četvrtak, 09 avgust 2018 00:00

Kamata na nedozvoljeni minus i do 80 odsto

Značajan rast kredita stanovništvu (rast od skoro 10 odsto prošle godine) koji se nastavio i ove godine znači i dileme građana prilikom odlučivanja koji kredit i u kojoj banci podići i koliko će ih to na kraju koštati.

 

Kamatne stope jesu pale od 2013. godine, ali neki oblici zaduživanja, poput minusa na tekućem računu ili kreditnih kartica su i dalje izuzetno nepovoljni. Od ove godine u pomoć je pritekla i Narodna banka Srbije koja na internet strani „Tvoj novac“ objavljuje uporedne efektivne kamatne stope (ukupan trošak kredita u obliku godišnje kamatne stope) na nekoliko najkorišćenijih bankarskih usluga.

Najskuplji način da se dođe do dodatnog novca je dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu ili popularni minus. Godišnje kamatne stope na ovaj oblik kreditiranja idu u ekstremnim slučajevima i na preko 40 odsto. Naravno još skuplje nedozvoljeno prekoračenje, odnosno kada se ode „u crveno“ gde su kamatne stope i do neverovatnih 80 odsto koliko naplaćuje Sosijete ženeral banka. Prema podacima NBS za mart 2018. godine najveću kamatnu stopu na dozvoljeni minus imaju OTP, Rajfajzen i Sosijete ženeral banka. Ovolikom kamatom građani u stvari plaćaju lakoću dobijanja novca od banke s obzirom da uvek imaju minus na raspolaganju. Takođe, bankari ističu da je to i jedan od najrizičnijih vrsta kreditiranja s obzirom da nema nekog posebnog obezbeđenja da će klijent ta sredstva i vratiti. Na kraju jula prema podacima Udruženja banaka Srbije u bankama je otvoreno 7.538.938 tekućih računa sa 46,6 milijardi dinara dozvoljenih za prekoračenje, od čega je u docnji sa otplatom 10,9 odsto.

Drugi oblik zaduživanja po skupoći su kreditne kartice sa kamatama i od preko 30 odsto godišnje. I u ovom slučaju slična je logika. Čim provučete karticu dobijate sredstva banke do određenog limita, a ta raspoloživost sredstava, kažu bankari, košta. Prema podacima NBS najskuplja je super kartica Sberbanke na koju je kamatna stopa 33,65 odsto. Po visini kamatnih stopa u vrhu su i Rajfajzen i Sosijete ženeral banka. S druge strane, kod nekoliko banaka se može dobiti kamatna stopa manja od 20 odsto. U svakom slučaju provlačenje kreditne kartice prilikom kupovina vuče i dvostruko veću kamatu nego recimo podizanje keš kredita, inače ubedljivo najpopularnijeg vida zaduživanja u poslednje dve godine. Samo u toku 2017. iznos keš kredita je povećan za čak 25 odsto. Narodna banka daje cenovnik banaka za više vrsta gotovinskih kredita u zavisnosti od valute, ročnosti i iznosa zajma. Na primeru dinarskog gotovinskog kredita na tri godine iznosa do 300.000 dinara najveću kamatnu stopu naplaćuje Oportjuniti banka – čak 28,8 odsto. Kada se radi o kreditima sa fiksnom kamatnom stopom u vrhu su i Unikredit i Eurobanka. S druge strane MTS banka je odobravala gotovinske kredite sa jednocifrenom kamatnom stopom od osam odsto, a Halkbanka 8,6 odsto. Inače, banke mahom nude samo dinarske kredite pošto se na keš kredite u evrima mora položiti depozit od 30 odsto što ih čini dosta nepovoljnijim za građane. Ovde se radi o kreditima sa fiksnom kamatnom stopom, a u nekim bankama se može dobiti nešto povoljnija kamata na zajmove sa promenljivom kamatnom stopom gde se onda osnovni deo kamatne stope menja sa promenom Belibora. Primer je Unikredit banka kod koje je kredit sa promenljivom kamatom skoro dvostruko jeftiniji od onog sa fiksnom.

Možda i najveće promene i to povoljne za dužnike su se desile kod stambenih kredita. Nekad nezamislive kamatne stope od tri, četiri odsto danas su redovna pojava u najvećim bankama. Osim toga, pojavili su se i dinarski stambeni krediti, istina sa nešto višim kamatama, ali oslobađanje od kursnog rizika predstavlja važnu stvar kod stambenih kredita koji se odobravaju na 20 ili 30 godina. Uostalom koliko jačanje strane valute u odnosu na dinar u situaciji kada su primanja dužnika u domaćoj valuti najbolje znaju oni koji su pre krize uzimali kredita u švajcarskim francima.

Prema podacima NBS najpovoljnije stambene kredite od 30.000 evra (u evrima) uz osiguranje kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (sa najnižom efektivnom kamatnom stopom) imala je Halkbanka – 3,09 odsto. Unikredit banka je davala stambene kredita po kamati od 3,14 odsto, a NLB banka 3,2 odsto. Inače, banke nude kamatnu stopu u zavisnosti od boniteta klijenta, visine plate, kvaliteta nekretnine, ali je moguće i pogađati se sa bankom oko visine kamatne stope, što je do pre krize bilo skoro nezamislivo.

Kada se radi o dinarskim stambenim kreditima tu prednjače Inteza sa kamatnom stopom od 5,23 odsto i Rajfajzen banka sa 5,45 odsto. Osim ovih, mali broj banaka daje stambene kredite u dinarima bez valutne klauzule, a i većina ih odobrava na maksimalno 10 do 15 godina.

Izvor: Danas.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Za kamate na javni dug 2008. godine iz budžeta izdvajano 170 miliona evra, a u 2017. biće plaćeno 1,04 milijarde evra. Sve do prošle godine javni dug se povećavao za dve milijarde evra godišnje

Javni dug je prošlu godinu, prema podacima Ministarstva finansija, završio na nivou od 72,9 odsto BDP-a i to je prvi put od 2008. da je javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod bio manji nego na kraju prethodne godine kada je taj iznos bio 74,7 odsto BDP-a.

 

Ipak, Srbija se i dalje nalazi u zoni visokog rizika od krize javnog duga i to ne toliko zbog same visine javnog duga već zbog sposobnosti otplaćivanja. Udeo kamata na javni dug od preko tri odsto BDP-a je među najvećima u Evropi, računajući tu čak i prezaduženu Grčku. U 2016. godini sa 128 milijardi dinara ili 1,04 milijarde evra plaćenih samo za kamate ova stavka je bila jedna od najvećih u budžetu. A ove godine će još rasti. Prema Fiskalnoj strategiji u 2017. za kamate će biti plaćeno 134 milijarde dinara, a tek od 2018. počinje nominalno smanjenje, na 132,5 milijardi u 2018. i 127,7 milijardi dinara u 2019. godini.

U prošloj godini na kamate je otišlo 3,1 odsto BDP-a. Ako uzmemo u obzir da je ostvaren rast od 2,8 odsto, ispada da je cela Srbija prošlu godinu radila samo da otplati kamate na javni dug. Ovi rashodi spadaju u neproduktivne, a dodatna šteta je što velikim delom završavaju van zemlje, barem u onom delu u kome se odnose na otplatu inostranog duga.

Kamate su postale jedna od najvećih rashodnih stavki u budžetu, tačnije treća po veličini iza rashoda za plate i transfera za penzije. Celokupna budžetska izdvajanja za socijalnu zaštitu u budžetu za ovu godinu iznose 115,6 milijardi dinara, dok će za kamate biti plaćeno 134 milijarde dinara.

Druga značajna stavka u budžetu od koje u velikoj meri zavisi i privredni rast su kapitalni rashodi i za njih će u ovoj godini biti izdvojeno čak 40 milijardi dinara manje nego za kamate. Takođe, sve subvencije za privredu i poljoprivredu, za podsticaje raznim sektorima biće 50 milijardi dinara manje od onoga što ćemo platiti samo za kamate. Takođe kamate će više nego dvostruko nadmašiti izdvajanja za Ministarstvo odbrane i nešto manje nego duplo troškove države za osnovno obrazovanje.

Prema podacima Eurostata po ovom pitanju u EU (u 2015. godini s obzirom da nema zvaničnih podataka za 2016) samo su lošije zemlje PIGS (Portugal, Italija, Grčka, Irska) pojačani za Hrvatsku i Mađarsku uz napomenu da iza ovih zemalja ipak stoje EU i ECB, a Srbija je prepuštena sebi.

Srbija je došla u ovu situaciju tako što je svetsku ekonomsku krizu dočekala sa relativno niskim javnim dugom od 8,8 milijardi evra na kraju 2008, što je bilo 28,3 odsto BDP-a, ali uz kombinaciju velikih budžetskih deficita i recesiju dug se za četiri godine udvostručio na 17,7 milijardi evra (56,2 odsto BDP-a) na kraju 2012. godine. Upravo ogromno zaduživanje bilo je jedan od katalizatora na izborima 2012. godine na kojima je vlada premijera Mirka Cvetkovića izgubila poverenje i zamenjena vladom SNS-a i SPS-a na čelu sa Ivicom Dačićem.

Međutim, i u naredne tri godine nastavljeno je zaduživanje za u proseku po dve milijarde evra godišnje, da bi 2015. godinu završili sa dugom od 24,82 milijarde evra (74,7 odsto BDP-a).

Ono što je razlikovalo zaduživanje vlade Mirka Cvetkovića, od Dačićeve, a posebno od vlade Aleksandra Vučića je cena tog zaduživanja. Kamatne stope na obveznice u dinarima u 2016. godini bile su oko tri puta manje nego 2009. godine, a kod obveznica u evrima cena zaduživanja bila je čak pet puta manja.

Tako je 2009. godine prosečna kamatna stopa na jednogodišnje dinarske državne obveznice bila 11,86 odsto, da bi 2012. godine skočila na čak 13 odsto. Od tada kreće pad kamatnih stopa na ispod 10 odsto u 2013, pa na 8,5 odsto u 2014, šest odsto u 2015. godini i 3,87 odsto u 2016. godini.

Kada se radi o jednogodišnjim obveznicama u evrima, kamatna stopa je pala sa šest odsto 2012. na 0,9 odsto u prošloj godini.

Zasluge za ovakav pad kamatnih stopa pripadaju više Evropskoj centralnoj banci nego ekonomskoj politici srpskih vlasti. Prvo kriza i strah od deflacije, a zatim odluka o kvantitativnim olakšicama ili drugim rečima štampanju para ECB oborila je kamatne stope na evro tako da se danas Nemačka na primer zadužuje po negativnim kamatama. Drugim rečima, investitori kupuju nemačke obveznice iako znaju da će za 10 godina dobiti nazad manje novca nego što su uložili. Euribor, referentna kamatna stopa za evro je 2008. godine dostizala blizu pet odsto da bi se danas nalazila u negativnoj zoni minus 0,3 odsto.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U poslednjih 10 godina zaduženost građana kod banaka uvećana je blizu 2,5 puta, sa 401 evra 2006. godine na 986 evra na kraju 2016. godine, pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije.

 

U svakoj od ovih deset godina građani su uvećavali svoj dug bankama, osim 2009. godine kada je zbog globalne krize zaduženje smanjeno za oko 40 evra po stanovniku.

Od tada do danas, najveći rast zaduživanja zabeležen je baš u prošloj godini, kada su dugovi bankama povećani za celih 90 evra po stanovniku.

Ukupan dug građana u 2016. je iznosio 6,97 milijardi evra, a rastu su najviše doprineli krediti za refinansiranje i gotovinski krediti. Zahvaljujući padu kamatnih stopa i na kredite u evrima i na kredite u dinarima u 2016. godini, veliki broj građana je zamenio stare skuplje, novim jeftinijim kreditima, pa su zajmovi za refinansiranje zabeležili rast od čak 52 odsto u toku prošle godine, dok su keš krediti skočili za 18,5 odsto.

Uprkos velikom rastu zaduženosti građana i to posebno imajući u vidu činjenicu da je u poslednjih osam godina srpska ekonomija tri puta bila u recesiji, stanovništvo Srbije je i dalje među najmanje zaduženim u regionu i apsolutno i u poređenju sa prosečnom platom.

Tako je prosečan dug po stanovniku od 986 evra 2,7 puta veći od prosečne neto plate od 370 evra. Stanovnici Bosne i Hercegovine su u proseku dužni 2.407 konvertibilnih maraka odnosno 1.230 evra što je 2,8 puta više od prosečne plate od 435 evra. Crnogorci su dužni bankama tri prosečne plate. Dok je dug po čoveku 1.550 evra, prosečna zarada je 503 evra. Na području bivše Jugoslavije ili kako se to danas zove Zapadnog Balkana, po zaduženosti prednjače Hrvati. Na njihovih 750 evra prosečne plate dolaze dugovi po čoveku od oko 3.800 evra, čak pet puta više od zarade. U Sloveniji je taj odnos nešto manji, na prosečnu zaradu od 1.020 evra dolazi zaduženost od preko 4.200 evra po stanovniku.

Gledajući ovaj odnos čini se da još ima prostora za građane Srbije da podižu kredite, a prema rečima generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije Veroljuba Dugalića sa povećanjem primanja građana povećavaće se i kreditna zaduženost.

To potvrđuju i primeri razvijenih zemalja u Evropi. Države sa najvišim standardom Holandija, Norveška, Danska, Švedska imaju najveću zaduženost domaćinstava prema raspoloživom dohotku. U Danskoj je prosečna zaduženost domaćinstva 2,4 puta veća od raspoloživog dohotka, u Holandiji 2,7 puta, a Švedskoj 1,5 put. Najmanja zaduženost je kod istočno evropskih zemalja u Litvaniji i Letoniji gde je ispod 40 odsto.

Međutim analizirajući odnos zaduženosti i depozita u bankama, stvari stoje nešto drugačije. Sve navedene zemlje imaju veće prosečne depozite od prosečne zaduženosti, ali pokrivenost kredita depozitima građana Srbije je među najmanjim u regionu.

Tako Slovenci koji imaju nominalno najveći dug prema bankama po čoveku, imaju ubedljivo i najveću štednju. Na kredite vredne 4.200 evra u proseku dolaze depoziti od oko 7.900 evra po čoveku (1,88 puta veći od zaduženosti). Crnogorci imaju pokrivenost kredita depozitima od 1,5 puta. Na prosečan dug od 1.550 evra dolazi depozit u banci od 2.380 evra. Kod Hrvata je slična situacija, depozit po glavi stanovnika je 1,4 puta veći od zaduženosti po čoveku (5.300 evra u odnosu na 3.800 evra). Na začelju se nalaze BiH i Srbija. Kod nas na 986 evra zaduženosti dolazi štednja od 1.250 evra po čoveku što je 1,25 puta više, dok je u Bosni i Hercegovini taj odnos 1,2, odnosno na zaduženost od 1.230 evra dolazi štednja od 1.470 evra u proseku.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Očekujemo da će ovo biti presedan za ostale postupke koje dužnici vode protiv banaka koje su mimo ugovora menjale uslove otplate, poručili iz udruženja Efektiva

Udruženje bankarskih klijenata Efektiva dobilo je dva prvostepena sudska postupka i poništenje kompletnih ugovora o kreditima u kojima su banke jednostrano povećavale kamatu tokom otplate.

Sporove su preko udruženja pokrenuli oštećeni dužnici, a dobijeni su pred dva odvojena suda u Beogradu - Trećem osnovnom i u Višem sudu, što ukazuje na jednakost sudske prakse.

- S obzirom na to da su banke pre toga pokrenule postupke prinudne naplate u jednom od sporova uspeli smo da dobijemo i privremenu meru zabrane prodaje stana do okončanja spora. Očekujemo da će ovo biti presedan za ostale postupke koje dužnici vode protiv banaka koje su mimo ugovora menjale uslove otplate - ocenio je za Kurir Dejan Gavrilović iz Efektive, preko koje su dužnici podneli oko 800 tužbi protiv banaka. Ako ove presude postanu pravosnažne, njihov rezultat će biti da svaka strana mora da vrati onoj drugoj novac koji je od nje primila.

- Pošto su uplate bile dinarske, očekujemo da će klijent banci morati da vrati dinarsku sumu kredita koju je dobio na početku otplate, a banka će klijentu morati da vrati sve uplate koje je imao do trenutka poništaja ugovora. Razlika koju će klijent morati da nadomesti banci u tom slučaju je daleko manja od sume koju bi morao da isplati po važećem planu otplate - kaže Gavrilović.

izvor: Kurir

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 08 maj 2014 03:33

NBS demantuje da su kamate povećane

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je u sredu da nisu tačne informacije da su kamatne stope banaka na dozvoljena i nedozvoljena prekoračenja po tekućem računu stanovništva povećane u martu 2014, u odnosu na prethodni mesec.

Kako se navodi, nije tačna informacija o povećanju kamata koju su pojedini mediji objavili pozivajući se na sajt NBS-a kao izvor informacija, jer su poredjeni podaci o prosečnim ponderisanim kamatnim stopama i novim ili planiranim ponudama banaka za kamatne stope na prekoračenja po tekućem računu.

"Prosečne ponderisane kamatne stope izračunava NBS na osnovu iznosa prekoračenja i kamata koje joj banke dostavljaju. Ta kamata je stvarni trošak koji banka naplaćuje od klijenta i zavisi od nominalne kamatne stope koju je klijent ugovorio s bankom, ali i od metode izračunavanja i razlike učestalosti obračuna i naplate kamate koju primenjuje banka", piše u saopštenju.

Ističe se da su nakon inicijative NBS-a za opšte sniženje cena bankarskih proizvoda, banke dostavile nove i planirane ponude kamatnih stopa na prekoračenja i te nominalne kamatne stope, tek sa zaključenjem ugovora izmedju banke i klijenta, utiču na stvarne troškove klijenta po osnovu prekoračenja i ulaze u obračun prosečnih ponderisanih kamatnih stopa.

NBS naglašava da će na svom sajtu (www.nbs.rs) nastaviti s redovnim objavljivanjem prosečnih ponderisanih kamatnih stopa na prekoračenja po tekućem računu stanovništva.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pojedine banke su u martu ponovo povećale kamate na dozvoljeni i nedozvoljeni minus po tekućim računima klijenata, koje su na preporuku Narodne banke Srbije snizile u februaru (NBS).

Prema podacima objavljenim na sajtu NBS, Čačanska banka koja je u februaru imala najnižu kamatu na dozvoljeno prekoračenje od 24 odsto godišnje, sada je tu kamatu povećala na 25,47 procenata godišnje.

VTB banka je takođe povećala kamatu na dozvoljeni minus sa februarskih 24 odsto na 29,14 odsto u martu, Unikredit banka sa 24,9 na 30,42 odsto, a Banka Inteza sa 29,85 na 36,03 odsto godišnje.

Najniže kamate na dozvoljeni minus, prema podacima NBS, sada imaju JUBMES banka 19,84 odsto, Dunav banka a.d. 20,2 odsto, AIK banka a.d. 23,98 i KBC banka 23,33 odsto, a najveću kamatu zaračunava Eurobanka a.d. Beograd od 38,45 odsto.

Kada je reč o nedozvoljenom minusu, KBM banka Kragujevac je za tu vrstu prekoračenja podigla kamatu sa 39,5 odsto iz februara na 58,21 odsto, a VTB banka sa 30 odsto na 45 procenata.

Čačanska banka je kamatu na nedozvoljeni minus nastavila da snižava sa 34 procenta u februaru na 33,41 odsto u martu, kao i Komercijalna banka sa 42,2 odsto na 42,18 procenata.

Banka Inteza je, međutim, kamatu na nedozvoljeni minus koja je u februaru iznosila 29,85 odsto, povećala u martu na 34,62 odsto.

Trenutno najniže kamate na nedozvoljeni minus na računima klijenata ima Erste banka 17,85 odsto, Unikredit banka 18,54 odsto i Rajafjzen banka 24,77 odsto, a najvišu kamatu zaračunava Sosijete Ženeral banka 78,27 odsto.

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković je u januaru ove godine preporučila bankama da smanje kamate na "minus" po tekućim računima građana, jer je taj vid zaduživanja u Srbiji i dalje najskuplji u Evropi s obzirom da se kamata kreće i do 45 odsto godišnje, a na nedozvoljeni "minus" i duplo više.

Pošto su neke od banaka ocenile da treba doneti zakon ili drugi propis kojim bi se sniženje kamata regulisalo, Tabaković je na adrese svih predsednika izvršnih odbora banaka u Srbiji poslala dopise u kome ih je obavestila da ne postoji ograničenje u Zakonu o NBS i Zakonu o zaštiti prava korisnika finansijskih usluga, tako da mogu to jednostrano da učine.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top