apeluje da troškovi budu unapred određeni i da se ne naplaćuju procentualno“, objašnjava Perinčić dodajući da je teško zauzeti jasan stav po ovom pitanju.

Ipak, talas nezadovoljstva klijenata i sudske presude koje nalažu bankama da vrate klijentima naplaćene troškove koje u slučaju velikih kredita mogu da vrede i više hiljada evra pružio je nekim bankama da naprave korak ispred konkurencije i ponude i reklamiraju kredite bez troškova obrade. To se uglavnom pojavilo u obliku akcija, ali one se teško mogu tako nazvati, jer traju već mesecima. Neke banke su ponudile keš kredite bez provizije za obradu, dok su neke otišle i korak dalje pa čak i stambene kredite nude bez provizije. Neke nude kredite na koje ne naplaćuju troškove obrade, ali zato naplaćuju „mesečnu naknadu za praćenje kredita“ koja može da dostigne i dva odsto godišnje.

Najbolji način da se vidi koliko iznose prateći troškovi kredita je da se uporedi nominalna sa efektivnom kamatnom stopom koju su banke dužne da objave. Ukoliko je razlika velika jasno je da banka zaračunava velike provizije bez obzira da li su predstavljene u mesečnom ili godišnjem iznosu. A njihov iznos zna da bude prilično visok. Procentualno naknada je veća za gotovinske kredite, ali pošto je njihov iznos manji, manji je i nominalan iznos provizije. One se kreću od dva do tri odsto visine kredita i recimo za zajam od 1.000 evra banka naplati 20 do 30. Možda nije puno, ali obim keš kredita ubedljivo najbrže raste od svih kredita. U prva četiri meseca ove godine prema podacima Udruženja banaka Srbije porasli su za pet odsto, dok su stambeni za svega 0,7 odsto. Po obimu gotovinski krediti gotovo su dostigli stambene kredite. Kod ovih drugih kredita pak situacija je obrnuta. Procentualno njihov iznos je manji, od 0,5 do jedan odsto od iznosa kredita, ali se zato iznosi kredita mere desetinama hiljada evra. Tako na stambeni kredit od 50.000 evra trošak obrade košta 500 evra.

Takođe, krediti stanovništvu su sve značajniji faktor u poslovanju banaka. O tome svedoči statistika NBS da je u prvom tromesečju obim kredita stanovništvu (kada se isključe efekti promene deviznog kursa) povećan za 19,5 milijardi dinara, a krediti privredi za svega 3,7 milijardi dinara.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Kreditna zaduženost privrede kod banaka je u februaru bila nešto manja nego u januaru, zaduženost građana je stagnirala.

Dobri pokazatelji zabeleženi su kod urednosti u plaćanju obaveza, izjavio je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Veroljub Dugalić.

Prethodnog meseca je nastavljena loša tendencija kada je reč o zaduženosti privrede, što je, kako pojašnjava, delimično posledica sezonskog trenda, jer je u prvim mesecima godine kreditna aktivnost uvek nešto slabija, posebno kada je u pitanju privreda.

"Zabrinjava što se nekoiko meseci unazad, iz meseca u mesec, smanjuje broj kredita koje koristi privreda, što nije dobra tendencija", izjavio je Dugalić na konferenciji za novinare.

Kod urednosti u plaćanju obaveza su, međutim, ostvareni relativno dobri pokazatelji i tu se, kako kaže, beleži povećanje urednosti.

"Ovo je mnogo bolja situacija nego pre tri, četiri godine, ali mnogo lošija nego 2006, 2007, 2008. godine. Dobro je što se poboljšava urednost, smanjuje neurednost, ali nije dobro što je to još uvek visoka stopa docnje u odnosu na ono što smo imali pre desetak godina", izjavio je generalni sekretar UBS.

Ukupno zaduženje pravnih lica je na kraju februara iznosilo 1.372 milijarde dinara, što je manje u odnosu na 1.373 milijarde iz januara, dok je zaduženje građana iznosilo 873,5 milijardi dinara, što je blago više u odnosu na 867,9 milijardi dinara iz januara.

Krajem februara je u docnji bilo 11,1 odsto kredita pravnih lica, 8,9 odsto kredita preduzetnika i 4,4 odsto kredita građana, čime je udeo tih kredita u ukupnim pozajmicama smanjen na 8,5 odsto, sa 8,6 odsto iz januara.

Dugalić je naveo i da su banke u Srbiji likvidne, da su uslovi za zaduživanje neuporedivo bolji nego što su bili ranije, ali da nema dovoljnog interesovanja za kreditima.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Banke nisu imale pravo da naplaćuju troškove obrade kredita, jer je prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima, kamata jedina cena njihove usluge, zaključio je Vrhovni kasacioni sud.

 Postupajući u predmetu gde su prvostepeni i Apelacioni sud odlučili u korist banke u tužbi koja se između ostalog odnosila i na troškove obrade kredita, VKS je prihvatio predlog klijenta da o tome odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, odnosno prema članu 404 ZPP, kada se donosi rešenje radi ujednačavanja sudske prakse. Takođe je, utvrđujući da banka u tom konkretnom slučaju nije imala pravo na dodatne troškove, vratio pravosnažnu presudu nazad prvostepenom sudu na odlučivanje, naloživši da taj pravni stav uzme u obzir.

To znači, kažu za Danas u Udruženju bankarskih klijenata Efektiva, da je VKS stavio tačku na dilemu da li banke mogu da naplaćuju troškove obrade i ukazuju da bi ovaj pravni stav nadalje trebalo da uvaže niži sudovi.

– VKS je zauzeo jasan stav da naknada za obradu ne predstavlja deo cene kreditiranja. Naime, član 1065 Zakona o obligacionim odnosima regulisao je da kamata predstavlja jedinu cenu koja može da se naplati prilikom puštanja i korišćenja kredita, te da trošak obrade ne predstavlja poseban deo ugovora sa klijentom. Korisnik kredita ima obavezu da plaća kamatu i primljeni novac prema dinamici i na način kako je to ugovoreno i nikakve druge troškove banka mu ne može nametati – kaže Božidar Cerović iz Efektive i ističe da će ta organizacija svojim članicama obezbediti besplatnu pravnu pomoć u tužbama koje savetuje da pokrenu protiv banaka.

On podseća da je i pre nešto više od dve godine veliki broj sporova bio pokrenut zbog promenljive kamatne stope koju su banke predvidele ugovorima o kreditiranju i podizale ih u skladu sa svojom poslovnom politikom. Suočena sa velikim brojem presuda koje su takvo pravo banaka osporile, Narodna banka Srbije je intervenisala i naložila da se klijentima vrati novac naplaćen zbog neosnovano uvećanih kamata. Banke su na osnovu te odluke NBS, vratile ukupno oko 50 miliona evra, kaže Cerović, ali naglašava da u ovom trenutku nema naznaka da bi centralna banka mogla na sličan način da postupi zbog čega su pojedinačne tužbe jedini način da se klijenti obeštete.

Stav VKS vide kao ohrabrujući i u Republičkoj uniji potrošača, a predsednik Upravnog odbora te organizacije i doktor pravnih nauka Denis Perinčić kaže za Danas da to još uvek ne znači kako će sudovi automatski da primene stav VKS.

– Mi nemamo sistem precedentnog prava u kome se pristupa na osnovu sudske prakse, već kod nas sudije sude na osnovu Ustava, zakona i sudijskog uverenja. Međutim, iako odluka nije obavezujuća, ugled VKS će sigurno uticati na niže sudove da se prema toj odluci ravnaju. Takođe, da postoji pravo na kolektivnu tužbu, kako je to bilo, pre ukidanja, predviđeno Zakonom o zaštiti potrošača iz 2010. godine i članom 504 Zakona o parničnom postupku, sada bismo mogli da se oslonimo na intervencionističko dejstvo odluke VKS. Međutim, Ustavni sud je osporio zakonitost ovih članova – objašnjava Perinčić i naglašava da će sada klijenti imati mogućnost da pojedinačnim tužbama traže povraćaj naplaćenih troškova, pri čemu opet ne može da se isključi to da će neki sudovi da prihvate stav VKS a neki će i dalje donositi presude u korist banaka.

Centralna banka oprezna

Narodna banka Srbije pažljivo prati i analizira odluke sudova i u skladu sa svojim zakonskom obavezom očuvanja finansijske stabilnosti, oprezno i pravovremeno, kada oceni da je to neophodno, preduzima odgovarajuće mere koje su joj na raspolaganju u okviru svoje nadležnosti. Međutim, NBS ne može da komentariše sudske odluke jer je Ustavom Republike Srbije i Zakonom o uređenju sudova propisano da sudska vlast pripada sudovima, da su sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole, te da sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku.

Ipak, treba imati u vidu da se konkretnom sudskom odlukom tužbeni zahtev u delu koji se odnosi na naknadu za obradu kredita vraća nižestepenom sudu na ponovni postupak, radi utvrđivanja svih činjenica konkretnog slučaja i donošenja nove odluke (slučaj nije pravnosnažno rešen).

NBS još jedanput podseća da je prava cena kredita na koju građani i privredni subjekti treba da obrate pažnju izražena pre svega u efektivnoj kamatnoj stopi (koja pored nominalne kamatne stope uključuje i sve druge troškove), koju su banke dužne da prikazuju pri svakom oglašavanju kredita, u predugovornim informacijama i pri zaključenju konkretnog ugovora, a što je sve uređeno Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona – odgovorila je centralna banka na molbu Danasa da prokomentariše odluku VKS i na pitanje da li će na osnovu toga doneti neku regulativu prema poslovnim bankama.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Udruženje potrošača Efektiva objavilo je sedam novih prvostepenih presuda u korist klijenata koji su tužili banke zbog neosnovane naplate troškova za obradu kredita.

Dve presude je doneo sud u Novom Sadu, a pet sud u Somboru u kojima se navodi da banka nije imala pravo da naplati proviziju za obradu kredita.

"Provizija za puštanje kredita u tečaj obračunava se i naplaćuje prilikom puštanja kredita u tečaj, jednokratno na šalteru banke, a iznosi 1,5 odsto od iznosa kredita, proglašava se ništavnom i ne proizvodi pravno dejstvo", navodi se u jednoj o odluka suda u Novom Sadu koji je naložio banci da isplati klijentu blizu 38.000 dinara sa zateznom kamatom.

I u ostalim presudama, navodi se slično obrazloženje kojima se naplata provizije proglašava ništavnom.

Građani su počeli masovno da tuže banke, nakon što je krajem 2017. godine Apelacioni sud u Beogradu doneo pravosnažnu presudu u korist klijenta, jer je banka nesnovano naplaćivala troškove obrade kredita.

Iz udruženju "Efektiva" ranije su navodili da su banke spornim odredbama ugovora u poslednjih 15 godina od klijenata naplatile više od 100 miliona evra, kao i da klijenti mogu da zatraže besplatnu pravnu pomoć za pisanje tužbi sudu u tom udruženju.

Izvor: Nova ekonomija

Objavljeno u Somborske vesti

Stavljanje fasade, zamena stolarije ili kupovina novog kotla za grejanje je značajna investicija za svako domaćinstvo, ali je opšti pad kamatnih stopa na kredite poslednjih godina učinio da se ovakva ulaganja brzo isplate.

Na primer, procenjuje se da se potrošnja energije za grejanje i hlađenje može prepoloviti stavljanjem termoizolacije na kuću ili zgradu. Takođe, zamenom stare i loše stolarije novom mogu se smanjiti toplotni gubici za više od 40 odsto.

Krajnji cilj ulaganja u energetsku efikasnost je svesti potrošnju energije na minimum, a pri tome ne narušiti nivo komfora već zadržati ili čak povećati udobnost. Rezultat povećane efikasnosti su značajne uštede u finansijskom smislu, ali ne treba zanemariti ni direktan uticaj na očuvanje životne sredine. Najčešće se kreditira nabavka PVC stolarije, izolacionih materijala, toplotnih pumpi i kotlova nove generacije, a sve češće i solarnih panela.

U Prokredit banci moguće je konkurisati za zeleni investicioni kredit za unapređenje energetske efikasnosti domaćinstva u dinarima i sa fiksnom kamatnom stopom. Iznos ovih kredita je od 1,2 miliona do 3,6 miliona dinara, a fiksna nominalna kamatna stopa je devet odsto. Naknada za obradu kredita je jedan odsto iznosa kredita, a kredit se odobrava bez učešća ili depozita.

Prokredit ima i stambene kredite namenjene kupovini energetski efikasnih stanova, sa povoljnijim uslovima od standardnih stambenih kredita.

U Kredi agrikol banci ističu da je najveće interesovanje za beskamatne kredite koji su dostupni u saradnji sa njihovim partnerima, uglavnom proizvođačima ili prodavcima materijala i opreme. Ovi krediti su bez kamate, bez troška obrade uz fiksne mesečne rate u dinarima ili indeksirani u evrima.

U Halk banci koja učestvuje u kreditnoj liniji nemačke KfW banke moguće je dobiti zajam indeksiran u evrima sa rokom dospeća do 84 meseca. Neophodno je učešće do 30 odsto iznosa investicije (odnosno vrednosti profakture). Kamatna stopa je 5,7 odsto plus šestomesečni euribor koji je trenutno negativan, pa je u ovom trenutku krajnja nominalna kamatna stopa 5,47 odsto. Prilikom odobravanja kredita plaća se i naknada za obradu kredita od 1,5 odsto.

Za kreditiranje privrede, posebno malih i srednjih preduzeća u domenu energetske efikasnosti, domaće poslovne banke uglavnom koriste kreditne linije međunarodnih finansijskih institucija poput nemačke razvojne banke KfW koja je odobrila kreditnu liniju za poljoprivredu i energetsku efikasnost od 100 miliona evra. U decembru 2017. godine Svetska banka je odobrila takođe 100 miliona evra za infrastrukturu i energetsku efikasnost u zgradarstvu, pre svega javnih zgrada.

Takođe je aktuelna kreditna linija Evropske banke za rekonstrukciju razvoj (EBRD).

Za ove kredite firme uglavnom moraju ispuniti uslove kao što je određeni procenat uštede energije koji donosi finansirani projekat, zatim određen broj ušteđenih kilovat-sati na godišnjem nivou. Takođe, računa se i smanjenje emisije ugljen-dioksida, kao i procena novčane uštede koji bi projekat trebalo da donese na godišnjem nivou.

Kako objašnjavaju u Prokreditu banka finansira energetski efikasne projekte kao što su nabavka energetski efikasne proizvodne mašine, izolacija objekata i stolarija, oprema za grejanje i hlađenje (kotlovi, toplotne pumpe, sistemi za klimatizaciju…), osvetljenje objekta, elektro-motori, pumpe, frekventni regulatori, tehnologije koje koriste obnovljive izvore energije (solarni sistemi, kotlovi na biomasu…), energetski efikasna poljoprivredna mehanizacija (kombajni, traktori i ostale samohodne mašine), nestandardne tehnologije (čileri, kancelarijska i ostala oprema), organska proizvodnja i upravljanje otpadom. Kamatna stopa se kreće od 3,9 odsto plus šestomesečni euribor (koji je u ovom trenutku na -0,27 odsto) sa rokom do 120 meseci.

Komercijalna banka daje kredite iz kreditne linije EBRD-a za finansiranje investicionih projekata koji doprinose poboljšanju energetskih performansi. Maksimalni iznos kredita je dva miliona evra, sa rokom otplate do 60 meseci i mogućim počekom od 12 meseci.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Supružnici iz malog mesta u Vojvodini dospeli su u neverovatnu situaciju zbog duga za stambeni kredit u švajcarcima koji nisu mogli da otplate.
sve po zakonu: izvršitelji imaju pravo da plene imovinu na adresi na koju je dužnik prijavljen

Nakon što im je banka oduzela kuću i prodala je, ostao je deo duga koji nije namiren. S obzirom na to da su ostali bez krova nad glavom, supružnici su se preselili kod sina i prijavili novu adresu prebivališta. Ubrzo nakon toga stigao im je nalog javnog izvršitelja o plenidbi imovine na novoj adresi?!

- Banka nam je oduzela kuću i prodala je ispod tržišne cene. Tako je namiren samo deo duga. Nakon što smo se preselili kod sina, policija nas je obavestila da moramo da se odjavimo s adrese na kojoj smo živeli, jer je sada kuća u vlasništvu drugog lica. Prijavili smo se na sinovljevu adresu. Međutim, posle par nedelja dobili smo nalog izvršitelja o plenidbi imovine na novoj adresi, iako je sve u vlasništvu sina - pričaju supružnici koji nisu želeli da iznose u javnost svoja imena (podaci poznati redakciji).

Oni su bili šokirani ovakvim razvojem situacije i nisu mogli da veruju da je tako nešto uopšte moguće. Ipak, izvršitelji su im objasnili da je sve što rade na osnovu Zakona o izvršenju i da imaju puno pravo da popisuju i plene imovinu na novoj adresi.

- Kako je to moguće? Pa sve te stvari nisu naše, već u vlasništvu našeg sina. On nema veze sa našim dugovanjima. To je nečuveno - žali se ova porodica.

Sa njihovim problemom upoznato je i Udruženje „Efektiva” kojem su se obratili za pomoć.

- Apsurd čitave situacije je to što dužnik nakon što ostane bez nekretnine mora da prijavi boravak na nekoj adresi. Ako je i dalje dužan, izvršitelj ima pravo da popisuje i pleni imovinu na novoj adresi. Sve što vlasnik te imovine može da uradi je da izjavi tzv. prigovor trećeg lica, a koji ne odlaže izvršenje. Dakle, ostanete bez stana, rodbina vas primi jer ne želi da spavate na ulici, a izvršitelj onda pleni i imovinu rodbine koja sa vašim dugom nema nikakve veze - kaže Dejan Gavrilović iz „Efektive”.

Kako dodaje, to će najviše da pogodi dužnike u švajcarskim francima jer većina njih ne može da isplati dug banci nakon prodaje nekretnine, zbog pada cene stanova i rasta duga u evrima.

- Zbog nakaradno napisanog Zakona o izvršenju, dužnike vreba opasnost o kojoj ni ne razmišljaju - ističe Gavrilović.

U Komori javnih izvršitelja potvrdili su za „Blic” da u konkretnoj situaciji izvršitelj ima pravo da popiše pokretne stvari koje se nalaze na adresi na kojoj su prijavljeni dužnici.

- Njihov sin kao treće lice može izjaviti prigovor u kom će istaći da su to njegove stvari i priložiti dokaze na tu okolnost. Javni izvršitelj je ispravno postupio, a na osnovu Zakona o izvršenju i obezbeđenju - navode u Komori.

Kako objašnjavaju, kada izvršitelj odluči da izvršenje sprovede na pokretnim stvarima, on prvo popisuje stvari na adresi prebivališta ili prijavljenog boravišta dužnika. Oni dodaju da mogu popisati pokretne stvari dužnika kojima raspolaže drugo lice ili izvršni poverilac.

- Popisuju se i stvari na koje je treće lice stavilo primedbu da na njima ima neko pravo koje sprečava izvršenje - objašnjavaju u Komori izvršitelja.

Nekoliko desetina ovakvih slučajeva

U Komori javnih izvršitelja nisu mogli da nam kažu koliko ovakvih i sličnih slučajeva zaplene imovine ima u Srbiji.

- O broju se ne možemo izjasniti jer takva statistika ne postoji - kažu u Komori.

Ipak, nezvanične procene pokazuju da postoji nekoliko desetina slučajeva u kojima su izvršitelji popisali pokretne stvari koje se nalaze na adresi na koju su se nakon oduzetog stana dužnici preselili.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 21 septembar 2017 00:00

Evropski sud presudio u korist dužnika u francima

Udruženje bankarskih klijenata Efektiva saopštilo je da je poslednjom presudom Evropskog suda pravde, a koja se tiče predugovornog informisanja klijenta u vezi sa zaključenjem ugovora o kreditu u švajcarskim francima, jasno utvrđena izostala obaveza banke da klijenta informiše o svim aspektima kredita, kao i o potencijalnim rizicima.

Kao i u Srbiji, tako i u Rumuniji, od koje je krenula ova inicijativa ka EU Sudu, građani su se zaduživali u kreditima koji su nominovani u stranoj valuti (švajcarski franak) dok su im primanja u domaćoj valuti. Banke u Srbiji nisu informisale klijente od svim rizicima stupanja u takav odnos, već su suprotno, a to se može potvrditi u gotovo svakom medijskom istupanju predstavnika banaka, klijentu sugerisale da je taj kredit povoljniji od nekog drugog (kod nas je to kredit u evrima, pošto se radi o stambenim kreditima), navodi se u saopštenju.

"Dakle, banke su suprotno zakonskim obavezama, a tu obavezu poznaje i naš Zakon o zaštiti potrošača, klijenta svesno upućivale na donošenje pogrešne odluke, odnosno one koja će ga kasnije skupo koštati, zbog enormnog rasta kursa CHF u odnosu na evro, a što je dovelo do uvećanja mesečnih obaveza i do 2,5 puta kao i do rasta realne glavnice duga do visine iznad pozajmljenog kredita", ističe Efektiva.

Oni dodaju da su već imali u njihovim presudama identična obrazloženja, ali je na sudu to kasnije menjano i nijedan korisnik CHF kredita od ovakvog stava nije imao konkretne koristi.

"Nadamo se da će na dalje i domaći sudovi prihvatiti ovo tumčenje kao krucijelno u zasnivanju odnosna između korisnika i banke, te da će sve one ugovore koji jesu zasnovani na nepotpunom informisanju klijenta, poništiti. Ovo očekujemo kako za kredite u CHF tako i za kredite indeksirane u evrima. Podsećamo da se u nekim sporovima koje vodimo, a tiču se upravo utvrđivanja ništavosti CHF ugovora o kreditu, na strani korisnika kredita priključilo i Republičko javno tužilaštvo, što nam daje za osnov da verujemo da smo u pravu i da će ovi štetni ugovori biti poništeni", dodaje se dalje u saopštenju Eefektive.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Građani koji su žiranti i otplaćuju kredite, imaju pravo da od glavnog dužnika kome su bili jemci traže da im vrate dug koji je banka naplatila od njih, a imaju pravo i na deo nepokretnosti za onoliko koliko su uplatili novca za stambeni kredit.

Banke nerado saopštavaju koliko žiranata plaća tuđi dug, a procene se kreću da ih je nekoliko stotina. Da bi od žiranta banka mogla da naplati zajam potrebna je i sudska odluka, a prema nekim starijim podacima na sudu je bilo oko 2.300 takvih slučajeva prošle godine.

Umesto žiranata, banke uglavnom sve više kao obavezno obezbeđenje uzimaju menice korisnika kredita. Ovo pravilo se ne odnosi jedino za stambene i auto kredite kod kojih se zahtevaju druga sredstva obezbeđenja. Osim menice i hipoteka, polisa osiguranja...

Ne postoji banka u Srbijij u kojoj nema građana koji umesto glavnog dužnika otplaćuju zaduženja po kreditu.

- Uvek nastojimo da pronađemo rešenje sa korisnikom kredita ukoliko nastupe okolnosti zbog kojih klijent nije u mogućnosti da nastavi servisiranje obaveza. Tek po iscrpljivanju svih mogućnosti za pronalaženjem rešenja sa korisnikom kredita, obraćamo se žirantima i pristupamo aktiviranju administrativnih zabrana - objašnjavaju u Komercijalnoj banci.

A da žiranti u Srbiji muče muku dokaz su i obraćanja Centru za zaštitu korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije. Dešavalo se da mnogi ni ne znaju da glavni dužnik u dužem periodu ne izmiruje svoje obaveze i da oni moraju da to učine umesto njih. Pa se događalo i da osim svog otplaćuju i tuđ kredit.

- Građanima koji su žiranti je ukazivano na odredbe Zakona o obligacionim odnosima, kojima je propisano da žirant koji je izmirio obaveze prema banci glavnog dužnika ima pravo da od njega potražuje iznos koji je banka naplatila od njega. Ukoliko je bilo jemstvo po stambenom kreditu, to takođe znači da jemac ima pravo na deo nepokretnosti shodno visini uplaćenog novca, a na osnovu ugovornih obaveza - kažu u Narodnoj banci Srbije.

Inače, sva prava i obaveze žiranta, regulisana su Ugovorom o kreditu/jemstvu. Potpisom ugovora žirant je saglasan sa preuzimanjem obaveza korisnika kredita, u slučaju da nastupe okolnosti zbog kojih korisnik kredita nije u mogućnosti da nastavi sa servisiranjem obaveza. Ako ni žirant ne izmiruje obaveze, banka pokreće sudski postupak protiv i korisnika kredita i žiranta.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Treći osnovni sud u Beogradu prvostepenom presudom je utvrdio da su banke, umesto da plate premiju osiguranja Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, taj trošak prebacivale na korisnike kredita

Banke u Srbiji građanima su nezakonito naplaćivale premije osiguranja stambenih kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK). Iako je Nacionalna korporacija osiguravala potraživanje banke i plaćanje premije osiguranja po ugovoru je bilo obaveza banke, banke su ovaj trošak prenosile na korisnike kredita!

Ovo je potvrđeno prvostepenom presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu.

Ukoliko ona postane pravnosnažna, to će biti jedan od najdrastičnih primera kako su banke u Srbiji, uz jednostrano povećanje kamatnih stopa, kursne razlike, provizije za obradu i praćenje kredita, neosnovano zarađivale i na ovim naknadama, iako bi, po zakonu, jedini osnov zarade trebalo da bude kamata.

Dejan Gavrilović iz "Efektive" kaže da je ova presuda važna, jer se odnosi na sve stambene kredite, indeksirane i u evrima i u švajcarskim francima, a takvih je oko 90.000. Šta to znači?

- Ako presuda postane pravosnažna, banke će naplaćene premije morati da vrate građanima. Reč je iznosima od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra po kreditu, jer se naknada kreće do 1.5 do 4.2 odsto odobrene sume - kaže Gavrilović.

- Ako je građanin uzeo kredit od 100.000 evra, za ovu naknadu je platio minimalno 1.500 evra, a maksimalno 4.200 evra, u zavisnosti od vrste obezbeđenja kredita - kaže Dejan Gavrilović iz "Efektive".

Pravni savetnik "Efektive"advokat Miša Dobrijević objašnjava zašto ova naknada ne može biti naplaćena korisnicima kredita.

- Korisnik kredita nije strana u ugovoru o osiguranju. On je zaključen između banke i NKOSK-a, i nije zaključen u korist klijenata. On, dakle, nije osiguranik niti uživa bilo kakvo pravo iz ovog ugovora. Banka, kao kreditor, svoj kreditni plasman osigurava kod NKOSK-a, i to za novac klijenta. Ona istovremeno od klijenata, kao sredstvo obezbeđenja, potražuje založnu izjavu radi stavljanja hipoteke, kao i menice u najvećem broju slučajeva - objašnjava Dobrijević.

Kako kaže, ni u jednom slučaju klijentu banke nisu pisanim putem ili usmeno predočeni elementi ugovora o osiguranju između banke i NKOSK-a i on ne ostvaruje aposolutno nikakvu korist od odiguranja banke kod nacionalne korporacije, a snosi trošak plaćanja premije osiguranja.

- Po zakonu o obligacionim odnosima jasno je propisano da banka može prihodovati samo i isključivo kroz obračunavanje i naplaćivanje kamate, koja pritom mora biti određena ili odrediva Naplaćivanje provizije na ime premije osiguranja suprotno je zakonskoj regulativi ugovora o kreditu - objašnjava Dejan.

I advokat Vojin Biljić kaže da prevaljivanje obaveze plaćanja premije osiguranja na klijente banke, predstavlja vid nepoštenog poslovanja.

- Na svojoj internet stranici ova organizacija pod kontrolom države suštinski predstavlja građanima da se podrazumeva da oni snose troškove premije odsiguranja. NKOSK-u je moralo biti poznato da korisnici kredita nisu ugovorna strana, te da je ugovor na teret trećih lica zabranjen u pravnom smislu Republike Srbije - kaže Biljić.

On dodaje da će, ukoliko ova presuda pravosnažna, banke će moći da refundiraju od Republike Srbije celokupan iznos koji po presudama isplate građanima.

- Za ovakvo postupanje NKOSK-a neko mora snositi odgovornost - kaže naš sagovornik.

Izvor: Kurir

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ponovo je aktuelno pitanje problematičnih stambenih kredita u švajcarskim francima. Više od 20 hiljada građana Srbije otplaćuje zajmove, a rate su se od 2014. udvostručile zbog nagle promene kursa franka. Neki su rešenje potražili na sudu.

Vrhovni kasacioni sud je u jednom od tih slučajeva ukinuo pravosnažnu predsudu apelacionog suda u Novom Sadu iz 2015. godine kojom je odbijen zahtev za raskid ugovora o stambenom kreditu u švajcarcima.

Naime, Vrhovni sud je naložio Apelacionom da ponovo odluči u tom slučaju, uz napomenu da nije sporan stav da promena kursa stranih valuta prema dinaru nije neuobičajena, ali da to ne znači da je enormna promena kursa uobičajena pojava. Kasacioni sud podseća na konstataciju Osnovnog suda da je tužilja uzela kredit za kupovinu kuće, a da je iznos koji treba da vrati narastao da bi sada za njega mogla da kupi nekoliko takvih kuća.

U udruženju CHF Srbija naglašavaju da je prvi put u odluci sud uzeo u obzir Zakon o zaštiti potrošača, jer korsnici kredita nisu bili obavešteni o mogućim posledicama.

Udruženje CHF Srbija smatra i da su krediti u francima nezakoniti zbog valutne klauzule. Kažu, davani su dinarski, a ne devizni krediti, a dugovanja i kamata su određivani kao da je reč o deviznom zajmu.

"Da se utvrdi ništavost valutne klauzule, to je suština. Prvo da se definiše da je ovo dinarski kredit, da ljudi ne budu u zabludi da je u pitanju devizni kredit. Za devizni kredit mora da postoji devizni osnov. Kada banka nema devizni osnov, ne može da traži zaštitu nekog kapitala koji nema u posedu. Lako se dokazuje, banke su sakrivale svoje finansijske izveštaje iz 2007. i 2008. godine. Bukvalno su ih sklonile sa sajta. Iz tih izveštaja se vidi da one ne poseduju tu valutu. Ovde je dat dinarski kredit bez deviznog osnova – to je praktično kredit sa rastućom glavnicom u dinarima i rastućom kamatom. Kamata je potpuno nedefinisana kategorija, jer se ne sastoji samo iz onog procentnog dela. Jer vama raste glavnica i raste vam i kamata. I vi se stalno u nekoj agoniji koju ne može niko da razreši", rekao je za Infobiz Saša Dević iz udruženja CHF.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Viši sud u Somboru dva puta je presudio da naplata naknade za obradu kredita nije u skladu sa zakonom i da banke moraju da vrate novac klijentima, uz kamatu. Ipak, Udruženje banaka i Narodna banka Srbije kažu da banke rade po zakonu. Istovremeno, Narodna banka poziva pravosuđe na saradnju u slučaju "Dajners".

U slučaju "Dajners kluba Beograd", čiji je račun od pre dve nedelje u blokadi, više se ne govori o sumnji već o činjenici da su falsifikovali dokumenta, kaže guvernerka Jorgovanka Tanaković, i to ne samo prilikom prodaje kompanije Erste kardu, već i početkom 2016. kada ih je Narodna banka registrovala kao platnu instituciju.

"Narodna banka Srbije će dati sve od sebe da će onima koji su verovali da postoje savršene pljačke pokazati da savršena pljačka ne postoji. Očekujemo podršku, vi razumite i kao pritisak na pravosudne organe, da nam pomognu da sada jednom stavimo tačku na kompromitovanje finansijske industrije", kaže guvernerka Jorgovanka Tanaković.

A da li bi banke mogla da kompromituje odluka Višeg suda u Somboru? U dva slučaja je presudio da su banke mimo zakona naplatile naknadu za obradu kredita, tačnije, sudu nisu dostavile dokumenta na osnovu kojih troškova određuju procenat te naknade.

"Zakonito je postupanje banke zato što banke po zakonu imaju pravo da naplaćuju tu vrstu usluga ako su je ugovorile i o tome obavestile građane. Ja ću se s teškom mukom uzdržati da ne komentarišem jedno iskustvo NBS i jednog od sudova koji je doneo čak presudu, rešenje u postupku koji nije ni bio vođen", kaže guvernerka.

"Našim građanima preporučujemo, to je bezbroj puta rečeno, kad odete u banku postavite samo dva pitanja: šta ja plaćam i koliko to košta, i biće dovoljno da se građani dobro raspitaju, pročitaju, to važi i za banke", kaže Veroljub Dugalić iz Udruženje banaka Srbije.

Ipak, u Udruženju "Efektiva" tvrde da su banke, mimo zakona, za naknade uzele nekoliko desetina miliona evra od klijenata.

"Niko ne spori pravo banci da ona kroz kamatu naplaćuje troškove koje ima, ali taj trošak mora da bude u kamati, a ne kroz razne fantomske provizije koje zakon ne priznaje. Mi smo dali preporuku prvenstveno članovima Udruženja i svim ostalima da tužbama potražuju novac nazad. To jeste jedini put u ovom trenutku", kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva".

Iako se bankari ne plaše tužbi, podsećaju da Viši sud nije i jedini. Ako se presude umnože, najavljuju, obratiće se višim sudskim instancama.

Izvor: RTS

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Udruženje bankarskih klijenata Efektiva opet je zatražilo da Vlada Srbije i Narodna banka Srbije hitno usvoje zakon o konverziji kredita u švajcarskim francima.

Na taj način bi se, kako navode, sprečilo da banke "otimaju" nekretnine od zaduženih građana.

"Tražimo hitno donošenje zakona o konverziji i obustavu prinudne naplate u svim kreditima u francima, kao i u svim ostalim kreditima, dok NBS ne preuzme svoju kontrolnu funkciju i ne poništi sve ugovorne odredbe koje su nezakonite", navodi se u saopštenju Efektive.

To udruženje je podsetilo da je takvo zakonsko rešenje doneto u Hrvatskoj i Crnoj Gori, a da je u BIH u proceduri, i da "jedino u Srbiji, od svih zemalja bivše Jugoslavije, država, odnosno centralna banka nisu uradile ništa konkretno kako bi pomogle svojim građanima".

U saopštenju Efektive naveden je primer gde je korisnik podigao kredit od 150.000 evra u francima, uplatio banci 135.000 evra a banka od njega potražuje još 400.000 evra.

Istaknuto je da su četiri korisnika kredita u francima sebi oduzela život i da je moguće da takvih slučajeva ima i više.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Udruženje bankarskih klijenata Efektiva zatražilo je od Narodne banke Srbije da donese hitne mere kojima bi se sprečilo aktiviranje hipoteka kod kredita u švajcarskim francima.

"Tražimo hitno donošenje odluke o moratorijumu na dalju rasprodaju nekretnina u vlasništvu građana Srbije, korisnika kredita u francima, dok se konačno ne utvrdi istina o ovim kreditima i nađe trajno rešenje", navodi se u saopštenju.

Udruženje je navelo primer da je korisnik kredita koji je od banke uzeo zajam od 150.000 evra (u francima), a do sada je banci platio 135.000 evra. Međutim, banka je pokrenula prodaju stana potražujući od ovog klijenta 400.000 evra.

"Na ovim brojkama se jasno vidi razmera otimačine koju banke sprovode nad građanima Srbije", navodi se u saopštenju.

Kako ističe Efektiva, u Srbiji ima 20.000 korisnika kredita u švajcarskim francima.

"Ako uzmemo u obzir da je prosečna rata oko 50.000 dinara, to znači da građani Srbije mesečno bankama plate oko milijardu dinara (što je oko osam miliona evra) na ime duga po kreditu. Te rate su na početku bile duplo manje, što znači da banke neosnovano od građana Srbije svakog meseca uzmu oko četiri miliona evra, ili oko 50 miliona evra godišnje", piše u saopštenju.

Ministarstvo ne može da utiče da hipoteka bude obustavljena
Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović rekla je da prvostepeni sudovi donose različite odluke kada je u pitanju aktiviranje hipoteke kod kredita u švajcarskim francima i da ministarstvo ne može da utiče da li će ona biti obustavljena, već samo da se postupa u skladu sa zakonom.

"Ministarstvo pravde nema nadležnosti da utiće na sudski postupak, ali prati kakva je sudska praksa. Verujem da će i ovo pitanje biti rešeno, s obzirom da Srbija nije jedina zemlja koja se suočava sa ovim problemom. Imali smo slična iskustva u regiona i nadamo se da ćemo naći najbolje rešenje kako bi se to pitanje rešilo", kazala je ministarka.

Goveći o isplati devizne štednje u Srbiji, Nela Kuburović je rekla da je u decembru 2016. godine Skupština Srbije usvojila izmene i dopune zakona koji se tiče isplate devizne štednje.

"Prema tom zakonu, planirano je da se od avgusta 2018. godine krene sa isplatom, s tim što štediše moraju na vreme da prijave svoja potraživanja i dostave odgovarajuće dokaze da svoja potraživanja nisu izmirili u bivšim republikama", navela je ministarka pravde.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

I dugovanja po računima za mobilne telefone ući će u Kreditni biro od 1. jula ove godine, prenosi “Blic”.

U praksi to će značiti da će bankari, pored informacija o redovnom ili neredovnom otplaćivanju kredita, raspolagati i podacima o tome koji klijenti ne plaćaju redovno račune za mobilne telefone. To će od 1. jula biti dodatni podatak na osnovu koga će banke odlučivati da li će nekome odobriti kredit ili neku drugu uslugu.

Dugovanja se iz Kreditnog biroa brišu nakon tri godine (od trenutka kada su plaćena), ali je politika odobravanja bankarskih pozajmica poslednjih godina blaža, pa je i pored zabeleženog kašnjenja, moguće dobiti kredit već nakon godinu dana.

Kreditni biro pokrenuo je ovaj zahtev još pre šest meseci, a sva tri mobilna operatera koja posluju u Srbiji takođe su se usaglasila oko zajedničkog nastupa po ovom pitanju. U toku je provera uvrštavanja ovih podataka u bazu Kreditnog biroa, koju obavlja poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Povećana tražnja za keš kreditima nije baš dobar pokazatelj, jer se oni najviše koriste za rešavanje nagomilanih finansijskih obaveza, kaže Dušan Uzelac sa portala Kamatica
Pored kredita za refinansiranje, najčešći krediti koje građani traže na šalterima banaka prethodnih godinu dana, ali i koje banke nude klijentima su gotovinski krediti.

 

Ako refinansirajući krediti služe za otplatu postojećih obaveza banci novim zajmom sa manjom kamatnom stopom, keš krediti služe najčešće za otplatu nekih drugih obaveza, poput nagomilanih računa za komunalije, zajmova od prijatelja i drugih dugova.

Keš krediti kojih u ukupnoj sumi ima 2,1 milijardu evra (najveći iznos posle stambenih kredita) povećani su u toku prošle godine za čak 18 odsto odnosno 335 miliona evra.

Iza ovog podatka stoje potencijalno jedna loša i jedna dobra vest. Loša je da građani pokušavaju da održe svoj standard zaduživanjem kod banaka nakon dugogodišnje krize i pada standarda, naročito smanjenja penzija i plata u javnom sektoru. Pozitivno je da sve više ljudi može uopšte da ode u banku po kredit, što znači da ima stalni posao, jedan od glavnih uslova za dobijanje kredita.
Ekonomista Mlađen Kovačević smatra da je građanima pao standard, ali da je dobra stvar to što raste broj zaposlenih, jer ko nema platu ne može da računa ni na kredit.

"Ljudi sada računaju da mogu da servisiraju dugove i reše egzistencijalne probleme, kao što je recimo školovanje dece. Sa sve većim brojem zaposlenih i padom kamatnih stopa sve više ih se ohrabrilo da se zaduži", ocenjuje Kovačević.
S druge strane, Dušan Uzelac sa internet sajta Kamatica ističe da nije baš tako sjajna situacija kada je toliko povećano keš kreditiranje.

"Keš kredit se najčešće koristi da se prevaziđu finansijske teškoće, otplate nagomilani dugovi. Ređe se koriste da bi se nešto konkretno kupilo, jer za to služe potrošački krediti. Kod nas je mnogo teže naći klijenta za stambeni, nego za gotovinski kredit, pa su se banke i fokusirale na ove kredite. Ako pogledate reklame banaka, najčešće su za keš kredite", kaže Uzelac.

Ono što je svakako značajno uticalo da se građani više okrenu bankama je i pad kamatnih stopa prethodnih godina. Prosečna kamatna stopa na dinarske keš kredite, prema podacima Narodne banke Srbije, u januaru 2015. godine bila je 18,34 odsto, a u januaru ove godine 11 odsto. To je pad cene ovih kredita za čak 40 odsto. Ipak, treba reći da je to i dalje prilično visoka kamata. Kamatna stopa na gotovinske kredite vezane za evro pala je u ovom periodu za oko 30 odsto, sa prosečnih 4,78 odsto u januaru 2015. na 3,28 odsto u januaru ove godine. Međutim, u nastojanju da eliminišu kursni rizik klijenti mahom uzimaju keš kredite u dinarima. Banke su u januaru odobrile skoro 100 puta više gotovinskih zajmova u dinarima nego u evrima. Takođe i banke im u tome dosta pomažu pošto nije neuobičajeno videti na internet strani banke više kamatne stope na evro nego na dinarske kredite.

Prilikom donošenja odluke gde uzeti keš kredit treba voditi o nekoliko stvari, a pre svega o kamatnoj stopi i troškovima odobravanja kredita. S obzirom da se radi o manjim iznosima i na kraće rokove, mada pojedine banke odobravaju i do tri miliona dinara i na 10 godina, procentualno učešće troškova je veće nego kod stambenih kredita.

Banke nastojeći da zadrže svoje, ali i privuku tuđe klijente da prenesu tekući račun kod njih, po pravilu daju povoljniju kamatnu stopu i niže troškove obrade kredita za svoje klijente. Tako je uglavnom provizija dva odsto na iznos kredita, na primer za kredit od 100.000 dinara naknada je 2.000 za klijente banke, a za one koji ne primaju platu pre te banke provizija je uglavnom tri odsto (3.000 dinara u ovom slučaju). Druga stvar na koju treba obratiti pažnju kod troškova naknade je da banke iako obračunavaju procentualno naknadu, takođe imaju i fiksni donji limit. Tako kažu da su troškovi obrade dva odsto, ali i najmanje na primer 3.500 dinara. U ovom slučaju, na kredit od 100.000 dinara to znači da je trošak naknade čak 3,5 odsto.

Pored toga neke banke naplaćuju nešto što se zove trošak administriranja kredita. NJegov iznos izražavaju različito, neke u procentu od iznosa kredita i naplaćuju jednom godišnje, a neke imaju fiksan iznos (ili kombinaciju ova dva) i naplaćuju ga svaki mesec. Za kredit od 100.000 dinara to iznosi nekoliko stotina dinara u zavisnosti od banke.

Što se tiče ostalih troškova, njih nema puno i uglavnom su uniformisani. Banke traže jednu ili dve menice, od koji svaka košta po 50 dinara, a naplaćuje se i izveštaj Kreditnog biroa 246 dinara.
Takođe, ukoliko se kredit uzima na duži period postoji izbor između varijabilne i fiksne kamate. Varijabilna se sastoji od belibora, referentne kamatne stope na dinar i fiksne marže banke. U ovom slučaju menja se samo belibor i u odnosu na njegovu promenu kamatna stopa raste ili se smanjuje. S druge strane, kod kredita sa fiksnom kamatom rata se ne menja, mada su u startu ove kamatne stope znatno više nego varijabilne.

Tabela Uslovi za dinarski keš kredit od 100.000 dinara na 12 meseci

Banka NKS* Naknada Mesečna rata Uk. iznos otplate
Erste 1.95%** 3% (3.000 din) 8.421 din. 101.052 din.
Komercijalna 6.9% 2% (2.000 din) 8.648 din. 103.776 din.
Kredi Agrikol 8.95% 2% (2.000 din) 8.742 din 104.904 din
Vojvođanska 9% 2% (3.500 din***) 8.729 din 104.746 din
Sberbanka 8.95% 2% (2.000 din) 8.742 din 104.913 din
Unikredit 8.49% 2-3,5% (2.000-3.500 din) 8.722 din 108.511 din

*NKS - Nominalna kamatna stopa
** Akcija koja traje do 3. aprila
*** Minimalni iznos naknade 3.500 dinara
Izvor: Veb prezentacije poslovnih banaka

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Za kamate na javni dug 2008. godine iz budžeta izdvajano 170 miliona evra, a u 2017. biće plaćeno 1,04 milijarde evra. Sve do prošle godine javni dug se povećavao za dve milijarde evra godišnje

Javni dug je prošlu godinu, prema podacima Ministarstva finansija, završio na nivou od 72,9 odsto BDP-a i to je prvi put od 2008. da je javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod bio manji nego na kraju prethodne godine kada je taj iznos bio 74,7 odsto BDP-a.

 

Ipak, Srbija se i dalje nalazi u zoni visokog rizika od krize javnog duga i to ne toliko zbog same visine javnog duga već zbog sposobnosti otplaćivanja. Udeo kamata na javni dug od preko tri odsto BDP-a je među najvećima u Evropi, računajući tu čak i prezaduženu Grčku. U 2016. godini sa 128 milijardi dinara ili 1,04 milijarde evra plaćenih samo za kamate ova stavka je bila jedna od najvećih u budžetu. A ove godine će još rasti. Prema Fiskalnoj strategiji u 2017. za kamate će biti plaćeno 134 milijarde dinara, a tek od 2018. počinje nominalno smanjenje, na 132,5 milijardi u 2018. i 127,7 milijardi dinara u 2019. godini.

U prošloj godini na kamate je otišlo 3,1 odsto BDP-a. Ako uzmemo u obzir da je ostvaren rast od 2,8 odsto, ispada da je cela Srbija prošlu godinu radila samo da otplati kamate na javni dug. Ovi rashodi spadaju u neproduktivne, a dodatna šteta je što velikim delom završavaju van zemlje, barem u onom delu u kome se odnose na otplatu inostranog duga.

Kamate su postale jedna od najvećih rashodnih stavki u budžetu, tačnije treća po veličini iza rashoda za plate i transfera za penzije. Celokupna budžetska izdvajanja za socijalnu zaštitu u budžetu za ovu godinu iznose 115,6 milijardi dinara, dok će za kamate biti plaćeno 134 milijarde dinara.

Druga značajna stavka u budžetu od koje u velikoj meri zavisi i privredni rast su kapitalni rashodi i za njih će u ovoj godini biti izdvojeno čak 40 milijardi dinara manje nego za kamate. Takođe, sve subvencije za privredu i poljoprivredu, za podsticaje raznim sektorima biće 50 milijardi dinara manje od onoga što ćemo platiti samo za kamate. Takođe kamate će više nego dvostruko nadmašiti izdvajanja za Ministarstvo odbrane i nešto manje nego duplo troškove države za osnovno obrazovanje.

Prema podacima Eurostata po ovom pitanju u EU (u 2015. godini s obzirom da nema zvaničnih podataka za 2016) samo su lošije zemlje PIGS (Portugal, Italija, Grčka, Irska) pojačani za Hrvatsku i Mađarsku uz napomenu da iza ovih zemalja ipak stoje EU i ECB, a Srbija je prepuštena sebi.

Srbija je došla u ovu situaciju tako što je svetsku ekonomsku krizu dočekala sa relativno niskim javnim dugom od 8,8 milijardi evra na kraju 2008, što je bilo 28,3 odsto BDP-a, ali uz kombinaciju velikih budžetskih deficita i recesiju dug se za četiri godine udvostručio na 17,7 milijardi evra (56,2 odsto BDP-a) na kraju 2012. godine. Upravo ogromno zaduživanje bilo je jedan od katalizatora na izborima 2012. godine na kojima je vlada premijera Mirka Cvetkovića izgubila poverenje i zamenjena vladom SNS-a i SPS-a na čelu sa Ivicom Dačićem.

Međutim, i u naredne tri godine nastavljeno je zaduživanje za u proseku po dve milijarde evra godišnje, da bi 2015. godinu završili sa dugom od 24,82 milijarde evra (74,7 odsto BDP-a).

Ono što je razlikovalo zaduživanje vlade Mirka Cvetkovića, od Dačićeve, a posebno od vlade Aleksandra Vučića je cena tog zaduživanja. Kamatne stope na obveznice u dinarima u 2016. godini bile su oko tri puta manje nego 2009. godine, a kod obveznica u evrima cena zaduživanja bila je čak pet puta manja.

Tako je 2009. godine prosečna kamatna stopa na jednogodišnje dinarske državne obveznice bila 11,86 odsto, da bi 2012. godine skočila na čak 13 odsto. Od tada kreće pad kamatnih stopa na ispod 10 odsto u 2013, pa na 8,5 odsto u 2014, šest odsto u 2015. godini i 3,87 odsto u 2016. godini.

Kada se radi o jednogodišnjim obveznicama u evrima, kamatna stopa je pala sa šest odsto 2012. na 0,9 odsto u prošloj godini.

Zasluge za ovakav pad kamatnih stopa pripadaju više Evropskoj centralnoj banci nego ekonomskoj politici srpskih vlasti. Prvo kriza i strah od deflacije, a zatim odluka o kvantitativnim olakšicama ili drugim rečima štampanju para ECB oborila je kamatne stope na evro tako da se danas Nemačka na primer zadužuje po negativnim kamatama. Drugim rečima, investitori kupuju nemačke obveznice iako znaju da će za 10 godina dobiti nazad manje novca nego što su uložili. Euribor, referentna kamatna stopa za evro je 2008. godine dostizala blizu pet odsto da bi se danas nalazila u negativnoj zoni minus 0,3 odsto.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U poslednjih 10 godina zaduženost građana kod banaka uvećana je blizu 2,5 puta, sa 401 evra 2006. godine na 986 evra na kraju 2016. godine, pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije.

 

U svakoj od ovih deset godina građani su uvećavali svoj dug bankama, osim 2009. godine kada je zbog globalne krize zaduženje smanjeno za oko 40 evra po stanovniku.

Od tada do danas, najveći rast zaduživanja zabeležen je baš u prošloj godini, kada su dugovi bankama povećani za celih 90 evra po stanovniku.

Ukupan dug građana u 2016. je iznosio 6,97 milijardi evra, a rastu su najviše doprineli krediti za refinansiranje i gotovinski krediti. Zahvaljujući padu kamatnih stopa i na kredite u evrima i na kredite u dinarima u 2016. godini, veliki broj građana je zamenio stare skuplje, novim jeftinijim kreditima, pa su zajmovi za refinansiranje zabeležili rast od čak 52 odsto u toku prošle godine, dok su keš krediti skočili za 18,5 odsto.

Uprkos velikom rastu zaduženosti građana i to posebno imajući u vidu činjenicu da je u poslednjih osam godina srpska ekonomija tri puta bila u recesiji, stanovništvo Srbije je i dalje među najmanje zaduženim u regionu i apsolutno i u poređenju sa prosečnom platom.

Tako je prosečan dug po stanovniku od 986 evra 2,7 puta veći od prosečne neto plate od 370 evra. Stanovnici Bosne i Hercegovine su u proseku dužni 2.407 konvertibilnih maraka odnosno 1.230 evra što je 2,8 puta više od prosečne plate od 435 evra. Crnogorci su dužni bankama tri prosečne plate. Dok je dug po čoveku 1.550 evra, prosečna zarada je 503 evra. Na području bivše Jugoslavije ili kako se to danas zove Zapadnog Balkana, po zaduženosti prednjače Hrvati. Na njihovih 750 evra prosečne plate dolaze dugovi po čoveku od oko 3.800 evra, čak pet puta više od zarade. U Sloveniji je taj odnos nešto manji, na prosečnu zaradu od 1.020 evra dolazi zaduženost od preko 4.200 evra po stanovniku.

Gledajući ovaj odnos čini se da još ima prostora za građane Srbije da podižu kredite, a prema rečima generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije Veroljuba Dugalića sa povećanjem primanja građana povećavaće se i kreditna zaduženost.

To potvrđuju i primeri razvijenih zemalja u Evropi. Države sa najvišim standardom Holandija, Norveška, Danska, Švedska imaju najveću zaduženost domaćinstava prema raspoloživom dohotku. U Danskoj je prosečna zaduženost domaćinstva 2,4 puta veća od raspoloživog dohotka, u Holandiji 2,7 puta, a Švedskoj 1,5 put. Najmanja zaduženost je kod istočno evropskih zemalja u Litvaniji i Letoniji gde je ispod 40 odsto.

Međutim analizirajući odnos zaduženosti i depozita u bankama, stvari stoje nešto drugačije. Sve navedene zemlje imaju veće prosečne depozite od prosečne zaduženosti, ali pokrivenost kredita depozitima građana Srbije je među najmanjim u regionu.

Tako Slovenci koji imaju nominalno najveći dug prema bankama po čoveku, imaju ubedljivo i najveću štednju. Na kredite vredne 4.200 evra u proseku dolaze depoziti od oko 7.900 evra po čoveku (1,88 puta veći od zaduženosti). Crnogorci imaju pokrivenost kredita depozitima od 1,5 puta. Na prosečan dug od 1.550 evra dolazi depozit u banci od 2.380 evra. Kod Hrvata je slična situacija, depozit po glavi stanovnika je 1,4 puta veći od zaduženosti po čoveku (5.300 evra u odnosu na 3.800 evra). Na začelju se nalaze BiH i Srbija. Kod nas na 986 evra zaduženosti dolazi štednja od 1.250 evra po čoveku što je 1,25 puta više, dok je u Bosni i Hercegovini taj odnos 1,2, odnosno na zaduženost od 1.230 evra dolazi štednja od 1.470 evra u proseku.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Po prvi put, u jedan sudski spor tužilaštvo se uključilo na strani tužioca, i to korisnika kredita u švajcarcima. Reč je o tužbi za ništavost ugovora o tom zajmu, protiv jedne od banaka. Da li bi taj slučaj mogao da preraste u pravilo što bi dalo nadu korisnicima problematičnih kredita da će uspeti da dokažu štetnost tih ugovora?

Istorijski trenutak za 20 hiljada građana Srbije koji imaju kredite u švajcarcima. Kako kažu u udruženju "Efektiva", tužilaštvo se priključuje sporu na strani korisnika zajma.

"Traži se utvrđivanje ništavosti ugovora zbog faktički neodredivosti ugovorne obaveze i zbog toga što su ovi kredtiti suprotni javnom poretku. Oni su već 2012. zabranjeni za dalju eksploataciju, ali građani koji su se zadužili do tog trenutka u toj valuti oni su ostali sa tim teretom", kaže Dajan Gavrilovič iz "Efektive".

Rate za kredite u švajcarcima su se udvostručile zbog promenljivog kursa franka, a banke nisu želele da omoguće vraćanje tih zajmova u normalnim uslovima. Time je po proceni tužilaštva, ugrožen javni interes.

"Dakle svuda gde se utvrđeno da se krši javni interes tužilaštvo ima pravo da reaguje i na svu sreću tužilac je ovde odreagovao. To znači da je država prepoznala da mora da zaštiti interes slabije strane, potrošača", kaže iz Republičke unije potrošača Denis Perinčić.

Poravnanje računa
Ako se utvrdi ništavost ugovora između klijenta i banke, to će omogućiti poravnanje računa. Izračunaće se koliko je klijent dobio novca, a koliko je otplatio, jer su pored glavnice i kamate klijenti plaćali i kursne razlike. Nezakonito povećanje troškova kredita predmet je i zajedničke tužbe u Hrvatskoj, a reč o zajmovima u evrima.

"Prijavili smo osam banaka zbog nezakonitog određivanja parametara u velikom broju kredita sa promenljivom kamatnom stopom i očekujemo da se državno tužilaštvo što pre oglasi", kaže Goran Aleksić iz udruženja "Franak".

Prema rečima predstaavnika hrvatskog udruženja dužnicima bi trebalo da bude vraćeno preko 13 hiljada evra preplaćenih kamata.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Vlada Srbije namerava da od Fonda za razvoj Abu Dabija uzme kredit od oko milijardu dolara za budžetsku podršku, sa kamatom od 2,25 odsto godišnje.

Period dospeća zajma je 10 godina, uključujući poček od pet godina, dok je rok otplate pet godina.

Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu koji Srbija uzima od Ujedinjenih Arapskih Emirata dostavljen je Skupštini Srbije i biće na dnevnom redu sednice koja je zakazana za 25. oktobar.

Ugovor o kreditu potpisan je 4. oktobra ove godine, a u ime Vlade ga je potpisao prvi potpredsednik i ministar inostranih poslova Ivica Dačić.

Tim ugovorom je predviđeno da Vlada Srbije od Fonda za razvoj Abu Dabija uzme pozajamicu u vrednosti 3.367.000.000 UAE dirhama (oko milijardu dolara) i da je povlači u pet rata u vrednosti do približno 200 miliona dolara, u razmacima od najmanje šest meseci.

Cilj zajma je, kako je navedeno, podrška privrednom razvoju Srbije putem smanjivanja troškova finansiranja, unapređenja ekonomske situacije u zemlji i doprinosa ostvarivanju planiranog razvoja.

U obrazloženju novog zaduživanja Vlada Srbije je navela da je Zakonom o budžetu za 2016. godinu predviđeno direktno zaduživanje Srbije u iznosu od dve milijarde dolara kod Vlade Emirata Abu Dabi.

Izvor: Beta

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiji je pala prva presuda kojom je jedan korisnik kredita indeksiranog u švajcarskim francima uspeo da dejstvuje raskid ugovora sa bankom. Presuda je doneta pred Višim sudom u Novom Sadu, a po tužbi kojom je korisnik kredita tražio raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti.

Predsednik udruženja Efektiva Dejan Gavrilović objasnio je za Dnevniku N1, da je reč o klijentu koji je na dan isplate kredita od banke dobio sedam miliona dinara, do sada je otplatio šest i po miliona dinara kredita, a po planu isplate banci duguje još 13,5 miliona dinara zbog drastičnih promena kursa švajcarskog franka.

Raskid ugovora, objašnjava Gavrilović, konkretno znači da će svaka strana morati da vrati ono što je od nje primila, odnosno klijent će vratiti sumu koju je dobio od banke sa zateznom kamatom, dok će banka vratiti sav novac koji je klijent otplatio, zajedno sa zateznom kamatom.

Predsednik Efektive siguran je da ovo neće ostati usamljen slučaj, i da će nakon “gomile presuda” i mišljenja sudije Ustavnog suda Dragiše Slijepčevića, ovakve presude postati praksa.

“Siguran sam da je ovo istorijska presuda i spas 21.000 porodica u Srbiji. Mi odustajemo od zahteva za konverzijom kredita u evro po paritetu koji je važio na dan isplate kredita. Više ne tražimo takav zakon, već idemo na raskid ugovora. Animiraćemo što više korisnika da tuže banke i na ovaj način rešimo problem”, najavljuje Gavrilović.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Građani koji imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima u Srbiji, kako kažu u udruženju Efektiva, počeli su da podnose grupne tužbe protiv banaka.

U susednoj Hrvatskoj, gde je prošle godine usvojen zakon kojim su konvertovani krediti građana iz franka u evre, o trošku banaka - što je model koji žele srpski dužnici, takođe stižu vesti o tužbi. Unicredit banka je zbog Zakona o konverziji tužila hrvatsku državu.

Dodela udžbenika za prvi razred za guvernere, stabljike šipka ili protest duhova neki su od performansa udruženja Efektiva koji do danas nisu doveli do, za njih, prihvatljivih rešenja. Godinu i po od kako je Narodna banka predložila četiri modela konvertovanja kredita, dužnici su se odlučili na grupne tužbe protiv banaka.

"Očekujemo da ćemo banke na taj način zatrpati velikim brojem novih tužbi, isto kao što smo uradili sa tužbama za kamate od pre tri-četiri godine kada smo to počeli da radimo i na taj način naterali Narodu banku Srbije da napravi izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i donese odluku kojom je građanima vraćen novac od jednostranog povećanja kamate", rekao je Dejan Gavrilović iz Efektive.

U Srbiji se dugo zagovarao Zakon o konverziji kredita koji su primenile Hrvatska i Crna Gora. U Hrvatskoj na osnovu takvog zakona dužnici zaostale rate umesto u francima isplaćuju u evrima, što je banke koštalo oko milijardu evra. Zbog toga je Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu protiv Hrvatske stigla tužba Unikredit banke, sa zahtevom za odštetu u visini od oko pola milijarde evra.

"Nema nikakve dileme da oni misle da je taj spor relativno čist, da će se ta izgubljena dobit odnosno šteta vrlo lako dokazati i ishod ove utakmice je zapravo unapred određen", navodi Zdenko Adrović, direktor Hrvatskog udruženja banaka.

Za bivšeg ministra finansija Hrvatske Borisa Lalovca koji je osmislio Zakon o konverziji duga nema sumnje da Hrvatska spor dobija, ali i da bi ga trebalo voditi pred Evropskim sudom u Luksemburgu.

"Normalno je, kada platite najvećim advokatskim kućama da će vam složiti, da će vam braniti u tom delu interese vaše. Mi se ovde pitamo da li je rizik sve vreme bio na građanima, i što se tiče tečaja, i što se tiče kamatne stope. Ja samo ne znam kako će sada američki sudovi puno pre donositi odluku nego hrvatski sudovi koji vezano sa kamatne stope već tri četiri godine ništa ne reaguju", kaže Boris Lalovac, bivši ministar finansija Hrvatske.

Scenario po kome bi banka, na štetu države i građana, spor dobila ni u Efektivi ne vide kao realan i dodaju - to je taktika banaka da od države izvuku olakšice ili izmene zakonskih propisa.

"Apsurdno je to verovati da recimo jedna Unicredit banka koja je izgubila spor u svojoj matičnoj zemlji, u Austriji je vrhovni sud poništio jedan kredit u švajcarskim francima, da se nada uspehu u drugoj zemlji", navodi Dejan Gavrilović.

A dok se u susedstvu traži rešenje za posledice već donesenih odluka, u Srbiji od stabilnosti franka i dalje zavisi oko 20.000 porodica.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 22 avgust 2016 00:00

OPREZ Ovo je najskuplja bankarska pozajmica

U banci nije ništa besplatno. Kada vam kao lojalnom klijentu daju karticu kojom bez kamate možete u određenim radnjama da kupujete na rate - i to košta.

Mesečna naknada za tu mogućnost košta bar 200 dinara, a ako se prevarite i počnete da dižete keš sa nje, u gadnom ste problemu.

Podizanje novca sa kreditnih kartica je najskuplja bankarska pozajmica. To takozvano pozajmljivanje od sebe je najgora stvar koju sebi možete da uradite. Sa prosečnom platom u Srbiji sebi možete da priuštite na toj kartici oko 100.000 dinara. Mnogi se polakome jer je to brz keš, a za otplatu ne mora da se ide u banku. Ona to sve radi za vas... ali je skupo.

Krenimo redom. Kredit po rivolving kartici jednak je kreditu u kojem se i najmanji iznosi otplaćuju po nekoliko godina, a vrati se mnogo više novca nego što je pozajmljeno. Primera radi, za kreditnu liniju od 100.000 dinara na godinu dana se kroz rate vrati oko 52.000 dinara, ali se dug smanji tek za 27.000 dinara. Tako umesto da vam je dug banci 48.000 dinara (100-52), vi ste banci dužni neverovatnih 73.000 (100-27). Princip otplate duga po rivolving kartici je nešto drugačiji od vraćanja ostatka pozajmica. Minimalna mesečna otplata je pet odsto duga, dok na ostatak glavnice ide kamata od oko 2,5 odsto. To u praksi znači da nešto više od polovine mesečne rate ide na vraćanje glavnice, a ostatak je čista dobit banke.

Bankari kažu da je jedno od efikasnijih rešenja povećanje procenta mesečne otplate po rivolving kartici, što svakako utiče na skraćenje roka otplate.

Ipak, ukoliko bi klijentu nova rata predstavljala preveliko opterećenje ili ima još neko zaduženje, na raspolaganju su mu i krediti za refinansiranje. Za refinansiranje najbolje da se odlučite za kredit u dinarima kojim će se objediniti sva zaduženja u jedno.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Posledice odluke Velike Britanije da izađe iz EU se još uvek procenjuju. Iz Vlade Srbije uveravaju da su preventivno preduzete sve mere zaštite domaće ekonomije

Ipak, već sada je jasno da će Bregzit prvi osetiti građani zaduženi u švajcarskim francima.

Nema dobrih vesti za zadužene u švajcarskim francima. Svako finansijsko previranje u Evropi znači jači franak, a za 20.000 onih koji imaju kredit u ovoj valuti, veću ratu. I Bregzit je otežao, ionako tešku situaciju zaduženih u švajcarcma. 

“To za nas znači bukvalno potop, jer mi već do sada nismo mogli da plaćamo. I onaj koji je do sada mogao da plaća, ko je radio više poslova i izdržavao tu ratu, više stavno neće moci”, kaže Dragica Pajić iz udruženja “Efektiva”. 

Na pitanje koliko joj se povećala rata, Dragica kaže: 

“Za jedan dan se povećao franak tri dinar , što meni znaci 2.000 dinara više, a već mi je rata 60.000, za stan od 45 kvadrata na Mirijevu”, kaže ona. 

Oni koji su poslovno vezni za Veliku Birtaniju kako što je to Dejan Bogićević, očekuju da ce moći bez većih problema da nastave svoje poslovanju. 

Bogicevic iz ove zemlje uvozi laserske čitače za novac, koji se koristite u bankomatima i aparatima za piće i slatkiše. 

“Nakon prvih rezultata, ono što smo prmetili bio je nagli pad funte. Mi smo trebali da izvršimo neka plaćanja tog dana i naišli smo na možda očekvianu stavr, da su banke privremeno obustavilie transakuciej u britanskim funatama. To se tokom dana normalizovalo i već u podnevnim časovima nije bilo nikavih problema. To je jedina poteškoća na koji smo našili do sada”, kaže Dejan Bogićević iz Beopej sistema. 

Dinar će sutra oslabiti za 0,1 odsto u odnosu na evro i zvanični srednji kurs biće 123,9531 dinara, što je najslabija vrednost u ovoj godini. NBS je u petak intervenisala prodajom 40 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu kako bi ublažila dnevne oscilacije kursa.

Izvor: B92

 

 

 

 

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
Strana 1 od 2

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top