S novom godinom gimnazijalcima u Srbiji stižu nove obaveze. Naime, od naredne školske godine u septembru učenici gimnazija će birati dva od šest ponuđenih izbornih programa, pa će tako nedeljno pohađati dva školska časa više. To je predviđeno predlogom nastavnog plana i programa za gimnazije.

Na potezu je sada ministarstvo prosvete, u kojem su za N1 potvrdili da je usvajanje te ideje gotova stvar.

S novom školskom godinom gotovo izvesno stižu:
1. Jezik, mediji i kultura
2. Pojedinac, grupa i društvo
3. Zdravlje i sport
4. Održivi razvoj
5. Umetnost i dizajn
6. Primenjene nauke

Ovo je šest izbornih predmeta od kojih će gimnazijalci birati dva. Dakle, od medija, društva, zdravlja, preko održivog razvoja, umetnosti i primenjenih nauka. Izučavaće se, uveravaju autori, medicina, tehnika, geopolitika, biznis, religija i civilizacija.

Tvorci osveženja gimnazijskog plana i programa za N1 pojašanjavaju da su to pre svega sadržaji koji će im "pomoći da razumeju svet", kao i da su učenici podstaknuti da fenomene istražuju.

Ishod nastave, sigurni su, biće kritičko mišljenje i znanje koje ima praktičnu vrednost.

"Napadamo neke fenomene, tako da učenici sami biraju šta će u okviru tog fenomena istraživati i kasnije, na osnovu dobijenih rezultata osmišljavaju projekat koji treba da bude sa jasnim ciljem i često će verovatno biti proaktivan u smislu da će se pokrenuti neka akcija, uraditi neki film ili napraviti izložba, predstava, pomoći nekome, napraviti peticija ili već nešto drugo što učenici osmisle", kaže Eleonora Vlahović, iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja.

Autori programa dodaju: na taj način gimnazije će postati atraktivnije. Pitali smo: hoće li biti za đake više opterećujuće?

"Ne, znači tu bi trebalo da dovede do daleko većeg interesovanja učenika i za društvena kretanja i za prirodne nauke i za globalna kretanja i za ekonomiju i biznis, znači sve ono što verovatno u neko svoje slobodno vreme već i čitaju i istražuju sada bismo prvi put čitav niz sadržaja uveli u nastavne programe koji su izuetno atraktivni i važni", rekao je Radivoj Stojković, iz Zajednice gimnazija.

Iako izborni predmeti, ocene neće biti opisne. Znanje gimnazijalaca rangiraće se od "1" do "5" i ocene će ulaziti u prosek.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Da li će osmacima od sada put do željene srednje škole biti teži? Izmenjen je sistem za bodovanje male mature i predviđa da učenici manje bodova dobijaju na osnovu uspeha tokom osnovnog obrazovanja, dok je povećan broj poena koje mogu da osvoje na testovima.

Dok iz Ministarstva prosvete tvrde da je ta odluka doneta pre početka školske godine, roditelji kažu da su "zatečeni".

Zbog "jagme" za ocenama, kako je to slikovito opisala pomoćnica Mladena Šarčevića, Vesna Nedeljković, đake osmake čeka drugačije bodovanje njihovog znanja na maloj maturi. Izmenama Pravilnika, od sada, učenici će na postignut uspeh u školi dobijati maksimalno 60, a na testovima 40 poena.

Osim što je promenjena dosadašnja 70 - 30 proporcija, menja se i broj bodova po pojedinačnim ispitima. Tako test iz srpskog i matematike nosi po 13, a kombinovani, umesto dosadašnjih 10 - 14 poena. Na pitanja: kada je odluka doneta, zašto i ko je o njoj obavešten, iz Ministarstva prosvete u kratkom pisanom odgovoru poručuju:

"Pravilnik je promenjen zbog veće objektivnosti, jer je jurnjava za ocenama i prosekom postala veliko opterećenje za učenike, roditelje i nastavnike. Svi su na vreme informisani o promeni, jer smo promenu najavili tokom prethodnog zavrsnog ispita, dakle, pre početka tekuće školske godine."

Međutim, roditelji tvrde da su zatečeni. U potrazi za odgovorima obraćali su se i Udruženju "Roditelj", gde za N1 kažu: niko nije bio obavešten o izmenama koje slede svega par meseci uoči male mature, tajming je loš.

"Prosto je sredina školske godine i deca i roditelji su već počeli sa nekim pripremama za malu maturu i ovo je sada unelo jedan veliki nemir i uznemirenost, zato što menja situaciju. Deca i roditelji već imaju neku kalkulaciju u svojoj glavi kako će da izgleda kraj školske godine, koje ocene već imaju i kako bi oni mogli da popune ona mesta na koja žele da se upišu", kaže Gordana Plemić iz Udruženja Roditelj.

A kako će se izmene odraziti na učenike? Zaposleni u prosveti imaju različita mišljenja. Iz Unije sindikata prosvetnih radnika kažu da je povećanje broja bodova iz kombinovanog testa dobra odluka.

"Zato što jedna hemija je, recimo, na tom kombinovanom testu nosila samo jedan i po bod. Ako vi detetu kažete da ide na pripremnu nastavu iz ovih pet predmeta, a on zna da će će nositi samo jedan i po bod - koji je njegov motiv da se dodatno priprema? Koliko će to da promeni? Neće mnogo, jer i tako i tako smo mi držali pripremnu nastavu", objašnjava Miljan Mićunović iz Unije sindikata prosvetnih radnika.

U promeni sistema bodovanja ne leži ključ problema male mature - smatra profesorka srpskog jezika i književnosti Vesna Vojvodić. Kao predstavnik sindikata "Nezavisnost" kritikuje izmene, rečima da su "kozmetičke".

"Ja iskreno ne verujem i mislim da onaj ko se bavi prosvetnim radom izvesno vreme ne može da veruje da će puka promena proporcija rešiti nagomilane probleme u prosveti. Nevolja je kod nas što je realizacija male mature ne samo stresna za učenike koji se možda tada po prvi put susreću sa pokušajem objektivnog vrednovanja znanja, nego je ogroman pritisak i za prosvetne radnike", smatra profesorka Vesna Vojvodić.

Učenici osmog razreda polagaće malu maturu 18.19 i 20. juna 2018. godine, jer su ti datumi odavno zaokruženi u kalendaru obrazovno-vaspitnog rada Ministarstva prosvete za tekuću školsku godinu.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević potpisao je Memorandum o saradnji sa ambasadom Kraljevine Norveške u Srbiji i udruženjem "Grupa 484", čime je nastavljena saradnja na najvažnijim infrastrukturnim projektima, u opštinama koje su bile pogođene migrantskom krizom.

"U saradnji sa Grupom 484, izdvojili smo sredstva u iznosu oko 30 miliona dinara za rekonstrukciju objekata osnovnih škola "Ivo Lola Ribar" u naselju Šikara kod Sombora i "Sremski front" u naselju Molovin, kao i za javno osvetljenje pružnog prelaza kod naselja Vašica kod Šida", rekao je norveški ambasador Arne Bjernstad.

"Želimo da sva deca u Šidu i Somboru imaju bolje uslove za školovanje, kako deca sa ovih prostora, tako i deca migranti koja pohađaju redovnu nastavu", istakao je ambasador.

On je naveo da su prepoznali odgovornost lokalnih samouprava Šida i Sombora da prihvate migrante raširenih ruku i njihovoj deci omoguće dalje školovanje, saopštilo je resorno ministarstvo.

Ambasador je istakao da je ovo još jedan u nizu zajedničkih projekata Ministarstva za rad i Ambasade Norveške, a naredne godine, trudićemo se da sarađujemo sa Ministarstvom, za dobrobit svih građana Srbije, posebno onih najugroženijih, rekao je ambasador.

Ministar Đorđević zahvalio je Kraljevini Norveškoj, kao jednom od najvećih bilateralnih donatora, na nesebičnoj i kontinuiranoj podršci srpskom narodu, koja je nastavljena u vreme i nakon migrantske krize, navodi se u saopštenju.

"Republika Srbija i ministarstvo na čijem sam čelu nastaviće da pruža socijalnu zaštitu svoj deci, a lično ću uložiti maksimalan napor da se svoj deci obezbedi nesmetano školovanje.

Ponosan sam što su partneri prepoznali naše zalaganje da omogućimo bezbrižno detinjstvo svoj deci koja žive i koja trenutno borave u Srbiji, a posebno me raduje da pored ovog Memoranduma postoji zajednička želja naše dve zemlje da saradnju nastavimo", naglasio je ministar Đorđević.

On je dodao da se Srbija više puta pokazala kao odgovorna država i kao primer na koji način treba da se odnosi prema migrantima i migrantskoj deci.

Izvor: RTS

Objavljeno u Somborske vesti

Mreža organizacija za decu Srbije je Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputila predloge za izmene i dopune Nacrta zakona o udžbenicima, kao i da sva deca dobiju besplatne udžbenike.

 

Kako je saopšteno, MODS smatra da Nacrt zakona o udžbenicima donosi nova rešenja koja imaju potencijal da doprinesu razvoju inkluzivnog obrazovanja, ali da postoje odredbe koje treba unaprediti, posebno kada je u pitanju dostupnost besplatnih udžbenika za svu decu.

U saopštenju se ističe da obrazovanje treba da bude besplatno za svu decu i dostupno svoj deci.

To podrazumeva da deca, odnosno njihovi roditelji nemaju troškove koji proizilaze iz činjenice da dete ide u školu, podvlači se u saopštenju.
S tim u vezi, MODS je uputio predlog da se Ministarstvo, odnosno Vlada strateški opredeli da se mera besplatnih udžbenika primenjuje na svu decu.

Podaci pokazuju da je trećina dece u Srbiji u riziku od siromaštva, a upravo su najviše pogođene porodice sa dvoje i više dece gde je najčešće nosilac porodice nezaposlen, dok čak 80 odsto romske dece ne pohađa školu, ukazuje ta organizacija.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Roditelji koji žele da upišu dete u prvi razred osnovne škole izvan područja kojem učenik pripada, mogu po zakonu izabrati školu u koju žele da upišu budućeg prvaka i o tome zahtev podnose izabranoj školi. Zahtevi se mogu podnositi do 1. februara 2018. godine.

Područja osnovnih škola u gradu Somboru utvrdila je Skupština grada Sombora, a uvid u područja škola mogu se izvršiti na oglasnim tablama u Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“, Sombor.

Osnovna škola je dužna da upiše dete koje ima prebivalište na području škole, a može da upiše i dete sa područja druge škole, na zahtev roditelja, u skladu sa prostornim i kadrovskim mogućnostima škole.

U prvi razred osnovne škole za školsku 2018/2019. godinu upisuju se deca, koja na dan početka školske godine 01. septembra 2018. godine imaju 6,5 do 7,5 godina, odnosno deca rođena od 01.03.2011. do 01.03.2012. godine.

Prijavljivanje dece za upis u prvi razred osnovne škole obavezni su da izvrše roditelji, a za decu pod starateljstvom, staratelj ili organ starateljstva.

O terminu evidentiranja dece, ispitivanja i provere spremnosti dece za upis Gradska uprava grada Sombora će blagovremeno obavestiti roditelje putem javnih glasila, škola i PU „Vera Gucunja“.

Objavljeno u Somborske vesti

U Kuli je prethodne nedelje održano okružno takmičenje u odbojci za osnovne i srednje škole, u kojem su učestvovali takmičari iz Zapadnobačkog okruga.

Takičenje za osnovne škole održano je u sredu, 13. decembra, s početkom u 09:00 časova. Muška ekipa učenika iz Čonoplje bila je bolja od Odžačana i Kuljana, tako da su zauzeli prvo mesto, dok su učenici iz Odžaka bili drugi, a Kuljani treći.

Četiri ekipe iz okruga učestvovale su u ženskoj konkurenciji. U prvoj polufinalnoj utakmici, ekipa iz Apatina savladala je Kuljanke i plasirala se u finale. U drugom poluginalu sastale su se Odžačanke i Somborke, a ekipa iz Sombora je ovog puta bila bolja. Ekipa iz Apatina savladala je Sombor u finalu i zauzela prvo mesto na takmičenju.

Takmičenje za srednje škole održano je u petak, 15. decembra, takođe s početkom u 09:00 časova. Po dve ekipe su učestovale i u ženskoj i u muškoj konkurenciji. Kuljanke su dočekale ekipu iz Sombora i izgubile, a Somborke su se plasirale na međuokružno takmičenje.

U muškoj konkurenciji, Somborci su ponovo bili bolji i savladali Odžačane, što im je obezbedilo direktan prolaz na međuokružno takmičenje.

Izvor: nasemesto.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Za samo tri dana dogodila su se tri slučaja brutalnog nasilja među decom - od ubistva maloletnika u Pančevu do prebijanja učenika letvama tokom školskog časa. Da li je u pitanju novi talas nasilja i gde se kriju uzroci sve češćih obračuna maloletnika?

 

Vesti o brutalnom vršnjačkom nasilju pune novinske stupce, a samo u poslednja tri dana dogodila su se tri slučaja. Novi talas nasilja među vršnjacima počeo je pre deset dana - kada je šesnaestogodišnji učenik u Pančevu podlegao povredama od uboda nožem. Kako se ponavlja vršnjačko nasilje, ponavlja se i pitanje ko je odgovoran? Pojedinac - porodica ili sistem?

"Mi nismo policijska država i država u kojoj će policija vaspitavati našu decu. Ukoliko vi pustite dete do njegove 16 ili 17 godine, ne možete da očekujete da će u njegovoj 16 ili 18 godini policija doći da ga nauči da bude pristojno, dobro i lepo vaspitano", kaže ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Iako je nasilničkog ponašanja bilo oduvek, sada odgovor društva nije adekvatan, kaže za N1 psihološkinja i psihoterapeut Nevena Čalovska Hercog. Smatra da živimo u kontinuiranom nasilju, te da društvo polako klizi ka tome da ga normalizuje, čak i ono koje se događa među decom.

"Mladi, inače znamo da su uvek ogledalo nečega što se dešava na širem planu i oni su naročito vunerabilni da lako usvoje loše modele ponašanja, pogotovo ako na drugoj strani nisu motivisani na bolje i funkcionalne, socijalno poželjne forme ponašanja. Definitivno iako je talas, on je talas na nečemu što kontinuirano postoji kao problem", kaže Čalovska Hercog.

Istraživanja koja su urađena tokom 2017. pokazuju poražavajuću statistiku. U školama se svaki četvrti osnovac ne oseća bezbedno, petina od tog broja đaka svakodnevno doživi vređanje ili ismevanje. Gotovo trećina ispitanih kaže da želi osvetu onome ko ih je povredio. Istraživanje je, da napomenemo, rađeno u pet beogradskih škola, a ispitano je 600 đaka.

Brutalno ispoljavanje nasilja kod dece, odraz je političkog, ekonomskog i socijalnog stanja u zemlji, smatraju stručnjaci.

"Vrednosti praktično više ne postoje. Jer stare više ne funkcionišu, novih nema i u toj situaciji porodica gubi svoj smisao i primat. I deca ostaju ostavljena sama sebi. Niko ih ničim ne vaspitava. Od porodice koja mora da radi i dva, tri posla da bi preživela, dolaze kući umorni, nemaju novca da plate bebisitera i deca budu ostavljena sama sebi. Granice nemaju - a traže ih. Niko im ne određuje granice ili im određuje na brutalan način i zato imamo porast nasilja", navodi Marko Braković, psihoterapeut.

Da će uspostaviti granice vršnjačkom nasilju, međutim, najavio je čak i predsednik države, rečima: "Uvešćemo oštrije i represivnije mere". Ali i on nije dao konkretan odgovor na pitanje zašto borba nije počela usvajanjem Aleksinog zakona.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Plan Ministarstva prosvete je da do sredine decembra roditeljima i učenicima budu podeljeni nalozi za pristup elektronskom dnevniku.

U ovom trenutku čekamo da se sistem usaglasi sa zakonskim odredbama zaštite podataka o ličnosti, kaže za Danas Bojan Radić, rukovodilac projekta “E prosveta”, napominjući da svi roditelji i đaci neće istog dana dobiti naloge već će se sukcesivno uključivati u dogovoru sa školama.

On objašnjava da je portal za učenike i roditelje potpuno odvojen od dela sistema koji koriste škole, tako da ne utiče na bezbednost školskog sistema esDnevnika. I jedni i drugi će preko internet pretraživača pristupati posebnom delu sistema sa svojim nalogom. Svaki učenik i roditelj će imati korisničko ime i šifru, a pošto pristupaju sa različitim nalozima prikaz podataka i mogućnosti koje im pruža sistem nisu isti za učenike i roditelje. Tako će đaci svoje ocene moći da vide istog trenutka kada budu upisane u dnevnik, a roditelji sa 48 sati zakašnjenja, kako bi se deci ostavilo vremena da te ocene obrazlože, što je urađeno na sugestiju psihologa i pedagoga.

- Kada roditelj pristupi sistemu on vidi podatke samo za svoje dete, a ako ima dvoje dece u istoj školi ili u dve različite škole, a obe koriste esDnevnik, on može da izvrši izbor za jedno ili drugo dete - kaže Radić.

Pored ocena, roditelji će imati uvid i u izostanke, kao i napomene i pohvale koje nastavnici budu unosili. Đacima će, osim ovih podataka, biti na raspolaganju i niz drugih informacija, kao što su raspored kontrolnih i pismenih zadataka, ekskurzija, izleta i poseta.

Radić napominje da se 60 osnovnih i srednjih škola u Srbiji koristi esDnevnik u punom kapacitetu, a da je više od 300 škola prijavljeno za ulazak u ovaj projekat. Ministarstvo je nedavno raspisalo javni poziv na koji mogu da se prijave i druge škole. Naš sagovornik ističe da će sve zainteresovane škole koje budu zadovoljile minimalne tehničke uslove ući u projekat i voditi samo elektronsku evidenciju, a tome će prethoditi obuke za korišćenje esDnevnika.

- Sistem esDnevnik pomaže nastavnicima da se fokusiraju na obrazovno-vaspitni rad sa učenicima i u budućnosti na komunikaciju sa roditeljima smanjujući vreme koje potrebno za statičku obradu podataka. Ministarstvo planira da obogati izveštaje koje nastaju iz esDnevnika i drugih digitalnih obrazovnih sadržaja i servisa kroz rešenje za analitiku učenja. Svi eProsveta servisi biće dostupni roditeljima i učenicima i nastavnicima. Povratne informacije o funkcionisanju sistema i korisnosti samog esDnevnika koje dobijamo iz škola koje su u projektu su pozitivne - kaže Bojan Radić.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da se u Srbiji godišnje prijavi oko 75 slučajeva vršnjačkog nasilja u školama što je, kako je naveo, svrstava među zemlje sa najnižom stopom prijavljenih slučajeva u svetu.

Gostujući na Radio-televiziji Srbije, ministar je kazao da je vršnjačko nasilje među učenicima pošast koja je svuda u svetu u porastu, navodeći da je u Grčkoj zabeleženo tri puta više takvih događaja nego u Srbiji.

"Mnogo toga se ne prijavi. Škole su ćutale jer je lakše da se nešto zataška a mi očekujemo da se istina ne prikriva. Škola mora da javi Školskoj upravi i inspekciji kada dodje do nemilog događaja", kazao je Šarčević dodajući da odgovornost škole postoji samo ako nije uradila svoj posao u skladu sa procedurama.

On je kazao da se novim sistemskim zakonom o obrazovanju predviđa odgovornost zaposlenih u školi, roditelja i same dece u slučajevima vršnjačkog nasilja.

"To će se uvek dešavati u nekoj meri, a škola mora da postavi pravila šta se može a šta ne. Zanemarili smo vaspitnu funkciju u školama, ali odgovornost ne može da preuzme samo škola već to moraju učiniti i roditelji", rekao je Šarčević.

Ministar je dodao da je formiran tim koji čine predstavnici šest ministarstava i koji će biti zadužen za borbu protiv vršnjačkog nasilja.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
nedelja, 19 novembar 2017 00:00

Somborski pesnici u školama

U Somboru je u toku kulturna manifestacija „Somborski pesnici za decu nekad i sad“. Književnici dr Stojan Berber i David Kecman gostuju u osnovnim školama i drže čas o pesnicima za decu koji su stvarali u Somboru ili su iz njega potekli (Petar Despotović, Mita Popović, Veljko Petrović, Laza Lazić i dr.), o čemu govori dr Stojan Berber na osnovu svog zbornika „Vrlo važno“, a poznati pesnik za decu David Kecman, književnik i novinar, kazuje svoje stihove. Do sada su pesnici, na zadovoljsto mlade publike, obišli sela Stanišić, Riđicu, Kljajićevo, Aleksa Šantić i Stapar. Organizator ove manifestacije je Kulturni centar „Laza Kostić“ u Somboru.

Izvor: Radio Dunav

Objavljeno u Somborske vesti

Čak četrvtina mladih između 15 i 30 godina nije zaposlena, ali se ni ne školuje, niti se na drugi način usavršava. Ovo je pokazalo istraživanje u okviru projekta „Mreže omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske”.

Projekat će se tokom naredne četiri godine, organizovati u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i u Turskoj, a u našoj zemlji ga sprovodi Fondacija „Ana i Vlade Divac“.

“U Srbiji NEET stopa (svi građani koji nisu zaposleni, ne školuju se, niti se na drugi način usavršavaju) za mlade između 15 i 30 godina iznosi 25,2 odsto, dok u Evropskoj uniji iznosi 14,8 odsto”, navodi se u istraživanju. “Kada su u pitanju mladi od 15 do 24 godine, taj odnos je 19,7 odsto u Srbiji naspram 12 odsto u EU.”

Prema istraživanju, najveće šanse da se nađu u ovoj grupi imaju mladi sa niskim stepenom obrazovanja, imigranti, zatim deca iz razvedenih brakova, deca čiji su roditelji duže vremena nezaposleni i mladi iz siromašnih porodica.

Među njima su i mladi koji rano napuštaju školu, odnosno i građani od 18 do 24 godine sa samo završenom osnovnom školom. U 2014. godini registrovano je 47.375 takvih slučajeva, a godinu dana kasnije 42.906.

“U školskoj 2014/15 bilo je 67.757 mladih sa završenom srednjom školom, u odnosu na 2008. godinu kada ih je bilo 4.451 manje”, navodi se u istraživanju. “Broj upisanih na fakultet 2014/15 je 218.738 odnosno 17 odsto ukupnog broja mladih.”.

Ipak, istraživanje je pokazalo da postoji rekordan broj samozaposlenih među mladima, a iz Fondacije “Ana i Vlade Divac” kažu da misle da je to signal da su mladi okrenuli ka preduzetništvu.

“U 2015. godini Nacionalna služba za zapošljavanje je od mladih odobrila 811 zahteva što čini 43,7 od ukupnog broja prijavljenih za finansijsku podršku za preduzetništvo”, dodaju iz Fondacije. “U nastavku piše da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku broj samozaposlenih mladih (15-29) u 2015. godini 39.664 – odnosno deset odsto ukupno zaposlenih mladih. To znači da nisu svi mladi tražili finansijska sredstva za zapošljavanje, neki su to uradili bez finansijske pomoći države.”

Podaci iz istraživanja govore da je u novembru 2016. godine pokrenuto 7.726 novih biznisa I registrovano 90 hiljada novozaposlenih u 53.555 novonastalih firmi.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić izjavio je u nedelju da je oko 400 dece migranata počelo da pohađa nastavu u školama širom Srbije.

Gostujući na Radio-televiziji Srbije, Cucić je kazao da su ta deca "uglavnom" svuda dobro primljena a da problem postoji u Somboru zbog kako je naveo "neshvatljive netolerantnosti".

"Tamo smo rešili problem tako što deca pohađaju nastavu u okviru našeg centra u Somboru. Kada su ljudi u Šidu videli da su to najpedantnija deca i da su pregledana, jer kada neko uđe u Centar mora da prođe kroz sve sistematske preglede, onda su roditelji shvatili da nema mesta brizi i promenili su mišljenje", kazao je komesar.

On je naveo i da sve što je obavezno za decu građana Srbije kada je reč o obrazovanju, važi i za decu migranata.

Cucić je dodao da je u Srbiji trenutno oko 4.200 migranata a da su migracije ušle u "uobičajene tokove".

"Pratimo ponašanje susednih zemalja. Postoji bojazan da li će Grčka održati obećanje i ispuniti ono što je obećala", dodao je komesar.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ugovor o dodeli gradske stipendije za školsku 2016/2017. godinu potpisali su, u ime lokalne samouprave kao davaoca stipendije, zamenik gradonačelnice Sombora Antonio Ratković i korisnik (primalac) stipendije Dejan Bogdanović, đak generacije srednjih škola u školskoj 2016/2017. godini.

Prema odredbama ugovora, lokalna samouprava će Dejanu za vreme trajanja redovnih studija i za vreme trajanja nastave, stipendiju isplaćivati u 10 mesečnih rata u vrednosti 40 odsto od prosečne zarade u Republici Srbiji.

Kao primalac stipendije i redovan student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu (studijski program računarstvo i automatika) na režimu finansiranja iz republičkog budžeta, Dejan ima obavezu da tokom studija redovno daje ispite, u roku upisuje naredne godine studija i da ostvaruje uspeh iznad 8,00.

Zamenik gradonačelnice čestitao je Dejanu na uspehu ostvarenom tokom srednje škole, kao i na uspešnom upisu studija na željenom fakultetu. Ratković je dodao da će osim stipendije za đaka generacije, lokalna samouprava dodeliti i stipendije najuspešnijim studentima – učesnicima na konkursu za dodelu 25 stipendija.
„Lokalna samouprava nastoji da pomogne što više studenata i upravo je u toku konkurs za dodelu studentskih stipendija za školsku 2017/2018. godinu. Konkurs je otvoren do 15. oktobra“ naveo je Ratković.

Dejan se zahvalio na čestikama i istakao da je velika čast biti stipendista Grada.

„Verujem da će stipendija olakšati studije što se tiče finansija, a ja ću se maksimalno potruditi da ispunim sve uslove za dalje stipendiranje“, rekao je Dejan Bogdanović, šesnaesti stipendista grada Sombora.

Objavljeno u Somborske vesti

Uključivanje dece migranata u obrazovni sistem na teritoriji Školske uprave Sombor biće organizovan po drugačijem modelu u odnosu na druge delove zemlje, jer će se nastava održavati u prihavtnim centrima a ne u školama, najavila je Ksenija Liščević prosvetnik savetnik Školske uprave Sombor.

„Budući da su prihvatni centri u Somboru, Subotici i Kikindi prepoznati kao centri u kojima se ni odrasli ni deca ne zadržavaju dugo, po dobijenim podacima oko dve sedmice u proseku, stav Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je da je važno da se i ovoj deci obezbedi podrška, ali u centrima, ne u školama“, istikla je Liščević.

Kako prenosi portal „soinfo.org“ Ksenija Lišćević je napomenula da je u skladu sa preporukom, Školska uprava Sombor dizajnirala čitavu strategiju, u dogovoru sa školama „Ivo Lolar Ribar” i „Bratstvo jedinstvo”.

„Radioničarski rad sa oko 19 do 25 dece u prihvatnom centru, pošto je broj dece promenljiva kategorija gotovo na dnevnom nivou, realizovaće se tri puta sedmično, od 8.30 do 10 sati za decu koja bi trebalo da pohađaju prva četiri razreda i od 10.30 do 12 sati za decu koja pripadaju uzrastu od petog do osmog razreda. Obe škole će se oslanjati na vlastite kapacitete i resurse, jasno definisati ciljeve rada sa decom, pratiti i unapređivati kako metode i tehnike, razvijanje neverbalnih tehnika i metoda, jer deca uglavnom znaju samo maternji jezik i tek ponešto engleskog, ali i birati domene koji su prihvatljivi i razumljiviji deci“, prenela je prosvetna savetnica.

Ona ističe da je broj prosvetnih radnika i stručnih saradnika koji će biti uključeni u rad sa decom za sada je nemoguće tačno definisati. Njihovo angažovanje se neće posebno plaćati, prihvaćene obaveze će biti regulisane preraspodelom aktivnosti u okviru četrdesetčasovne radne sedmice. Jedina barijera je još uvek neregulisan način plaćanja putnih troškova nastavnicima koji odlaze do prihvatnog centra, a šta će Školska uprava pokušati u saradnji sa lokalnom zajednicom da prevaziđe.

Kako se navodi, predstavnici ŠU Sombor i direktori dve škole su održali roditeljski sastanak u centrima u Somboru i Subotici. U oba centra prepoznato je zadovoljstvo roditelja ponuđenim rešenjem i visoka motivacija dece za učenjem.

Izvor: dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izrazila je očekivanje da će na teritoriji Šida, gde roditelji protestuju zbog toga što će lokalna deca ići u školu sa migrantima, biti stvoreni uslovi za ravnopravno ostvarivanje prava na obrazovanje.

Kako se navodi u saopštenju, poverenica je ocenila da Srbija poštuje medjunarodne zakone i neguje vrednosti humanog i tolerantnog društva, ali da postoje pojedinačni slučajevi poput nerazumevanja i predrasuda roditelјa čija deca treba da u Šidu pohadjaju školu sa decom izbeglicama i migrantima.

"Deca su jedna od najosetlјivijih društvenih grupa, a naročito kada su u pitanju deca koja su se susrela sa užasima rata i suočili sa razdvajanjem od porodica, medju kojima neki i sa gubitkom najbližih. Važnu ulogu u njihovom prilagodjavanju i osnaživanju upravo imaju škole kao mesto na kome se deca, izmedju ostalog, uče i vrednostima tolerancije, medjusobnog poštovanja i prihvatanja različitosti", navela je Janković.

Roditelji djaka u Osnovnoj školi u Višnjićevu kod Šida protestovali su zbog toga što lokalna deca dele učionice sa migrantima iz izbegličkog kampa. Prema pisanju medija, roditelji su tvrdili da su zabrinuti za higijenu i bezbednost svoje dece.

Izvor: n1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U OŠ “Sveti Sava” iz Vrčina učenici jednog odeljenja prvog razreda dobili dizajniranu školsku odeću

Uniforme neće biti obavezne za sve učenike bar u naredne dve godine, ali Ministarstvo prosvete od te ideje ne odustaje. Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je danas da država nema dovoljno novca i da nikome neće nametati obavezu uvođenja đačkih uniformi, ali da će se izmenama zakona koje uskoro slede stvoriti uslovi da se obezbedi novac za ovu namenu.

Šarčević i gradski menadžer Goran Vesić obišli su danas OŠ” Sveti Sava” u Vrčinu, gde su učenici jednog odeljenja prvog razreda dobili na poklon uniforme, koje je besplatno kreirala naša dizajnerka Dragana Ognjenović.

Na pitanje novinara šta je cilj te prmocije kada jedan komplet košta oko šest hiljada dinara i mnogo roditelji to neće moći da plate, ministar je odgovorio da je ovo samo jedan od primera kako uniforme mogu da izgledaju, a da to mogu biti i polo majice sa amblemom škole ili nešto drugo što đaci žele. On je izrazio spremnost da država pomogne školama, ali je naglasio da se neće uvodtiti identične uniforme za sve učenike u Srbiji jer bi to bilo besmisleno, te da svaka škola treba da ima svoj identitet. Ministar je rekao i da se oko 55 odsto škola izjasnilo za uvođenje uniformi, kao i da je u nekim školama to zaživelo, a negde se tek planira.

Šarčević je kazao da đačke uniforme smanjuju uticaj socijalnih razlika na ponašanje dece i razvijaju kolektivni duh i osećaj pripadnosti školi.

- To je prvi korak da decu motivišemo da se takmiče u znanjima i talentima, a ne modi i statusu. U školi svi moraju da se ponašaju pristojno i poštuju instituciju koja je osim obrazovne i vaspitna - rekao je Šarčević.

Direktor OŠ “Sveti Sava” Dobrica Sinđelić kaže za Danas da su u toj školi uniforme uvedene pre četiri godine u mlađim razredima osnovne škole.

- One nisu tako lepe kao ove nove, ali ih deca rado nose i sa tim su saglasni roditelji. Već postoje inicijative roditelja iz odeljenja u kojem su učenici dobili dizajnirane uniforme da održimo zajednički sastanak i da se dogovorimo kako da nađemo sredstva da ih nabavimo za sve prvake - kaže Sinđelić.

Izgled uniforme
Kompleti uniformi koje su dobili učenici I/1 OŠ “Sveti Sava” u Vrčinu sastoje se od sivih sakoa, pantalona za dečake i suknjica za devojčice, plavih košulja i detalja u narandžastoj boji - kravati, tregera i dokolenica. Uz to sva deca nose i tegen starke.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Milica Šarković je prvi put sela u školsku klupu i ona je jedno od šestoro prvaka u Bačkom Monoštoru koji će pohađati nastavu na hrvatskom jeziku, koja se prvi put organizuje u nekoj od škola Zapadnobačkog okruga.

Milica očekuje da će u školi puno toga naučiti.

"Učićemo slova, o prirodi, matematiku", kaže Milica.

"Dece je manje, više se sa njima radi. Odlučila sam se da probamo i nadam se da će to biti dobro", kaže Miličina majka Ružica Šarković.

"Pohađala sam puno seminara u Hrvatskoj za nastavnike, do sada sam predavala hrvatski jezik sa elementima nacionalne kulture, a evo sada sam prihvatila ovo odeljenje na hrvatskom jeziku", objašnjava učiteljica Elena Brdar.

Udžbenike na hrvatskom jeziku za prvake obezbedilo je Hrvatsko nacionalno vijeće u saradnji sa vladama Republike Srbije i Hrvatske. Đaci će raditi po istom planu i programu kao i odeljenjima na srpskom, ali je deo programa prilagođen hrvatskoj zajednici.

"Kompletno svi udžbenici za nastavu na hrvatskom jeziku su osigurani. Mi smo ove godine dali i mali prilog roditeljima od 10.000 dinara za kupovinu pribora za školu. Za nas je važno da se pohađa nastava na hrvatskom jeziku, jer se na taj način od najranijeg detinjstva neguje maternji jezik razvija osećaj pripadnosti hrvatskom narodu. U ove udžbenike ugrađeni su i sadržaji koji svedoče o kulturi i prisustvu Hrvata na ovim prostorima. Dakle, deca će o sebi i svom poreklu saznati više nego što bi mogli da su upisali nastavu na srpskom jeziku", ističe Darko Sarić Lukendić, predsednik IO HNV-a.

"Danas prvi put u Zapadnobačkom okrugu kreće nastava na hrvatskom jeziku i mi želimo da takvih odeljenja bude i više. Mislim da je to održivo jer u Monoštoru u školi 11 godina učenici pohađaju izborni predmet hrvatski jezik sa elementima nacionalne kulture", kaže Borislav Staničkov, načelnik Školske uprave Sombor.

Otvaranju odeljenja na hrvatskom jeziku prisustvovao je i konzul Republike Hrvatske u Subotici Velimir Pleša.

"Drago mi je da se u somborskom okrugu stvaraju preduslovi za odeljenja na hrvatskom jeziku. Puno se priča o stvarima koje se trebaju rešiti u odnosima dve države, a ovo je jedan mali korak u tome. Nadam se da će za nekoliko godina ovakvi događaji postati svakodnevni. Kultura i obrazovanje na maternjem jeziku ono je najvažnije što se može pružiti", kazao je Pleša.

U školi u Monoštoru već 11 godina učenici pohađaju i izborni predmet hrvatski jezik sa elementima nacionalne kulture i svake školske godine polovina učenika izabere taj izborni predmet.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Opštinska uprava opštine Apatin organizovala je mobilne patrole koje će brinuti o bezbednosti dece u školama i predškolskim ustanovama, kao i o samim objektima u kojima se održava nastava. Tim povodom, u Plavoj sali SO Apatin, održana je konferencija za medije na kojoj se prisutnima obratila Nika Petrović, zamenik predsednika Skupštine opštine Apatin.

- Angažovanjem mobilne patrole, opština Apatin se pobrinula da bezbednost dece i omladine bude podignuta na viši nivo. Svakodnevno, tokom 24 sata, patrole će obilaziti sve obrazovne ustanove, a njihov zadatak je da evidentiraju i preduprede svako sumnjivo ponašanje u krugu škola i vrtića, istakla je Petrovićeva i dodala da će ovakvim rešenjima biti sprečeno svako uništavanje imovine, a akcenat će se staviti i na prevenciju od narkomanije i alkoholizma ili bilo kog drugog oblika devijantnog ponašanja.

-Tokom radnog vremena obrazovnih ustanova biće povećana bezbednost dece i mladih, prevencijom vršnjačkog nasilja, kao i prevencijom poseta školskim dvorištima osoba koje mogu biti pretnja po bezbednost učenika, poručila je za kraj konferencije Nika Petrović.

Izvor: 025info

Objavljeno u Apatin
sreda, 16 avgust 2017 00:00

Školska uniforma, zasad, nije obavezna

Nova školska godine počinje za petnaestak dana, a đaci pojedinih škola u klupe će sesti kao nekada, u školskim uniformama. Dok ministar prosvete najavljuje da će u pitanju biti đaci više od polovine škola u Srbiji, precizan broj nije poznat, a ceo projekat u značajnom broju škola nije otišao dalje od ideje.

Kad prvog septembra zazvoni za čas, u učionicama u blizu 2.000 škola u Srbiji raznolika odeća možda više neće biti dozvoljena. Možda, jer to su samo rezultati ankete koju su roditelji poput Lene prošle godine popunjavali.

"Pored svih silnih izdataka, koje ja imam kao majka dvoje dece koja su u školi, i trećeg koji će već sledeće godine biti, ja taj izdatak ne mogu i ne želim da priuštim"
Lena Niković

Koliko će ih zaista biti, niti kako će proces uvođenja izgledati nije poznato, jer od kad su roditelji popunili anketu, uniforme više niko nije pominjao.

"Mislim da je cela priča maglovita i ja sam sad potpuno zbunjena svim tim što se pojavljuje u medijima i tom pričom o uvođenju, kad od te ankete ništa dugo nije ni urađeno", kaže majka dvoje osnovaca Lena Niković.

Za ministra koji je ideju uniformi prvi izneo na sto, stvari idu svojim tokom. Prema njegovim rečima, uvođenje jednoobrazne odeće u škole nije obaveza. Zasad.

"Mi smo se dogovorili da od 1. septembra krene jedan broj škola koji se izjasnio, a to je oko 55 odsto škola. Ostali će imati priliku da to sukcesivno uvode, ali ćemo za jedno dve godine imati priliku da to bude obavezno", objašnjava ministar prosvete Mladan Šarčević.

Direktorka škole u kojoj uniforme neće biti uvedene kaže da ta problematika zahteva složen dijalog i jasne planove, čega zasad nije bilo.

Zbog toga, najava ministra da će uniforme jednog dana svakako biti obavezne joj više liči na direktivu, nego na poziv na razgovor.

"Ne deluje da ima dijalošku formu. Moguće je da se tu najavljuje nešto što ministar smatra da treba da poprimi zakonsku formu. Dok god zakon, odnosno neki pravilnik nije donet, mi tome ne pristupamo kao prema nekoj temi koja nam je na dnevnom redu", rekla je Tatjana Vukadinović, direktorka Gimnazije "Svetozar Marković" u Novom Sadu.

Kad tema stigne na dnevni red, jedno je sigurno – uniforme neće plaćati država, već ili škole, ili roditelji, ili sponzori. Ministar u novom nametu ne vidi - ništa sporno.

"Deca svakako idu obučena u školu. Znate, neki roditelji imaju pare da kupe džip i dukseve od po 200 evra, i onda je stvarno pitanje da li država to treba da preuzme na sebe, računajući njen BDP", smatra Šarčević.

Bez obzira na to, Šarčević kaže - ako su roditelji u školama u siromašnim mestima poput Bosilegrada ili Knjaževca uspeli da se snađu za kupovinu uniformi, za one iz drugih mesta pitanje je samo - da li ih žele.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

U sledeće dve nedelje, roditelji đaka imaju zadatak da im obezbede udžbenike za novu školsku godinu. I mnogi su na mukama - naročito oni koji u školama imaju dvoje ili više dece. Kompleti su za mnoge od njih preskupi, pa se okreću takozvanim uličnim trgovcima.

Vrata škola još nisu otvorena, ali roditeljski novčanici jesu. Jelena Aćimović je majka prvaka i petaka, oba kompleta novih knjiga za nju su, kaže, preskupa.

"Za prvi razred oko 8.500 dinara, a za peti oko 14.000 dainara. Što znači preko 22.000 dinara i to je mnogo. Kupiću polovne knjige, za neke knjige sam se snašla tako što sam dobila od prijatelja čija su deca u starijim razredima ostale ću kupiti polovne", kaže ona.

Cene novih knjiga se kreću od 350 do 900 dinara po udžbeniku, a izdavači visoke cene pravdaju kvalitetom, autorskim timovima i troškovima sirovina.

"Papir je uvozni papir, u Srbiji nažalost nemate proizvođača papira, i ako to uzmete u obzir da je to cena papira ista i u Srbiji i u Hrvatskoj i u Sloveniji, a da udžbenik u Srbiji, prosečna cena je 5-6 evra, u Hrvatskoj je 14, u Sloveniji 20 evra. Veliki deo troškova je gotovo isti tako da vi ne možete da idete preko onoga što je normalno, ali ni ispod", objašnjava direktorka izdavačke kuće "Klett" Gordana Knežević Orlić.

A prosečna plata u Srbiji je ispod one u Hrvatskoj i Sloveniji, pa se mnogi roditelji odlučuju za polovne knjige kod uličnih prodavaca. I sve uz dozvolu grada - makar u prestonici.

"Definitivno 50, 60 odsto povoljniji smo nego knjižare. Manji razredi i za 200 po komodu. Imamo i veliki izbor radnih listova, trudimo se da otkupljujemo najbolje očuvane radne sveske koje nisu popunjene hemiskom, nisu ocenjivane, to što je pisano, pisano je grafitnom da bi bilo upotrebljivo", kažu ulični prodavci.

Knjige je moguće i menjati po sistemu dve za jednu ili prodati nepotrebne i doplatiti za potrebne.

Uz kupovinu polovnih knjiga dobićete i fiskalni račun i tako uštedeti i do 50 odsto. Polovne knjige možete da naručite i preko interneta i da vam one stignu na kućnu adresu.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Učenici iz Raškog, Pčinjskog i Nišavskog okruga pokazali su najbolje rezultate na maloj maturi, a đaci iz beogradskih škola ovoga puta su se po prosečnom broju poena našli na četvrtom mestu, pokazuju preliminarni rezultati Ministarstva prosvete.

 

Novi Pazar, koji pripada Raškom okrugu i opštine Pčinjskog okruga (Preševo, Trgovište, Vladičin Han) već nekoliko godina beleže izuzetno visoke rezultate na sva tri testa završnog ispita, a slično je i u Svrljigu, Babušnici... Pomenuti okruzi su prepoznatljivi i po enormnom broju vukovaca. Tako je, recimo, prošle godine u Pčinjskom okrugu bilo 24 odsto dobitnika Vukove diplome, 22 odsto u Nišavskom, a 21 odsto u Jablaničkom.

Iako bi se pretpostavilo da škole sa najvećim brojem vukovaca budu najuspešnije na maloj maturi, za istraživače su visoki rezultati u Pčinjskom okrugu, Novom Pazaru i drugim pomenutim opštinama neočekivani, s obzirom da je najveći broj spada u kategoriju nerazvijenih područja. Naime, brojna istraživanja u Evropi i svetu ukazuju na povezanost socioekonomskih uslova i obrazovnih postignuća učenika, što znači da bolji uslovi života doprinose kvalitetnijem obrazovanju i višim đačkim postignućima. Takve rezultate su potvrdila i nacionalna testiranja učenika trećeg i četvrtog razreda osnovne škole, koja su u Srbiji rađena pre desetak godina.

Prošlogodišnja, ali i nekoliko ranijih analiza završnog ispita Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ukazuju da su rezultati učenika iz pomenutih okruga sumnjivi. Kako se navodi u izveštaju, pojedine škole iz ovih okruga se svake godine nalaze u uzorku za kontrolu kvaliteta ocenjivanja na ispitu, a analize ukazuju na postojanje neregularnosti tokom dežurstava i pregledanja testova. Budući da nema saznanja da su u ovim okruzima sprovedene određene mere sa ciljem unapređivanja postignuća učenika, teško je poverovati u verodostojnost dobijenih rezultata. Pošto se ne može imati puno poverenje u postupanje glavnih aktera na završnom ispitu, onda ne bi trebalo ovako visoko postignuće učenika tumačiti kao indikator visokog kvaliteta obrazovanja u pomenutim okruzima, piše u Zavodovom izveštaju.

Iako ova institucija već godinama upozorava na moguće neregularnosti odgovorni nikada nisu kažnjeni. Ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je da će se sa takvom praksom prekinuti, obelodanivši prošle nedelje podatak da u nekim sredinama u 30 odsto slučajeva ima odstupanja od onoga što su radili učenici, u smislu dopisanih i prepravljenih odgovora, za šta su odgovorni odrasli.

Najbolji srpski
Na nivou Srbije, đaci su najbolje uradili test iz srpskog jezika, na kome su u proseku osvojili 6,64 poena, od mogućih 10. Prosek na kombinovanom testu je 5,64, a iz matematike 5,35. U odnosu na prethodnu godinu, zabeleženi su slabiji rezultati na kombinovanom testu (lane je prosek bio 6,28) čemu je najverovatnije doprinelo više varijanti testa sa identičnim, ali izmešanim pitanjima, da bi se sprečilo prepisivanje. Ove godine završni ispit je polagalo 69.306 učenika, a 65.031 ima preko 50 poena, što znači da mogu da konkurišu za upis u četvorogodišnje srednje škole.

Izvod: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Završni ispit i upis u srednje škole bila je jedna od tema sastanka Aktiva direktora osnovnih i srednjih škola opštine Odžaci kome su prisustvovali i načelnik Školske uprave Sombor Borislav Staničkov sa saradnicom, kao i predstavnici lokalne samouprave.

Ni ove godine ne očekuju se veći problemi oko polaganja završnog ispita jer se radi o već ustaljenoj proceduri sa kojom su sve škole upoznate i spremno dočekuju završni ispit, naveo je načelnik Školske uprave Sombor Borislav Staničkov.

Prema njegovim rečima, procedura je ista kao i prethodnih godina i sa njom su i učenici osmog razreda imali priliku da se upoznaju tokom polaganja probnog završnog ispita.

Učenici osmog razreda u okviru završnog ispita 14. juna polažu test iz srpskog (maternjeg) jezika, 15. juna test iz matematika, a 16. juna kombinovani test.

Predsednik Aktiva direktora, Vladimir Stančić iz osnovne škole u Karavukovu, ističe da će rezultati završnog ispita biti merilo uspešnosti rada svake osnovne škole, ali da je mnogo važnije od toga da lični rezultati učenika budu dobri, kako bi oni mogli upisati željene srednje škole, jer im to može umnogome odrediti budućnost.

Teme sastanka Aktiva direktora osnovnih i srednjih škola koji je održan juče u sali Opštinskog veća bili su i planirani radovi na školskim objektima tokom letnjeg raspusta u skladu sa finansijskim planovima, kao i poziv koji su škole dobile za učešće na međunarodnoj konferenciji informacionih tehnologija koju organizuje Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” iz Zrenjanina.

Sastanak Aktiva bio je prilika da se sa aktuelnom problematikom u radu škola upozna i novi član Opštinskog veća zadužen za obrazovanje, Slobodan Popović, koji je i sam bio prosvetni radnik i dugo godina se kao direktor nalazio na čelu jedne osnovne škole. Popović je istakao da očekuje dobru komunikaciju i saradnju sa školama.

Sastanku Aktiva direktora osnovnih i srednjih škola opštine Odžaci prisustvovali su i načelnik Opštinske uprave u Odžacima Špiro Šorgić i rukovodilac Odeljenja za društvene delatnosti Snežana Grujičić.

Objavljeno u Odžaci
petak, 09 jun 2017 00:00

Deca kao jeftina radna snaga?

Nacrt zakona o dualnom obrazovanju, koji je na javnoj raspravi, je katastrofalno urađen i to na veliku štetu učenika, ocenjeno je večeras na debati u organizaciji Pokreta slobodnih građana.

Na ovoj debati profesorka Srbijanka Turajlić upitala da li će se u Srbiji, po zakonu, za potrebe poslodavaca školovati jeftina radna snaga.

Turajlić je u diskusiji u sedištu Pokreta slobodnih građana navela da se zakon o uvođenju dualnog obrazovanja u srednje škole u Srbiji donosi uz obrazloženje da bi se odgovorilo tržištu rada, a da niko nije objasnio kako se utvrđuju potrebe tržišta rada.

Stiče se utisak da ih tumačimo preko potreba poslodavaca, koji potražuju određeni profil, a da mi njima školujemo jeftinu radnu snagu, rekla je ona.

Turajlić je ukazala da su u izradi zakona za uzor uzeti modeli iz Austrije i Nemačke i to sa osnovnom greškom "kad se prepisuje, prepiše se loše".

Kako je rekla, pri tom su preuzeti najlošiji modeli koji se u tim zemljama delimično primenjuju, a koji se kod nas prevodi kao "šegrtovanje".

Takav model, prema rečima Turajlić, podrazumeva Ugovor između učenika i poslodavca, čime je školovanje deteta povereno tom poslodavcu i ako on nije zadovoljan njim, raskida ugovor i dete u tom slučaju ne završi školu.

Radi se kao u onoj anegdoti o Železari Smederevo i gvožđu i grožđu, navela je, neko je negde prošao, čuo reč 'dualno', delovalo je bombastično za priču o zapošljavanju i rekao -
prepišite zakon iz Nemačke i Austrije.

Niko se nije upitao zašto su se ostale zemlje Evrope opredelile za drugačije vrste strukovnog obrazovanja, zaključila je Turajlić.

Profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu Biljana Stojković ukazala je da je čitav nacrt zakona napravljen po meri poslodavaca, na veliku štetu dece.

Deca će biti zgodna, obespravljena radna snaga, prepuštena volji poslodavaca, jer ih ovakav zakon ne štiti, upozorila je.

Prema njenoj oceni, ponašanje Ministarstva prosvete u tom poslu je poražavajuće, uz odricanje od svog posla - politike obrazovanja.

Ona je rekla da je frapantno da je Ministarstvo prosvete veliki deo nadležnosti prepustilo Privrednoj komori Srbije (PKS) koja prema predloženom zakonu, diktira škole i
profile, poslodavce koji su kompetentni, vodi registar i sve procenjuje, licencira instruktore, dok je Minsitarstvo prosvete je izuzeto.

Takođe predstavnici PKS su u komisiji na završnom maturskom ispitu, predočila je Stojković.

Ona dodaje da je skandalozno da se niko nije potrudio da u zakonu zaštiti decu, odnosno đake, a uz svu njihovu obespravljenost u tome posebna priča je plaćanje, odnosno naknada za rad u preduzeću, koja je previđena na nivou plovine minimalca i to "produktivnog rada".

Obrazloženje za donošenje takvog zakona je da se podigne zaposlenost u Srbiji, međutim, u ovom slučaju deca će biti konkurencija nezaposlenima, zaključak je debate.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Kako je školska godina pri kraju, roditelji koji nisu kupili nove, uveliko razmišljaju o nabavci polovnih udžbenika za svoje mališane za narednu školsku godinu. U apatinskoj osnovnoj školi apeluju na učenike i roditelje da očuvane udžbenike vrate u školu da bi ih koristile naredne generacije.

Iako je omogućeno da se nove školske knjige za osnovce kupuju na rate, mnogi roditelji sa dvoje dece, a naročito samohrani roditelji se odlučuju za nabavku dobro očuvanih polovnih udžbenika uz kupovinu samo onih neophodnih da bi rasteretili kućni budžet.

"Suprugu i meni je mnogo da izdvojimo 20.000 dinara za nove udžbenike, kako bismo opremili dvoje dece za novu školsku godinu. Nasleđivanjem knjiga od prošle godine mnogo uštedim, jer taj novac usmerim da deci kupim garderobu i opremu za školu", priča Brankica Radočaj.

"Samohrana sam majka i mnogo mi je da izdvojim 7.000 dinara za nove školske knjige. Kupujem samo radne listove, odnosno one knjige koje su neophodne. Bilo bi dobro kada bi samohrani roditelji sa minimalnim zaradama ostvarili neki popust za kupovinu novih knjiga", kaže Darinka Brkljač.

U jednom od odeljenja II razreda apatinske škole, pravo na besplatne udžbenike ima četvoro mališana, a u nabavci dobro očuvanih knjiga roditeljima pomaže učiteljica u saradnji sa upravom škole.

"Pomogla sam da se udžbenici sačuvaju i prikupe od prethodnih generacija da bismo svi zajedno pomogli sledećim generacijama i roditeljima da uštede", kaže učiteljica u OŠ "Žarko Zrenjanin" u Apatinu Anka Milanko.

"Apelujemo na roditelje i učenike da knjige vrate u školu, jer ćemo mi te uđžbenike proslediti deci kojoj roditelji nove udžbenike ne mogu da kupe", kaže pomoćnica direktora u ovoj školi Slavica Mirković.

Pravo na nove besplatne udžbenike imaju učenici iz socijalno ugroženih porodica, sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i oni učenici koji su u porodici treće ili svako naredno rođeno dete koje je u sistemu školovanja.

Od 1.200 učenika koji pohađaju OŠ "Žarko Zrenjanin" u Apatinu, njih 250 ostvariće pravo na nove besplatne udžbenike koje finansira Ministarstvo prosvete Republike Srbije. Sa druge strane , samohrani roditelji pozdravljaju ovakvu odluku, ali oni sa minimalnim zaradama kažu da bi im dobro došla pomoć u popustu pri kupovini novih knjiga.

Izvor: RTV

Objavljeno u Apatin
utorak, 06 jun 2017 00:00

Đaci-pčelari iz Bačkog Monoštora

U vreme kada su sekcije u školama sve ređe u školi u Bačkom Monoštoru je aktivna pčelarska sekcija.

Ovi mali pčelari o pčelama i pčelarstvu ne uče samo u učionici već i u pravom pčelinjaku.

"Pčele sa svojim pipcima stavljalju polen od cveta u kesice na nogama i nose u košnicu. U košnici ispljunu u usta druge pčele i tako se pravi med", ovako sedmogodišnji Luka Marijanović objašnjava kako pčele sakupljaju polen.

Sve to naučio je na pčelarskoj sekciji u svojoj školi. On je jedan od dvadesetak članova ove sekcije koji ne samo teoterski već i praktično stiču znanja o pčelarstvu.

"Zabavno mi je i zanimljivo sve o pčelama. Naučio sam puno toga, jer je i moj tata pčelar, pa sam, osim na ovoj sekciji, dosta i od njega nauči", kaže Mihael Ibišić.

Osnivanje pčelarske sekcije u školi iniciralo je Udruženje pčelara u Bačkom Monoštoru, svesni da bez novih mladih pčelara nema nema ni opstakna pčelarstva za koje Monoštor ima dobre prirode uslove.

"Danas smo izašli na pčelinjak da i praktično pokažemo deci pčele i košnice i da imaju prvi kontakt sa pčelama. Da vide maticu, pčele radilice, leglo u raznim fazama. Videće i kako se hvata polen i kako se vrca med", kaže Ivica Periškić, pčelar.

U školi kažu da su bez teškoća zainteresirali svoje đake za ovu sekciju.

"Deca vole doći u prirodu. Ima tu dece čiji su roditelji pčelari, ali i dece koja su prosto radoznala i žele da nauče nešto o pčelarstvu", kaže jedan od voditelja ove sekcije Damir Šumunov.

Mali pčelari ne samo da su videli kako izgleda košnica, kako se traži matica, već su i pomagali pri vrcanju meda. Koji su na kraju i kušali.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 5

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top