Svima je dobro poznato da u Srbiji ima dva aerodroma s kojih se može uputiti na niz destinacija u svetu, ali se mnogo manje zna da u našoj zemlji ima mnogo više takozvanih malih aerodroma i da je njima, praktično, pokrivena cela zemlja.

Od ukupno 32 registrovana aerodroma u Srbiji, deset je u Vojvodini, a kako kažu u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, na dva aerodroma su operateri fizička lica s važećom saglasnošću za korišćenje aerodroma. Saglasnost za korišćenje, koje je izdao Direktorat, imaju aerodrom „Kora” u Somboru, na kojem je operater Nikola Bogdan i „Verušić” u Subotici, gde je operater Milorad Zubić.
Dakle, od 32 aerodroma u Srbiji dva su dobro poznata – aerodromi „Nikola Tesla” i „Konstantin Veliki” i operateri aerodroma imaju važeći sertifikat koji je izdao Direktorat. Na 30 malih aerodroma, 30 operatera aerodroma poseduje dozvolu ili saglasnost za njihovo korišćenje.

Osnovna razlika između te dve kategorije „malih” aerodroma je u nameni, ukazuju u Direktoratu. Tako su aerodromi čiji operateri poseduju dozvolu za korišćenje uglavnom namenjeni za obuku pilota, dok su aerodromi čiji operateri poseduju saglasnost za korišćenje uglavnom namenjeni za nekomercijalno letenje vazduhoplova i obavljanje posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju koje se obavljaju uz naknadu. Operateri aerodroma su uglavnom aero-klubovi, na sedam su operateri fizička lica i ti aerodromi su u privatnom vlasništvu, a gde se nalaze, kao i ko su operateri na njima, može se videti na sajtu Direktorata civilnog vazduhoplovstva.

U Srbiji ima 20 aerodroma koji imaju dozvolu za korišćenje, a u Vojvodini ih je osam.

Tako se u Vojvodini može poletiti s aerodroma u Kikindi, Novom Sadu, odnosno Čeneju, Pančevu, Sremskoj Mitrovici, odnosno Velikim Radnicima, Subotici, Zrenjaninu, odnosno Ečki, i u Vojki. Na teritoriji Vojvodine je i aerodrom u Vršcu, gde je operater SMATSA Vazduhopolovna akademija.

Po rečima načelnika Odeljenja aerodroma u Direktoratu mr Vladimira Pavlovića, na manjim aerodromima najčešće se sreću jedrilice, motorni zmajevi, ultralaki i laki vazduhoplovi, poput „cesne”, „pajpera” ili, recimo, ako se govori o poljoprivrednim aktivnostima, AN-2, „dromader” ili „robinzon R-44” ako se govori o helidromima. U skladu sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju, aerodrom mora biti planiran, projektovan i izgrađen na način koji omogućava bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja, što uključuje bezbedno poletanje, sletanje i boravak vazduhoplova.

Pre izgradnje malog aerodroma, rekao je Pavlović, u skladu sa zakonom, investitor je dužan da Direktoratu dostavi tehničku dokumentaciju kojom dokazuje održavanje prihvatljivog nivoa bezbednosti, a standardi koji se primenjuju prilikom projektovanja su definisani Zakonom o vazdušnom saobraćaju i odgovarajućim podzakonskim propisima.

Helidrom koristi „Ciklonizacija” Novi Sad
U Srbiji ima pet registrovanih helidroma, koji imaju saglasnost Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije za korišćenje, a u Vojvodini je jedan.
Operater tog heliodroma je Vojvođanska privredna avijacija, a koristi ga „Ciklonizacija” Novi Sad. Po rečima menadžera za odnose s javnošću u „Ciklonizaciji” Darija Aćimovića, heklikopter se koristi za sistematske akcije suzbijanja komaraca i snimanja područja Dunava kamerama visoke rezulucije da bi se napravile mape izvorišta komaraca.

Izvor: Dnevnik.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Posle gradonačelnika Kraljeva Predraga Terzića, koji je državi ponudio da od lokalnih vlasti preuzme upravljanje aerodromom Lađevci, juče se sa istom idejom javio i njegov kolega iz Užica, Tihomir Petković.

 

On je pozvao Aleksandra Vučića, šefa države, Vladu Srbije i premijerku Anu Brnabić da razmotre mogućnost da država preuzme aerodrom Ponikve, jer Užice „nema ni para ni kadrova za upravljanje tim aerodromom“.

Inicijative dva gradonačelnika iz redova SNS praktično su podrška državnom vrhu, „u inat“ Nišlijama koji su protestima odgovorili na nameru Vlade da preuzme njihov aerodrom „Konstantin Veliki“, već razrađen, u koji nekoliko godina zaredom ulažu značajan novac iz lokalne kase. Stanje u kome se nalaze Lađevci i Ponikve, još ni blizu spremni za puštanje u saobraćaj, bitno se razlikuje od niškog aerodroma koji je poneo epitet najbrže razvijane vazdušne luke u Evropi, jer ga je grad u kratkom periodu od nekoliko hiljada doveo do prometa od preko 300.000 putnika. Očigledno ideja sračunata na politički više nego na ekonomski efekat brzo je prihvaćena.

– Za nekoliko meseci uz pomoć države aerodrom „Morava“, kod Kraljeva postaće civilno vojni, a osim putničkog građani tog dela Srbije moći će da računaju i na vazdušni kargo saobraćaj. Svim aerodromima u Srbiji je potrebna pomoć države kako bi mogli da se razvijaju i da se u njih investira. Drago mi je što su građani Kraljeva i Čačka uvideli značaj aerodroma ali mi je žao i što u Nišu razmišljaju potpuno drugačije – izjavila je juče u Valjevu Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i pridružila se time desetogodišnjim uveravanjima vlasti da će aerodrom Lađevci biti otvoren za civilni saobraćaj.

Na iznenadnoj konferenciji za novinare, gradonačelnik Užica unapred se zahvalio „Vladi Srbije, a pre svega Vučiću, što je za nekoliko godina uložila nekoliko miliona evra u infrastrukturne radove na užičkom aerodromu“. Dodao je kako je pre nekoliko godina, kao opozicionar, bio najveći kritičar odluke tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića i tadašnjeg ministra dobrane Dragana Šutanovca, kojom je država prenela Gradu Užicu vlasništvo nad aerodromom Ponikve.

– Tada je prebačen „vruć krompir“ Užicu. Mi nemamo ni kadrovske, ni finansijske potencijale da razvijamo aerodrom u obimu koji je neophodan – saopštio je Petković i dodao da se protivi i ideji po kojoj bi se, umesto sadašnjeg užičkog javnog preduzeća koje upravlja tom vazdušnom lukom, osnovalo regionalno javno preduzeće.

Dodavši da se za plate zaposlenih i održavanje aerodroma Ponikve, za koji je rekao da „praktično ne funkcioniše i da ima svega nekoliko letova malih aviona“, iz užičkog budžeta godišnje izdvaja 200.000 do 300.000 evra, on je istakao da bi taj aerodrom morao da ima strategiju razvoja, ali da Grad Užice ne može o tome da odlučuje bez učešća Vlade Srbije.

– Duboko verujemo ovoj Vladi i predsedniku Vučiću, jer su oni jedini koji mogu da stave u punu funkciju Ponikve i to su dokazali na primeru Aerodroma „Nikola Tesla“, koji se najbrže razvija od svih aerodroma u ovom delu Evrope – ocenio je Petković i dodao da je „svim građanima Srbije jasno da je potrebno da se Vlada uključi u upravljanje svim aerodromima u zemlji“.

Rekavši da „Užičane ne zanima šta se dešava u Nišu i da građanima Niša želi sve najbolje“, on je zamolio „Vladu i predsednika Vučića da deo novca od ugovora o koncesiji beogradskog aerodroma izdvoje za završetak radova na Ponikvama“.

– Mi nemamo problem sa ograničenjem broja putnika, jer 500.000 godišnje, koliko je ograničenje za Ponikve u okviru ugovora o koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla“, za je nas samo san – poručio je Petković i komentarišući istovetan zahtev kraljevačkog gradonačelnika, zaključio da je „sada pravi momenat da se takve molbe upute Vladi“.

– Pretpostavljam da smo svi osetili da je pravi momenat za to, jer dolazi novac od ugovora o koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla“, a Vlada Srbije razmišlja o preuzimanju svih aerodroma u Srbiji – kazao je Petković, zahvalivši se Vladi, posebno Vučiću, što je pre dve godine uložila više od 500.000 evra za pristanišnu zgradu tom aerodromu.

Ali, Ponikve, kao ni Lađevci, nisu spremni da uđu na tržište avio usluga, pa iako se gotovo desetak godina o tome kuju planovi, oni nisu odmakli dalje od političkog nivoa.

Prva zvanična ideja da se vojnom objektu u Lađevcima pridruži i civilni saobraćaj javila se 2009. kao inicijativa četiri okolna grada i sedam opština ka kojima gravitira oko dva miliona stanovnika. Stručnjaci su je u startu proglasili političkom. Ipak, 2010. bilo je objavljeno da je izrada studije opravdanosti razvoja civilnog avio saobraćaja poverena beogradskom preduzeću „Mašinoprojekt kopring“.

Početkom maja 2012, nekoliko dana pred izbore, u medijima su osvanuli naslovi tipa „Aerodrom Morava samo čeka avione“. Tvrdilo se da je, nakon ulaganja od 15 miliona evra, „spreman za prijem prvih putničkih letelica“ uz preciziranje da će u početku „sletati manji avioni, dok je za veće potrebno proširenje piste i ugradnja signalizacije“. Procene su bile i da bi već tog leta „prvi putnici mogli da se u svet otisnu iz srca Srbije“. Očekivalo se da „avioni tipa ATR polete već za nekoliko meseci, dok će sletanje većih putničkih letelica biti moguće tek posle druge faze radova, koje će finansirati Turska“. Slične „vesti“ javljale su se gotovo svake godine, a najčešće pred neke pretpostavljene ili zakazane izbore.

Tako se otvaranje linija ka Frankfurtu i Istanbulu sa Lađevaca pominje i tri godine kasnije, u aprilu 2015. „Aerodrom u Lađevcima bi uskoro mogao da počne sa radom“ najavljeno je pred Uskrs te godine kao i da će komisija Direktorata za civilno vazduhoplovstvo odmah nakon praznika da započne proceduru izdavanja dozvola. To se još nije dogodilo.

I dva meseca pred izbore 2016. pričalo se o lou kost letovima sa kraljevačkog aerodroma, i to po ceni od 30 evra, a sada se među linijama koje bi mogle biti otvorene navodio Cirih, Beč i Minhen, dok bi kasnije, ali svakako u leto te godine, avioni neke od jeftinih kompanija, nije se još znalo koje, leteli i u pravcu Atine, Soluna, Istanbula i Tivta. Cele te godine spekulisalo se o tome koji bi lou koster mogao da dođe, ko kakve uslove nudi, koje bi cene prevoza mogle da budu atraktivne … sve dok tadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević nije raspršio nade stanovnika tog dela Srbije. Kako se i on pitao, jer bi Vojska morala da prilagodi deo svoje infrastrukture potrebama civilnog saobraćaja, objasnio je da ta procedura ne samo što je tehnički komplikovana, nego i prilično košta a da novac za nju nije obezbeđen.

Neispunjeno Vučićevo obećanje

U aprilu 2016. godine, sa predizbornog skupa SNS u Užicu, Aleksandar Vučić je obećao da će „aerodrom Ponikve biti otvoren krajem avgusta te godine“, ali to obećanje nije ispunio. Nakon izbora, gradonačelnik Užica Petković je objasnio da to nije bilo moguće jer je Vučića, prilikom njegove posete Ponikvama „neko pogrešno informisao o tome koliko je novca potrebno da se završe kompletni radovi“. „Ljudi koji su bili na Ponikvama su, iz najbolje namere, kako bi se dobio novac od Vlade Srbije, rekli premijeru da je za završetak piste potrebno 600.000 evra, ali ispostavilo se da je za to potrebno 1,7 do 1,9 miliona evra“, rekao je Petković za Danas, u oktobru 2016. godine, ali ne i to ko je navodno obmanuo tadašnjeg premijera.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ukoliko u narednih 60 dana, koliko je zakonski rok, francuska kompanija Vinči erports potpiše ugovor o koncesiji sa Vladom Srbije, u narednih 25 godina Aerodrom "Nikola Tesla" će biti jedan od, za sada, 37 aerodroma kojima upravlja ovaj konglomerat.

 

Posao oko preuzimanja aerodroma prema ranije predviđenom kalendaru trebalo bi da se završi do 1. avgusta ove godine, mada je Vinči na svom sajtu objavio da bi taj rok mogao biti do kraja godine.

Za ovo će Vinči morati da plati jednokratnu naknadu od 501 milion evra, zatim godišnju koja će se kretati od pet do 16 miliona evra sa projektovanim rastom putnika, kao i da uloži 732 miliona evra tokom narednih četvrt veka u razvoj aerodroma.

Od ovih pola milijarde evra, država koja je vlasnik 83 odsto akcija Aerodroma "Nikola Tesla" prihodovaće 417 miliona evra, dok će mali akcionari, institucionalni investitori i fizička lica, inkasirati oko 84 miliona evra. To znači da će vlasnici akcija Aerodroma dobiti dividendu od 1.740 dinara (ili 14,6 evra) po akciji.

Ovo je svakako više nego što je najavljivano, ali i daleko više od ponuda koji su dobijali aerodromi u regionu. Recimo Aerodrom u Zagrebu čiju koncesiju je dobio konzorcijum sa još jednom francuskom kompanijom na čelu ADP (Airport de Paris) je prihvatio ponudu od ukupno 865 miliona evra za koncesiju na 30 godina, dok je recimo ljubljanski aerodrom "Jože Pučnik" prodat za 235 miliona evra nemačkom Fraportu.

Međutim, posao još nije gotov i pred državom je zadatak da ispregovara najbolje što može odredbe u koncesionom ugovoru i eventualnim aneksima koji mogu značajno da promene sliku. Neke od "nagaznih mina" su već prepoznate pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoreći o koncesiji najavio da neće biti otpuštanja zaposlenih sa aerodroma (recimo smanjenje broja zaposlenih za 350 bi značilo uštedu od oko 100 miliona evra u 25 godina), kao i da u naredne tri godine neće biti povećavanja taksi. Ovo je recimo bio problem kod koncesije prištinskog aerodroma, gde je koncesionar toliko podigao takse da je tada najveći avio-prevoznik na tom aerodromu Britiš ervejs obustavio letove iz Londona za Prištinu. Takođe i koncesionar zagrebačkog aerodroma je povećao takse za 117 odsto.

Za nauk može da posluži i koncesija aerodroma u Tirani, gde je država 2005. godine pristala na klauzulu ekskluzivnosti, odnosno da samo ovaj aerodrom ima pravo na međunarodne letove. Ova klauzula je izbrisana 2016. godine, ali uz produžetak perioda koncesije za dve godine. Već sledeće godine koncesionar nemački Hohtif je prodao koncesiona prava kineskoj kompaniji Everbrajt.

Prema Vučićevim rečima, Vinči je projektovao da će Aerodrom "Nikola Tesla" do 2024. godine ugostiti 7,9 miliona putnika, a do 2030. godine 10 miliona. Do kraja koncesije, odnosno do 2043. godine broj putnika bi trebalo da dostigne 15 miliona. Ovde ostaje otvoreno pitanje šta ako se ovakav scenario ne ostvari i broj putnika podbaci. Recimo koncesionar budimpeštanskog aerodroma imao je klauzulu po kojoj ne plaća koncesionu nadoknadu u slučaju smanjenja prometa ili neprofitabilnosti aerodroma. Ova odredba postala je aktuelna 2012. godine kada je bankrotirala nacionalna avio-kompanija Malev.

Aneksima se može prilično promeniti kvalitet koncesije, za šta je dobar primer zagrebački aerodrom. Naime, u početku odličan ugovor je značajno promenjen aneksima, tako da je recimo udvostručen iznos za investicije na 360 miliona evra, ali je istovremeno smanjen fizički obim radova, odnosno napravljen je terminal manji nego što je u početku ugovoreno.

Šta je Vinči?

Vinči erports je deo jednog od najvećih građevinskih konglomerata u svetu, kompanije Vinči i među pet je najvećih operatera aerodroma u svetu sa 130 miliona putnika u 2016. godini. Kompanija Vinči je u 2016. imala prihode od 38 milijardi evra i dobit od 1,9 milijardi evra.

Vinči upravlja sa 13 aerodroma u Francuskoj, 10 u Portugalu među kojima je i lisabonski sa 22 miliona putnika u 2016. godini. Tu su i tri međunarodna aerodroma u Kambodži, šest u Dominikanskoj Republici, aerodrom u Santjago de Čileu koji je 2015. u trenutku preuzimanja imao 15 miliona putnika i tri aerodroma u Japanu koja opslužuju više od 40 miliona putnika. Za dva aerodroma Kansai internešenel i Osaka Itami 2015. godine u konzorcijumu sa japanskom finansijskom institucijom Oriks platili su 13 milijardi dolara za 44-godišnju koncesiju.

Vinči je učestvovao i na tenderu za privatizaciju ljubljanskog aerodroma, ali je izgubio s obzirom da je ponudio nešto preko 100 miliona evra, dok je nemački Fraport dao ponudu na 235 miliona evra.
Prošle godine Vinči je bio posebno aktivan pa je dobio na tenderu na upravljanje aerodrom Salvador u Brazilu od 9,5 miliona putnika, zatim treći aerodrom u Japanu u gradu Kobe, ali je i izgubio na tenderu za koncesiju aerodroma Fukuoka sa godišnjim prometom od 21 miliona putnika.

Ovo neće biti prvi put da Vinči radi u Srbiji, s obzirom da je njihova firma Intermost 2009. godine proglasila stečaj zbog toga što im je, kako se pisalo u medijima, Vlada Srbije ostala dužna 12 miliona evra za izvedene građevinske radove, ali i zato što su ostali bez posla zbog ekonomske krize.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

 

Željko Dvoržak iz Pokrajinskog sekretarijata za privredu kaže da bi aerodromi bili komercijalni, neophodno je da za njih budu zainteresovani i investitori. Takva situacija je za sada na somborskom vojnom aerodromu za koji je zainteresovana low cost kompanija Ryanair

U Srbiji trenutno osim aerodroma "Nikola Tesla" još samo aerodrom "Konstantin Veliki" u Nišu ima status međunarodnog. Osim pomenutih, na teritoriji Srbije ima još 22 registrovana aerodroma, a cilj preduzeća "Aerodromi Srbije", koje je trenutno u nastanku između ostalog biće njihovo umrežavanje. U nekim vojvođanskim gradovima postoje aerodromi koje uglavnom koriste aeroklubovi, pa smo proveravali, kakve su šanse za njihovo osposobljavanje i korišćenje u komercijalne svrhe.

Aerodromi u Banatu, odnosno u Zrenjaninu, Vršcu i Kikindi funkcionišu na različite načine. Vršački već ima komercijalnu svrhu, jer ga koristi Vazduhoplovna akademija, dok aerodromom u Ečki upravlja istoimeno društvo i na njemu radi više vazduhoplovnih škola, te zbog toga infrastrukturno održavanje nije dovedeno u pitanje. Ipak, to nije sasvim dovoljno da on postane civilni.

"S obzirom na Ečku i njenu vazduhoplovnu istoriju ovde bi bilo velikih mogućnosti za tu neku granu vazduhoplovnog turizma o kojoj se nikada nije ni pričalo ni razmišljalo ovde, ali korak koji je vrlo jednostavno sprovesti da se dobije takav status jeste nešto što iziskuje tek nekoliko listova papira", kaže direktor Aerodroma "Ečka" Marinel Gilezan.

Kikindskim aerodromom rukovodi sportski aeroklub i koristi ga uglavnom za sportsko vazduhoplovstvo. Iako je on osposobljen za rad, potrebna su veća infrastrukturna ulaganja, kako bi imao svrhu putničkog ili teretnog aerodroma.

"Svi ovi biznis avioni i sve to što je u nivou koji mi sad koristimo može da dođe do izražaja, ali potrebno je malo samo uložiti, ograditi aerodrom i postaviti par nekih montažnih objekata za carinu i graničnu policiju", rekao je predsednik Aerokluba "Kikinda" i predsednik UO Vazduhoplovnog saveza Vojvodine Nika Adamov.

Željko Dvoržak iz Pokrajinskog sekretarijata za privredu kaže da bi aerodromi bili komercijalni, neophodno je da za njih budu zainteresovani i investitori. Takva situacija je za sada na somborskom vojnom aerodromu za koji je zainteresovana low cost kompanija "Ryanair". On se smatra i jednim od najbližih tome da postane civilni, jer osim pomenute kompanije, ima još zainteresovanih za aerodrom koji je prema prostornom planu i definisan kao civilni i koji bi na taj način to ponovo mogao i da postane.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 30 septembar 2015 06:17

Vojska prodaje aerodrom?

Predstavnici grada i članovi radne grupe prezentovali su planove za razvoj ako se aerodrom, ili deo aerodroma, vrati u Master plan VS za otuđenje

Na inicijativu Saše Todorovića, gradonačelnika Sombora, u Skupštini grada održan je sastanak sa predstavnicima Vojske Srbije u vezi sa projektom "Aerodrom Sombor". Sastanku su pored predstavnika nadležnih odeljenja iz Gradske uprave i članova radne grupe za sprovođenje ovog projekta, prisustvovali i predstavnici opštine Apatin, Prvog centra za obuku, Generalštaba VS i Ministarstva odbrane.

Predstavnici grada Sombora i članovi radne grupe prezentovali su planove za razvoj ako se aerodrom, ili deo aerodroma, vrati u Master plan VS za otuđenje, odnosno, prodaju. Infrastrukturalni razvoj, po rečima Todorovića i Gorana Nonkovića, koordinatora Radne grupe projekta "Aerodrom Sombor", jeste primarni cilj definisan Strategijom održivog razvoja Grada Sombora 2014-2020. i to u regionalnom smislu, tako da aerodrom zapravo predstavlja posebnu sferu interesovanja, kako u pogledu lokacije, tako i u odnosu na sve potencijalne investitore. Konstatovano je da pretvaranje vojnog u civilni aerodrom može biti jedan od ključnih činilica ekonomskog razvoja, privlačenja investitora i celokupnog značaja za Sombor, Apatin i ostale opštine.

MINISTARSTVO ODBRANE

ZAKLjUČENO je da će predstavnici VS i Ministartstva odbrane sačiniti izveštaj koji će obuhvatati predložene mere, kao i potrebe grada. Takođe, oni će dati svoje viđenje bezbedonosnih mera i vojnih potreba. Oba izveštaja će biti prezentovana Savetu za nepokretnosti Ministarstva odbrane, koji je ujedno i krajnja instanca odlučivanja o sudbini somborskog aerodroma.

Izvor: Večernje novosti

Objavljeno u Drugi pišu
nedelja, 26 april 2015 04:18

Pijaća voda u kasarni

Ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić i gradonačelnik Sombora Saša Todorović prisustvovali su danas u Somboru priključivanju kasarne "Aerodrom" na gradsku vodovodnu mrežu

Gašić je istakao da je somborska kasarna do 2003. godine, kada je Zavod za preventivnu medicinsku zaštitu utvrdio da voda ne ispunjava potrebne kriterijume, više od 60 godina imala svoj sistem za vodosnabdevanje.

Posle 12 godina, uz pomoć lokalne samouprave, kasarna ponovo dobija pijaću vodu, što je za vojsku od velikog značaja, jer su u prethodnom periodu pijaću vodu morali da dopremaju kamionima sa točilišta, a to je iziskivalo značajna sredstva, rekao je Gašić.

On je izneo uverenje da će pijaća voda do kraja leta biti priključena u svim objektima u kasarni, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Gašić je istakao da je prema proračunima iz 2010. Godine bilo planirano da se za rekonstrukciju vodovodne mreže u kasarni "Aerodrom" izdvoji 110 miliona dinara, ali se zajedničkim delovanjem Vojske i lokalne samouprave taj novac uštedeo, napomenuvši da je Vojska jedini sistem koji sve svoje troškove izmiruje na vreme.

Cilj nam je da u 2015. godini poboljšamo uslove u objektima koje već koristimo. U planu je da zaposednemo i dve kasarne, u Pirotu i Surdulici, rekao je Gašić i dodao da je u planu da se aerodrom u Sjenici očisti od zaostalih neeksplodiranih ubojnih sredstava i ponovo stavi u funkciju, navodi se u saopštenju.

Somborska kasarna od 2003. godine iz internog vodovoda obezbeđuje samo tehničku vodu, dok se pijaća dopremala cisternama sa gradkog izvorišta.

Formiranjem Prvog centra za obuku 2006. godine pokrenuta je inicijativa za rešavanje tog problema u čijem je cilju rađeno više projekata.

Na ovogodišnjoj zakletvi vojnika na dobrovoljnom služenju ministar odbrane dogovorio je sa čelnicima lokalne samouprave rešavanje tog problema.

izvor: FoNet

Objavljeno u Drugi pišu

U somborskoj kasarni "Aerodrom" održan je radni sastanak Organizacionog odbora "7. CISM futsal kup za mir" koji će se održati u periodu od 24. do 29. maja 2015. godine na sportskim terenima Sombora i Apatina. 

Sastankom, kome su prisustvovali dr Rajko Majstorović, načelnik Zapadnobačkog okruga, Saša Todorović, gradonačelnik Sombora, dr Živorad Smiljanić, predsednik opštine Apatin i potpukovnik Stipan Zlatar, zastupnik komandanta Prvog centra za obuku, predsedavao je brigadni general Siniša Radović, šef delegacije Republike Srbije pri Međunarodnom savetu za vojne sportove (CISM). 

Sastanku su, ispred apatinske opštine, prisustvovali još pukovnik u penziji Željko Obradović, predsednik Organizacije rezervnih vojnih starešina opštine Apatin i predsednik Atletskog kluba "Apatin" Slavko Jerković.

Na sastanku su razmatrane aktivnosti vezane za organizaciju kupa. Počev od 2009. godine, kada je u Beogradu otpočeo ciklus turnira u futsalu između reprezentacija oružanih snaga bivših jugoslovenskih republika, Generalni sekretarijat Međunarodnog saveza za vojne sportove (CISM) uspešno sporovodi aktivnosti iz programa Ujedinjenih nacija "Sport za razvoj i mir". Uspeh prvog ciklusa turnira u futsalu (2009-2014. godine) temelji se na podršci CISM i FIFA-e i učešću svih uključenih u program, vojnih reprezentacija Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije.

Objavljeno u Somborske vesti
sreda, 04 februar 2015 10:51

Uskoro dozvola za vazdušnu luku

Bivši vojni aerodrom u Somboru uskoro bi mogao da preraste u prestižnu civilnu vazduhoplovnu luku za saobraćaj najvećih putničkih i teretnih aviona. To je interes grada i regiona, ali je potrebna saglasnost Ministarstva odbrane. Ovaj aerodrom, tvrde u Somboru, ima sve uslove da postane i alternativni za beogradsku vazdušnu luku "Nikola Tesla".

- Procenjujemo da bi vrednost robe i usluga buduće civilne vazdušne luke iznosila stotine miliona godišnje, a od poslova na rekonstrukciji, preko zapošljavanja na aerodromskim i u pratarećim službama, kroz turizam i druge uslužne delatnosti i nove investicije, koje bi nova vazdušna luka generisala, bilo bi moguće uposliti više stotina ljudi - kaže Goran Nonković, koordinator radne grupe.

Geografskim položajem, infrastrukturom i potencijalima regiona već sada je predmet interesovanja mogućih investitora, a posle dve decenije od prvih koraka, sazrela je ideja da aerodrom može da bude prekretnica u razvoju grada i regiona. Smešten je između evropskih koridora sedam i 10, na pola puta između Sombora i apatinske dunavske luke, bescarinskih zona u dva grada, okružen mrežom plovnih kanala sistema DTD sa somborskim pristaništem, dvadesetak kilometara od mostova preko Dunava kod Bezdana i Bogojeva.

- Prostornim planom Republike Srbije, aerodrom je predviđen za obavljanje civilnog međunarodnog saobraćaja i sada je na nama da te potencijale iskoristimo, nađemo investitore i pretvorimo ga u vazdušnu luku najviše kategorije za šta postoje svi uslovi - veli Nonković.

Aerodrom se prostire na 700 hektara, a raspolaže betonskom pistom od 1.800 metara sa mogućnošću produženja do 2.500 metara. Uz rekonstrukciju piste, oštećene u NATO bombardovanju, bilo bi omogućeno sletanje transportnih aviona i najprestižnijih putničkih letilica, kao što su poslednji modeli "erbasa" i "boinga".

- Detaljan urbanistički plan, idejno rešenje i glavni projekat za rekonstrukciju poletno-sletne staze urađeni su još devedesetih godina prošlog veka. Tada je prilika propuštena, a sada moramo da je iskoristimo - pojašnjava Nemanja Živadinović, tadašnji direktor Aerodroma Sombor u izgradnji, sada član radne grupe.

RAZVOJNA ŠANSA REGIONA

- KONAČNO postoji politička volja, kako na lokalu, tako na republičkom nivou da aerodrom preraste u civilni i to moramo da iskoristimo kao razvojnu šansu - kaže gradonačelnik Sombora Saša Todorović.

Izvor: Večrnje novosti

Objavljeno u Drugi pišu
nedelja, 24 avgust 2014 04:45

Novi Sad želi svoj aerodrom

Novi Sad je zainteresovan da se sportski aerodrom na Čeneju koristi za komercijalne i kargo letove, izjavio je član Gradskog veća Nemanja Vukčević.

"Iako taj projekat zahteva velika sredstva i rešavanje pravno-imovinskih pitanja, postoji ideja da se ovaj aerodrom niske kategorije koristi za komercijalne i kargo letove i volja da se ovo pitanje reši", rekao je Vukčević na javnoj raspravi u Skupštini grada o Nacrtu zakona o vazdušnom saobraćaju.

Aeroklub "Novi Sad" je godinu i po dana u finansijskoj blokadi, iako bi trebalo da od Pokrajine svakog meseca na ime Ugovora o prenosu prava korišćenja dobija milion dinara u svrhe održavanja objekata, podseća Radio 021. 

Takođe, 2012. godine urađen je arhitektonski projekat po kom je do 2015. trebalo da bude izgrađen komercijalni aerodrom na Čeneju. Međutim, sa tim projektom se još uvek nije krenulo.

Izvor: 021.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top