Krediti stanovništvu su poslednjeg dana jula iznosili 7,84 milijarde evra (926 biliona dinara) pokazuju juče objavljeni podaci Udruženja banaka Srbije.

 

U odnosu na početak godine to predstavlja rast od sedam odsto u zaduženosti stanovništva. Istovremeno, prema podacima UBS, obim kredita privredi je smanjen za 3,6 odsto, na 11,36 milijardi evra.

Viceguvernerka Diana Dragutinović nedavno je izjavila da su građani i privreda nisko zaduženi, zajedno tek oko 65 odsto BDP-a, što je daleko manje od globalnog proseka od 145 odsto BDP-a. Privreda ima dugove od 45 odsto, a građani 20 odsto BDP-a. Ipak s obzirom na standard građana zaduženost po osnovu kredita od 1.120 evra po stanovniku Srbije nije zanemarljiva, mada je to i daje najniža zaduženost u regionu. Ako se na ovo dodaje i dug po kreditnim karticama koji je na kraju jula iznosio oko 286 miliona evra, zaduženost po stanovniku skače na 1.161 evro.

Ukoliko dug prema bankama podelimo sa brojem onih koji rade, koji mogu da se zaduže, ali i da vraćaju kredite, oko 2,2 miliona formalno zaposlenih dobijamo da svaki prijavljeni zaposleni duguje 3.715 evra, odnosno 8,7 prosečnih plata.

Najveći dug građana je za stambene kredite koji ukupno iznose 3,3 milijarde evra. Međutim, ono što bi moglo da zabrine regulatore je brzi rast odobrenih keš kredita koji su dostigli obim od preko tri milijarde evra. Samo od početka godine dok je obim stambenih kredita povećan za tri odsto, keš krediti su porasli za 11,3 odsto. Najveći rast, 12,8 odsto, od početka godine imali su krediti za refinansiranje ranijih obaveza kod drugih banaka.

Jedan od razloga za ovakav skok u iznosu keš kredita može biti rast zaposlenosti pošto prema podacima RZS od marta prošle do marta ove godine ima 40.000 više formalno zaposlenih, a van poljoprivrede rast je 70.000 novih ljudi koji stiču mogućnost da se zaduže kod banke. S druge strane, lakše zaduživanje omogućava i pad kamatnih stopa na kredite. Prema podacima NBS od 2013. godine do danas prosečna kamatna stopa na kredite u dinarima smanjena je za čak 10 procentnih poena. Drugim rečima, 2013. godine prosečne kamatne stope su bile više od 20 odsto, a danas su 10,6 odsto. Uzevši u obzir da je prosečna kamata na dinarske depozite 2,6 odsto, kamatna marža banaka iznosi oko osam odsto. Većina keš kredita u Srbiji poslednjih godinu dana odobrava se u dinarima, a prosečna kamatna stopa na njih je i dalje prilično visokih 10,9 odsto.

Inače, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković je izjavila nedavno na konferenciji za medije da nema razloga za brigu zbog brzog rasta keš kredita i da se jedan deo toga odnosi na fizička lica koja keš kreditima finansira deo poslovanja svojih malih preduzeća.

Istovremeno prosečna kamata na kredite građanima vezane za evro u proseku je iznosila četiri odsto na kraju prvog kvartala ove godine. Prosečna kamatna stopa na stambene kredite je pala na najniži nivo do sada, 2,8 odsto godišnje. S druge strane, kamatne stope na keš kredite u evrima su u prvom tromesečju minimalno porasle na tri odsto, dok su potrošački krediti koštali pet odsto.

Sve manje se kasni u otplati kredita

Učešće docnje u kreditima se prema podacima UBS značajno smanjilo u odnosu na početak godine. Kod pravnih lica, kod kojih se docnja računa ako 15 dana zakasne sa otplatom rate, kašnjenje se smanjilo sa 11,1 odsto a kraja prošle godine na 7,3 odsto na kraju jula ove godine. Kod stanovništva, docnja se smanjila sa 4,6 na 3,7 odsto. Ukupna docnja građana, privrede i preduzetnika smanjena je na 5,9 odsto.

Izvor: Danas.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Većina parlamentarnih stranaka prošlu godinu završila je u minusu, a rekorder po ispražnjenoj stranačkoj kasi je Socijalistička partija Srbije, čiji je saldo "u crvenom" čak 300 miliona dinara.

Kako pišu Večernje novosti, upravo to pokazuju redovni godišnji finansijski izveštaji koje su stranke bile dužne da predaju Agenciji za borbu protiv korupcije.

Minus su zabeležili i Dveri, Demokratska stranka Srbije i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Dveri su godinu završile sa minusom od 20 miliona dinara, a DSS i LSV po 10 miliona dinara.

Računi Demokratske stranke i Liberalno demokratske partije "zamrznuti" su već treću godinu. Prema podacima Narodne banke Srbije, DS je u blokadi 1.084 dana i to na iznos od 79 miliona dinara. Prošlu godinu završila je sa minusom od 18 miliona.

Liberali, po podacima NBS, duguju 22 miliona, a račun im je u blokadi 1.079 dana.

Direktor socijalista Dejan Backović kaže za Novosti da je njihov minus narastao na 300 miliona na osnovu zaostalih dugova iz prethodnih izbornih kampanja. Dveri još vuku dug iz kampanje za prošlogodišnje vanredne parlamentarne izbore, dok u redovnom poslovanju, kako kažu, nemaju problema i tu pokrivaju troškove.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

I dugovanja po računima za mobilne telefone ući će u Kreditni biro od 1. jula ove godine, prenosi “Blic”.

U praksi to će značiti da će bankari, pored informacija o redovnom ili neredovnom otplaćivanju kredita, raspolagati i podacima o tome koji klijenti ne plaćaju redovno račune za mobilne telefone. To će od 1. jula biti dodatni podatak na osnovu koga će banke odlučivati da li će nekome odobriti kredit ili neku drugu uslugu.

Dugovanja se iz Kreditnog biroa brišu nakon tri godine (od trenutka kada su plaćena), ali je politika odobravanja bankarskih pozajmica poslednjih godina blaža, pa je i pored zabeleženog kašnjenja, moguće dobiti kredit već nakon godinu dana.

Kreditni biro pokrenuo je ovaj zahtev još pre šest meseci, a sva tri mobilna operatera koja posluju u Srbiji takođe su se usaglasila oko zajedničkog nastupa po ovom pitanju. U toku je provera uvrštavanja ovih podataka u bazu Kreditnog biroa, koju obavlja poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
sreda, 24 avgust 2016 00:00

Somborci duguju pola milijarde dinara

Građani i privreda somborskim komunalnim preduzećima duguju oko pola milijarde dinara. I dok građani spadaju i redovnije platiše, najveće opterećenje su dugovi koji su ostali iza preduzeća koja su otišla u stečaj ili likvidaciju.

Većina potrošača redovno plaća svoje račune, ali ima i onih koji iako mogu račune ne plaćaju. U Javnom komunalnom preduzeću "Energana" kažu da je dug građana smanjen od početka godine. Građani trenutno duguju 160 miliona dinara, a polovinu tog iznosa duguje 70 potrošača.

"Bilo je čak i nekoliko većih dužnika kojima su upisana založna prava na nekretnine, posle čega su oni izmirili svoja dugovanja. Trenutno je u postupku prodaja jednog stana zbog duga za grejanje. Jesu ovo nepopularne mere, ali mi drugog izlaza nemamo", kaže Vasa Krstevski, v. d. direktor JKP "Energana".

U javnom komunalnom preduzeću "Čistoća" zadovoljni su procentom naplate računa od građana, koji iznosi 96 posto, ali i pored toga godišnje dug građana za iznošenje smeća dostiže i do 15 miliona dinara.

"Ukupna dugovanja građana su skoro 40 miliona dinara i 25 miliona je dug privrede. U prethodne tri godine smo prinudinim putem pokušali da naplatimo dugove od 1.100 građana i preduzetnika", kaže direktor JKP "Čistoća" Nikola Pajić.

U "Vodokalanlu" su procenat naplate od građana povećali sa 80 na 95 posto, ali "Vodokanal" od svojih korisnika potražuje ovog momenta čak 300 miliona dinara. Građani duguju oko 70 miliona, a najveći deo duga odnosi se na privredu.

" To su neka ranija zaostala potraživanja uglavnom od preduzeća u stečaju. To je ono što nas opterećuje i zajedno sa gradom moramo naći način da to prevaziđemo", kaže direktor JKP "Vodokanal" Strahinja Šljukić.

Za somborska komunalna preduzeća najveći problem su potraživanja od preduzeća koja su u stečaju, likvidaciju, u kojima je poništena privatizacija, jer je kod tih preduzeća dugove praktično nemoguće naplatiti.

"Nažalost i država je nekim svojim merama doprinela da mi imamo tolika potraživanja. Tu mislim pre svega na status preduzeća u restrukturiranju kada ni po kakvom osnovu, pa čak ni prinudnim putem i uz izvršne sudske presude ta potraživanja nisu mogla da se naplate", kaže Pajić.

Najredovnije platiše su penzioneri, a u somborskim komunalnim preduzećima kažu da su među najvećim dužnicima imućniji Somborci.

Korisnici socijalne pomoći imaju pravo na smanjenje računa za vodu i iznošenje smeća , a potvrda o tom pravu dobija se u Odeljenju društvenih delatnosti grada Sombora.

Izvor: RTV (Zlata Vasiljević)

Objavljeno u Somborske vesti

Šef poslaničke grupe Socijaldemokratske stranke (SDS) Marko Đurišić izjavio je danas da jedinu korist od rebalansa budžeta imaju pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i upitao ministra finansija Dušana Vujovića zašto su isplaćena zaostala dugovanja baš pripadnicima ovog ministarstva.

 

„Zaposleni u MUP-u su jedini na dobitku jer će im biti plaćena dugovanja koja postoje godinama. Ja verujem da i u zdravstvu i prosveti postoje neka dugovanja. Zašto baš da se dugovi isplaćuju MUP-u, pitajte vašeg koalicionog partnera koji je bio ministar unutrašnjih poslova ko je napravio taj dug“, rekao je Đurišić tokom načelne rasprave o budžetu za sledeću godinu.

On je rekao da se u rebalansu, u prihodnoj strani, ne vidi veća naplata poreza.

„Rebalans o kome vi govorite ceo dan zvuči kao da imate hiljadu dinara u džepu i krenete u grad i kažete: ja ću da potrošim dve hiljade dinara i onda se vratite kući i kažete: super potrošio sam samo hiljadu i po dinara, znači uštedeo sam 500 dinara“, rekao je Đurišić i dodao da Vlada u rebalansu ništa nije uštedela.

Govoreći o predlogu budžeta za 2015. godinu, Đurišić je ocenio kao vrlo optimističnu procenu Ministarstva finansija da će u 2015. godini pad BDP-a biti 0,5 odsto.

„Kretanja u 2014. godini ne govore da će biti tako“, istakao je on.

On je rekao da su planirani prihodi u 2015. godini veći kada se uporede sa prihodima u ovoj godini, ali manji nego 2013, iako je došlo do povećanja poreskih stopa u međuvremenu.

„Jedino značajnije povećanje prihoda na koje računate je dobit javnih preduzeća“, rekao je on.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 21 jul 2014 05:05

Poreznicima izmiče 440 milijardi dinara

Ukupan dug državi za neplaćene poreze i doprinose iznosi 670 milijardi dinara, od čega je trenutno naplativo 34 odsto, pišu  "Večernje novosti". 

Kako je listu potvrđeno u Poreskoj upravi Srbije, čak 441,5 milijardi dinara poreskog duga trenutno ne može da se naplati iz raznih razloga: ili je reč o dužnicima u restrukturiranju, stečaju, likvidaciji, "peračima" i "fantomima", ili je reč o onima koji zvanično više ne postoje jer su izbrisani iz registra.

"Najveći dugovi su u stečaju, čak 260,3 milijarde dinara, i shodno zakonskim propisima, ti dugovi se ne mogu naplaćivati dok stečaj traje", ističu sagovornici "Novosti". 

Takođe, prema zakonu o privatizaciji, ne može da se provodi prinudna naplata ni za preduzeća u restruktururanju uopšte, a za preduzeća u priivatizaciji za dug koji je nastao 31. decembra 2007. godine.

U Poreskoj upravi dodaju da postoji i veliki broj preduzeća koja su ugašena u automatskom stečaju, dok je iza njih ostao dug od 53,3 milijardi dinara. Ovaj dug poreznici nikada neće naplatiti, jer je reč o ugašenim firmama, ovi obveznici više ne postoje, niti ima imovine nad kojom može da se sprovede prinudna naplata.

Najviše, na ime neplaćenih poreza, duguju preduzeća - čak 451,8 milijardi, što je 67 odsto ukupnog duga, pišu "Novosti".

Na drugom mestu su poljoprivrednici, na neplaćenih 140 milijardi. Slede preduzetnici sa nepune 52 milijarde i, konačno, građani sa dugom od 25,7 milijardi dinara.

"Na osnovu podataka o izvešenim poreskim kontrolama, ne može se izvući zaključak da određene "vrste" poreskih obveznika - ukazuju u Poreskoj upravi. Svakako da postoje određene vrste delatnosti u kojima, u vezi sa načinom poslovanja, postoji veći rizik za izbegavanje plaćanja poreza. To su sve delatnosti u kojima je u opticaju gotov novac, kao što su građevinska, zatim, trgovina, usluge i drugo. Međutim, to ne znači da su svi, pa čak ni većina poreskih obveznika u toj ravni delatnosti, rizični sa stanovišta poštovanja poreskih propisa".

"Novosti" takođe pišu da, s obzirom da je porez na dodatu vrednost opšti porez na potrošnju, koji je najprisutniji u poslovnim transakcijama poreskih obveznika, u toj oblasti je najprisutnije izbegavanje servisiranja obaveza. 

"Modaliteti izbegavanja plaćanja PDV su brojni, a svode se na neprijavljivanje prometa, u pogledu obaveze zaračunavanja poreza ili na prikazivanje prometa koji nije ostvaren, kada se radi o korišćenju prava na odbitak prethodnog poreza"", ukazuju u poreskoj Upravi. 

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

 Direktorka Poreske uprave Srbije LJiljana Kovačević rekla je u četvrtak da poreski dug gradjana, firmi i preduzetnika, za čiju naplatu ne postoje zakonske smetnje, iznosi oko 100 milijardi dinara.

"Poreska uprava neće krenuti u ofanzivu što se tiče naplate tog poreskog duga. Znamo naša prava i obaveze, radićemo kao i do sada, ali uz neka poboljsanja. Dužnicima ćemo olakšati otplatu duga primenom različitih mera poput zakonske odredbe o mirovanju duga koju mogu koristiti poreski dužnici koji redovno izmiruju tekuće obaveze", kazala je Kovačevićeva gostujući na televiziji Pink.

Komentarišući efekte primene zakona o mirovanju poreskog duga, Kovačevićeva je rekla da su neki obveznici "konsolidovali" svoja preduzeća korisćenjem te zakonske mogućnosti.

"Imamo i primer manjeg broja ekstremnih obveznika koji nisu želeli da plaćaju porez ni pod olakšavajućim okolnostima, zbog čega je protiv njih primenjena prinudna naplata", rekla je Kovačevićeva.

Ona je dodala da se svuda u svetu primenjuju mere redovne i prinudne naplata i da obveznici u Srbiji mogu da iskoriste i opciju reprograma dugova na najviše 24 meseca, bez oslobadjanja plaćanja kamata.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top