Deca koja imaju pet ili šest godina, žive u Srbiji i ne znaju da izgovore ni reč srpskog jezika sve češća su pojava u logopedskim ordinacijama domova zdravlja u Beogradu.
Prve reči progovaraju na engleskom ili još češće, na izmišljenom jeziku, koji je neka mešavina engleskog i srpskog. Roditelji se ponose i misle da je dete napredno, dok logopedi upozoravaju da to može da dovode do trajnih posledica koje se godinama ispravljaju, u vidu problema sa čitanjem, pisanjem i sporazumevanjem sa okolinom i vršnjacima.

Sve češća je pojava da "ambiciozni" roditelji u ranom uzrastu dete uče stranom jeziku, pre nego što je savladalo maternji. U ponudi škola stranih jezika mogu da se pronađu programi već od prve godine života, dok se u privatnim vrtićima nudi učenje dva strana jezika istovremeno, pre treće godine života.

"Smatrajući da je engleski jezik preko potreban, dok će srpski jezik, svakako, naučiti s vremenom, roditelji se odlučuju da dete u najranijem uzrastu "prilagode". Na tretmane dolazi devojčica koja s pet godina nije znala reč srpskog, jer su njeni roditelji kod kuće pričali isključivo engleski, u želji da ga dete što brže nauči. Prošle su dve godine, ona još nije uspostavila pravilan izgovor, niti ima vokabular u rangu njenih vršnjaka. Ovo nije jedini ovakav slučaj, zapravo, sve ih je više", u razgovoru za "Novosti", rekla je Danijela Marjanović, defektolog-somatoped u Domu zdravlja Stari grad u Beogradu.

Jasna preporuka stručnjaka jeste da dete do treće godine najpre treba da savlada maternji jezik, nakon čega postaje dovoljno zrelo za učenje stranih. Kada se to "pobrka", dolazi i do izgovaranja srpskih reči sa engleskim akcentom.

"Zapravo, ne znaju kako treba ni srpski ni engleski, već prave svoju "mešavinu". Za reči kao što su pas, mačka, sunce, trougao od dece sam čula bezbroj puta da im je lakše da ih izgovaraju na engleskom, dok neke druge, kao što su mama ili tata, izgovaraju na srpskom. Postoje, naravno, i neke koje su između, ni jedno, ni drugo", dodaje Marjanović.

Onoo što je svima zajedničko, jeste podatak da je upotreba tehnoloških sprava, od telefona do tablet računara, znatno uticala na pojavu ovog problema.

"U 90 odsto slučajeva od roditelja dobijamo informaciju da dete mnogo vremena provodi ispred televizora, računara, telefona. Učestala pojava je da dete uopšte ne progovori ni reč do treće ili četvrte godine, upravo zbog manjka podsticaja okoline i preterane upotrebe tehnoloških sprava", kaže Danijela Marjanović.

Ukoliko ukućani ne provode dovoljno vremena sa detetom, čitaju im priče, pesmice, razgovaraju, nego mališanima puštaju crtane filmove i igrice, može da dođe i do ozbiljnih posledica po psihički i mentalni razvoj.

"Postoje televizijski programi namenjeni bebama, koji su odnedavno zabranjeni u Francuskoj, upravo zbog posledica koje dokazano ostavljaju. Oni su ukinuli jedan televizijski program kada je utvrđeno da usporava razvoj govora kod dece", objašnjava Danijela Marjanović.

Prve reči

Osim engleskog jezika, nije retkost da dete svoju prvu reč kaže na nemačkom, francuskom, ili čak japanskom, iako niko od roditelja nije poreklom iz tih zemalja.

"Dešava se da zbog crtanih filmova ili roditelja koji uče decu reči na stranim jezicima dete progovori strani jezik, ne i maternji", kaže Danijela Marjanović.

Izvor: RTV

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Vest da je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost, obišla je svet brzinom munje 26. oktobra 1961. godine. "Za epsku snagu" kojom je "oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje", na današnji dan pre 55 godina Ivi Andriću je uručena Nobelova nagrada za književnost.

Slavni pisac je sačekao vest o nagradi u svom stanu u centru Beograda u kome je živeo sa suprugom Milicom Bobić. Nakon prestoničkog slavlja, par je 5. decembra otputovao u Stokholm gde je na današnji dan, pre tačno 55 godina Ivi Andriću dodeljeno ovo prestižno priznanje.

"Nobelovu nagradu smatram kao izuzetno priznanje za celokupnu književnost moje zemlje", skromno je prokomentarisao Ivo Andrić kada je primio vest o tome da je upravo on dobio priznanje Švedske kraljevske akademije i tako pretekao engleske književnike Lorensa Darela i Grema Grina, Amerikanca Džona Štajnbeka i Italijana Alberta Moravija koji su sa njim bili u najužem izboru.

U društvu najboljih
Osim Ive Andrića koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost, laureati 1961. godine bili su: Amerikanac Melvin Kalvin (dobitnik nagrade za hemiju), Nemac Rudolf Mesbauer i Amerikanac Robert Hofštater (za fiziku), Amerikanac Đerđ fon Bekeši (za medicinu) i Dag Hamaršeld kome je posthumno dodeljena Nobelova nagrada za mir.

Andrić je u Stokholm otputovao 5. decembra, u društvu supruge Milice Babić-Andrić. Nagradu mu je na dan smrti Alfreda Nobela, 10. decembra 1961. godine, uručio švedski kralj Gustav VI u raskošnoj dvorani Koncertne palate Švedske akademije.Ivo Andrić je stajao na mestu na kome su pre njega bili Henrik Sjenkijevič, Rabindranat Tagore, Anatol Frans, Džordž Bernard Šo, Andre Žid, Tomas Eliot, Ernest Hemingvej, Alber Kami...

"Na vašoj diplomi stoji da vam je Nobelova nagrada dodeljena za epsku snagu kojom ste motive i sudbine istorije vaše zemlje opisali. Za Švedsku akademiju je bilo veliko zadovoljstvo da u vama nagradi predstavnika jednog jezičkog područja, koje do sad nije bilo zastupljeno u redu nosilaca nagrade. Sa izrazom najboljih želja za vas, mi vas molimo da primite odlikovanje iz ruku njegovog kraljevskog veličanstva", rekao je dr Anders Esterling, član Akademije našem književniku prilikom uručenja nagrade.

Oko sat kasnije, na svečanom banketu, u ime svih nagrađenih te godine, najvećim svetskim zvanicama se obratio upravo Ivo Andrić. Govor srpskog književnika ostao je upamćen za sva vremena i kasnije objavljen u okviru Andrićevih Sabranih dela pod naslovom "O priči i pričanju”.

Ovo su delovi govora Ive Andrića:
"U izvršavanju svojih visokih zadataka, Nobelov komitet Švedske akademije rešio je ovog puta da pisca jedne, kao što se kaže, male zemlje odlikuje Nobelovom nagradom koja, merena međunarodnim razmerama, znači visoko priznanje. Neka mi je dopušteno da, primajući to priznanje, kažem nekoliko reči o toj zemlji i dodam nekoliko opštih razmatranja u vezi sa pripovedačkim delom koje ste izvoleli nagraditi.

Moja domovina je zaista "mala zemlja među svetovima", kako je rekao jedan naš pisac, i to je zemlja koja u brzim etapama, po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svim područjima, pa i na kulturnom, nadoknadi ono što joj je neobično burna i teška prošlost uskratila. Svojim priznanjem vi ste bacili snop svetlosti na književnost te zemlje i tako privukli pažnju sveta na njene kulturne napore, i to upravo u vreme kad je naša književnost nizom novih imena i originalnih dela počela da prodire u svet, u opravdanoj težnji da svetskoj književnosti i ona da svoj odgovarajući prilog.

Dopušteno je, mislim, na kraju poželeti da priča koju današnji pripovedač priča ljudima svoga vremena, bez obzira na njen oblik i njenu temu, ne bude ni zatrovana mržnjom ni zaglušena grmljavinom ubilačkog oružja, nego što je moguće više pokretana ljubavlju i vođena širinom i vedrinom slobodnog ljudskog duha. Jer, pripovedač i njegovo delo ne služe ničem ako na jedan ili na drugi način ne služe čoveku i čovečnosti. To je ono što je bitno. I to je ono što sam smatrao za dobro da istaknem u ovom svom kratkom prigodnom razmatranju koje ću, ako mi dopustite, završiti kao što sam i počeo: sa izrazom duboke i iskrene zahvalnosti."

Ceo govor Ive Andrića na francuskom možete preslušati.

Izvor: Dnevno

Objavljeno u Planeta

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top