Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će sutra biti objavljeni precizni podaci o povećanju plata u javnom sektoru i penzija, posle čega će izvesno najveća primanja do sada imati zaposleni u zdravstvu, školstvu, službama bezbednosti, socijalnom sektoru i poreznici, kao i penzioneri s najmanjim penzijama.

On je novinarima u Beogradu kazao da će biti isplaćena i jednokratna pomoć penzionerima, od 4.000, 5.000 ili 6.000 dinara, a da "bonus" mogu da očekuju i još neke službe.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić sutra će u Kruševcu, na konferenciji za novinare povodom 100 dana rada vlade, objaviti procenat povećanja plate u javnom sektoru i penzija.

Vučić je danas rekao da je s ranijim povećanima zarada, iznos mesečnih primanja vraćen na nivo koji su imali zaposleni u javnom sektoru izuzimajući 17.000 zaposlenih u državnoj administraciji u Beogradu i deo administracije u Vojvodini.

"Ne želimo da sekretarica predsednika Republike ili predsednika Vlade ili ministra bude poželjnije zanimanje od toga da neko bude lekar, profesor ili tome slično", rekao je Vučić.

Dodao je da bi, u slučaju da se penzije vrate na nivo od pre tri godine, kada su umanjene i plate u javnim službama, penzioneri s najmanjim primanjima imali manje nego što primaju sada.

"Smanjili smo penzije pre tri godine za 40,5 odsto penzionera, a ostalima penzije nisu umanjivane. Posle toga su dva puta povećavane penzije, kumulativno 2,85 odsto, tako da su dve trećine penzionera imale primanja najveća do sada", kazao je Vučić.

Rekao je da će se, kao predsednik najuticajnije stranke, boriti da najsiromašniji penzioneri ne budu oštećeni, bez obzira na to šta će reći MMF ili bilo ko drugi.

"Važno je da oni koji imaju primanja ispod 40.000 dinara, a takvih je 85 odsto, da im ona budu veća", rekao je Vučić.

Carinska unija za nekoliko godina na Balkanu
Vučić očekuje i da će stvaranje zajedničke ekonomske zone za nekoliko godina moći da preraste u carinsku uniju balkanskih zemalja.

On je kazao da postoji "jedno veliko pitanje" o kojem su razgovori počeli prošle godine, i na kojem će on "insistirati", a to je ekonomska zona saradnje u regionu.

"Govorimo o stvaranju regionalne ekonomske zone i nadam se da ćemo nakon nekoliko godina biti u situaciji da krenemo u drugi stadijum - u stvaranje carinske unije. Mi smo isuviše mali... Sve države Zapadnog Balkana su pojedinačno male, i zato moramo izgraditi zajedičko tržište", ocenio je Vučić.

Kazao je da Srbija sada ima najviše investicija i ulaganja u regionu, ali da to nije dovoljno. "Ako budemo mogli da trgujemo zajedno... Mislim da ćemo napraviti uštede u visini od sedam do 10 odsto BDP što se može uložiti u stvaranje novih radnih mesta", naveo je Vučić.

Po njegovim rečima, radi se na dva paralelna plana.

"Poltički - s ciljem da rešimo sve probleme prošlosti i ako nije moguće rešiti sve njih, makar ćemo na političkom planu očuvati mir, stabilnost i spokoj, i pokušavati da ih rešimo sve redom. S druge strane - ekonomska razmena, unapredjenje ekonomske razmene, videti šta je potrebno da bismo privukli više investitora i kako napraviti veće tržište koje bi bilo privlačno", kazao je Vučić.

Vučić bi voleo da ne postoji dublji problem od Kosova
Predednik Srbije je rekao da uo regionu postoje strahovanja za neke teritorije.

"Jako se plašim da sam u pravu s tim u vezi da će se to tako pokazati. Bio bih ushićen ako se pokaže da to nije tako, ako se predoče neki drugi argumenti. Bilo bi sjajno da ne postoji veći i dublji problem od onog između Beograda i Prištine. Srbija će uvek podržavati teritorijalni integritet BiH i RS unutar BiH, i mislim da niko ne može prigovoriti Srbiji po tom pitanju. Mi poštujemo naše susede", kazao je Vučić.

On je kazao da je razgovarao s članom Predsedništva BIH Bakirom Izetbegovićem i predložio druge trase auto-puta, ali da je Srbija morala prihvatiti ono što je predložila BiH .

"Važno je da se Srbija poveže sa BiH, pa i na ovaj način na koji oni žele", kazao je i Vučić i dodao da je bilo reči i o pitanju granica Srbije i BIH.

On je rekao da će sutra uveče razgovarati s predsedavajućim Predsedništva BiH Draganom Čovićem o tome i da postoje "neka pitanja u vezi s granicom Srbije i BiH koja se moraju razrešiti".

Vučić je kazao da se "tom problemu pristupilo odvažno i na odgovoran način".

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Racionalizacijom u javnom sektoru odlučeno je da je 25% zaposlenih u Gradskoj biblioteci „Karlo Bijelicki“ višak, a odlukom biblioteke, sav teret racionalizacije spao je na somborska sela.

Stanovnici Kljajićeva, svesni da će ova odluka, kojom je za sad predviđeno da će ogranak u Kljajićevu raditi tek dan ili dva u nedelji, a bez garancija da to ne vodi ka potpunom gašenju seoske biblioteke, dovesti do potpunog devastiranja i onako siromašne ponude kulturnog sadržaja u selu, odlučili su da svoje nezadovoljstvo iskažu skupom koji će se održati u subotu od 11 časova ispred same biblioteke u Kljajićevu.

Organizatori pozivaju sve meštane Kljajićeva da se odazovu pozivu i da ne dozvole daljnje urušavanje kvaliteta života u našem selu, jer umesto da razmatramo kako da poboljšamo kvalitet usluga biblioteka, da one budu još značajnije središte okupljanja stanovništva na selu, da budu generator kulturnih aktivnosti, ovakvom odlukom Biblioteke i Grada ona sve svodi tek na formu koja nesumnjivo vodi gašenju ove važne ustanove u našem mestu.

Objavljeno u Somborske vesti

Kao što se i očekivalo, početak odavno potrebne i dugo najavljivane racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru i u Somboru je izazvao pažnju javnosti, ali i različita mišljenja o tome da li se i koliko vodilo računa o prioritetima. Svi se slažu oko toga da je višedecenijsko nerezonsko i stranačko zapošljavanje, pogotovo u ekonomskim uslovima kakvi vladaju u Srbiji, prenapregnulo ceo sistem do pucanja i da je racionalizacija neminovnost, ali dosadašnja praksa pokazuje i da je prelazak sa reči na dela daleko teži i izaziva oprečna reagovanja, jer baš „nama zapravo nedostaje radnika“.

Tako je i nedavna odluka odbornika somborske Skupštine da u procesu racionalizacije javnog sektora u svim ovdašnjim mesnim zajednicama na platnom spisku ostane 47 radnika izazvala pravi odijum zainteresovanih za ovo pitanje. Ukoliko se ova odluka sprovede do kraja, u 22 mesne zajednice na području Grada Sombora bez posla će ostati ukupno 21 radnik. U sedam gradskih MZ, koje predstavljaju najniži institucionalni oblik organizovanja građana u Somboru, posle ovog kruga racionalizacije ostaće sedam radnika, pa će u svakoj mesnoj zajednici jedini radnik biti sekretar, dok će sva ostala radna mesta, od referenta do spremačice, biti ugašena.

Suočeni sa ovakvim načinom racionalizacije javnog sektora, odnosno maksimiziranja broja zaposlenih, pobunili su se i građani i Saveti mesnih zajednica. Tako u gradskoj MZ Nova Selenča najavljuju da tu odluku neće sprovesti, jer bez posla treba da ostanu tri radnika, od kojih dva nisu ni imala puno radno vreme. Po rečima Zorana Milojičića, sekretara ove MZ, racionalizacija tokom koje treba da ostane samo jedan zaposleni radnik, obesmišljavanje je rada mesnih zajednica i predstavlja povredu efikasnosti i funkcionalnosti. On kaže da su to dva osnovna načela koje pominje i Zakon o masimalnom broju zaposlenih, i zbog toga insistira da referent za finasijsko -administrativne poslove ostane da radi, kao i do sada, sa pola radnog vremena.

Ništa bolja atmosfera nije ni u seoskim sredinama, koje su po prirodi stvari više od onih u gradu upućene na korišćenje funkcija mesnih kancelarija, pošto će u svih 15 naseljenih mesta somborske okoline ostati zaposleno 40 radnika u tamošnjim Mesnim zajednicama.

Seoska kancelarija bez blagajnika i spremačice

Iako su svojevremeno potpisivali peticiju u svom selu protiv odluke gradskih vlasti u svom konkretnom primeru, od 1. avgusta žitelji Stanišića su već ostali bez organizatora kulturnih dešavanja, blagajnika i spremačice u Mesnoj zajednici. Tako su u selu sa oko 4.000 stanovnika na teretu buyeta ostali da rade samo sekretar MZ, knjigovođa i dva radnika na održavanju vodovoda.

Po četiri zaposlena u MZ će ostati i u velikim selima kao što su Kljajićevo i Stapar. Jednog zaposlenog manje imaće Aleksa Šantić, Bački Monoštor, Kolut, Riđica i Telečka. Po dva radnika ostaće u Bačkom Bregu, Bezdanu, Doroslovu, Gakovu, Svetozar Miletiću i Čonoplji, dok će Mesna zajednica Rastina, kao najmanja u somborskom ataru imati samo jednog radnika.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 11 avgust 2016 00:00

Sombor: Svaki treći je prekobrojan

Predložena racionalizacija broja zaposlenih u 22 somborske mesne zajednice. Bez posla će ostati 21 radnik. Deo ljudi radi polovinu radnog vremena

U 22 mesne zajednice na području grada Sombora bez posla će ostati ukupno 21 radnik. To su odlučili odbornici lokalnog parlamenta, a po preporuci republičke vlasti.

Naime, gradska odluka o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru predviđa da u mesnim zajednicama na platnom spisku ostane samo 47 zaposlenih.

U sedam gradskih MZ, koje predstavljaju najniži institucionalni oblik organizovanja građana u Somboru, posle ovog kruga racionalizacije ostaće sedam radnika. U svakoj mesnoj zajednici jedini radnik biće sekretar, a sva ostala radna mesta, od referenta do spremačice, biće ugašena.

Međutim, u MZ Nova Selenča najavljuju da tu odluku neće sprovesti, jer bez posla treba da ostanu tri radnika, od kojih dva nisu imala puno radno vreme.

Po rečima Zorana Milojičića, sekretara ove MZ, racionalizacija u smislu da ostane samo jedan zaposleni radnik je obesmišljavanje rada mesnih zajednica i predstavlja povredu efikasnosti i funkcionalnosti. On kaže da su to dva osnovna načela koje pominje i Zakon o maksimalnom broju zaposlenih, i zbog toga insistira da referent za finasijsko-administrativne poslove ostane da radi sa pola radnog vremena, kao i do sada.


Ista nevolja je zadesila i seosku MZ Stanišić. Uprkos peticiji koju su žitelji Stanišića predali gradskim vlastima, od 1. avgusta u toj MZ prestao je radni odnos organizatoru kulturnih dešavanja, blagajniku i spremačici. U selu sa 4.000 duša ostali su sekretar MZ, knjigovođa i dva radnika na održavanju vodovoda.

KVOTE ZA SEOSKE MZ

U PETNAEST somborskih sela posle sprovedene racionalizacije ostaće ukupno 40 zaposlenih u MZ. Prema gradskoj odluci o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru grada, najviše radnika mogu imati MZ Kljajićevo, Stanišić i Stapar - po četiri. Jednog zaposlenog manje imaće Aleksa Šantić, Bački Monoštor, Kolut, Riđica i Telečka. Po dva radnika ostaće u Bačkom Bregu, Bezdanu, Doroslovu, Gakovu, Svetozar Miletiću i Čonoplji, dok će Rastina imati jednog radnika.

izvor: Novosti

Objavljeno u Somborske vesti

 

Pred odbornicima Skupštine grada u petak će se naći odluka o maksimalnom broju zaposlenih u sistemu javnog sektora, što je iznuđeno svojevremeno donetim Zakonom i odlukom Vlade Srbije o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, javnih službi, AP Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2015., a koja je stupila na snagu 9. decembra prošle godine. Ukoliko odbornici somborskog parlamenta u petak usvoje predlog koji je već prihvatilo Gradsko veće, bez posla će ostati 54 radnika koji su trenutno zaposleni na neodređeno vreme u somborskom javnom sektoru.

Mada se svojevremeno kalkulisalo da u organima uprave i javnim ustanovama i preduzećima kojima je osnivač Grad preko 130 zaposlenih predstavlja nepotreban višak, usvojeni zakonski i podzakonski akti su nametnuli rešenje po kome u ovom sektoru može biti zaposleno najviše 1.133 radnika, pa je očigledno da se njih 54, od trenutno zaposlenih 1.187, mora spremiti za vrlo skori prelazak na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje ili kod nekog drugog poslodavca. Kako je situacija u somborskoj privredi nevesela, verovatnije da će u odgovarajućoj proceduri višak radnika biti klijenti NSZ, u iščekivanju investicionih ulaganja čije su najave sve brojnije proteklih sedmica.

Mada su svi subjekti javnog sektora bili u obavezi da dostave svoje „lične karte“, nemoguće je doći do zvanične objedinjene liste o trenutnom broju zaposlenih, ali je već sada izvesno da će otpuštanja biti u gotovo svim segmentima. Kako su gradski većnici zaključili da, na primer, JKP „Prostor“ može imati svega 108 radnika, jasno je da će u ovom preduzeću biti i najmasovnijih otpuštanja, pošto ih, prema nezvaničnim podacima, trenutno ima 128.

U Razvojnoj agenciji Grada Sombora u kojoj je sada zaposleno 11 radnika, ostaće samo njih četvoro. U ništa boljoj situaciji neće se naći ni dvocifren broj zaposlenih u gradskoj Turističkoj organizaciji, pošto će ih nakon ovih rezova ostati samo petoro.

Ako je suditi po dostupnim, prilično neažurnim, podacima sa sajtova preduzeća i ustanova otpuštanja će biti i u Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“, gde će devet od trenutno angažovanih 189 radnika biti proglašeno viškom, dok je predlogom odluke Gradskog veća predviđeno da somborsko Narodno pozorište umesto aktuelnih 57 ima samo 45 stalno zaposlenih radnika. Bolni rezovi su i pred Gradskom bibliotekom „Karlo Bijelicki“ koja će umesto trenutna 43 moći da ima svega 30 zaposlenih, JKP „Energana“ će morati da otpusti četiri, a JKP „Parking servis“ pet radnika kako bi sišao „na kotu“ od 27 zaposlenih na neodređeno vreme. Broj radnika u samoj Gradskoj upravi je limitiran na 178, a smanjenje broja zaposlenih će osetiti i kancelarije gotovo svih, a pogotovo seoskih mesnih zajednica.

Donošenjem ove odluke, Skupština grada će ujedno obavezati sve ustanove da u zakonskom roku od 60 dana usklade svoja akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji, rukovodeći se načelima funkcionalnosti, racionalnosti, efikasnosti i odgovornog fiskalnog upravljanja kao i merama predviđenim Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Zvanična predviđanja su da će, ukoliko se ove mere sprovedu na način i u obimu koji je predviđen, biti smanjen broj zaposlenih u javnom sektoru za tri odsto, što bi trebalo da donese uštedu od 21 milion dinara u masi zarada koje se finansiraju sredstvima gradskog budžeta.

Izvor: Dnevnik

Objavljeno u Somborske vesti

Na 90. sednici Gradskog veća, održanoj 29. januara, utvrđen je predlog Odluke o maksimalnom broju zaposlenih u sistemu javnog sektora u gradu Somboru. Prema predlogu Odluke  u javnom sektoru u Somboru maksimalno može biti zaposleno 1133. Od tog broja  u organima grada, mesnim zajednicama i javnim ustanovama može biti zaposleno 577 radnika, a  u javnim preduzećima maksimalan broj zaposlenih je 556.

U Gradskoj upravi maksimalan broj zaposlenih prema predlogu Odluke je 178, u Narodnom pozorištu 45, Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“ 180, Turističkoj organizaciji pet radnika, a u Centru za socijalni rad 11 radnika. Maksimalan broj zaposlenih u JKP "Vodokanal“ 93, JKP  „Energana“ 35, a u JKP „Čistoća“ 147 radnika. Prema predlogu Gradskog veća u JKP „Prostor“  može biti zaposleno najviše 108, a u Razvojnoj agenciji grada Sombora četiri radnika.  Predlog Odluke o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru u gradu Somboru biće razmatran na sednici Skupštine grada.

Članovi Gradskog veća utvrdili su i predlog Odluke o finansijskoj podršci porodicama sa decom kojom je „predviđena jenokratna novčana pomoć za porodilje zaključno sa trećim živorođenim detetom, roditeljski dodatak za prvorođeno dete i pravo na poklon za prvorođenu bebu u kalendarskoj godini čiji roditelji imaju prebivalište na teritoriji grada Sombora“. I o ovoj Odluci odlučiće odbornici na sednici  Skupštine grada.

Gradsko veće je usvojilo i Lokalni akcioni plan zapošljavanja u 2016. godini prema kojem će se, sprovodeći aktivne mere politike zapošljavanja, u tekućoj godini zaposliti 116 lica.

Gradsko veće je i imenovalo Privredni savet  grada Sombora u sledećem sastavu:

            1. Panto Petrović, AMK „Magnet“ Sombor, direktor;

            2. Ljubica Prokić, „Fiorano“ doo, šef računovodstva;

            3. Dimitar Pavlevski, „Somboled“ doo, Sombor, direktor;

            4. Aleksandar Lalić, „Agricom company group“ doo, Sombor, direktor;

            5. Sava Dojić, član Gradskog veća za privredu i finansije;

            6. Miroslav Kovačić, član Gradskog veća za komunalnu delatnost;

            7. Milan Rakas, pomoćnik gradonačelnika za ekonomski razvoj;

            8. Ivan Kamerer, šef Odseka za planiranje i statistiku;

            9. Mihael Plac, šef Odseka za lokalni ekonomski razvoj.

Gradsko veće je odlučilo i o drugim pitanjima iz delokruga svog rada.

Objavljeno u Somborske vesti

Zakon o sistemu plata u javnom sektoru koji bi trebalo da bude usvojen do kraja godine, a počne da se primenjuje od 2016. neće doneti nikakve uštede i neće ništa urediti, već samo služi za obmanjivanje javnosti, ocenjeno je danas na Javnoj raspravi o tom zakonu.

Predstavnik Unije sindikata prosvetnih radnika Milan Jeftić, kazao je da je ovaj zakon samo okvir koji će biti primenjen tek donošenjem budžeta za 2017. godinu i da se on sada donosi samo da bi se ispunilo nešto što je obećano.

On je naglasio da je većina važnih stvari, medju kojima su koeficijenti i dodaci na platu uređuju podzakonskim aktima, a da na njihovo donošenje treba sačekati.

"Vlada Srbije ovim zakonom samo dobija veća ovlašćenja. Cilj je trebalo da bude ograničavanje autonomije koja se do sada nije mogla kontrolisati, ali se ona ovim zakonom samo povećava", naglasio je Jeftić.

Predsednica sindikata pravosuđa Slavica Živanović kazala je da je taj sindikat protiv ovog zakona i da on treba da se povuče iz javne rasprave, jer ne menja ništa, odnosno neće smanjiti nejednakost u platama, već će ona biti i veća.

"Oni koji su imali visoke zarade imaće ih i dalje, a ništa se neće promeniti ni sa onima koji su imali niske zarade", kazala je ona.

Prema njenim rečima, zakon o platama u javnom sektoru je samo produžena karika još nekoliko zakona, ali ni u jednom nije jasno definisano šta je državni sektor.

Ona je naglasila i da je Vlada Srbije trebalo da krene obrnutim redom, odnosno od uređenja plata u javnim preduzećima i agencijama koje destabilizuju javne finansije, a koji su izuzete iz zakona.

Zamenica zaštitnika građana Vladana Jović kazala je da je okrenut redosled uređivanja sistema, naglašavajući da sistem plata može da se uredi tek kada je uređen sistem radnih odnosa.

"Ovo je veoma ozbiljan sistemski zakon i zaslužuje ozbiljnu javnu raspravu sa kojom ne treba žuriti. Treba čuti sve, jer ovaj zakon dodiruje širok spektar zaposlenih u javnom sektoru", kazala je ona.

I ona se složla da nije dobro što su iz ovog zakona izuzeta javna preduzeća i agencije koje su najveći generatori troškova, kao i to što se ne odnosi na Narodnu banku Srbije.

Na današnjoj javnoj raspravi je rečeno i da su iz zakona pored javnih preduzeća i agencija izuzeti i funkcioneri, BIA, policijski službenici, vojska, opštine i posebne organizacije u okviru ministarstva, i da će za njih u roku od godinu dana od donošenja ovog zakona, biti doneti posebni zakoni koji uređuju njihove plate.

Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Dražen Maravić kazao je da je cilj donošenja ovog zakona da zaposleni za istu vrstu posla bez obzira u kom delu javnog sektora rade dobijaju iste plate, da se omogući transparentan sistem i da se jasno zna zašto neko dobija određenu platu na određenom radnom mestu.

Maravić je naglasio i da je formirana Radna grupa od predstavnika ministarstava finasija, privrede i državne uprave koja će razmatrati reformu sistema plata zaposlenih u javnim preduzećima.

Pomoćnica ministra državne uprave i lokalne samouprave Ivana Savićević kazala je da su razlozi za donošenje ovog zakona  neujednačenost postojećeg sistema plata, jer su plate zaposlenih u različitim delovima javnog sektora uredjene različitim propisima, odnosno sa preko 20 zakona, podzakonskih akata, da ima 900 koeficijenata i 12 osnovica za određivanje plata.

Nacrtom zakona o platama zaposlenih u javnom sektoru predviđeno je da plate budu u rasponu 1:7,5, odnosno da najviša plata može biti najviše sedam i po najnižih plata.

Nacrt predviđa i jedinstveni katalog zvanja i radnih mesta i metodologija kojom će se razvrstavati konkretna radna mesta u 60 platnih razreda, i po kojima će se dobiti određeni koeficijent.

Zakon predviđa i da se za rad noću od 22.00 do šest ujutro zaposlenom dodaje 26 odsto na vrednost radnog sata, dodatak za pripravnost zaposlenog koji u svakom trenutku može biti pozvan na posao je 10 odsto od vrednosti radnog sata, dok je za prekovremeni rad moguća isplata povećane cene radnog sata za 26 odsto.

Sa 110 odsto vrednosti radnog sata plaća se rad na praznik, a na svaki sat prekovremenog rada dobija se sat i po slobodnog vremena koji se sabiraju i mogu se iskoristiti u naredna tri meseca.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o sistemu plata u javnom sektoru počela je 21. oktobra i trajaće do 10. novembra.

Izvor: Beta

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

 

Vlada Srbije produžiće zabranu zapošljavanja u javnom sektoru do kraja marta naredne godine, iako je ona, prema zakonu, trebalo da bude na snazi dokraja ove godine.

Rok se produžava jer se kasni s otkazima i racionalizacijom zaposlenih, koji primaju platu iz budžeta, pa je potrebno dodatno vreme da se ceo javni sektor prilagodi manjem broju radnika, prenosi "Blic."

Neimenovani izvor iz vlade rekao je za taj list, da je prvobitno razmatrano da se zabrana zapošljavanja ukine 1. februara, ali s obzirom na to da se kasni s otpuštanjima, rok je produžen do 1. aprila. 

Posle toga niko neće morati da traži saglasnost vlade za zapošljavanje novih ljudi.

U tom periodu moguće je zaposliti jednog radnika pod uslovom da pet zaposlenih prethodno dobije otkaz. Uredbom je predviđeno i da je u slučaju povećanog obima posla, uz saglasnost vlade moguće zaposliti najviše 10 odsto ukupnog broja radnika.

Izvor iz vlade objašnjava da takve odluke najviše smetaju lokalnim samoupravama, koje se žale da ne mogu da zaposle vaspitačicu ili bacača protivgradnih raketa. 

Kada Vlada usvoji akt o maksimalnom broju radnika, a što se očekuje narednih dana, mnogi od njih će biti u povoljnijem položaju jer će imati maksimalan broj do kojeg mogu da zapošljavaju.

Zabrana zapošljavanja ne primenjuje se na sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, na izabrana, postavljena i imenovana lica, poput ministara, savetnika i poslanika. 

Izuzeti su i direktori javnih preduzeća, ustanova i agencija.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Član Fisklanog saveta Vladimir Vučković izjavio je danas da će već do kraja godine nekoliko hiljada ljudi u javnoj upravi morati da bude otpušteno, kao i da će u naredne dve godine još oko 30.000 do 40.000 morati da ode i to najviše njih biće otpušteno. 

"Realno je da do kraja godine proces racionalizacije konačno započne i da određeni broj ljudi bude otpušten, ali već sada je jasno, a bilo je i pre nekoliko meseci, da će glavni teret otpuštanja slediti u 2016. i 2017. godini. To nije dobro jer će socijalni pritisak biti još veći zbog toga što ono što je trebalo da uradimo za tri godine sada treba za dve", rekao je Vučković.

On je novinarima na Regionalnom investicionom samitu NIN Fokusa u Aranđelovcu rekao da u ovoj godini, po svoj prilici, neće biti dovoljno da se broj zaposlenih uklopi u budžet  pukim odlaskom u penziju.

"Potrebno je da se već u ovoj godini izvrši racionalizacija i otpusti nekoliko hiljada ljudi. Vlada je prihvatila taj plan sklapanjem aranžmana sa MMF-om. Sa racionalizacijom se kasni, ali mi smo i pre dva meseca govorili da već ove godine započnu otpuštanja", kaže Vučković.

Upitan da li je rok od dva meseca dovoljan da se otpusti neophodan broj ljudi kako bi se ispunio plan za ovu godinu, Vučković je rekao da je relano da do kraja godine taj proces konačno započne.

Prema njegovim rečima, prvobitni plan je bio 75.000 ljudi za naredne tri godine, ali će na kraju 30.000 do 40.000 ljudi verovatno manje raditi u javnoj upravi u 2017. godini.

"Od toga će najveći deo morati da ode upravo kroz otpuštanja, jer prirodni odliv u naredne dve godine neće biti tako veliki", ocenjuje Vučković.

Upitan da li su otpreminne mamac za ljude da odu u penziju, Vučković je rekao da je prvobitni plan ministarstva bio dobar - da oni koji imaju uslov za penziju odu bez otpremnina, ali je zbog pritiska javnosti odluka promenjena da i oni sa uslovom ipak dobiju otpreminu jer će formlano biti otpušteni.

"Dakle, izašlo se u susret zahtevima, to je očigledno bilo neophodno ali to iz ekonomskog ugla nije opravdano", zaključio je Vučković.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Srbije Kori Udovički izjavila je danas da će u državnoj upravi, koja ima 493.505 zaposlenih na određeno i neodređeno vreme i po ugovoru o delu, ove godine otkaz dobiti oko devet hiljada ljudi, a da će u penziju otići njih jedan odsto, odnosno oko 4.900 ljudi.

Udovički je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije o racionalizaciji državne uprave kazala da će za 4.600 biti smanjen broj zaposlenih u republičkoj administraciji, a za 4.478 u lokalnim samoupravama, uključujući i lokalna javna preduzeća.  

Kako je objasnila, na kraju prošle godine u penziju je otišao veliki broj ljudi koji primaju platu iz državne kase, zbog čega neće biti neophodno da se javna uprava u 2015. godini smanjuje za pet odsto, koliko je bilo dogovoreno aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

Udovički je istakla da će otuštanja iz javne uprave možda biti veća nego što je sada procenjeno, zbog uklapanja u budžet. Ona nije mogla da navede kolike će biti uštede usled smanjenja javnog sektora u 2015. godini, ali je dodala da će racionalizacija u tom sektoru biti nastavljena i naredne dve godine, po dogovoru sa MMF.

Cilj racionalizacije, po njenim rečima, nije smanjenje broja zaposlenih, već efikasnija javna uprava, uz smanjenje troškova.

Udovički je rekla da smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru može da se očekuje od septembra, a da će otkazi biti neizbežni u upravama 80 odsto lokalnih samouprava.

Nacrtom zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom upravi, koji je u javnom raspravi do 4. juna, predviđeno da se svuda gde je to moguće objedine poslovi, posebno oni administrativni.

Predlog tog zakon, kako je rekla Udovički, trebalo bi da bude u Skupštini krajem juna, a na snazi će godine i dalje biti zaon kojim je zabranjeno zapošljavanje u javnom sektoru.

Odredbe budućeg zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru neće se primenjivati na javna preduzeća i javne medijske servise. Kako se navodi u Nacrtu zakona, maksimalan broj zaposlenih u sistemu državnih organa, sistemu lokalne samouprave i sistemu javnih službi biće određen aktom Vlade Srbije, koji će utvrditi i maksimalan broj zaposlenih za svaki organ, organizaciju, službu i drugi organizacioni oblik u javnom sektoru, osim u lokalnim samoupravama.

U opštinama do 50.000 stanovnika ostaće 9,5 zaposlenih na hiljadu stanovnika, na lokalu koji obuhvata od 50.000 do 100.000 stanovnika potrebno je 11 zaposlenih na hiljadu građana, dok opštine i gradovi do 150.000 stanovnika imaju pravo na 13 zaposlenih na hiljadu stanovnika.

Specijalni status omogućen je Kragujevcu čija će lokalna administracija moći da zadrži 15 zaposlenih na hiljadu stanovnika, Niš 16,5 zaposlenih, Novi Sad 18, a Beograd 18,5 činovnika na hiljadu stanovnika.

Nacrt zakona ostavlja slobodu predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću da sam odredi potreban broj zaposlenih u službi predsednika, a isto pravo samoregulacije dobila je i Narodna banka Srbije. Oni koji ostanu bez radnog mesta u javnom sektoru imaju pravo na otpremninu u visini trećine prosečne zarade u poslednja tri meseca za svaku godinu rada u organizaciji koju napuštaju.

izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 01 septembar 2014 04:27

Transparentnost finansija javnog sektora obaveza

Sombor je prva samouprava u Srbiji koja je učinila javnim podatke o zaposlenima u javnom sektoru, zajedno sa svim finansijskim transakcijama. Sumirajući prvih 100 dana nove vlasti, gradski većnik za finansije i privredu Sombora i poverenik SNS-a za Sombor Siniša Todorović kaže da je javnost podataka obaveza nosilaca vlasti. 

- Javnost svih podataka u domenu gradskog sektora smatram obavezom nosilaca javne vlasti da upoznaju građane sa svim podacima i informacijama na koje imaju legitimno pravo. Podaci o broju i strukturi zaposlenih, otkad rade u javnom sektoru Grada, o visini zarada, dnevnicama, troškovima reprezentacije, kao i primanjima po bilo kom osnovu su dostupni javnosti - kazao je u razgovoru za Danas Todorović.

On je istakao da Gradska uprava, preduzeća i ustanove čiji je osnivač Grad Sombor imaju obavezu objavljivanja navedenih podataka na svojim sajtovima.

- Takođe, dužni su da svakodnevno objavljuju podatke o dnevnim plaćanjima. Uvidom javnosti u tokove gradskog novca i zapošljavanja u javnom sektoru Grada, smanjuju se mogućnosti zloupotrebe po ovim osnovama - rekao je Todorović napomenuvši da je „bilo očekivanih otpora“ zbog donošenja ove odluke, kao i prilikom njenog sprovođenja.

Gradska vlast Sombora planira reformu komunalnog sektora kroz formiranje holdinga javnih preduzeća. Todorović kaže da bi to doprinelo efikasnijem i racionalnijem funkcionisanju komunalnog sistema grada i unapređenju ponude usluga korisnicima.

- Koncentracija upravljačkih i administrativnih kapaciteta na jednom mestu smanjuje troškove, a povezanost sada zasebnih preduzeća čini komunalni sistem funkcionalnijim. Ono što prethodi formiranju tzv. gradskog komunalnog holdinga jeste elaborat o opravdanosti formiranja jedinstvenog preduzeća. Dosadašnje analize govore u prilog njegovom formiranju - istakao je on.

Prioritet gradskih vlasti predstavlja opstanak i razvoj preduzeća u restrukturiranju i na tom planu čine se svakodnevni napori da se zainteresuju potencijalni investitori. Kako navodi Todorović, veliki značaj u razvoju Sombora mogli bi da imaju fondovi Evropske unije. On je napomenuo da postoji iskustvo projektnog finansiranja i da će kapaciteti za dobijanje sredstava biti osnaženi.

- Kreiramo povoljniji poslovni ambijent grada Sombora. Doneli smo odluku o umanjenju naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta. Za investicije u vrednosti većoj od pet miliona evra naknada se ne plaća. Izradili smo vodič za investitore sa katalogom „greenfield“ lokacija i „brownfiled“ objekata. Aktivno radimo na formiranju slobodne zone. Lokalni programi zapošljavanja i pospešivanje porodičnog preduzetništva, naročito u domenu poljoprivrede i u ruralnim sredinama, u kojima je najveći broj nezaposlenih, su među prioritetima. Cilj nam je i razvoj ženskog, omladinskog i socijalnog preduzetništva - zaključio je Todorović.

Izvor: Danas

Objavljeno u Drugi pišu
sreda, 06 avgust 2014 04:39

Plate smanjiti 25%, a penzije 20%

Unija poslodavaca Srbije smatra da plate u javnom sektoru moraju da se smanje za 25 odsto, a penzije za 20 procenta da bi smanjenje imalo efekta, kaže Grgurević

U debati o učinicima Vlade Srbije u prvih 100 dana koju je organizovala Balkanska novinarska istraživačka mreža (BIRN), Slavenko Grgurević koji je član Unije je istakao da poslodavci traže i znatno šmanjenje nameta na plate sa sadašnjih 65 na 40 odsto.

"Ukoliko toga (smanjenje plata, penzija i nameta na rad) ne bude bilo, bojim se da će, bez prizivanja armagedonskog scenarija, krajem ove godine ili u prvom tromesečje naredne godine, biti vrlo, vrlo loše", rekao je Grgurević. 

Da je privredi nepohodno smanjenje nameta na plate, istakla je i direktorka za regulatornu reformu u Nacionalnoj alijasi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Jelena Bojović. 

Ona je rekla da privreda traži da se uvede progresivno oprezivanje zarada i da se porez na najniže zarade ukine ili smanji. 

"To bi imalo značajan efekat na privredu i na zapošsljavanje i prevođenje radnika koji rade na crno ili u sivoj ekonomiji u legalne tokove - da budu prijavljeni i da bar ostvaruju pravo na zdravstveno osiguranje, a da se država prosto odrekne poreza na zarade, pre svega na najniže plate", rekla je ona. 

Govoreći o progresivnom oprezivanju plata, Bojovićeva je istakla da to "postoji svuda u svetu" i da je razlika u visini opterećenja između najniže i najviše plate u Srbiji 1,2 odsto, a u razvijenim zemljama 17 ili 18 odsto. 

Član Unije poslodavaca Srbije Slavenko Grgurević je rekao i da je nelikvidnost u privredi "dostigla katastrofalne razmere", a poslodavci kao rešenje predlažu multilateranu kompenzaciju. iz 2013, bilo je šest meseci u blokadi. Kako će izgledati ova godina, ježim se kad pomislim", rekao je on. 

Ideja Unije poslodavaca je, kako je naveo, da se ide na multilateralnu kompenzaciju. "Međutim, mi jos nemamo zakonska resenja za to, ali imamo raspoloženje da se to reši", rekao je Slavenko Grgurević.

Generalni sekretar te Unije poslodavaca Dušan Korunoski kaže da je bolje smanjiti plate u javnom sektoruza 25 odsto sada i izbeći bankrot nego posle toga smanjivati zarade za 40 odsto. 

Korunoski je podsetio i da je ta unija tražila smanjenje opterećenje plata sa 65 na 40 posto, što bi našeg radnika učinilo konkurentnijim u odnosu na radnike u Češkoj koji imaju veću neto platu, ali i mnogo manje doprinosa, tako da mu je bruto plata ista kao i radniku u Srbiji. Radnik u Českoj, medjutim, dodao je, nosi kući vše, a manje daje državi i manje daje penzionom fondu koji je rupa bez dna. 

"Nismo mi jedini koji smatraju da bruto plate u javnom sektoru treba da idu dole, i za 25 odsto. Ako vi smanjite i namete na plate sa 65 na 40 posto, vi ste tu jedan deo tog smanjenja takodje uračunali", naveo je Korunoski i dodao da se sa smanjenjem nameta na plate smanjuju i nameti na penzije. 

Ipak, kako je kazao, osnovni uslov svega toga je drastično jeftinija državna uprava. 

Postoje, kaže, još neke mogućnosti za uštede, a to je ili otpuštanje ljudi ili da oni rade u paru. U javnom sektoru postoje ljudi koji godinama ne rade ništa i zato ih ili treba otpustiti ili im ponuditi da rade skraćeno, odnosno u paru. 

Ako ne dodje do ovih ušteda, sledi nam bankrot, naveo je Korunoski dodavši da nije izvestan nikakav privredni rast, koji bi nekako uspeo da anulira budžetski deficit. On je ocenio da je situacija mnogo gora ako bankrotirate, pa onda smanjujete fond plate, nego da smanjujete plate i izbegnete bankrot, što znači da je bolje 25 odsto sad, nego 40 posle bankrota.

Izvor: Beta

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 26 jul 2014 03:53

Nema zapošljavanja u javnom sektoru

Potpredsednica Vlade Srbije Kori Udovički izjavila je u petak da Vlada Srbije neće dozvoliti povećanje zapošljavanja u državnoj i lokalnoj administraciji.

"Čvrst je stav Vlade da ne možemo da dozvolimo porast u zapošljavanju, jer za to nema stredstava", rekla je Udovički novinarima nakon sastanka u Kruševcu s predstavnicima lokalnih samouprava iz Rasinskog okruga.

Udovički koja je i ministarka državne uprave i lokalne samouprave rekla je da je potrebno da se razvije mehanizam koji će omgućiti da se opštine reacionalizuju umesto što trenutno stoje "paralizovane".

"Niti mogu da zaposle ljude koji im trebaju niti se preduzimaju potrebne mere da stvore prostor koji im je potreban za unapredjenje delovanja", ocenila je ona i dodala da je zato potrebno razviti mehanizam koji će omogućiti da se taj problem reši.

Udovički je rekla i da su se prestavnici lokalnih samouprava na sastanku zalili na nedovoljnu autonomiju.

"To je proces na kome moramo zajedno da radimo jer postoji i problem kapaciteta da se veća autonomija realizuje i instrumenata nadzora nad tom većom autonomijom", rekla je Udovički nakon sastanka.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Somborske vesti

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top