Danas je na sajtu Vrhovnog suda objavljen pravni stav ovog suda u vezi sa naplatom troškova obrade kredita, navodi se u saopštenju Udruženja Bankarskih Klijenata.

VKS je zauzeo stav da je ništavna odredba o naplati troškova obrade ukoliko ugovor ne sadrži „jasne i nedvosmislene podatke o troškovima obrade kredita“. To znači da je banka morala taksativno da navede sve troškove koje je imala, a ne samo da naplati određeni iznos u nekom procentu, bez da klijenta jasno informiše o sadržini istih.

U drugom delu objavljenog stava, VKS je ostavio mogućnost bankama da u narednom periodu nastave da naplaćaju trošak obrade kredita, čak i procentualnom iznosu, u okviru efektivne kamatne stope, ali isti troškovi moraju biti taksativno navedeni.

„Takođe, ovakvim stavom VKS konstatuje se da nema zastare za tužbu po opštem roku zastarelosti od 10 godina, te svi korisnici kredita svoje pravo mogu ostvariti na taj načn, bez obzira kada su podigli svoj kredit. Jedini uslov je da u ugovoru nije takstativno navedeno šta čini ovaj trošak, a koliko znamo 99% ugovora nema specifikaciju troškova obrade kredita“, navodi se u saopštenju Udruženja Bankarskih Klijenata.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
petak, 18 maj 2018 00:00

Račun i na internetu sve skuplji

Banke tarifiraju i ono što dosad nisu naplaćivale, zarađuju i na onlajn uslugama

DA je za svaki od 112 miliona elektronskih naloga za plaćanje, ispostavljenih lane bankama putem interneta, plaćen samo jedan dinar provizije, banke bi od te usluge zaradile gotovo milion evra. A iznosi su svakako veći od jednog dinara, pogotovo što su čak i one banke koje su ovu uslugu dosad pružale uslovno rečeno - besplatno, sada počele da zaračunavaju naknade.

Niske kamatne stope, koje bankama donose manju zaradu u odnosu na period od pre nekoliko godina, bankari sve češće nadomeštaju većim provizijama. Tako da, ne samo da poskupljuju usluge koje su i dosad plaćane, već se tarifira i ono što dosad nije.

Prelazak sa šalterskog na elektronska plaćanja, na čemu insistiraju sve banke, u početku je bilo znatno jeftinije. Mnoge banke su oslobađale sva plaćanja koja se rade "onlajn" od bilo kakvih troškova, dok su neke obračunavale simboličnu proviziju od, na primer, 10, 15 dinara po nalogu. Naravno, u oba ova slučaja klijenti su uredno plaćali uslugu "korišćenja paketa tekućeg računa", koji je podrazumevao i trošak elektronskog i mobilnog bankarstva. Ubrzo su neke podigle svoje onlajn tarife, srazmerno ih uvećavajući ukoliko je iznos na računu koji se plaća onlajn veći. Tako da sada može da se, u praksi, sretne donekle apsurdna situacija da je elektronski nalog u jednoj banci, skuplji od papirnog naloga u drugoj banci.

Za prva tri meseca ove godine je, prema podacima Narodne banke Srbije, putem interneta ispostavljeno ukupno 28 miliona naloga za plaćanje, i još tri miliona putem mobilnih telefona. Reč je o sumi od 3.797 milijardi dinara, što je oko 32 milijarde evra. Ovaj iznos, u poređenju sa prvim tromesečjem 2017. godine, veći je za 253 miliona dinara, s tim što je procentualno više raslo plaćanje mobilnim telefonima, za čak 74 odsto više nego lane u istom periodu.

VEĆE NAKNADE

BANKE su lane od kamata zaradile 120,9 milijardi dinara, što je gotovo tri milijarde manje nego u 2016. godini. Od naknada i provizija, pak, zaradile su više, i to za 2,1 milijardu dinara: 37,6 milijardi dinara, naspram 35,3 milijarde dinara u 2016. godini.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Banke nisu imale pravo da naplaćuju troškove obrade kredita, jer je prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima, kamata jedina cena njihove usluge, zaključio je Vrhovni kasacioni sud.

 Postupajući u predmetu gde su prvostepeni i Apelacioni sud odlučili u korist banke u tužbi koja se između ostalog odnosila i na troškove obrade kredita, VKS je prihvatio predlog klijenta da o tome odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, odnosno prema članu 404 ZPP, kada se donosi rešenje radi ujednačavanja sudske prakse. Takođe je, utvrđujući da banka u tom konkretnom slučaju nije imala pravo na dodatne troškove, vratio pravosnažnu presudu nazad prvostepenom sudu na odlučivanje, naloživši da taj pravni stav uzme u obzir.

To znači, kažu za Danas u Udruženju bankarskih klijenata Efektiva, da je VKS stavio tačku na dilemu da li banke mogu da naplaćuju troškove obrade i ukazuju da bi ovaj pravni stav nadalje trebalo da uvaže niži sudovi.

– VKS je zauzeo jasan stav da naknada za obradu ne predstavlja deo cene kreditiranja. Naime, član 1065 Zakona o obligacionim odnosima regulisao je da kamata predstavlja jedinu cenu koja može da se naplati prilikom puštanja i korišćenja kredita, te da trošak obrade ne predstavlja poseban deo ugovora sa klijentom. Korisnik kredita ima obavezu da plaća kamatu i primljeni novac prema dinamici i na način kako je to ugovoreno i nikakve druge troškove banka mu ne može nametati – kaže Božidar Cerović iz Efektive i ističe da će ta organizacija svojim članicama obezbediti besplatnu pravnu pomoć u tužbama koje savetuje da pokrenu protiv banaka.

On podseća da je i pre nešto više od dve godine veliki broj sporova bio pokrenut zbog promenljive kamatne stope koju su banke predvidele ugovorima o kreditiranju i podizale ih u skladu sa svojom poslovnom politikom. Suočena sa velikim brojem presuda koje su takvo pravo banaka osporile, Narodna banka Srbije je intervenisala i naložila da se klijentima vrati novac naplaćen zbog neosnovano uvećanih kamata. Banke su na osnovu te odluke NBS, vratile ukupno oko 50 miliona evra, kaže Cerović, ali naglašava da u ovom trenutku nema naznaka da bi centralna banka mogla na sličan način da postupi zbog čega su pojedinačne tužbe jedini način da se klijenti obeštete.

Stav VKS vide kao ohrabrujući i u Republičkoj uniji potrošača, a predsednik Upravnog odbora te organizacije i doktor pravnih nauka Denis Perinčić kaže za Danas da to još uvek ne znači kako će sudovi automatski da primene stav VKS.

– Mi nemamo sistem precedentnog prava u kome se pristupa na osnovu sudske prakse, već kod nas sudije sude na osnovu Ustava, zakona i sudijskog uverenja. Međutim, iako odluka nije obavezujuća, ugled VKS će sigurno uticati na niže sudove da se prema toj odluci ravnaju. Takođe, da postoji pravo na kolektivnu tužbu, kako je to bilo, pre ukidanja, predviđeno Zakonom o zaštiti potrošača iz 2010. godine i članom 504 Zakona o parničnom postupku, sada bismo mogli da se oslonimo na intervencionističko dejstvo odluke VKS. Međutim, Ustavni sud je osporio zakonitost ovih članova – objašnjava Perinčić i naglašava da će sada klijenti imati mogućnost da pojedinačnim tužbama traže povraćaj naplaćenih troškova, pri čemu opet ne može da se isključi to da će neki sudovi da prihvate stav VKS a neki će i dalje donositi presude u korist banaka.

Centralna banka oprezna

Narodna banka Srbije pažljivo prati i analizira odluke sudova i u skladu sa svojim zakonskom obavezom očuvanja finansijske stabilnosti, oprezno i pravovremeno, kada oceni da je to neophodno, preduzima odgovarajuće mere koje su joj na raspolaganju u okviru svoje nadležnosti. Međutim, NBS ne može da komentariše sudske odluke jer je Ustavom Republike Srbije i Zakonom o uređenju sudova propisano da sudska vlast pripada sudovima, da su sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole, te da sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku.

Ipak, treba imati u vidu da se konkretnom sudskom odlukom tužbeni zahtev u delu koji se odnosi na naknadu za obradu kredita vraća nižestepenom sudu na ponovni postupak, radi utvrđivanja svih činjenica konkretnog slučaja i donošenja nove odluke (slučaj nije pravnosnažno rešen).

NBS još jedanput podseća da je prava cena kredita na koju građani i privredni subjekti treba da obrate pažnju izražena pre svega u efektivnoj kamatnoj stopi (koja pored nominalne kamatne stope uključuje i sve druge troškove), koju su banke dužne da prikazuju pri svakom oglašavanju kredita, u predugovornim informacijama i pri zaključenju konkretnog ugovora, a što je sve uređeno Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona – odgovorila je centralna banka na molbu Danasa da prokomentariše odluku VKS i na pitanje da li će na osnovu toga doneti neku regulativu prema poslovnim bankama.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Apelacioni sud u Beogradu doneo je prvu pravosnažnu presudu po kojoj banka nema pravo da naplaćuje trošak obrade kredita, odnosno proviziju za obradu kredita. Nivo naknada banke da usklade sa stvarnim troškovima koje imaju.

„Ovo je prva pravosnažna presuda po tom osnovu doneta od strane Apelacionog suda u Beogradu. Pre toga su donete dve identične na Višem sudu u Somboru“, kaže predsednik Udruženja Efektiva Dejan Gavrilović za B92.

Presudom je utvrđeno da je ništava odredba ugovora kojom je ugovorena ova naknada, a koja je suprotna članu Zakona o obligacionim odnosima, koji definiše kamatu kao jedinu cenu kredita. Sud u presudi konstatuje da nije jasno na koje stvarne troškove se odnosi naplata ove provizije, ni da li ih stvarno ima, obzirom da je banka sve svoje troškove morala već da ukalkuliše u kamatu, kao cenu prodatog novca, objašnjava on.

Stav NBS

Narodna banka Srbije pažljivo prati i analizira odluke sudova i u skladu sa svojom zakonskom obavezom očuvanja finansijske stabilnosti, oprezno i pravovremeno će, ako oceni da je to neophodno, preduzimati odgovarajuće mere koje su joj na raspolaganju u okviru svoje nadležnosti.

Podsećamo da je Narodna banka Srbije u julu prošle godine poslala svim bankama dopis kojim je ukazala na potrebu da banke naknade i troškove u vezi sa realizacijom kredita prilagode stvarnim troškovima koje imaju, te da svoje unutrašnje akte usklade sa ovim stavom Narodne banke Srbije.

Treba imati u vidu da utvrđivanje da li su pojedine odredbe ugovora ništave, u ovom slučaju odredbe koje predviđaju naknadu za obradu, odnosno realizaciju kredita, nije nadležnost Narodne banke Srbije, već predstavlja sudsku nadležnost, ističe Centralna banka u pisanoj izjavi za BKTVNews .

"Takođe, ukazujemo da prilikom utvrđivanja ništavosti sud ceni sve okolnosti konkretnog slučaja, te u svakoj pojedinačnoj situaciji ocenjuje primenu načela jednakosti uzajamnih davanja, ponašanje ugovornih strana u izvršavanju obaveza i ostvarivanju prava, te savesnost ugovornih strana. Takođe, u obzir se tom prilikom uzima i činjenica da li je banka na odgovarajući način obrazložila troškove koje naplaćuje od klijenta. Ističemo da je u konkretnoj presudi suda utvrđeno i da ne može postojati razlika između tipa kursa po kojem se odobrava kredit s valutnom klauzulom i tipa kursa po kojem se naplaćuju anuiteti /mesečna rata/, a što je upravo na osnovu zakonodavne inicijative Narodne banke Srbije utvrđeno izričito u Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a posebno u prelaznim odredbama u njegovim izmenama koje su usvojene 2014. godine kojim je bankama i izričito naloženo da usklade kurs pri obračunu anuiteta tokom otplate kredita", navode u NBS.

Apelujemo na mirno rešavane spora, izbegavajući sudove

Narodna banka Srbije smatra da je u interesu ugovornih strana da sporne odnose rešavaju mirnim putem jer se na taj način izbegavaju sudski troškovi, a korisnici finansijskih usluga mnogo brže dolaze do prihvatljivog rešenja. Ipak, svaki korisnik ima pravo da odluči na koji način će štiti svoja prava i interese, pri čemu treba voditi računa o osnovanosti vođenja, dužini trajanja i neizvesnosti svakog konkretnog sudskog spora imajući u vidu da se cene sve okolnosti pojedinačnog slučaja.

Između dveju suprotstavljenih strana uvek postoji mogućnost da se, na osnovu sporazuma, bez vođenja sudskog postupka, postigne dogovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza. Sporazumno rešavanje ovog pitanja između banke i korisnika najefikasniji je način za postizanje obostrano prihvatljivog rešenja, dodaje NBS.

Prema Gavrilovićevim rečima, pravo na povraćaj imaju svi korisnici kredita koji su platili proviziju za obradu kredita, bez obzira na to da li je reč o fizičkim ili pravnim licima. Svi tipovi kredita (stambeni, keš, potrošački, auto, biznis, privreda, krediti za adaptaciju itd), kao i krediti koji su isplaćeni u bilo kojoj valuti.

Međutim, ima onih koji smatraju da je reč samo o pojedinačnoj presudi Apelacionog suda, po osnovu konkretne tužbe i u konkretnom predmetu, da je bilo razloga za takvu odluku suda i da će banka najverovatnije postupiti po rešenju.

Da je Apelacioni sud zauzeo stav da je naplata naknade po osnovu odobravanja kredita neustavna i nezakonita onda bi to bio signal da svi imaju pravo na povraćaj novca. Za sada takvog stava nema, rečeno je BKTVNewsu u bankama bliskim krugovima.

„Svaka banka ima svoju poslovnu politiku, odredjuje uslove pod kojima odobrava pozajmice, rok otplate, visinu kamate i slično. Naknada nije nezakonita, banka ima pravo da zaračuna kamatu što se i vidi iz Zakona o bankama i Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga“, pojašnjava izvor BKTVNews-a.

Svaka pozajmica je, kako se podvlači, ugovorno regulisani odnos banke i klijenta.Na pojedincu je da li će da se saglasi sa ponudom banke o uslovima pozajmice i da pažljivo odmeri svoje mogućnosti zaduživanja i redovne otplate zajama.

Dobro proučiti uslove banaka, pa se tek onda odlučiti za vrstu zajma i kod koje banke ćete da se zadužite je univerzalni savet.

Uvidom u podatke sa sajta nekoliko banaka donosimo pregled troškova za različite vrste zajma.

-Gotovinski kredit bez valutne klauzule ili sa fiksnom kamatom – naknada za obradu zahteva 2 do 3 odsto od iznosa kredita.

-Provizija za obradu zahteva za stambeni kredit je 1-1,5 odsto od iznosa kredita banke /uz napomenu kod pojedinih banaka da je proviziju za obradu kreditnog zahteva moguće finansirati iz kredita/.

Izvor: BKTVNews/M.G

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Građani koji su žiranti i otplaćuju kredite, imaju pravo da od glavnog dužnika kome su bili jemci traže da im vrate dug koji je banka naplatila od njih, a imaju pravo i na deo nepokretnosti za onoliko koliko su uplatili novca za stambeni kredit.

Banke nerado saopštavaju koliko žiranata plaća tuđi dug, a procene se kreću da ih je nekoliko stotina. Da bi od žiranta banka mogla da naplati zajam potrebna je i sudska odluka, a prema nekim starijim podacima na sudu je bilo oko 2.300 takvih slučajeva prošle godine.

Umesto žiranata, banke uglavnom sve više kao obavezno obezbeđenje uzimaju menice korisnika kredita. Ovo pravilo se ne odnosi jedino za stambene i auto kredite kod kojih se zahtevaju druga sredstva obezbeđenja. Osim menice i hipoteka, polisa osiguranja...

Ne postoji banka u Srbijij u kojoj nema građana koji umesto glavnog dužnika otplaćuju zaduženja po kreditu.

- Uvek nastojimo da pronađemo rešenje sa korisnikom kredita ukoliko nastupe okolnosti zbog kojih klijent nije u mogućnosti da nastavi servisiranje obaveza. Tek po iscrpljivanju svih mogućnosti za pronalaženjem rešenja sa korisnikom kredita, obraćamo se žirantima i pristupamo aktiviranju administrativnih zabrana - objašnjavaju u Komercijalnoj banci.

A da žiranti u Srbiji muče muku dokaz su i obraćanja Centru za zaštitu korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije. Dešavalo se da mnogi ni ne znaju da glavni dužnik u dužem periodu ne izmiruje svoje obaveze i da oni moraju da to učine umesto njih. Pa se događalo i da osim svog otplaćuju i tuđ kredit.

- Građanima koji su žiranti je ukazivano na odredbe Zakona o obligacionim odnosima, kojima je propisano da žirant koji je izmirio obaveze prema banci glavnog dužnika ima pravo da od njega potražuje iznos koji je banka naplatila od njega. Ukoliko je bilo jemstvo po stambenom kreditu, to takođe znači da jemac ima pravo na deo nepokretnosti shodno visini uplaćenog novca, a na osnovu ugovornih obaveza - kažu u Narodnoj banci Srbije.

Inače, sva prava i obaveze žiranta, regulisana su Ugovorom o kreditu/jemstvu. Potpisom ugovora žirant je saglasan sa preuzimanjem obaveza korisnika kredita, u slučaju da nastupe okolnosti zbog kojih korisnik kredita nije u mogućnosti da nastavi sa servisiranjem obaveza. Ako ni žirant ne izmiruje obaveze, banka pokreće sudski postupak protiv i korisnika kredita i žiranta.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Treći osnovni sud u Beogradu prvostepenom presudom je utvrdio da su banke, umesto da plate premiju osiguranja Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, taj trošak prebacivale na korisnike kredita

Banke u Srbiji građanima su nezakonito naplaćivale premije osiguranja stambenih kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK). Iako je Nacionalna korporacija osiguravala potraživanje banke i plaćanje premije osiguranja po ugovoru je bilo obaveza banke, banke su ovaj trošak prenosile na korisnike kredita!

Ovo je potvrđeno prvostepenom presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu.

Ukoliko ona postane pravnosnažna, to će biti jedan od najdrastičnih primera kako su banke u Srbiji, uz jednostrano povećanje kamatnih stopa, kursne razlike, provizije za obradu i praćenje kredita, neosnovano zarađivale i na ovim naknadama, iako bi, po zakonu, jedini osnov zarade trebalo da bude kamata.

Dejan Gavrilović iz "Efektive" kaže da je ova presuda važna, jer se odnosi na sve stambene kredite, indeksirane i u evrima i u švajcarskim francima, a takvih je oko 90.000. Šta to znači?

- Ako presuda postane pravosnažna, banke će naplaćene premije morati da vrate građanima. Reč je iznosima od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra po kreditu, jer se naknada kreće do 1.5 do 4.2 odsto odobrene sume - kaže Gavrilović.

- Ako je građanin uzeo kredit od 100.000 evra, za ovu naknadu je platio minimalno 1.500 evra, a maksimalno 4.200 evra, u zavisnosti od vrste obezbeđenja kredita - kaže Dejan Gavrilović iz "Efektive".

Pravni savetnik "Efektive"advokat Miša Dobrijević objašnjava zašto ova naknada ne može biti naplaćena korisnicima kredita.

- Korisnik kredita nije strana u ugovoru o osiguranju. On je zaključen između banke i NKOSK-a, i nije zaključen u korist klijenata. On, dakle, nije osiguranik niti uživa bilo kakvo pravo iz ovog ugovora. Banka, kao kreditor, svoj kreditni plasman osigurava kod NKOSK-a, i to za novac klijenta. Ona istovremeno od klijenata, kao sredstvo obezbeđenja, potražuje založnu izjavu radi stavljanja hipoteke, kao i menice u najvećem broju slučajeva - objašnjava Dobrijević.

Kako kaže, ni u jednom slučaju klijentu banke nisu pisanim putem ili usmeno predočeni elementi ugovora o osiguranju između banke i NKOSK-a i on ne ostvaruje aposolutno nikakvu korist od odiguranja banke kod nacionalne korporacije, a snosi trošak plaćanja premije osiguranja.

- Po zakonu o obligacionim odnosima jasno je propisano da banka može prihodovati samo i isključivo kroz obračunavanje i naplaćivanje kamate, koja pritom mora biti određena ili odrediva Naplaćivanje provizije na ime premije osiguranja suprotno je zakonskoj regulativi ugovora o kreditu - objašnjava Dejan.

I advokat Vojin Biljić kaže da prevaljivanje obaveze plaćanja premije osiguranja na klijente banke, predstavlja vid nepoštenog poslovanja.

- Na svojoj internet stranici ova organizacija pod kontrolom države suštinski predstavlja građanima da se podrazumeva da oni snose troškove premije odsiguranja. NKOSK-u je moralo biti poznato da korisnici kredita nisu ugovorna strana, te da je ugovor na teret trećih lica zabranjen u pravnom smislu Republike Srbije - kaže Biljić.

On dodaje da će, ukoliko ova presuda pravosnažna, banke će moći da refundiraju od Republike Srbije celokupan iznos koji po presudama isplate građanima.

- Za ovakvo postupanje NKOSK-a neko mora snositi odgovornost - kaže naš sagovornik.

Izvor: Kurir

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Viši sud u Somboru dva puta je presudio da naplata naknade za obradu kredita nije u skladu sa zakonom i da banke moraju da vrate novac klijentima, uz kamatu. Ipak, Udruženje banaka i Narodna banka Srbije kažu da banke rade po zakonu. Istovremeno, Narodna banka poziva pravosuđe na saradnju u slučaju "Dajners".

U slučaju "Dajners kluba Beograd", čiji je račun od pre dve nedelje u blokadi, više se ne govori o sumnji već o činjenici da su falsifikovali dokumenta, kaže guvernerka Jorgovanka Tanaković, i to ne samo prilikom prodaje kompanije Erste kardu, već i početkom 2016. kada ih je Narodna banka registrovala kao platnu instituciju.

"Narodna banka Srbije će dati sve od sebe da će onima koji su verovali da postoje savršene pljačke pokazati da savršena pljačka ne postoji. Očekujemo podršku, vi razumite i kao pritisak na pravosudne organe, da nam pomognu da sada jednom stavimo tačku na kompromitovanje finansijske industrije", kaže guvernerka Jorgovanka Tanaković.

A da li bi banke mogla da kompromituje odluka Višeg suda u Somboru? U dva slučaja je presudio da su banke mimo zakona naplatile naknadu za obradu kredita, tačnije, sudu nisu dostavile dokumenta na osnovu kojih troškova određuju procenat te naknade.

"Zakonito je postupanje banke zato što banke po zakonu imaju pravo da naplaćuju tu vrstu usluga ako su je ugovorile i o tome obavestile građane. Ja ću se s teškom mukom uzdržati da ne komentarišem jedno iskustvo NBS i jednog od sudova koji je doneo čak presudu, rešenje u postupku koji nije ni bio vođen", kaže guvernerka.

"Našim građanima preporučujemo, to je bezbroj puta rečeno, kad odete u banku postavite samo dva pitanja: šta ja plaćam i koliko to košta, i biće dovoljno da se građani dobro raspitaju, pročitaju, to važi i za banke", kaže Veroljub Dugalić iz Udruženje banaka Srbije.

Ipak, u Udruženju "Efektiva" tvrde da su banke, mimo zakona, za naknade uzele nekoliko desetina miliona evra od klijenata.

"Niko ne spori pravo banci da ona kroz kamatu naplaćuje troškove koje ima, ali taj trošak mora da bude u kamati, a ne kroz razne fantomske provizije koje zakon ne priznaje. Mi smo dali preporuku prvenstveno članovima Udruženja i svim ostalima da tužbama potražuju novac nazad. To jeste jedini put u ovom trenutku", kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva".

Iako se bankari ne plaše tužbi, podsećaju da Viši sud nije i jedini. Ako se presude umnože, najavljuju, obratiće se višim sudskim instancama.

Izvor: RTS

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Bankarskim sektorom suvereno vladaju strane banke sa 70 odsto učešća. Državne banke čine 15,8 odsto, a privatne domaće banke koje su oslonac svih razvijenih privreda u Srbiji zauzimaju tek 5,5 odsto tržišta

Bankarski sektor je činio 91,2 odsto ukupnog finansijskog sektora Srbije na kraju 2016. godine, čime je naše finansijsko tržište ostalo izrazito bankocentrično. Drugim rečima, do kapitala je skoro nemoguće doći osim u bankama.

 

Osim banaka sektor osiguranja čini 6,1 odsto finansijskog sektora sa 216 milijardi dinara, dobrovoljni penzijski fondovi 0,9 odsto sa imovinom od svega 33 milijarde dinara, a sektor lizinga sa 66 milijardi dinara je činio 1,9 odsto finansijskog tržišta. Investicioni fondovi u Srbiji su toliko zanemarljivi da su na nivou statističke greške.

Kao kontrast tome, ukupna aktiva banaka je iznosila 3.242 milijarde dinara, naspram ukupne aktive celog finansijskog sektora od 3.556 milijardi dinara ili 84,6 odsto BDP-a.

Bankarskim sektorom suvereno vladaju strane banke sa 70 odsto učešća u ukupnoj aktivi, što je čak i blagi rast u odnosu na prethodne godine. Državne banke čine 15,8 odsto, a privatne domaće banke koje su oslonac svih razvijenih privreda u Srbiji zauzimaju tek 5,5 odsto tržišta. Ovo će se verovatno značajno promeniti nakon prodaje Komercijalne banke čiji je država najveći akcionar i koja zauzima 13 odsto tržišta. Ukoliko bi strani vlasnik kupio Komercijalnu, što je verovatno, strani kapital bi kontrolisao više od četiri petine bankarskog, a samim tim i ukupnog finansijskog tržišta u Srbiji.
Među stranim bankama dominiraju dve italijanske banke, Inteza i Unikredit, sa ukupno 24,8 odsto tržišta, zatim tri austrijske Rajfajzen, Erste i Adiko, sa 13,9 odsto. Najbrojnije su grčke banke, a njih četiri drže 11,3 odsto tržišta. Značajno učešće imaju još i tri francuske banke sa 9,2 odsto tržišnog kolača.

Banke su u prošloj godini ostvarile najveću dobit još od 2011. godine, oko 150 miliona evra. U skladu s tim su popravljeni pokazatelji profitabilnosti, ali je to i dalje daleko od velikih prinosa iz vremena pre krize.

Najvažniji prihod banaka bile su kamatne marže koje su iznosile 70,4 odsto poslovnih prihoda. U 2015. godini recimo kamatna marža je iznosila 70,7 odsto prihoda, a 2013. 72,6 odsto tako da je vidljiv uticaj pada kamatnih stopa na zaradu banaka. Ono što je takođe vidljivo je i smanjenje troškova za zaposlene što otpuštanjem što smanjenjem plata. Tako su na kraju 2016. rashodi za zaposlene iznosili 37,7 odsto poslovnih rashoda, a recimo 2011. godine ovi rashodi su bili na nivou 42 odsto ukupnih poslovnih rashoda.

Najvažniji elemenat profita banaka u prošloj godini bili su manji troškovi otpisa problematičnih kredita. Uz prodaju NPL-ova drugim firmama udeo loših kredita u ukupnim je pao na 17 odsto na kraju 2016. sa 21,6 odsto na kraju 2015. godine. To je na primer nivo problematičnih kredita iz 2011. godine. Prema podacima Narodne banke za 72,9 odsto problematičnih kredita banke su ispravile vrednost, što znači da je priznata njihova stvarna vrednost koja je daleko manja od nominalne. Takođe, banke su izdvojile rezervisanja za 19 odsto veća od iznosa problematičnih kredita. Primetno je da su od 2011. godine banke uvele mnogo konzervativniju procenu rizika tako da su novoodobreni krediti uglavnom nerizični.

Zanimljivo je da je na kraju prošle godine učešće kredita građanima dostiglo rekordan nivo u poslednjih 10 godina. Od ukupnog iznosa kredita 41,4 odsto je dato građanima. O kolikom skoku se radi govori podatak da je 2011. godine udeo građanstva u ukupnim kreditima bio 32,4 odsto. Stambeni krediti iznose 17,9 odsto ukupnih kredita koje su banke odobrile što je više nego bilo kojoj grani privrede. Najveće učešće u bankarskim kreditima ima industrija sa 16,5 odsto i trgovina sa 14,3 odsto. Ovo ukazuje i na to da banke ne igraju jednu od glavnih uloga u svakoj ekonomiji, a to je distribucija kapitala od onih koji štede ka onima koji investiraju, a to je pre svega privreda. Zato će prema mišljenju stručnjaka glavni zadatak države, i to ne samo naše, biti da preusmeri bar deo štednje stanovništva koja u Srbiji iznosi preko devet milijardi evra u privredu.

Lizing sve profitabilniji
Na tržištu lizinga je prema izveštaju NBS za 2016. godinu poslovalo 16 lizing kuća. Od toga osam u stranom vlasništvu, dok je od ostalih osam sedam u vlasništvu banaka koje kontroliše inostrani kapital. Ukupna aktiva lizing kuća je iznosila 66,3 milijarde dinara, a ukupan kapital 8,4 milijarde dinara. Lizing je u 2016. zabeležio izuzetan rast profitabilnosti, pa je prinos na aktivu iznosio 2,05 odsto, što je tri puta više nego u 2015. Prinos na kapital je iznosio čak 16 odsto, što je tri puta više od prinosa od 5,39 odsto u 2015. godini. Ukupna dobit celog sektora u 2016. iznosila je 1,1 milijardu dinara, a od 16 kuća tri su zabeležile gubitak.

Pokazatelji profitabilnosti
Prinos na aktivu u bankarskom sektoru (ROA), to jest odnos profita i angažovanih sredstava, na kraju 2016. bio 0,7 odsto, što je 2,5 puta više nego 2015. godine, kada je ROA iznosio 0,3 odsto ili čak sedam puta više nego 2014. godine kada je bio svega 0,1 odsto, iz čega se vidi koliko su banke podigle svoje poslovne performanse. Ali, vlasnike i akcionare banaka najviše zanima prinos na uloženi kapital i tu je takođe ostvaren značajan rast u odnosu na prethodne godine. Ostvareni prinos na kapital (ROI) u 2016. iznosio je 3,4 odsto, više nego dvostruko više nego u 2015. kada je bio 1,6 odsto. U 2014. godini prinos na kapital je iznosio 0,6 odsto, dok je 2013. godine bio u minusu.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Udruženje bankarskih klijenata Efektiva opet je zatražilo da Vlada Srbije i Narodna banka Srbije hitno usvoje zakon o konverziji kredita u švajcarskim francima.

Na taj način bi se, kako navode, sprečilo da banke "otimaju" nekretnine od zaduženih građana.

"Tražimo hitno donošenje zakona o konverziji i obustavu prinudne naplate u svim kreditima u francima, kao i u svim ostalim kreditima, dok NBS ne preuzme svoju kontrolnu funkciju i ne poništi sve ugovorne odredbe koje su nezakonite", navodi se u saopštenju Efektive.

To udruženje je podsetilo da je takvo zakonsko rešenje doneto u Hrvatskoj i Crnoj Gori, a da je u BIH u proceduri, i da "jedino u Srbiji, od svih zemalja bivše Jugoslavije, država, odnosno centralna banka nisu uradile ništa konkretno kako bi pomogle svojim građanima".

U saopštenju Efektive naveden je primer gde je korisnik podigao kredit od 150.000 evra u francima, uplatio banci 135.000 evra a banka od njega potražuje još 400.000 evra.

Istaknuto je da su četiri korisnika kredita u francima sebi oduzela život i da je moguće da takvih slučajeva ima i više.

Izvor: B92

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ministarstvo finansija Srbije pozvalo je štediše banaka koji su do 27. aprila 1992. godine imali deviznu štednju u bankama na teritoriji bivše SFRJ da prijave svoja potraživanja.

Pozvali su državljane bivših republika SFRJ koji su deviznu štednju položili kod banaka sa sedištem u Srbiji i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.

Poziv je upućen i državljanima Srbije koji su do tog dana deviznu štednju položili kod filijala banaka sa sedištem u Srbiji, a koje su se nalazile na teritorijama bivših repubika SFRJ.

Rok za slanje prijava potraživanja devizne štednje je 6. mart, a o njima će odlučivati Uprava za javni dug u roku od 120 dana od dana podnošenja prijave.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Građani i privreda ukupno duguju bankama oko 17,5 milijardi evra - to je oko jedan odsto manje nego na kraju decembra 2016, objavilo je Udruženje banaka Srbije. Manji dug je posledica smanjenja zaduženosti preduzeća, ali ni građani se nisu mnogo više zaduživali. To govori o lošem standardu, ali i slabim rezultatima privrede.

Građani Srbije u bankama drže oko devet milijardi evra, ali, iako banke imaju para, a kamate su niže nego pre, od banaka uzimaju tek nešto više pozajmica nego ranije. Najpopularniji su gotovinski i oni za refinansiranje.

Vlastimir Vuković iz NLB Banke kaže da je to očekivano, s obzirom na to da su kamate za te kredite značajno pale

“Praktično ljudima dolazi određena količina novca na raspolaganje za različite potrebe, u krajnjoj liniji da prepakuju ranije finansijske obaveze u jednu povoljniju i u jedan kredit. Samim tim, to je logično i na neki način i diže standard, jer su pre dve godine mogli da dobiju duplo manje, sa mogu duplo više zbog niže kamate i dužeg roka“, objašnjava Vuković.

Prema podacima Udruženja banaka, u januaru je blago opao ukupan dug građana za potroššačke kredite, za 1,4 odsto, dok su banke odobrile nešto više gotovinskih, stambenih i kredita za refinansiranje, navodi predsednik te asocijacije Veroljub Dugalić.

“Limitirajući faktor je uvek standard. Očekujemo da uporedo sa rastom standarda raste i kreditna tražnja gražana. Teško je odvojiti 30.000 dinara za plaćanje rate kredita ako je prosečna zarada 370 evra“, ističe Dugalić.

U Udruženju banaka kažu pak i da su građani i dalje redovne platiše. Prema poslednjim podacima 9,7 odsto problematičnih kredita je među stanovništvom, dok duplo više ima kad je reč o firmama.

Slična je situacija i sa srpskim preduzećima. Iako su kamate niske, firme nisu u situaciji da pozajmljuju više novca nego što su činile ranije.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U poslednjih 10 godina zaduženost građana kod banaka uvećana je blizu 2,5 puta, sa 401 evra 2006. godine na 986 evra na kraju 2016. godine, pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije.

 

U svakoj od ovih deset godina građani su uvećavali svoj dug bankama, osim 2009. godine kada je zbog globalne krize zaduženje smanjeno za oko 40 evra po stanovniku.

Od tada do danas, najveći rast zaduživanja zabeležen je baš u prošloj godini, kada su dugovi bankama povećani za celih 90 evra po stanovniku.

Ukupan dug građana u 2016. je iznosio 6,97 milijardi evra, a rastu su najviše doprineli krediti za refinansiranje i gotovinski krediti. Zahvaljujući padu kamatnih stopa i na kredite u evrima i na kredite u dinarima u 2016. godini, veliki broj građana je zamenio stare skuplje, novim jeftinijim kreditima, pa su zajmovi za refinansiranje zabeležili rast od čak 52 odsto u toku prošle godine, dok su keš krediti skočili za 18,5 odsto.

Uprkos velikom rastu zaduženosti građana i to posebno imajući u vidu činjenicu da je u poslednjih osam godina srpska ekonomija tri puta bila u recesiji, stanovništvo Srbije je i dalje među najmanje zaduženim u regionu i apsolutno i u poređenju sa prosečnom platom.

Tako je prosečan dug po stanovniku od 986 evra 2,7 puta veći od prosečne neto plate od 370 evra. Stanovnici Bosne i Hercegovine su u proseku dužni 2.407 konvertibilnih maraka odnosno 1.230 evra što je 2,8 puta više od prosečne plate od 435 evra. Crnogorci su dužni bankama tri prosečne plate. Dok je dug po čoveku 1.550 evra, prosečna zarada je 503 evra. Na području bivše Jugoslavije ili kako se to danas zove Zapadnog Balkana, po zaduženosti prednjače Hrvati. Na njihovih 750 evra prosečne plate dolaze dugovi po čoveku od oko 3.800 evra, čak pet puta više od zarade. U Sloveniji je taj odnos nešto manji, na prosečnu zaradu od 1.020 evra dolazi zaduženost od preko 4.200 evra po stanovniku.

Gledajući ovaj odnos čini se da još ima prostora za građane Srbije da podižu kredite, a prema rečima generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije Veroljuba Dugalića sa povećanjem primanja građana povećavaće se i kreditna zaduženost.

To potvrđuju i primeri razvijenih zemalja u Evropi. Države sa najvišim standardom Holandija, Norveška, Danska, Švedska imaju najveću zaduženost domaćinstava prema raspoloživom dohotku. U Danskoj je prosečna zaduženost domaćinstva 2,4 puta veća od raspoloživog dohotka, u Holandiji 2,7 puta, a Švedskoj 1,5 put. Najmanja zaduženost je kod istočno evropskih zemalja u Litvaniji i Letoniji gde je ispod 40 odsto.

Međutim analizirajući odnos zaduženosti i depozita u bankama, stvari stoje nešto drugačije. Sve navedene zemlje imaju veće prosečne depozite od prosečne zaduženosti, ali pokrivenost kredita depozitima građana Srbije je među najmanjim u regionu.

Tako Slovenci koji imaju nominalno najveći dug prema bankama po čoveku, imaju ubedljivo i najveću štednju. Na kredite vredne 4.200 evra u proseku dolaze depoziti od oko 7.900 evra po čoveku (1,88 puta veći od zaduženosti). Crnogorci imaju pokrivenost kredita depozitima od 1,5 puta. Na prosečan dug od 1.550 evra dolazi depozit u banci od 2.380 evra. Kod Hrvata je slična situacija, depozit po glavi stanovnika je 1,4 puta veći od zaduženosti po čoveku (5.300 evra u odnosu na 3.800 evra). Na začelju se nalaze BiH i Srbija. Kod nas na 986 evra zaduženosti dolazi štednja od 1.250 evra po čoveku što je 1,25 puta više, dok je u Bosni i Hercegovini taj odnos 1,2, odnosno na zaduženost od 1.230 evra dolazi štednja od 1.470 evra u proseku.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ukupni krediti privrede, preduzetnika i stanovnišva u Srbiji na kraju decembra 2016. godine iznosili su oko 2.177 milijarde dinara, što je 1,3 odsto više nego u istom mesecu 2015, a za 1,2 odsto više nego u novembru proške godine, objavilo je Udruženje banaka Srbije (UBS).

Krediti preduzećima iznosili su oko 1.332 milijardi dinara i za 1,4 odsto su veći nego u novembru 2016, a manji su za 4,4 odsto nego u decembru 2015.

Prema podacima UBS-a ukupne pozajmice građana na kraju prošle godine bile su oko 796,7 milijardi dinara i veće su za 12 odsto u odnosu na kraj decembra 2015.

Krediti preduzetnicima na kraju 2016. bili su oko 47,96 milijardi dinara i za 7,1 odsto su bili veći u odnosu na 2015.

Na kraju 2016. gotovinski krediti za stanovništvo porasli su za 18,5 odsto u odnosu na godinu dana ranije, dok su stambeni i krediti za adaptaciju bili 3,2 odsto veći na kraju decembra 2016. u odnosu na decembar 2015.

Potrošački krediti stanovništva u decembru 2016. bili su za 0,6 odsto manji nego godinu dana pre, podaci su UBS.

Povećana je i urednost u plaćanju obaveza građana prema bankama i ona je na kraju decembra 2016. bila 6,8 odsto, dok je na kraju 2015. ona bila 7,3 odsto.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
četvrtak, 22 decembar 2016 00:00

Svaki červrti građanin u kreditima

"To što je 89 procenata građana reklo da nema para za zimovanje i da najveći procenat njih u Novoj godini sebi i porodici želi izlazak iz krize, pokazuju da je naše društvo izdiferencirano na tri sloja; onaj koji jedva preživljava, zatim najviši koji živi pristojno i srednji sloj koji nekako preživljava"

To je danas rekao je Srećko Mihailović, glavni istraživač istraživačko-izdavačkog centra Demostat, prilikom predstavljanja njihovog novogodišnjeg istraživanja.

- Kad je reč o kreditima, 24 posto ljudi je zaduženo i ne želi novi kredit, a 68 odsto njih nema kredit i nikada se ne bi zadužilo. Kako se živi najbolje pokazuju novogodišnje želje građana, a to su više novca i bolji standard, što pokazuje da se život u Srbiji danas svodi na puko preživljavanje - zaključuje Mihailović.

Prema podacima Demostata, Srbi su, njih 23 procenata, svojoj zemlji za Novu godinu poželeli napredak i izlazak iz krize, 19 posto joj želi mir, a 15 odsto bolji standard i veće penzije. Interesantan podatak je da je ulazak u Evropsku Uniju Srbiji poželelo tek 3 posto građana.

Programski direktor Demostata Zoran Panović, komentarišuću želju 75 procenata stanovništva da se vrati služenje redovnog vojnog roka, rekao je da je ona povezana sa brojkom od 68 posto onih koji žele se uvedu uniforme u školama.

- Ova dva podatka pokazuju želju za retradicionalizacijom društva i rezultat su nostalgije za bivšom Jugoslavijom. Zaboravlja se da su i za vreme bivše Jugoslavije postojale jake socijalne i klasne razlike, ali se one nisu videle zbog ideologije. I tada su deca bogatijih roditelja u školama učila engleski, a siromašnijih ruski - a svi su nosili uniforme. Takođe, znalo se da momci kojima su roditelji bogati služe vojni rok u Beogradu, a sirotinja na Krivolaku u Makedoniji - podseća Panović.

On smatra da pomenute želje naših građana znače potrebu društva za uspostavljanjem jednakosti koja se izgubila, jer bi u tim uniformama i bogati i siromašni izgledali jednako, što je samo privid.

Što se informisanja tiče, istraživanje Demostata pokazalo je da 31 posto stanovništva uopšte ne čita novine, 25 procenata informiše se putem interneta, a 32 odsto ispitanika odlazi na kiosk po štampano izdanje.

- Isključivo zvaničnu Novu godinu proslavlja 20 odsto građana, 63 procenata slavi i jednu i drugu, a 8 odsto dočekuje samo Srpsku novu godinu - stoji u istraživanju Demostata.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Na srpskom tržištu posle dugo godina građani mogu da se skuće sa stambenim kreditom u dinarima i da pri tome ne moraju da do kraja otplate banci vrate još dva stana u kamatama.

 

Nedavno su se na tržištu pojavili dugoročni stambeni krediti u dinarima sa kamatnom stopom oko pet odsto. Oni su i dalje skuplji od kredita u evrima na koje se kamatne stope oko 3,5 odsto godišnje, međutim oni su oslobođeni kursnog rizika za koji svi koji su se zadužili pre krize, a posebno u švajcarskim francima znaju koliko je opasan.

Ukoliko uzmemo kredit u dinarima od 3,6 miliona dinara (oko 30.000 evra) sa nominalnom kamatnom stopom od 4,9 odsto (EKS 5,7 odsto) na 30 godina mesečna rata iznosila bi 19.106 dinara. Isti iznos kredita vezanog za evro nosio bi kamatnu stopu od 2,9 odsto (EKS 3,46 odsto), imao bi mesečnu ratu od 124,87 evra ili po sadašnjem prodajnom kursu NBS 15.403 dinara. Gledano kratkoročno rata na dinarski kredit je viša za nešto manje od 3.000 dinara, ili oko 24 odsto. Za toliko bi dinar trebalo da oslabi prema evru pa da se rate izjednače. U poslednje dve godine imamo veoma stabilan kurs pa je od početka 2015. godine do danas dinar prema evru oslabio za svega dva odsto. Ali dinar nije bio uvek tako stabilan. Ne tako davno, recimo u periodu od 1. januara 2008. do kraja 2010. za tri godine dinar je oslabio prema evru više od 30 odsto.

Kako ističe Ismail Musabegović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji "uvek bih se odlučio za dinarski kredit jer su plate u dinarima. Moje mišljenje je da je opravdano platiti nešto višu kamatu u dinarima u odnosu na kredit u evrima jer se time eliminiše kursni rizik. Danas dinar izgleda stabilno, ali niko ne zna šta će biti za 10 ili 15 godina, a ti krediti se uzimaju na dugi rok".

Prema njegovim rečima, danas je najbolje vreme u poslednjih 20 godina da se uzme stambeni kredit.

"Naravno to je uvek individualna odluka, ali ko plaća kiriju uvek može da uporedi visinu rate prema visini kirije koju plaća, a što se kreće u odnosu dva prema jedan. Kamatna stopa od pet, šest odsto na dinarski kredit je povoljna ali klijenti moraju voditi računa da u ugovorima nema neki deo koji je vezan za stranu valutu i ako mogu da uzmu fiksnu kamatnu stopu", upozorava Musabegović.
Za sada nema stambenih kredita u dinarima sa fiksnom kamatnom stopom, već se sastoje od fiksne marže banke i promenljivog dela koji čini referentna kamatna stopa šestomesečni Belibor, koji je na jučerašnji dan iznosio 3,64 odsto.

Uprkos manjem riziku građani i dalje izgleda preferiraju nižu cenu. Tako je u septembru ove godine odobreno svega 9,6 miliona dinara stambenih kredita, što je u stvari jedan malo veći kredit u vrednosti 78.000 evra, dok je u istom mesecu odobreno 4,5 milijarde dinara vrednih stambenih kredita vezanih za evro (36 miliona evra).

Musabegović ocenjuje da bi se to moglo promeniti jer banke osluškuju tržište, šta klijenti traže i zato su i ponudile stambene kredite u dinarima.

Ono što je stvarno ograničavajući faktor kod uzimanja stambenog kredita su prateći troškovi koji u zavisnosti od veličine stana koji se kupuje mogu biti i preko 12.000 evra.

Samo učešće je 20 odsto i za kredit od 50.000 evra to je iznos od 10.000 evra koji treba imati spreman u džepu, a pored toga, veliki trošak je i osiguranje kod NKOSK koje iznosi 1,5 do čak 5,75 odsto kredita što je od 1.000 do 2.800 evra.

"Vraćanje poverenja u domaću valutu"
Kako ističu u Rajfajzen banci, za građane čija su primanja u domaćoj valuti, stambeni kredit u dinarima znači prvenstveno eliminaciju valutnog rizika, koji svakako može uticati na redovan tok otplate kredita. Petar Jovanović, zamenik predsednika IO Rajfajzen banke, napominje da se ovo može tumačiti i kao znak postepenog vraćanja poverenja u dinar.
"U principu, trend niske inflacije je prisutan u celoj Evropi kao rezultat niskih cena nafte na svetskim tržištima i slabog oporavka ekonomija evrozone. Istraživanja pokazuju da nije za očekivati da će do ubrzanog rasta inflacije doći tako brzo, zbog još uvek prisutnih neizvesnosti na svetskim tržištima i vanrednih dešavanja poput Bregzita. Kako smo vezani za EU putem spoljne trgovine, logično je da se taj trend preliva i na naše tržište. Poslednja odluka NBS da smanji ciljanu stopu inflacije na tri plus minus 1,5 odsto govori u prilog činjenici da NBS, ali i tržište, vidi inflaciju na nivou od dva do tri odsto u srednjem roku", ocenjuje Jovanović.

Dinar i dalje rizičniji od evra

Kredit Agrikol banka klijentima nudi i stambene kredite u dinarima sa nominalnom kamatnom stopom od 2,88 odsto plus šestomesečni Belibor.

"Stambeni krediti u dinarima još uvek ne čine značajniji deo portfolija stambenih kredita, a iako ima interesovanja, građani se više odlučuju za kredite u evrima jer su i dalje značajno jeftiniji od dinarskih. Dinarski stambeni krediti klijente štite od valutnog rizika, što predstavlja značajnu prednost, imajući u vidu da najveći broj njih zaradu prima u dinarima. Sa druge strane, kamatne stope na dinarske kredite su i dalje dvostruko ili čak i trostruko više od onih koji su indeksirani u evrima, što u praksi znači daleko veću mesečnu ratu na dugi rok. Stabilnost samog tržišta utiče i na stabilnost referentnih kamatnih stopa, te je to još jedan od razloga zbog kojeg klijenti biraju kredite indeksirane u evrima imajući u vidu da je kretanje Euribora od 0 do 4 dugi niz godina. Domaća referentna kamatna stopa, Belibor, naprotiv, istorijski beleži velike fluktuacije i samim tim nosi veći rizik.", kažu u Kredi Agrikol banci.

Stambeni kredit / u dinarima EKS* / u evrima EKS

Erste / 6,37 odsto / 3,56 odsto
Kredi Agrikol / 13,48 odsto / 3,25 odsto
Sosijete ženeral / 12,93 odsto / 4-5 odsto
Rajfajzen / 5,7 odsto / 3,6 odsto
Komercijalna / 13 odsto / 5,3 odsto

* EKS- Efektivna kamatna stopa
izvor: veb prezentacije banaka

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U Srbiji je pala prva presuda kojom je jedan korisnik kredita indeksiranog u švajcarskim francima uspeo da dejstvuje raskid ugovora sa bankom. Presuda je doneta pred Višim sudom u Novom Sadu, a po tužbi kojom je korisnik kredita tražio raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti.

Predsednik udruženja Efektiva Dejan Gavrilović objasnio je za Dnevniku N1, da je reč o klijentu koji je na dan isplate kredita od banke dobio sedam miliona dinara, do sada je otplatio šest i po miliona dinara kredita, a po planu isplate banci duguje još 13,5 miliona dinara zbog drastičnih promena kursa švajcarskog franka.

Raskid ugovora, objašnjava Gavrilović, konkretno znači da će svaka strana morati da vrati ono što je od nje primila, odnosno klijent će vratiti sumu koju je dobio od banke sa zateznom kamatom, dok će banka vratiti sav novac koji je klijent otplatio, zajedno sa zateznom kamatom.

Predsednik Efektive siguran je da ovo neće ostati usamljen slučaj, i da će nakon “gomile presuda” i mišljenja sudije Ustavnog suda Dragiše Slijepčevića, ovakve presude postati praksa.

“Siguran sam da je ovo istorijska presuda i spas 21.000 porodica u Srbiji. Mi odustajemo od zahteva za konverzijom kredita u evro po paritetu koji je važio na dan isplate kredita. Više ne tražimo takav zakon, već idemo na raskid ugovora. Animiraćemo što više korisnika da tuže banke i na ovaj način rešimo problem”, najavljuje Gavrilović.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 22 avgust 2016 00:00

OPREZ Ovo je najskuplja bankarska pozajmica

U banci nije ništa besplatno. Kada vam kao lojalnom klijentu daju karticu kojom bez kamate možete u određenim radnjama da kupujete na rate - i to košta.

Mesečna naknada za tu mogućnost košta bar 200 dinara, a ako se prevarite i počnete da dižete keš sa nje, u gadnom ste problemu.

Podizanje novca sa kreditnih kartica je najskuplja bankarska pozajmica. To takozvano pozajmljivanje od sebe je najgora stvar koju sebi možete da uradite. Sa prosečnom platom u Srbiji sebi možete da priuštite na toj kartici oko 100.000 dinara. Mnogi se polakome jer je to brz keš, a za otplatu ne mora da se ide u banku. Ona to sve radi za vas... ali je skupo.

Krenimo redom. Kredit po rivolving kartici jednak je kreditu u kojem se i najmanji iznosi otplaćuju po nekoliko godina, a vrati se mnogo više novca nego što je pozajmljeno. Primera radi, za kreditnu liniju od 100.000 dinara na godinu dana se kroz rate vrati oko 52.000 dinara, ali se dug smanji tek za 27.000 dinara. Tako umesto da vam je dug banci 48.000 dinara (100-52), vi ste banci dužni neverovatnih 73.000 (100-27). Princip otplate duga po rivolving kartici je nešto drugačiji od vraćanja ostatka pozajmica. Minimalna mesečna otplata je pet odsto duga, dok na ostatak glavnice ide kamata od oko 2,5 odsto. To u praksi znači da nešto više od polovine mesečne rate ide na vraćanje glavnice, a ostatak je čista dobit banke.

Bankari kažu da je jedno od efikasnijih rešenja povećanje procenta mesečne otplate po rivolving kartici, što svakako utiče na skraćenje roka otplate.

Ipak, ukoliko bi klijentu nova rata predstavljala preveliko opterećenje ili ima još neko zaduženje, na raspolaganju su mu i krediti za refinansiranje. Za refinansiranje najbolje da se odlučite za kredit u dinarima kojim će se objediniti sva zaduženja u jedno.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
ponedeljak, 28 septembar 2015 07:58

Enormne provizije banaka - neće još dugo

NBS priprema propise koji će prvi put regulisati visinu bankarskih provizija na transakcije platnim karticama, koje su kod nas višestruko veće nego u EU.

Kako je Danasu rečeno u NBS, centralna banka je pri pisanju novih propisa imala u vidu i novu regulativu EU, kojom su provizije ograničene na samo 0,2 do 0,3 odsto.

Kod nas trenutno dostižu i tri odsto plaćene cene.

U Srbiji su banke samo u prvih osam meseci ove godine zaradile skoro milijardu dinara samo na kartičarskim provizijama. Toliko visoke provizije često ugrožavaju poslovanje malih trgovaca, koji imaju relativno nizak promet preko kartica ili kod kojih je prosečan račun mali, jer u tim slučajevima provizija banke može da bude i znatno veća od pomenuta tri procenta. 

Iako građani ne vide ove provizije, jer je cena proizvoda ista bilo da se plaća gotovinom bilo karticama, istina je da na kraju ipak oni budu ti koji plate ceh, jer trgovci u cenu proizvoda uvek uračunaju i cenu provizije. 

U NBS za Danas kažu da su izvršili detaljnu analizu provizija na kartičarske transakcije i da nova pravila donose posebno imajući u vidu značaj visine ovih provizija na male trgovinske i zanatske radnje, te da NBS radi proaktivno na rešavanju ovog pitanja. 

“Bankarski sektor u Srbiji je na kraju avgusta 2015. godine ostvario ukupno prihod od naknada i provizija po osnovu poslova sa platnim karticama u iznosu od 4,42 milijarde dinara, dok je ukupan rashod od naknada i provizija po tim poslovima iznosio 3,54 milijarde”, kažu u NBS. 

Nijedna u nizu banaka koje je Danas kontaktirao nije želela da javno govori o ovoj problematici. Ipak, bankari nezvanično kažu da su glavni krivci za visoke provizije u Srbiji kartičarske organizacije Viza i Masterkard, koje ''ne gledaju srpsko tržište na isti način na koji gledaju evropsko'' te u našoj zemlji određuju više provizije. 

Naime, svaki put kada neko plati nešto karticom, to sa sobom povlači i plaćanje niza provizija, od kojih su dve najbitnije: međubankarska i trgovačka. Međubankarsku proviziju plaća banka na čijem je POS terminalu (uređaju kroz koji se 'provlači' kartica) prikačen račun onoj banci koja je korisniku izdala karticu kojom je izvršeno plaćanje. Maksimalnu i minimalnu visinu ove provizije određuju kartičarski sistemi. 

Trgovačku proviziju plaća trgovac banci koja mu je ustupila POS terminal. Zato su trgovačke provizije po pravilu veće od međubankarskih. 

Sagovornici Danasa kažu da su međubankarske provizije uglavnom od 0,8 do dva odsto, dok su trgovačke od dva do 2,5 procenta, pa i više. 

To je drastično više od iznosa u EU koji su sada u većini slučajeva ograničeni na samo 0,2 odsto, a nekad i na 0,3. Da li će NBS primorati banke i kartičare da ovoliko smanje svoje naknade ostaje da se vidi, ali očito je da postoji veliki prostor za pojeftinjenje. 

Na kraju ostaje i pitanje da li bi smanjenje provizija zapravo pomoglo korisnicima, jer uvek postoji mogućnost da bi banke izgubljenu dobit prosto nadomestile poskupljivanjem svojih ostalih usluga, poput naknade za održavanje računa. Banke to i same nezvanično nagoveštavaju, ali očito da je, bar u EU, regulator izračunao da će krajnji ishod za građane ipak biti povoljniji sa nižim provizijama nego sa višim.

U bankama se pravdaju da ovolike trgovačke provizije drže kako ne bi gubile novac onda kad moraju da plate visoku međubankarsku proviziju, ali navode i druge razloge: trošak samog POS terminala koji ustupaju trgovcu (mada često naplaćuju iznajmljivanje) od par stotina evra, trošak instalacije, licenciranja i održavanja softvera, trošak procesing kuće i tome slično. Pa ipak, na pitanje kako u EU mogu sve te troškove da pokriju sa 0,3 odsto, a ovde traže i do 10 puta više, banke nemaju sasvim jasan odgovor, osim da je srpsko tržište od 35.000 do 40.000 POS terminala daleko manje od evropskog i da trošak međubankarske provizije diktira uslove.

U NBS građanima savetuju korišćenje nacionalne DinaCard kartice, kod koje su međubankarske provizije uglavnom samo 0,83 odsto. To ostavlja mogućnost da i trgovačka provizija bude niža od onih koje važe za međunarodne kartice. Međutim, upravo te međunarodne kartice, Viza i Masterkard, građani najradije koriste.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Klijenti banaka u Srbij masovno ovih dana dobijaju mejlove i SMS poruke u kojima ih banke obaveštavaju o promenama i usklađivanjima, koji im baš nisu jasni.

Reč je o promenama koje nastaju zbog usklađivanja sa Zakonom o platnim uslugama.

Banke su, naime, dužne da klijente obaveste o svakoj promeni, a novi zakon predviđa novine poput promena nekih tarifa, načina raskida ugovora, izdavanja izvoda... 

U jednoj banci objasnili su da su uslovi koje propisuje novi zakon, čija primena počinje 1. oktobra, povoljniji za građane od onih koji su do sada važili. 

“Banke moraju da obaveste klijente o svim promenama koje ih se tiču. Radi se o uplatama, isplatama, tarifama, karticama, tekućim računima, o usaglašavanju cenovnika sa zakonskom regulativom. To ne znači da je nešto skuplje ili jeftinije, nego i da se neke stvari koje već postoje možda i drugačije zovu”, kaže Dušan Uzelac, urednik portala “Kamatica“. 

Za potrošače je važno to što je banka sada u obavezi da o svakoj promeni tarifa obavesti klijenta najkasnije dva meseca pre početka primene, kažu u jednoj banci. 

Takođe, zakon predviđa da klijent može da raskine ugovor s bankom bilo kada, dok banka koja želi da raskine ugovor mora da mu da otkazni rok od dva meseca, kažu u jednoj banci. 

Banka klijentu ne sme naplatiti naknadu za raskid ugovora. Ukoliko dođe do raskida, banka može da naplati naknadu samo za usluge pružene do dana raskida, a ukoliko je neka od njih plaćena unapred, za celu godinu, banka je dužna da klijentu vrati ono što je preplatio. 

Uzelac objašnjava da je ovaj zakon bitan i zato što otvara put za elektronske platne institucije i prvi put definiše elektronski novac. “Ta mogućnost trebalo bi da dovede do razvoja elektronske trgovine u Srbiji i stvaranja konkurencije bankama u platnom sektoru”, kaže Uzelac.

Izvor: Blic

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (S S S S), Ljubisav Orbović, ocenio je danas u Jagodini da bi privatne banke, kojima su 2008. godine države iz budžeta dale pare za konsolidaciju, trebalo da smanje plate i da se solidarišu sa građanima.

"Kad je 2008. godine došla ekonomska kriza države sveta su preko tri hiljade milijardi dolara pomoći dale privatnim bankama iz budžeta, a u tome je učestovala i Srbija u skladu sa svojim mogućnostima i kapacitetima", rekao je Orbović.

Nažalost, kako je dodao, ni jedna od tih banaka nije tada ni kasnije smanjivala plate svom menadžmentu, ni jedan bonus nije smanjen, već su ostali na nivou kao da su poslovali sa najboljim mogućim rezultatima.

To je, prema njegovim rečima, neprihvatljivo.

"Te banke su privatne i ne može se dirati u njihovo pravo na zarade koje su izuzetno visoke i kreću se 50.000 i 100.000 evra a, s druge strane mi, i ne samo mi u Srbiji, već i u drugim zemlajam sveta, došli smo do toga da 'skidamo plate'", rekao je Orbović.

"Privatne su sada, i niko se ne može mešati kolike će zarade isplaćivati, a države su se mogle mešati kada su ih finansirale iz budžeta novcem građana, da bi prebrodile krizu 2008. godine", dodao je predsednik S S S S.

Orbović je ocenio da je potpuno logično da, ako su države iz budžeta dale pare građana da banke srede svoje finansije, "onda je potpuno prirodno da i te banke budu solidarne sa građanima i Srbije i Evrope kojima se smanjuju plate i da one smanje plate svom menadzmentu".

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Građanin maksimalno moze biti zadužen kreditima ako takve obaveze prema bankama dostižu 30 odsto njegove mesečne plate, odnosno 50 odsto, ali ako je ispunjen taj limit i nema uslova za nove kredite, ostaje opcija dozvoljenog minusa, kroz koji je moguće zadužiti se i u visini cele plate.

Prosečna kamata na dozvoljen minus kreće se oko 30 odsto, ali građani češto koriste ovu vrstu pozajmice, kažu stučnjaci, jer mogu odmah i bez procedure da dobiju još jednu platu, a uz to je takav dug za Kreditni biro nevidljiv.

"Dozvoljeni minus je relativno lako dostupan "vruć novac", za koji nije potreban izveštaj Kreditnog biroa, nema procedure, ali i cena se plaća kroz najveću kamatu u odnosu na ostale pozajmice. Banke u tom slučaju dozvoljavaju da dug bude u visini cele plate, jer je samo jedna mesečna zarada potencijalni gubitak ako korisnik prestane da izmiruje obaveze", kaže za Tanjug profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

 

Građani bi kroz keš kredite, recimo, mogli da se zaduže jeftinije, jer se prosečna godišnja kamata na dinarske pozajmice kreće oko 22 odsto, a na indeksirane u evrima oko 12 odsto. U tom slučaju, međutim, postoje ograničenja, a uslov je i “čista” istorija u Kreditnom birou.

Banke, kaže Grubišić, keš i namenske kredite odobravaju ako, kad se uračuna ta mesečna rata i dug po svim drugim kreditima, ukupne mesečne obaveze ne opterećuju platu više od 30 odsto. Jedino u slučaju dugoročnih stambenih kredita, banke dozvoljavaju opterećenje plate do 50, a u posebnim slučajevima i do 60 odsto.

U evidenciju Kreditnog biroa ulaze sve obaveze po osnovu kreditnih kartica, kredita, finansijskog lizinga, dok dozvoljeni minus ili operativni lizing, na primer, ne ulaze u zaduženost

To znači da, primera radi, osoba koja ima jedan keš kredit, može da računa na novi zajam samo ako postojeći uredno plaća i ukupan zbir rata po osnovu oba zajma, ne bi prelazio trećinu iznosa plate.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić podseća da Kreditni biro ne odlučuje kome će banke odobriti zajam, ali jeste najvažniji dokument, koji banci daje sliku o tome koliko je osoba trenutno zadužena,kao i da li je redovno otplaćivala prethodne kredite.

“Građani koji su kasnili u otplati obaveza duže od 60 dana, imaju registrovanu docnju u Kreditnom birou, i oni su manje poželjni klijenti banaka. Ipak, dobra okolnost je što biro "pamti" docnju tri godine, a nakon toga je kreditna istorija ponovo čista”, rekao je Dugalić Tanjugu i podvukao da na kraju banke same procenjuju svakog konkretnog klijenta koji je tražio kredit.

U Unikredit banci su rekli Tanjugu da klijent mora da ima minimum šest meseci radnog odnosa, a od toga najmanje tri meseca kod trenutnog poslodavca, da bi mogao da računa na kredit, dok je za penzionere neophodno da prime najmanje tri penzije.

Za dozvoljeni minus, kažu, potrebno je da osoba prima platu, odnosno penziju, preko te banke, a ako želi stambeni kredit, neophodno je da je zaposlen najmanje godinu dana, a od toga šest meseci kod trenutnog poslodavca.

Eurobanka sa svoje strane savetuje da je klijentima najoptimalnije da za manje troškove racionalno koriste dozvoljeni minus.

"To znači da ne ulaze u dozvoljeni minus do punog limita na početku meseca, jer se dozvoljeni minus kamati za iznos u korišćenju i za onoliko dana koliko se koristi. Što je manje dana u minusu, čak i sa većim iznosom, manji je pripis kamate na kraju meseca", rekli su Tanjugu u ovoj banci.

Eurobanka je, kako kažu, trenutno jedina na tržištu koja za dozvoljeni minus odobrava limite i do dve mesečne plate ili penzije na rok od godinu dana. Potrebna dokumentacija je, dodaju. lična karta, zahtev za dozvoljni minus i izveštaj Kreditnog biroa. Ako je reč o penzioneru, potrebno je da na uvid dostavi poslednjih šest čekova ili tri mesečne penzije.

Izvor: Tanjug

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Pojedine banke su u martu ponovo povećale kamate na dozvoljeni i nedozvoljeni minus po tekućim računima klijenata, koje su na preporuku Narodne banke Srbije snizile u februaru (NBS).

Prema podacima objavljenim na sajtu NBS, Čačanska banka koja je u februaru imala najnižu kamatu na dozvoljeno prekoračenje od 24 odsto godišnje, sada je tu kamatu povećala na 25,47 procenata godišnje.

VTB banka je takođe povećala kamatu na dozvoljeni minus sa februarskih 24 odsto na 29,14 odsto u martu, Unikredit banka sa 24,9 na 30,42 odsto, a Banka Inteza sa 29,85 na 36,03 odsto godišnje.

Najniže kamate na dozvoljeni minus, prema podacima NBS, sada imaju JUBMES banka 19,84 odsto, Dunav banka a.d. 20,2 odsto, AIK banka a.d. 23,98 i KBC banka 23,33 odsto, a najveću kamatu zaračunava Eurobanka a.d. Beograd od 38,45 odsto.

Kada je reč o nedozvoljenom minusu, KBM banka Kragujevac je za tu vrstu prekoračenja podigla kamatu sa 39,5 odsto iz februara na 58,21 odsto, a VTB banka sa 30 odsto na 45 procenata.

Čačanska banka je kamatu na nedozvoljeni minus nastavila da snižava sa 34 procenta u februaru na 33,41 odsto u martu, kao i Komercijalna banka sa 42,2 odsto na 42,18 procenata.

Banka Inteza je, međutim, kamatu na nedozvoljeni minus koja je u februaru iznosila 29,85 odsto, povećala u martu na 34,62 odsto.

Trenutno najniže kamate na nedozvoljeni minus na računima klijenata ima Erste banka 17,85 odsto, Unikredit banka 18,54 odsto i Rajafjzen banka 24,77 odsto, a najvišu kamatu zaračunava Sosijete Ženeral banka 78,27 odsto.

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković je u januaru ove godine preporučila bankama da smanje kamate na "minus" po tekućim računima građana, jer je taj vid zaduživanja u Srbiji i dalje najskuplji u Evropi s obzirom da se kamata kreće i do 45 odsto godišnje, a na nedozvoljeni "minus" i duplo više.

Pošto su neke od banaka ocenile da treba doneti zakon ili drugi propis kojim bi se sniženje kamata regulisalo, Tabaković je na adrese svih predsednika izvršnih odbora banaka u Srbiji poslala dopise u kome ih je obavestila da ne postoji ograničenje u Zakonu o NBS i Zakonu o zaštiti prava korisnika finansijskih usluga, tako da mogu to jednostrano da učine.

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top