Pokušavajući da suzbije euroskepticizam godinu pre izbora za Evropski parlament, Evropska komisija je u ponedeljak najavila da će se od danas 12. juna, mladi s navršenih 18 godina moći da prijave za jednu od 20 hiljada besplatnih karata za putovanje po Evropi.

Kako prenose Vijesti.ba Evropska komisija odobrila je 12 miliona eura vredan projekt finansiranja železničkih karata za 18-godišnje građane zemalja članica.

Reč je o InterRail karti, koja vredi mesec dana i kojom će moći potpuno besplatno putovati državama Evrope.

Evropski poslanik za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport Tibor Navracsics u saopštenju za medije objasnio je ovu odluku Komisije:

– Obrazovanje nije samo ono što naučimo u učionici nego i ono što otkrivamo o kulturi i tradiciji naših evropskih prijatelja.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
subota, 02 jun 2018 00:00

Pronađeno najstarije drvo u Evropi

Na jugu Italije pronađeno je drvo koje je sa svojih 1.230 godina proglašeno najstarijim drvetom na Starom kontinentu.

Novo otkriće pokazuje da pojedina stabla mogu da prežive i vekovima čak i u uslovima ekstremnih promena klime, prenosi National Geographic Srbija.

Naime, na jugu Italije otkriven je bor Italus za koji se veruje da je najstarije stablo u Evropi.

Najveće iznenađenje je to što drevni bor uprkos starosti i dalje živi, a istraživanja, objavljena u časopisu Ecology, pokazuju da je rastao i proteklih decenija, kao i tokom hladnog srednjeg veka ali i toplijeg perioda, uključujući i sušne.

Maksim Kaljire sa švajcarskog Instituta za istraživanje šuma rekla je da će istraživanje rasta drveća kroz promenu klimatskih uslova pomoći naučnicima da bolje razumeju kako šume mogu da odgovore na klimatske promene.

“Proučavanjem drevnih stabala moći ćemo da bolje predvidimo budući uticaj klimatskih promena na ekosisteme šuma”, izjavila je Maksim.

Ustanovljavanje starosti stabla je bio pravi izazov i naučnici se nisu mogli da se oslone na uobičajeno brojanje godova, jer je nedostajao središnji deo stabla koji je sadržao najstariji prsten.

“Unutrašnji deo drveta je bio poput prašine - nikada ranije nismo videli tako nešto”, kaže Alfredo Di Filipio, jedan od članova istraživačkog tima. “Bilo je sigurno bar 20cm drveta koje nedostaje, što predstavlja puno godina.”

Koreni drveta su bili u boljoj formi, pa je tim odlučio da vidi da li mogu otkriti starost drveta koristeći novu metodu koja kombinuje nekoliko postojećih tehnika.

Godine drveta su impresivne, s obzirom na gustinu ljudske populacije koja je naselila ovaj region u proteklom milenijumu, objašnjava Oliver Konter sa Univerziteta u Majncu koji je na severu Grčke pronašao 1.075 godina staro stablo koje se sve do sada smatralo najstarijim u Evropi.

Izvor: N1

Objavljeno u Planeta
petak, 11 avgust 2017 00:00

Ovo je najlenja nacija Evrope

Istraživanje koje je sprovela kompanija Ladbrouks pokazalo je da čak 78 odsto Bugara nikada ne vežba, prenosi Daily Mail.

S druge strane, najaktivniji su Šveđani, među kojima izbegava vežbanje samo devet odsto ljudi.

“S obzirom na to da su Bugari jedna od najgojaznijih nacija Evrope, možda ne čudi što su malo stidljivi po pitanju fizičke aktivnosti”, izjavila je Džesika Bridž iz Ladbrouksa.

U anketi je učestvovalo po 1.000 ljudi iz 28 evropskih zemalja, a rezultati su sledeći:

Bugarska 78%

Malta 75%

Portugal 64%

Rumunija 60%

Italija 60%

Grčka 59%

Kipar 54%

Poljska 52%

Litvanija 46%

Španija 44%

Mađarska 44%

Francuska 42%

Slovačka 41%

Letonija 39%

Estonija 36%

Velika Britanija 35%

Češka 35%

Irska 34%

Belgija 31%

Hrvatska 29%

Holandija 29%

Nemačka 29%

Luksemburg 29%

Austrija 27%

Slovenija 22%

Finska 15%

Danska 14%

Švedska 9%

Izvor: b92

Objavljeno u Planeta
subota, 13 maj 2017 00:00

Deset evropskih biciklističkih ruta

Vožnja bicikla na odmoru – jeftino, ekološki i popularno. Mreža biciklističkih puteva proširena je po čitavoj Evropi. Upoznajte deset omiljenih ruta Nemaca.

Rajna

Od izvora Rajne u Švajcarskoj do ušća u Severno more, preko Roterdama u Holandiji. Staza označena kao „EuroVelo 15“ duga je 1.230 kilometara i ide duž najprometnijeg svetskog vodenog puta – ovo je luka u Kelnu.

Dunav

Staza koju biciklisti u Nemačkoj najviše koriste. Duga je 2.850 kilometara: od izvora Dunava u nemačkom Donaušingenu vodi sve do delte u rumunskom gradu Tulče. Na toj ruti, koja prolazi kroz osam zemalja je i glavni grad Austrije, Beč.

Bodensko jezero

Biciklistička staza Bodensko jezero jedna je od tri najpopularnije u Evropi. Duga je 260 kilometara i prolazi kroz Nemačku, Austriju i Švajcarsku. Urbane znamenitosti, poput starog dela grada Konstanca, nadopunjuju lepotu prirode.

Obala Severnog mora

Staza je duga skoro 6.000 kilometara – ide od britanskih Šetlandskih ostrva do planina u Norveškoj. Na mreži Evropskog biciklističkog udruženja označena je sa „Eurovelo 12“. Nemački deo staze najvećim delom ide preko nasipa.

Adiđe

Ova staza duga je 300 kilometara. Ide od Rešena do Verone duž Adiđe. Najduža reka italijanskog dela Južnog Tirola uliva se u Jadransko more. Biciklistički put je dobro napravljen i najvećim delom ide paralelno sa Via Claudia Augusta.

Atlantik – Crno more

Stazu dugu 4.500 kilometara retko ko pređe celu. Ona ide dolinom Loare u Francuskoj, sve do Crnog mora u Rumuniji. Istočno-zapadna osa povezuje gradove Nant, Orlean, Bazel, Linc, Budimpeštu, Beograd i Bukurešt.

Via Claudia Augusta

Od nemačkog Donauverta pa skoro do same Venecije u Italiji, dužinom od 700 kilometara: Via Claudia Augusta je stari rimski trgovački put koji vodi preko Alpa. On prolazi pored jezera Rešen u Južnom Tirolu gde iz vode izvire crkveni zvonik nekadašnje opštine Alt-Graun.

In

Od švajcarske Moloje do nemačkog Pasaua, staza je duga 530 kilometara: dok su za savladavanje alpskih visina potrebni snažni listovi, vožnja postaje ležernija u Bavarskoj – ovo je gradić Mildorf na Inu.

Drava

Od Južnog Tirola ka Sloveniji, 336 kilometara. Staza ide od izvora Drave u Dolomitima – najvećim delom duž reke – sve do Maribora. Narednih godina biciklistička staza bi trebalo da bude proširene do ušća Drave u Dunav u Hrvatskoj.

Elba

Od planinskog lanca Krkonoše u Češkoj do nemačkog Kukshavena, duga 1.220 kilometara: duž Elbe, staza prolazi kroz kulturnu metropolu Drezden (na fotografiji), pa preko Magdeburga i Hamburga ide sve do Severnog mora.

Izvor: dw.com

Objavljeno u Planeta

„Path of Interculturality - Put interkulturalnosti“ naziv je projekta koji se odvija u Somboru od 6. do 12. decembra, a učesnici su mladi iz 12 država Evrope. Projekat realizuje Somborski edukativni centar, a 40-ak učesnika, koji su u okviru sedmodnevnog programa posetili i Županiju, pozdravio je Antonio Ratković, zamenik gradonačelnika.

Ratković je mladima poželeo lep boravak u gradu i izrazio zadovoljstvo što Somborski edukativni centar organizuje obuku o interkulturalnosti i toleranciji, kao i toleranciji prema migrantima.

U sklopu programa edukacije mladi su posetili i somborski prihvatni centar za migrante.

Projekat „Put interkulturalnosti“ realizuje se u sklopu Erazmus + programa, a uz podršku Evropske unije.

Učesnici projekta su mladi iz Slovačke, Italije, Makedonije, Crne Gore, Austrije, Turske, Grčke, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije i Srbije.

Objavljeno u Somborske vesti

Šta su evropski projekti i šta donose? Može li jedna mala opština konkurisati za njih? Kakvi su preduslovi?

Odlučili smo da istražimo ova pitanja povodom konkursa za obuku i pripravnički rad u projektnom menadžmentu, koji je raspisala Kancelarija za mlade opštine Apatin, a koji je u toku.

Šta su IPA fondovi i kome su namenjeni?

Glavni deo novca iz fondova Evropske unije plasira se u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (Instrument for Pre-accession Assistance - IPA). Radi se o fondovima neophodnim zemljama koje se pripremaju za ulazak u EU, a namenjeni su dostizanju nivoa razvoja Unije.

Trenutno je u toku IPA II program, u okviru kojeg je Srbiji namenjeno 1,5 milijardi evra do 2020. godine. Značajan segment u okviru IPA predstavljaju programi prekogranične saradnje. Zbog povoljnog ekonomskog položaja, opština Apatin može da konkuriše za sredstva u okviru čak 3 programa:

• Program prekogranične saradnje Mađarska – Srbija, za koji je izdvojeno 65 miliona evra

• Program prekogranične saradnje Hrvatska – Srbija, za koji je izdvojeno 34 miliona evra

• Transnacionalni program Dunav, za koji je izdvojeno 222 miliona evra.

Ovi programi usmereni su na poboljšanja u oblasti zapošljavanja, očuvanja životne sredine, poboljšanja saobraćajne i druge infrastrukture, razvoja u oblasti turizma, kao i ulaganja u poljoprivredu i ruralni razvoj. Kao što vidimo, radi se o oblastima u kojima postoji veliki potencijal za rad i razvoj i u našoj opštini, a za koje Apatin može da se nadmeće sa kreativnim i konkurentnim projektima.

Ko može da koristi sredstva?

Lokalne samouprave su najveći pojedinačni korisnik ovih sredstava i najveći deo novca je namenjen upravo njima. Međutim, mnoge opštine nemaju kapacitete da konkurišu. Iskustvo pokazuje da je iskorišćeno svega 30% sredstava namenjenih Srbiji, a najveći razlog za to je neznanje i neosposobljenost za pisanje projekata. Donatorima je najvažnije da projekti budu dobro napisani i pripremljeni, a da opština pokaže da ima kapacitete za sprovođenje projekta.

Pored IPA programa, postoji i niz drugih fondova koje jedna lokalna samouprava može da privuče. EU omogućava još nekoliko programa, od kojih je veoma atraktivna direktna podrška lokalnim samoupravama kroz tzv. "grantove". Pored toga, na raspolaganju su i brojni "tvining" programi, kroz koje se opština povezuje sa razvijenijim gradovima u drugim državama, preuzimajući dobra iskustva i razvijajući na taj način sopstvene kapacitete. Takođe, osim EU, opštinama u Srbiji su na raspolaganju brojni drugi fondovi raznih međunarodnih organizacija, fondacija i donatora, kao i organa Republike Srbije.

Šta je potrebno Apatinu?

Kao što vidimo, naša opština ima odličan geografski položaj koji nam omogućava konkurisanje u čak 3 IPA programa i nizu drugih fondova. Takođe, tu je i niz potencijala Apatina koji se tiču privrede, zaštite životne sredine, turizma i poljoprivrede. Sredstva za Srbiju su takođe neiskorišćena i na raspolaganju.

Potrebni su samo ljudski kapaciteti, kojih cela Srbija, pa ni Apatin, nema dovoljno. Potrebno je osposobiti organe lokalne samouprave da pišu kvalitetne, održive i konkurentne projekte. Zato je ovaj konkurs Kancelarije za mlade važan. Apatin mora da ulaže u ljude koji će doprineti razvoju cele opštine i da ide u korak sa vremenom. Moramo da iskoristimo svaku šansu koja nam se pruža. I mladi u Apatinu bi morali da iskoriste ovu šansu, da uzmu učešće u zanimljivim obukama i kreativnom radu, koji će rezultirati boljitkom i razvojem njihove opštine.

Izvor: 025 info

Objavljeno u Apatin
sreda, 29 april 2015 03:19

Zbogom za besplatne kese u radnji

Evropski parlament je usvojio zakon kojim se ograničava upotreba tankih plastičnih kesa koje ugrožavaju životnu sredinu.

Po tom propisu, potrošači će morati da koriste čvršće kese koje se mogu koristiti više puta ili da plate više ako žele opasnije tanje kese debljine 0,05 milimetara, koje se često daju besplatno u prodavnicama.

Svih 28 članica Unije već je odobrilo ovu meru koju bi trebalo da potvrde ove godine. 

Od članica se zahteva da smanje upotrebu tankih plastičnih kesa za 80 odsto do 2025. godine, mada same mogu da biraju kako će to postići. 

Pre pet godina svaki žitelj u EU je prosečno koristio 198 kesa godišnje, od čega su 90 odsto bile nerazgradive, tanke kese. 

Po zakonu, članice EU imaju mogućnost da smanje godišnju potrošnju nerazgradivih plastičnih kesa na 90 po stanovniku do kraja 2019. i na 40 do 2025. Druga opcija je da osiguraju da se do kraja 2018. godine plastične kese ne daju besplatno kupcima.

Izvor: Beta

Objavljeno u Planeta
četvrtak, 05 jun 2014 10:37

Srbija u ritmu Evrope u Somboru

Završni koncert manifestacije "Srbija u ritmu Evrope" za somborske mališane održaće se na Trgu Svetog Trojstva, u petak, 6. juna sa početkom u 20.30 časova. Na koncertu će nastupiti deca Sombora koja su proteklih meseci pohađali obuke u sekcijama hor, moderan ples, folklor i solo pevanje. Na velikoj bini svoje umeće i talenat pokazaće i gosti, kulturno umetnička društva “Ravangrad”, “Sombor” i “Vladimir Nazor", kao i kreativni studio "Jump", a specijalni gost je učesnik X faktora, Stefan Koković.

 Prijatelj ove manifestacije je kao i svake godine omiljeni medvedić Lino koji će uveseljavati posetioce, a najmlađi sugrađani imaće priliku da se fotografišu sa njim i dobiju poklon pakete koje je kompanija Podravka spremila specijalno za ovu priliku.

Objavljeno u Somborske vesti

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top