Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda ponovo u Beogradu. Po prvi put o daljoj saradnji razgovaraju sa novim ministrom finansija, Sinišom Malim. Na stolu - nekoliko otvorenih pitanja, između ostalih i hoće li Srbija pristati da sa MMF-om sklopi novi sporazum - takozvanu "čuvarkuću"?

Misiju MMF-a je u Ministarstvu finansija dočekalo novo lice. Siniša Mali po prvi put seo je za sto sa Džejmsom Rufom da pregovara o budućem aranžmanu. Mali i Ruf su zaključili da su javne finansije stabilne, ali i da nije sve tako "sjajno". Srbija mora da održi fiskalnu disciplinu, da nastavi smanjenje javnog duga i ojača institucije sistema - poručeno je nakon sastanka.

“Ministar finansija i šef misije MMF-a za Srbiju razgovarali su i o najavljenom povećanju penzija i plata u javnom sektoru, kao i o paketu stimulativnih mera koje mogu da doprinesu boljem poslovnom okruženju i povećanju konkurentnosti. Saglasili su se da je novi program koji sadrži instrument koordinacije politika (PCI) važan za ubrzan i održiv rast privrede i dohotka, uz očuvanje makroekonomske i fiskalne stabilnosti”, saopšteno je posle susreta iz Vlade Srbije.

Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da se povećanje plata u javnom sektoru u visini od pet do šest odsto ne bi negativno odrazilo na rezultate postignute dosadašnjim merama štednje.

Takav stav deli i ekonomski analitičar, Saša Đogović, koji za N1 kaže da povećanje plata neće biti "kamen spoticanja" u pregovorima.

"Osnovni elementi tog ugovora savetodavnog karaktera sa MMF-om će biti transformacija državnih preduzeća, preduzeća u restrukturiranju, transformacija javne uprave na svim nivoima - republičkom, pokrajnskom, lokalnom. Svakako tu ostaje plata u javnom sektoru i penzija. Te plate mogu da budu podignute za jednu stopu inflacije, plus privredni rast koji bude ostvaren u ovoj godini, što bi zaista bilo ekonomski opravdano”, objasnio je Đogović.

Čak i ako MMF da "zeleno svetlo" za povećanje plata u javnom sektoru, biće nezadovoljnih i to u redovima privatnika. Zoran Vujović iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća podseća da su plate u privatnom daleko manje od onih u državnom sektoru.

"Za dvadeset posto su plate veće u državnom sektoru, sad se postavlja pitanje kako je to moguće? Nažalost, moguće je. Mi kao preduzetnici ne možemo da povećavamo plate, jer sa druge strane imamo skupu državu. Mi tražimo da se smanje poreske osnovice”, poručuje Vujović.

Pitanje je hoće li u budžetu biti prostora da se ispune i zahtevi onih koji taj budžet najviše pune.

Razgovori novog ministra finansija sa šefom misije Međunarodnog monetarnog fonda, Džejmsom Rufom, nastavljaju se sutra, tema na stolu: reforma finansijskog i poreskog sistema.

Pregovori će trajati do 13. juna kada bi trebalo da bude jasnije da li je postignut dogovor oko ključnih tačaka novog sporazuma - takozvane "čuvarkuće" i oko povećanja plata u javnom sektoru.

Srbija je u februaru ove godine okončala trogodišnji aranžman sa MMF-om iz predustrožnosti, u vrednosti od 1,2 milijarde evra. Država taj novac nije koristila.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Bajec: Zašto mladi žele da rade za državu? Odgovor u državi

"Zašto toliko veliki broj mladih kaže da bi želeli da rade za državu? Odgovor se krije u samoj državi. Država nije uradila dovoljna na stvaranju tih uslova", kaže ekonomista Jurij Bajec za N1.

Premijer Aleksandar Vučić je danas na Kopaonik Bizis Forumu rekao da ključni problem u ekonomiji Srbije jeste nedostatak preduzetničkog duha, jer je poslednje istraživanje pokazalo da 73 odsto ljudi očekuje i smatra da je država ta koja treba nekoga da uposli.

Bajec, sa kojim je razgovarao naš novinar Vojislav Stevanović, kaže da se malo govorilo o ključnim razlozima zašto postoji strah od preduzetništa.

"Mehanizmi države ne rade, ima puno korupcije, susreću se sa mnogim moćnicima, ljudi imaju osećaj da nije to sigurno", kaže Bajec.

Kako kaže Bajec, dobro je da se ovog puta nije mnogo govorilo o smanjenju javnog duga i deficita.

"Predstavnici MMF su upozorili da je naš javni sektor i dalje nedovoljno efikasan. Usluge koji on treba da stvara nisu dovoljno dobre i nisu vezane za potrebe privrede. Ono što je Fiskalni savet govorio, neki rezultati koji su dobri sada u domenu javnih finansija, nisu održivi", kaže Bajec.

Dodaje da mediji, ali i ministri žure sa optimističnim najavama o privatizacijama.

"Videćemo sa Borom koliko će uslova tu trebati da zadovolji da neko dođe i preuzme preduzeće. Mi jednu Galeniku nikako da privatizujemo. Tu će da se lome zubi, država treba time da se bavi i zaboravi na fiskalni deficit", kaže Bajec.

Glavna poruka je kako Srbija sada ima relativno dobru stopu privrednog rasta.

"Ubrzanje je ključno pitanje. Ne samo mora veća investicija, mora veći izvoz. Mora da se stvori ambijent, pravna država. Onda će doći ovde, neće doći samo zbog jeftine radne strane", kaže Bajec.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pre tačno devet meseci generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da je "đavo došao po svoje", da nema više socijalne politike preko javnih preduzeća i da je vlada odlučila da će državna preduzeća morati da počnu da plaćaju gas.

 

Sudeći prema listi 20 najvećih neplatiša u prvih 10 meseci 2016. godine koju je Srbijagas objavio, sve ono što je najavio Bajatović - nije se desilo.

Samo u ovoj godini, mahom državna i preduzeća u restrukturiranju napravila su dug prema Srbijagasu od celih devet milijardi dinara. U slučaju EPS-a situacija je tek nešto manje dramatična, sa pet milijardi dinara neplaćenih faktura za potrošenu struju.

Metanolsko-sirćetni kompleks (MSK) iz Kikinde u ovoj godini je napravio račun kod Srbijagasa od 5,46 milijardi dinara, od čega je dospelo 5,4 milijarde dinara. Od toga je plaćena svega 1,1 milijarda dinara, pa je MSK ostao dužan Srbijagasu 4,3 milijarde dinara (35 miliona evra) samo na ime računa iz 2016. godine. Doduše, MSK je tokom godine uplatio još 1,3 milijarde dinara, ali na ime dugova iz prethodnih godina. Drugi veliki potrošač, a slab platiša je HIP Azotara kojoj je dospelo da plati 3,2 milijarde dinara za gas, a platila je svega 594 miliona, nešto manje od 20 odsto.

Na listi 20 preduzeća sa najvećim prirastom duga u 2016. godini nalaze se od preduzeća u restrukturiranju još i Galenika, kojoj je od 303 miliona dinara dospelo na plaćanje 266 miliona, a ona nije uplatila Srbijagasu ni dinara. I za Trajal iz Kruševca kome su stigle fakture od 31,5 miliona dinara za gas u koloni plaćeno stoji nula.

Za razliku od njih HIP Petrohemija je ove godine smanjila dug prema Srbijagasu pošto je osim dospelih 1,3 milijarde dinara platila i 183,5 miliona dinara prethodnih dugova.

Ukupno 20 najvećih neplatiša za gas ostalo je dužno Srbijagasu samo za račune iz ove godine oko devet milijardi dinara.

Na spisku najvećih neplatiša EPS-a dominiraju preduzeća iz grupe RTB-a Bor. Rudniku bakra dospelo je 1,77 milijardi dinara računa za struju, a do 10. novembra uplatio je ravno nula dinara. Rudnik bakra Majdanpek je od dospelih 1,15 milijardi dinara platio za struju 654.000, dok je Topionica i rafinacija za milijardu dinara potrošene struje u ovoj godini platila neverovatnih 35 dinara, verovatno greškom.

Na spisku su redom državna i društvena preduzeća od kojih neka posluju samo zato što nijedna do sada nije imala snage da ih zatvore. Tako je PEU Resavica od 284 miliona dinara računa za struju platila svega 15 miliona, dok su Železnice Srbije od dospelih 1,3 milijarde dinara platile milijardu.

Na listi 20 najvećih neplatiša u ovoj godini dalje se nalaze PKB korporacija, JKP Vodovod i kanalizacija Kragujevac, JKP Toplana Bor, Politika a.d., Jumko Vranje, Jagodina kablovi, a tu je i grad Novi Pazar. Ukupan dug 20 najvećih neplatiša u prvih deset meseci 2016. godine košta EPS pet milijardi dinara. Približno toliki je recimo ukupno bio profit EPS-a u 2015. godini.

Savić: Ide izborna godina
Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da nije više problem u tome što Vlada hoće da vodi socijalnu politiku preko javnih preduzeća, već što nema izlaznu strategiju. "Svesni su da je politika u kojoj tolerišeš neplaćanje neodrživa, ali drugo rešenje nemaju", ocenjuje Savić. Problem je prema njegovim rečima što nijedna vlada od 2003. nije ušla u rešavanje problema, već ga držala otvorenim i prelivala sredstva iz uspešnih preduzeća. "Na primer za RTB Bor je jedino rešenje da ga preuzmu Kinezi po modelu Železare, jer u drugom slučaju nema mogućnosti da to preduzeće opstane koliko god bilo teško što će ljudi ostati bez poslova i bez plata. Vlada mora preseći, ali ide izborna godina, pa mi se čini da će i ona biti izgubljena za rešavanje ovih preduzeća u restrukturiranju", kaže Savić.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top