Direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj Mira Kovačević izjavila je danas da raste broj mladih koji probaju ili imaju bilo kakva iskustva sa psihoaktivnih supstancama, ali da to ne znači da automatski raste broj mladih zavisnika.

Ona je rekla da o tome ne raspolaže svežijim zvaničnim podacima, navodeći da se novim Akcionim planom, koji je u pripremi, insistira da se država pobrine da se češće i redovno rade ova istraživanja po metodologiji koja je primenja u evropskim i svim drugim zemljama, da bi na osnovu toga mogli da organizuju svoje dalje delovanje.

Ukazujući na ulogu roditelja, Kovačević je za RTS kazala da, kako se čini, roditelji greše kada misle da je dete koje je napunilo 12, 13, 14 godina već dovoljno zrelo, odgovorno, odraslo i da ne moraju dalje da vode računa o tome s kim se druži, kako provodi slobodno vreme, gde izlazi, s kim izlazi.

Ona je istakla da, ukoliko dete u dužem periodu redovnije konzumira neke supstance, to se odražava na njegov izgled, na njegovo ponašanje, uspeh u školi, odnos prema roditeljima, prijateljima.

"Prosto ono se promeni i to se nekako lako vidi, ali ono što je problem da mnogi roditelji ne žele s tim da se suoče i onda dugo izbegavaju da pogledaju istini u oči", konstatovala je Kovačević na Međunarodni dan borbe protiv droga.

Navela da se njenoj bolnici sve češće obraćaju škole, naročito privatne, koje imaju mogućnost da organizuju aktivnosti edukacije učenka o ovom problemu, sa željom da im se pomogne jer su primetili među svojim đacima da se polako širi pojava da deca konzumiraju supstance i da su pod dejstvom supstanci čak i na školskom času.

Izvor: novosti.rs

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Dve srednje škole u Odžacima će u prvi razred školske 2018/2019. godine moći upisati ukupno 210 učenika, što je isti broj slobodnih mesta za svršene osmake kao i lane.

Konkurs za upis učenika u prvi razred srednje škole u Republici Srbiji objavljen je na zvaničnom sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

U Gimnaziji i ekonomskoj školi “Jovan Jovanović Zmaj” u Odžacima ima 60 mesta za buduće gimnazijalce (opšti tip gimnazije) i 30 mesta za ekonomske tehničare.

Tehnička škola Odžaci moći će upisati 30 učenika na četvorogodišnji obrazovni profil tehničar mehatronike. Trogodišnji obrazovni profili u toj srednjoj školi su automehaničar – 15 mesta, zavarivač – 15 mesta, modni krojač (dualno) – 30 mesta, konobar – 15 mesta i kuvar – 15 mesta.

Učenici osmog razreda koji su polaganjem male mature završili osnovnu školu, 29. i 30. juna popunjavaće i predavaće liste sa željama za nastavak školovanja.

Upis u srednje škole u prvom krugu je 9. i 10. jula.

Izvor: ico.rs

Objavljeno u Odžaci

Učenici II 4 odeljenja Osnovne škole "Dostije Obradović" iz Sombora naredne školske godine neće ići u isto odeljenje i neće više imati svoju učiteljicu. Njihovo odeljenje biće rasformirano, a oni raspoređeni u preostala tri odeljenja. U drugom razredu nema dovoljno đaka za četiti odeljenja, pa jedno mora biti rasformirano. Kako učiteljica II 4 ima najmanje bodova u rangiranju, to odeljenje biće rasformirano, a đaci raspoređeni u druga odeljenja.

Roditelji se ne mire sa tim i peticijom traže da se promeni odluka direktora, učiteljica zadrži na poslu, kako bi odeljenje izvela do kraja četvrtog razreda.

"Obavešteni smo od direktora pred kraj prošlog meseca usmeno da je zbog racionalizacije odlučeno da se dve učiteljice proglase tehnološkim viškom i da to kao posledicu ima rasformiranje našeg odeljenja i da će naša deca biti raspoređena u preostala tri odeljenja drugog razreda. Zabrinuti smo zbog nastavka školovanja naše dece. Kako će se to odraziti na njih u trećem razredu, koji je u nižim razredima po obimu gradiva i najteži", kaže Trifun Vojvodić, roditelj.

Roditelji kažu da su o razlozima spajanja odeljenja samo usmeno obavešteni, te da im niko iz stručnih službi nije predočio kakve to posledice može imati za njihovu decu.

"Dete je naravno bilo u šoku, tužno, plače, ne može da shvati zašto to dešava. Izmeštamo ih iz njihove socijalne sredine. Uzimamo im učiteljicu koja je za njih u ova prva četiri razreda kao druga majka i drugo rasturamo njihovo društvo u koje su se oni već socijalizovali", kaže Vanja Veselinović, roditelj.

Direktor škole Vladimir Karanović kaže da on samo sprovodi zakon i Pravilnik o formiranju odeljenja i da je njegova obaveza da zbog malog broja dece smanji broj odeljenja.

"U jednom momentu smo došli da u drugom razredu imamo četiri odeljenja i 81 učenika, a po Pravilniku o formiranju odeljenja mora biti 91 učenik da bi se u školi mogla formirati četiti odeljenja. Kao direktor ja sam zadužen da se pridržavam zakona i jednostavno smo to morali da uradimo. Procedura koja je rađena u školi oko bodovanja protekla je bez žalbe bilo koga od zaposlenih. Upisali smo i jedno odeljenja prvaka manje, tako da ćemo imati dve učiteljice manje, ali jednostavno nismo imali drugu mogućnost. Slična problem imali smo i u šestom razredu prošle godine gde smo morali zbog smanjenja broja đaka rasformirati jedno odeljenja", kaže Karanović.

On nije želeo da komentariše da li je propust napravljen pre dve godine kada su učenici sada drugog razreda umesto u tri raspoređeni u četiri odeljenja, kaže tada nije bio direktor, a sada sa te pozicije on mora i hoće da radi po zakonu.

Sa roditeljima je održano nekoliko sastanaka, a u raspoređivanje učenika u druga odeljenja bili su uključeni pedagog i priholog škole.

"Mi smo odeljenja formirali tako da u njima ima po 27 učenika, pedagog i psiholog su rasporedile decu, a ja sam sarađivao sa njima. Uklapanje u odeljenja počinje kada krene naredna školska godina, decu preuzimaju tri iskusne učiteljice i ako bude bilo kakvih problema rešavaćemo ih svi zajedno", kaže Karanović.

Roditelji, s druge strane, kažu da će istrajati u svojim naporima da sačuvaju odeljenje II 4 i učiteljicu čijim radom su više nego zadovoljni.

"Razgovarao bih i sa roditeljima iz drugih odeljenja koji nam nisu hteli dati podršku da ih pitamo kako će sada učiteljice u njihovim odeljenjima sada raditi sa 28 ili 29 učenika", kaže Darko Šutalo.

Peticiju sa više od 400 potpisa uputili su na više adresa u Beograd, pa je tako peticija poslata i predsedniku, premijerki, ministru prosvete. U peticiji navode da su njihova deca diskriminisana, jer se teret racionalizacije prelama samo preko njih i sve tog zbog minimalne uštede, da racionalizacija nije sprovedena na način da deci obezbedi kvalitetno obrazovanje i vaspitanje.

U peticiji traže da se poništi odluka direktora i učiteljica zadrži na poslu, kako bi do kraja četvrtog razreda izvela svoje đake. U jednom odeljenju.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti

Učenici četvrtih razreda osnovnih škola na teritoriji grada Sombora borave na jednodnevnoj oglednoj nastavi u Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“, a u okviru kompleksa Muzeja „Batinske bitke“ stiču znanja iz istorije.

U želji da od najranijeg uzrasta deca uče o očuvanju prirode i njenom značaju za opstanak čovečanstva, ali i poštovanju istorijskih postignuća ranijih generacija, grad Sombor finansira jednodnevni boravak 660 učenika četvrtih razreda u SRP „Gornje Podunavlje“ i posetu Muzeju.

Edukacija će se realizovati tokom 14 radnih dana, a prva grupa učenika OŠ „Ivo Lola Ribar“ u Gornjem Podunavlju je boravila 17. maja 2018. godine.

U Eko centru “Karapandža“ domaćini deci i partneri lokalne samouprave u realizaciji ove svojevrsne edukacije su JP „Vojvodinašume“ – Šumsko gazdinstvo „Sombor“ i kustosi somborskog Gradskog muzeja.
Prvu grupu učenika posetili su Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice i Goran Todorić, načelnik Odeljenja za obrazovanje Gradske uprave grada Sombora.

Ratković je deci poželeo lep boravak u prirodi, kao i da svoje utiske prenesu roditeljima i podstaknu ih da i oni posete SRP „Gornje Podunavlje“.

„Mnogi naši sugrađani, bez obzira na to što su nadomak ovog prirodnog rezervata, nisu bili u Gornjem Podunavlju koje je pravi biser prirode i resurs koji moramo čuvati i negovati“, kazao je Ratković.
Biljana Latić, referent za zaštićeno područje ŠG „Sombor“ je za decu pripremila niz interesantnih edukativnih igrica i radionica – od šumskog bon-tona, vrsta biljaka i životinja koje žive u Gornjem Podunavlju, grupama biljnih zajednica, zaštićenim vrstama – do lanca ishrane i saznanja šta se dešava kada jedna jedinka nestane iz lanca.

U šetnju, dugu četiri kilometra, učenike je vodio stručni vodič Miroslav Veljović. Tokom šetnje deca prikupljaju eko „trofeje“, stiču saznanja o orijentaciji u prirodi i uče druge lekcije o značaju prirode, njenoj zaštiti i očuvanju.

O zaštiti i očuvanju prirode, ali i istorije učenici saznanja stiču i na levoj obali Dunava, u okviru kompleksa Muzeja „Batinske bitke“

Objavljeno u Somborske vesti
četvrtak, 10 maj 2018 00:00

Da li su ekskurzije preskupe?

Ovo je vreme kada učenici širom naše zemlje odlaze na ekskurzije. Da bi se putovanje realizovalo, od pre pet godina ono se sprovodi putem javne nabavke. Roditelji kažu da su ekskurzije od tada skuplje, iako cenu i agenciju bira savet roditelja. U somborskim školama poštuju se svi pravilnici, ali priznaju da među agencijama postoji dogovor.

Daniela Marčinković је majka dva đaka, a njeno mišljenje je da su ekskurzije, koje se organizuju, skupe za većinu roditelja.

"Ako roditelj radi za 25 ili 30.000 dinara, a za ekskurziju mora odvojiti 8.000 dinara, uz to treba dete i spremiti, dati mu džeparac. To je onda 10.000 dinara. Da li ekskurzija može da vredi pola nečije plate", pita Marčinkovićeva.

U gradskoj Osnovnoj školi "Nikola Vukićević" učenici nižih razreda bili su na rekreativnoj nastavi na Tari. Sa svim pratećim troškovima, šet dana koštalo je roditelje 15 hiljada dinara. Učenici osmih razreda bili su na dvodnevnoj ekskurziji u Nišu, za 8.500 dinara.

"U tu cenu uračunati su troškovi prevoza, ishrane, dnevnice za nastavnike, lekara, osiguranje. Veliki broj roditelja ili ne radi ili ima mala primanja, pa onda možemo reći da je 8.500 dinara za dva dana značajan iznos, ali taj iznos može da se plati na rate, što je 800 dinara mesečno", rekao je Đuro Bulović, direktor OŠ "Nikola Vukićević".

Škole su obavezne da agenciju, koja će organizovati ekskurziju, odaberu u postupku javne nabavke. A iskustva nekih škola pokazuju da su agencije podelile interesna područja i postigle dogovor o ceni.

"Moramo biti svesni, svi mi učesnici u realizaciji maturske ekskurzije, da je to nadmetanje i podela tržišta između agencija koje učestvuju na javnim tenderima", izjavio je dr Ladislav Fekete, direktor Gimnazije "Veljko Petrović" Sombor.

Da među agencijama postoji dogovor, direktor gimnazije ilustruje ovogodišnjim primerom iz njihove škole. Dve agencije, koje su se javile za organizovanje matrurske ekskurzije dale su ponude koje se u ukupnom iznosu razlikuju za dva evra.

"Vidite na ovom primeru 203 i 205 evra. To je približno isto. Ista ta ekskurzija prošle godine koštala je 186 evra", dodao je Fekete.

Prema Pravilniku, za realizaciju ekskurzije potrebno je 60 odsto prijavljenih učenika. Iskustva somborske gimnazije pokazuju da se svake godine za matursku ekskurziju izjasni od 80 do 85 učenika.

Izvor: RTV

Objavljeno u Somborske vesti
subota, 21 april 2018 00:00

Niko neće u majstore

Na tržištu rada u Srbiji u poslednje vreme tesari, stolari, armirači i drugi vrsni majstori građevinske struke zlata su vredni, poslodavci bi dali poslednji dinar da uposle kvalitetnog majstora, ali to je teško jer ih sve manje ima.

 

Uprkos tome što potreba za njima postoji, interesovanje za upis profila građevinske struke je malo.

– Građevinska škola Beograd uspela je lane da popuni planiranu kvotu za rukovaoce građevinskom mehanizacijom i keramičare, dok se za armirače prijavilo svega pet đaka, a četiri za tesara. Od njih je formirano jedno odeljenje armirača sa ukupno devet đaka, dok je profil tesar ugašen – priča direktorka ove škole Dragana Radovanović.

Ove godine iz školskih klupa izlaze samo tri tesara, dok ih u drugom razredu trenutno ima šest. Građevinska škola je inače jedina u Srbiji koja školuje zidare, tesare, armirače i montere suve gradnje.

Ova zanimanja su deficitarna, što znači da je učenicima koji ih upišu obezbeđen smeštaj u domu, a dobijaju i kredit od Ministarstva prosvete. Direktorka objašnjava da neke firme nude đacima stipendije, a sve to se precizira u ugovoru koje poslodavci potpisuju sa roditeljima učenika.

– Za nas kao školu je značajno da učenici u tim firmama obavljaju praksu i blok nastavu. Firme plaćaju učenicima na praksi topli obrok, a neki i prevoz. Iako se u javnosti građevinarstvo vezuje za propala preduzeća, to nije tačno. Ima mladih, stabilnih firmi koje posluju petnaestak-dvadeset godina i koje imaju potrebu za školovanim kadrovima – navodi Radovanović, dodajući da im u junu non-stop zvoni telefon i da građevinska preduzeća traže kadrove.

Kao jedan od razloga slabog interesovanja za upis ona navodi činjenicu da je stručno obrazovanje višestruko skuplje nego gimnazijsko. Srednjim stručnim školama ne ide naruku ni Strategija razvoja obrazovanja Srbije, koja predviđa povećanje broja mesta u gimnazijama, a kao još jedan ograničavajući faktor direktorka navodi da među roditeljima i dalje dominira svest da je bolje upisati dete u četvorogodišnji obrazovni profil nego izabrati majstorsko zanimanje, iako mnoga od njih nude brzo zaposlenje i solidnu zaradu. Radovanović kaže da poslednje dve godine u Građevinskoj školi nije bilo odliva đaka nakon što se završi upis, jer je Ministarstvo prosvete bilo principijelno i nije dozvoljavalo naknadno prebacivanje u druge škole.

Upravo su četvorogodišnji smerovi koji su najtraženiji među đacima u ovoj struci ujedno i najzastupljeniji na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. NJih je na birou krajem marta, prema podacima NSZ, bilo 3.679 od ukupno 8.164 nezaposlene osobe sa stručnom spremom iz oblasti građevinarstva. Od toga je 2.123 žena. Odmah posle njih, najviše je nezaposlenih sa završenom trogodišnjom školom (2.154) i dvogodišnjom (1.031).

Na portalu poslovi.infostud.com kažu da među zanimanjima iz građevinske struke poslodavci najviše traže stolare, kojih i nema toliko mnogo, što se vidi iz toga što tek šest kandidata konkuriše na jedno radno mesto.

„Značajna ponuda poslova bila je i za pozicije tesara i armirača, za koje su poslodavci takođe imali manji broj prijava kandidata, jer se radi o tradicionalno deficitarnim zanimanjima za koja svake godine beležimo pad interesovanja kandidata“, ističu na ovom portalu za Danas.

Građevinski tehničari su, takođe, traženi od strane poslodavaca, ali za razliku od prethodnih zanimanja za ovo postoji zainteresovanost, pa tako na jedan oglas u proseku konkuriše više od 50 kandidata.

Međutim, najveće interesovanje je, kako kažu na ovom portalu, za poziciju šefa gradilišta telekomunikacionih mreža, gde se na jedno radno mesto prijavi čak 351 kandidat zainteresovan za posao, a odmah iza nalazi se i tehničar za izradu tehničke dokumentacije gde na jedno radno mesto konkuriše u proseku 170 kandidata.

Predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva Saša Torlaković kaže da je razumljivo zašto niko neće da se školuje za zanatlije jer su sve te „profesije malo plaćene“.

– Pravih, kvalitetnih majstora sa 10 ili 20 godina iskustva nema mnogo i zato su dobro plaćeni, najmanje 800 evra. Mladi, koji tek izlaze iz škole moraju prvo da se dokažu i ne mogu da računaju na velike plate u početku. To je jedan od problema. Osim toga, u celom sektoru građevinarstva prosek plata je ispod republičkog proseka plata i zato je potrebno da imamo granski kolektivni ugovor kojim bi se to rešilo – napominje Torlaković.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Roditeljima i učenicima još nisu podeljeni nalozi za pristup elektronskom dnevniku, niti se zna kada će to biti urađeno.

Kako nam je rečeno u Ministarstvu prosvete, još se čeka saglasnost Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Identično obrazloženje Danas je dobio još u decembru prošle godine, ali su tada očekivanja Ministarstva bila optimističnija. Planirano je bilo da saglasnost poverenika stigne do sredine decembra i da se potom sukcesivno, od škole do škole, dele nalozi za logovanje na sistem. Međutim, to do danas nije zaživelo, a obrazloženje zašto se toliko čeka na mišljenje poverenika juče nismo uspeli da dobijemo u Ministarstvu.

U službi Poverenika za Danas kažu da im se Ministarstvo nije obraćalo zahtevom za mišljenje u vezi sa obradom podataka o ličnosti učenika i roditelja u okviru servisa esDnevnik, sadržanih u Zahtevu za korišćenje usluge elektronskog dnevnika već se istim povodom sprovodi postupak nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Po okončanju tog postupka javnost će biti obaveštena o rezultatima nadzora, kažu iz službe Poverenika.

Kako je naš list ranije pisao, portal za učenike i roditelje je odvojen od dela sistema koji koriste škole, tako da ne utiče na bezbednost školskog sistema esDnevnika. I jedni i drugi će preko internet pretraživača pristupati posebnom delu sistema sa svojim nalogom. Svaki učenik i roditelj će imati korisničko ime i šifru, a pošto pristupaju sa različitim nalozima prikaz podataka i mogućnosti koje im pruža sistem nisu isti za učenike i roditelje. Tako će đaci svoje ocene moći da vide istog trenutka kada budu upisane u dnevnik, a roditelji sa 48 sati zakašnjenja, kako bi se deci ostavilo vremena da te ocene obrazlože, što je urađeno na sugestiju psihologa i pedagoga.

Kada roditelj pristupi sistemu, može da vidi podatke samo za svoje dete, a ako ima dvoje dece u istoj školi ili u dve različite škole, a obe koriste esDnevnik, može da izvrši izbor za jedno ili drugo dete.

Pored ocena, roditelji će imati uvid i u izostanke, kao i napomene i pohvale nastavnika. Đacima će, osim ovih podataka, biti na raspolaganju i niz drugih informacija, kao što su raspored kontrolnih i pismenih zadataka, ekskurzija, izleta i poseta.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Učenici osmog razreda testom iz matematike počeli su probni završni ispit. U subotu će srpski i kombinovani test. Ove godine za osmake su najavljene i neke novine - uspeh iz škole nosiće najviše 60 bodova, dok će na tri testa đaci moći da dobiju 40 bodova.

Hemijska, šestar i lenjir bili su dovoljni osmacima iz beogradske škole Veljko Dugošević da na probnom testu provere svoje znaje iz matematike.

"Bio je težak po meni, ali imali su neki laki zadaci".

"Nisu bili preterano teški, uglavnom je bilo za osnovni nivo", kažu đaci s kojima smo razgovarali.

Pre testiranja, male maturante je obišao ministar prosvete Mladen Šarčević.

"Svi probni testovi imaju za cilj da deca vide gde su, šta su, da bi eventualno doradili ono što je bitno i osteli tipove zadataka za ono glavno testiranje", kaže ministar prosvete Mladen Šarčević.

A kako bi učenici što lakše savladali test, nastavnici kažu da su pripreme u okviru redovne nastave počele od oktobra.

"Ono što možemo mi u toku nastave uradimo, a ono što ne, oni imaju van nastave posle, ili kao neki prečas ili kao neki šesti, sedmi čas nakon nastave i na taj način radimo, vežbamo", objašnjava nastavnica srpskog jezika Jelena Jovičić.

Na završnom ispitu osmake čeka i novi način bodovanja za prikupljanje 100 poena - umesto dosadašnjih 70, iz škole će se dobijati 60 poena, dok će testovi umesto 30, nositi 40 poena.

"Bolje je za učenike koji su lošiji u školi, mogu više bodova da dobiju na prijemnom".

"Bilo je bolje ranije kad je bilo 70-30, jer smo znali da ćemo da vučemo više iz škole, ali sad možda imamo veću priliku da uradimo na prijemnom bolje", navode učenici.

Resorni ministar kaže da će novi način bodovanja poboljšati objektivnost u ocenjivanju.

"Cilj je da ne idemo na preglasavanje ocena na formiranje lažnih vukovaca, na fabrikovanje papira, nego na znanje", kaže Šarčević.

Promene na završnom ispitu, profesorka srpskog Vesna Vojvodić Mitrović, ocenjuje kao nepotrebne. Kaže da česte promene pravila polaganja učenicima stvaraju sters.

"To nije rešenje na koje bi trebalo da igra Ministartsvo prosvete i ministarstvo se vrlo često ponaša kao ministartsvo alhemije da traže neku alhemijsku formulu koja će tako preko noći da razreši probleme male mature, a odlično znamo koliko različitih tipova problema smo imali u prethodnim godinama, baš kada je reč o ovim testovima", smatra profesor srpskog jezika Vesna Vojvodić Mitrović.

Mala matura zakazana je za 18, 19. i 20. jun, a do tada učenici imaju još dva meseca za pripremu.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Kada je prošle godine obelodanjeno da će, u odnosu na njoj prethodnu godinu, broj novoprijavljenih đaka prvaka (650) u somborskim osnovnim školama biti manji za 50 učenika, zazvonila su zvona za uzbunu, zbog ovakvog dramatičnog pokazatelja depopulacije samog grada i njegove okoline.

U međuvremenu je sa državnog vrha pokrenuta kampanja ne bi li se zaustavili ovakvi negativni trendovi, ali su podaci za ovu godinu još porazniji kada je u pitanju broj prijavljene dece koja bi trebala da započnu svoje školovanje u 2018-2019 godini.

Naime, ovaj put su za jednu godinu „nestala“ čak tri odeljenja, pošto su za upis u prvi razred osnovne škole u narednu školsku godinu evidentirana samo 574 deteta na teritoriji grada Sombora, od kojih 356-oro u Somboru, dok bi u selima trebalo da svega 218 đaka prvaka sedne u učeničke skamije. Od ukupnog broja evidentirane dece 25 njih će nastavu pohađati na mađarskom jeziku i to petoro u Somboru, a 20 u seoskim osnovnim školama.

Prema evidenciji, najviše dece, 86, biće upisano u gradske škole OŠ „Nikola Vukićević“ i OŠ „Ivo Lola Ribar“, dok su od seoskih škola, najviše prvaka (po 32) evidentirale OŠ „Nikola Tesla“ u Kljajićevu i OŠ „Ivan Goran Kovačić“ u Stanišiću, dok je najmanje budućih prvaka evidentirano u Kolutu, Doroslovu i Telečki.

Ovaj alarmantan podatak još je crnjim tonovima obojio opštu sliku depopoulacije zapada Bačke, oličenu u činjenici da je samo u periodu između dva poslednja popisa stanovništva na nacionalnom nivou Sombor i njegovo gradsko područje ostalo bez gotovo 10.000 stanovnika, što je procentualno gledano čak 10 odsto žitelja ovog kraja. Nezvanične statističke procene govore da je u međuvremenu pad broja stanovnika nastavljen i da je Sombor i njegova okolina „kraći“ za dodatnih 8.000 žitelja, pa porazni rezultati evidentiranja đaka prvaka i ne čude preterano.

Tvrdoglave brojke kažu da broj đaka prvaka stalno pada, a da je u pitanju nezaustavljiv trend govori primer da je pre samo devet godina po prvi put u školske klupe selo 749 mališana, da bi 2013. godine taj broj pao na 721 novopečenog školarca. Opšta depopulacija je uzela svoj danak i u organizaciji ovdašnjeg školstva, koje se dugo godina smatralo uzorom u srpskom obrazovnom sistemu, pa je jedna od najstarijih gradskih osnovki, OŠ „21 oktobar“, zbog malog broja đaka zatvorena a u njenu zgradu se uselilo Tužilaštvo.

Isturena odeljenja, takozvane „salašarske škole“ su preživela samo u varoškim hronikama, a na rubu sudbine da postanu tek avetinjski prazne zgrade su i škole u manjim somborskim selima, pa je već nekoliko godina unazad ustaljena praksa da deca iz, na primer, omalene Rastine u osnovnu školu idu u Gakovo, a čak ni tamo neće imati puno odeljenje prvačića, pošto će uz troje prvaka iz susednog sela, po prvi put u školske klupe sesti samo sedmoro malih Gakovčana.

Izvor: Dnevnik.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Više od 40 odsto učenika od šestog do osmog razreda sebe smatra neuspešnom osobom, 13 odsto tvrdi da im ništa ne polazi za rukom, a 12 odsto kažu da nisu srećni.

To je pokazalo istraživanje specijaliste pedagogije Slobodana Malušića, u kojem je učestvovalo 800 đaka iz beogradskih osnovnih škola.

Od ukupnog broja anketiranih, čak 44 odsto učenika je reklo da nije zadovoljno uspehom u školi, skoro 17 odsto društvom u školi, a sedam procenata načinom života u porodici.

Nešto manje od trećine đaka imaju lične probleme koje ne mogu sami da reše, svaki peti ono što ih muči ne može da poveri svojim drugovima, a četvrtina ni svojim roditeljima, niti sa njima mogu otvoreno da razgovaraju, jer smatraju da im ne posvećuju dovoljno vremena i pažnje. Više od polovine učenika svoj veliki problem ne bi ispričali nastavnicima jer u njih nemaju poverenja, sumira Malušić za Danas neke od rezultata svog istraživanja.

– Jedno od pitanja u upitniku je glasilo: kad ste neraspoloženi i osećate se nesrećnim, da li pomišljate da uzmete neko sredstvo da vam se vrati raspoloženje, snagu i da se lepo osećate? Oko tri odsto učenika je odgovorilo da treba da uzmu to sredstvo. Na pitanje da li to sredstvo koristi neko od tvojih drugova 15 odsto ispitanih đaka odgovara potvrdno. Sedam odsto učenika je reklo da su im ta sredstva nudili dileri, a jedan odsto je priznao da ih već koristi – kaže Malušić.

On napominje da je identično istraživanje o uzrocima koji mogu dovesti do bolesti zavisnosti sproveo 2004. godine i da su tada rezultati za nijansu bili povoljniji.

– Na pitanje zašto ljudi koriste drogu neki od karakterističnih odgovora učenika su: da bi pobegli od stvarnog života, da bi pobegli od problema koje ne mogu da reše, da pronađu utehu, zato što su kukavice, zato što ih drugi nateraju i podmetnu im, iz očajanja. Međutim, ima i drugačijih mišljenja: da bi bili neko i nešto, radi hobija, radi zadovoljstva, da bi ušli u svoj svet, da bi našli smirenje, da bi bili srećni, da bi se provodili, da bi duže živeli, da bi bili frajeri, zato da bi se digli do neba, da bi ih Bog video, da bi se dokazali u društvu…Iz ovih odgovora se vidi da su učenici u zabludi i da nemaju pravu sliku ni znanje o bolestima zavisnosti – ukazuje Malušić.

On ističe da su đaci koji su nezadovoljni sobom, svojim radom i uspesima, koji sebe smatraju nesrećnim, odbačenim od drugova i roditelja, koji nemaju dovoljno poverenja u bliske odrasle osobe, a imaju lične probleme koje ne mogu sami da reše, vrlo pogodne i povodljive ličnosti za razna iskušenja, pa i uzimanje droge i raznih opijata.

– Narkomanija kuca i na školska vrata. Zavisnici dolaze iz svih socijalnih slojeva, iz razorenih, ali i stabilnih brakova, iz velikih gradova, ali i iz sela i malih naselja. Dakle, pravila nema. Zato je neophodna veća edukacija učenika i roditelja o bolestima zavisnosti, o njihovim uzrocima, posledicama i načinima odbrane. Treba raditi na poverenju između učenika i nastavnika, roditelja i dece, jer je to jedan od glavnih ciljeva za primarnu prevenciju bolesti zavisnosti u osnovnoj školi – ukazuje Malušić.

Dodaje da je potrebno stvoriti uslove za angažovanje što većeg broja učenika u vannastavnim aktivnostima, pre svega u sportskim, gde bi zadovoljili svoja interesovanja i ispoljili kreativnost. Sem toga, neophodno je da roditelji i nastavnici prate promene raspoloženja i ponašanja učenika, da umeju da prepoznaju simptome korišćenja psihoaktivnih supstanci i da reaguju na vreme. Obazriva primena odgovarajućih testova kojima se otkrivaju primena opojnih sredstava, koji se danas nude roditeljima, mogu biti od velike pomoći, ističe naš sagovornik i naglašava da u borbu protiv bolesti zavisnosti treba da budu uključeni ne samo porodica i škola već i zdravstvene ustanove, centre za socijalni rad, MUP, mediji…

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Raspisan je oglas za upis dece u prvi razred osnovne škole za školsku 2018/2019. godinu.

U prvi razred upisuju se deca rođena od prvog marta 2011. godine do prvog marta 2012. godine.

Prijavljivanje dece za upis u prvi razred osnovne škole vrše roditelji, odnosno staratelji ili organ starateljstva za decu pod starateljstvom.

Prijavljivanje dece za upis u prvi razred osnovne škole (u gradskim i seoskim osnovnim školama) vršiće se u periodu od petog do 23. februara 2018. godine.

Upis dece u gradske osnovne škole vršiće se u Odeljenju za obrazovanje Gradske uprave grada Sombora, soba 226 a, drugi sprat, Trg cara Uroša 1, Sombor (zgrada Županije), svakog radnog dana od 07.30 do 15.00 časova.

Prijavljivanje dece u somborskim selima: Aleksa Šantić, Bezdan, Bački Breg, Bački Monoštor, Čonoplja, Doroslovo, Gakovo, Kolut, Kljajićevo, Rastina, Riđica, Stanišić, Stapar, Svetozar Miletić i Telečka, vršiće se u seoskim osnovnim školama.

Za prijavu deteta roditelji/staratelji, na uvid podnose: izvod iz matične knjige rođenih za dete, važeću ličnu kartu roditelja ili staratelja i rešenje o starateljstvu za decu pod starateljstvom.

Nakon završenog evidentiranja dece, škole će pisanim putem roditelje obavestiti o terminima upisa i proveri spremnosti dece za polazak u školu.

Originalan oglas za evidentiranje dece za upis u osnovnu školu na srpskom jeziku dostupan je ovde, a na mađarskom jeziku ovde.

Objavljeno u Somborske vesti

Obaveštavaju se roditelji odnosno staratelji da su u obavezi da prijave dete koje je stasalo za polazak u prvi razred, odnosno dete koje na dan početka školske godine 1. septembra 2018. godine ima najmanje šesti i po, a najviše sedam i po godina.

O tačnom terminu prijavljivanja dece za evidentiranje radi upisa u prvi razred i pripremni predškolski program Odeljenje za društvene delatnosti opštine Odžaci će blagovremeno obavestiti roditelje.

Osnovna škola je dužna da upiše svako dete sa područja škole .Područja osnovnih škola Odlukom je utvrdila Skupština opštine Odžaci. Škola može da upiše i dete sa područja druge škole, na zahtev roditelja, odnosno staratelja, u skladu sa mogućnostima škole . Roditelj ili staratelj se u ovom slučaju putem zahteva može obrati izabranoj školi najkasnije do 31. januara 2018. godine.

Objavljeno u Odžaci

S novom godinom gimnazijalcima u Srbiji stižu nove obaveze. Naime, od naredne školske godine u septembru učenici gimnazija će birati dva od šest ponuđenih izbornih programa, pa će tako nedeljno pohađati dva školska časa više. To je predviđeno predlogom nastavnog plana i programa za gimnazije.

Na potezu je sada ministarstvo prosvete, u kojem su za N1 potvrdili da je usvajanje te ideje gotova stvar.

S novom školskom godinom gotovo izvesno stižu:
1. Jezik, mediji i kultura
2. Pojedinac, grupa i društvo
3. Zdravlje i sport
4. Održivi razvoj
5. Umetnost i dizajn
6. Primenjene nauke

Ovo je šest izbornih predmeta od kojih će gimnazijalci birati dva. Dakle, od medija, društva, zdravlja, preko održivog razvoja, umetnosti i primenjenih nauka. Izučavaće se, uveravaju autori, medicina, tehnika, geopolitika, biznis, religija i civilizacija.

Tvorci osveženja gimnazijskog plana i programa za N1 pojašanjavaju da su to pre svega sadržaji koji će im "pomoći da razumeju svet", kao i da su učenici podstaknuti da fenomene istražuju.

Ishod nastave, sigurni su, biće kritičko mišljenje i znanje koje ima praktičnu vrednost.

"Napadamo neke fenomene, tako da učenici sami biraju šta će u okviru tog fenomena istraživati i kasnije, na osnovu dobijenih rezultata osmišljavaju projekat koji treba da bude sa jasnim ciljem i često će verovatno biti proaktivan u smislu da će se pokrenuti neka akcija, uraditi neki film ili napraviti izložba, predstava, pomoći nekome, napraviti peticija ili već nešto drugo što učenici osmisle", kaže Eleonora Vlahović, iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja.

Autori programa dodaju: na taj način gimnazije će postati atraktivnije. Pitali smo: hoće li biti za đake više opterećujuće?

"Ne, znači tu bi trebalo da dovede do daleko većeg interesovanja učenika i za društvena kretanja i za prirodne nauke i za globalna kretanja i za ekonomiju i biznis, znači sve ono što verovatno u neko svoje slobodno vreme već i čitaju i istražuju sada bismo prvi put čitav niz sadržaja uveli u nastavne programe koji su izuetno atraktivni i važni", rekao je Radivoj Stojković, iz Zajednice gimnazija.

Iako izborni predmeti, ocene neće biti opisne. Znanje gimnazijalaca rangiraće se od "1" do "5" i ocene će ulaziti u prosek.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Da li će osmacima od sada put do željene srednje škole biti teži? Izmenjen je sistem za bodovanje male mature i predviđa da učenici manje bodova dobijaju na osnovu uspeha tokom osnovnog obrazovanja, dok je povećan broj poena koje mogu da osvoje na testovima.

Dok iz Ministarstva prosvete tvrde da je ta odluka doneta pre početka školske godine, roditelji kažu da su "zatečeni".

Zbog "jagme" za ocenama, kako je to slikovito opisala pomoćnica Mladena Šarčevića, Vesna Nedeljković, đake osmake čeka drugačije bodovanje njihovog znanja na maloj maturi. Izmenama Pravilnika, od sada, učenici će na postignut uspeh u školi dobijati maksimalno 60, a na testovima 40 poena.

Osim što je promenjena dosadašnja 70 - 30 proporcija, menja se i broj bodova po pojedinačnim ispitima. Tako test iz srpskog i matematike nosi po 13, a kombinovani, umesto dosadašnjih 10 - 14 poena. Na pitanja: kada je odluka doneta, zašto i ko je o njoj obavešten, iz Ministarstva prosvete u kratkom pisanom odgovoru poručuju:

"Pravilnik je promenjen zbog veće objektivnosti, jer je jurnjava za ocenama i prosekom postala veliko opterećenje za učenike, roditelje i nastavnike. Svi su na vreme informisani o promeni, jer smo promenu najavili tokom prethodnog zavrsnog ispita, dakle, pre početka tekuće školske godine."

Međutim, roditelji tvrde da su zatečeni. U potrazi za odgovorima obraćali su se i Udruženju "Roditelj", gde za N1 kažu: niko nije bio obavešten o izmenama koje slede svega par meseci uoči male mature, tajming je loš.

"Prosto je sredina školske godine i deca i roditelji su već počeli sa nekim pripremama za malu maturu i ovo je sada unelo jedan veliki nemir i uznemirenost, zato što menja situaciju. Deca i roditelji već imaju neku kalkulaciju u svojoj glavi kako će da izgleda kraj školske godine, koje ocene već imaju i kako bi oni mogli da popune ona mesta na koja žele da se upišu", kaže Gordana Plemić iz Udruženja Roditelj.

A kako će se izmene odraziti na učenike? Zaposleni u prosveti imaju različita mišljenja. Iz Unije sindikata prosvetnih radnika kažu da je povećanje broja bodova iz kombinovanog testa dobra odluka.

"Zato što jedna hemija je, recimo, na tom kombinovanom testu nosila samo jedan i po bod. Ako vi detetu kažete da ide na pripremnu nastavu iz ovih pet predmeta, a on zna da će će nositi samo jedan i po bod - koji je njegov motiv da se dodatno priprema? Koliko će to da promeni? Neće mnogo, jer i tako i tako smo mi držali pripremnu nastavu", objašnjava Miljan Mićunović iz Unije sindikata prosvetnih radnika.

U promeni sistema bodovanja ne leži ključ problema male mature - smatra profesorka srpskog jezika i književnosti Vesna Vojvodić. Kao predstavnik sindikata "Nezavisnost" kritikuje izmene, rečima da su "kozmetičke".

"Ja iskreno ne verujem i mislim da onaj ko se bavi prosvetnim radom izvesno vreme ne može da veruje da će puka promena proporcija rešiti nagomilane probleme u prosveti. Nevolja je kod nas što je realizacija male mature ne samo stresna za učenike koji se možda tada po prvi put susreću sa pokušajem objektivnog vrednovanja znanja, nego je ogroman pritisak i za prosvetne radnike", smatra profesorka Vesna Vojvodić.

Učenici osmog razreda polagaće malu maturu 18.19 i 20. juna 2018. godine, jer su ti datumi odavno zaokruženi u kalendaru obrazovno-vaspitnog rada Ministarstva prosvete za tekuću školsku godinu.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević potpisao je Memorandum o saradnji sa ambasadom Kraljevine Norveške u Srbiji i udruženjem "Grupa 484", čime je nastavljena saradnja na najvažnijim infrastrukturnim projektima, u opštinama koje su bile pogođene migrantskom krizom.

"U saradnji sa Grupom 484, izdvojili smo sredstva u iznosu oko 30 miliona dinara za rekonstrukciju objekata osnovnih škola "Ivo Lola Ribar" u naselju Šikara kod Sombora i "Sremski front" u naselju Molovin, kao i za javno osvetljenje pružnog prelaza kod naselja Vašica kod Šida", rekao je norveški ambasador Arne Bjernstad.

"Želimo da sva deca u Šidu i Somboru imaju bolje uslove za školovanje, kako deca sa ovih prostora, tako i deca migranti koja pohađaju redovnu nastavu", istakao je ambasador.

On je naveo da su prepoznali odgovornost lokalnih samouprava Šida i Sombora da prihvate migrante raširenih ruku i njihovoj deci omoguće dalje školovanje, saopštilo je resorno ministarstvo.

Ambasador je istakao da je ovo još jedan u nizu zajedničkih projekata Ministarstva za rad i Ambasade Norveške, a naredne godine, trudićemo se da sarađujemo sa Ministarstvom, za dobrobit svih građana Srbije, posebno onih najugroženijih, rekao je ambasador.

Ministar Đorđević zahvalio je Kraljevini Norveškoj, kao jednom od najvećih bilateralnih donatora, na nesebičnoj i kontinuiranoj podršci srpskom narodu, koja je nastavljena u vreme i nakon migrantske krize, navodi se u saopštenju.

"Republika Srbija i ministarstvo na čijem sam čelu nastaviće da pruža socijalnu zaštitu svoj deci, a lično ću uložiti maksimalan napor da se svoj deci obezbedi nesmetano školovanje.

Ponosan sam što su partneri prepoznali naše zalaganje da omogućimo bezbrižno detinjstvo svoj deci koja žive i koja trenutno borave u Srbiji, a posebno me raduje da pored ovog Memoranduma postoji zajednička želja naše dve zemlje da saradnju nastavimo", naglasio je ministar Đorđević.

On je dodao da se Srbija više puta pokazala kao odgovorna država i kao primer na koji način treba da se odnosi prema migrantima i migrantskoj deci.

Izvor: RTS

Objavljeno u Somborske vesti

Mreža organizacija za decu Srbije je Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputila predloge za izmene i dopune Nacrta zakona o udžbenicima, kao i da sva deca dobiju besplatne udžbenike.

 

Kako je saopšteno, MODS smatra da Nacrt zakona o udžbenicima donosi nova rešenja koja imaju potencijal da doprinesu razvoju inkluzivnog obrazovanja, ali da postoje odredbe koje treba unaprediti, posebno kada je u pitanju dostupnost besplatnih udžbenika za svu decu.

U saopštenju se ističe da obrazovanje treba da bude besplatno za svu decu i dostupno svoj deci.

To podrazumeva da deca, odnosno njihovi roditelji nemaju troškove koji proizilaze iz činjenice da dete ide u školu, podvlači se u saopštenju.
S tim u vezi, MODS je uputio predlog da se Ministarstvo, odnosno Vlada strateški opredeli da se mera besplatnih udžbenika primenjuje na svu decu.

Podaci pokazuju da je trećina dece u Srbiji u riziku od siromaštva, a upravo su najviše pogođene porodice sa dvoje i više dece gde je najčešće nosilac porodice nezaposlen, dok čak 80 odsto romske dece ne pohađa školu, ukazuje ta organizacija.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Roditelji koji žele da upišu dete u prvi razred osnovne škole izvan područja kojem učenik pripada, mogu po zakonu izabrati školu u koju žele da upišu budućeg prvaka i o tome zahtev podnose izabranoj školi. Zahtevi se mogu podnositi do 1. februara 2018. godine.

Područja osnovnih škola u gradu Somboru utvrdila je Skupština grada Sombora, a uvid u područja škola mogu se izvršiti na oglasnim tablama u Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“, Sombor.

Osnovna škola je dužna da upiše dete koje ima prebivalište na području škole, a može da upiše i dete sa područja druge škole, na zahtev roditelja, u skladu sa prostornim i kadrovskim mogućnostima škole.

U prvi razred osnovne škole za školsku 2018/2019. godinu upisuju se deca, koja na dan početka školske godine 01. septembra 2018. godine imaju 6,5 do 7,5 godina, odnosno deca rođena od 01.03.2011. do 01.03.2012. godine.

Prijavljivanje dece za upis u prvi razred osnovne škole obavezni su da izvrše roditelji, a za decu pod starateljstvom, staratelj ili organ starateljstva.

O terminu evidentiranja dece, ispitivanja i provere spremnosti dece za upis Gradska uprava grada Sombora će blagovremeno obavestiti roditelje putem javnih glasila, škola i PU „Vera Gucunja“.

Objavljeno u Somborske vesti

U Kuli je prethodne nedelje održano okružno takmičenje u odbojci za osnovne i srednje škole, u kojem su učestvovali takmičari iz Zapadnobačkog okruga.

Takičenje za osnovne škole održano je u sredu, 13. decembra, s početkom u 09:00 časova. Muška ekipa učenika iz Čonoplje bila je bolja od Odžačana i Kuljana, tako da su zauzeli prvo mesto, dok su učenici iz Odžaka bili drugi, a Kuljani treći.

Četiri ekipe iz okruga učestvovale su u ženskoj konkurenciji. U prvoj polufinalnoj utakmici, ekipa iz Apatina savladala je Kuljanke i plasirala se u finale. U drugom poluginalu sastale su se Odžačanke i Somborke, a ekipa iz Sombora je ovog puta bila bolja. Ekipa iz Apatina savladala je Sombor u finalu i zauzela prvo mesto na takmičenju.

Takmičenje za srednje škole održano je u petak, 15. decembra, takođe s početkom u 09:00 časova. Po dve ekipe su učestovale i u ženskoj i u muškoj konkurenciji. Kuljanke su dočekale ekipu iz Sombora i izgubile, a Somborke su se plasirale na međuokružno takmičenje.

U muškoj konkurenciji, Somborci su ponovo bili bolji i savladali Odžačane, što im je obezbedilo direktan prolaz na međuokružno takmičenje.

Izvor: nasemesto.rs

Objavljeno u Somborske vesti

Za samo tri dana dogodila su se tri slučaja brutalnog nasilja među decom - od ubistva maloletnika u Pančevu do prebijanja učenika letvama tokom školskog časa. Da li je u pitanju novi talas nasilja i gde se kriju uzroci sve češćih obračuna maloletnika?

 

Vesti o brutalnom vršnjačkom nasilju pune novinske stupce, a samo u poslednja tri dana dogodila su se tri slučaja. Novi talas nasilja među vršnjacima počeo je pre deset dana - kada je šesnaestogodišnji učenik u Pančevu podlegao povredama od uboda nožem. Kako se ponavlja vršnjačko nasilje, ponavlja se i pitanje ko je odgovoran? Pojedinac - porodica ili sistem?

"Mi nismo policijska država i država u kojoj će policija vaspitavati našu decu. Ukoliko vi pustite dete do njegove 16 ili 17 godine, ne možete da očekujete da će u njegovoj 16 ili 18 godini policija doći da ga nauči da bude pristojno, dobro i lepo vaspitano", kaže ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Iako je nasilničkog ponašanja bilo oduvek, sada odgovor društva nije adekvatan, kaže za N1 psihološkinja i psihoterapeut Nevena Čalovska Hercog. Smatra da živimo u kontinuiranom nasilju, te da društvo polako klizi ka tome da ga normalizuje, čak i ono koje se događa među decom.

"Mladi, inače znamo da su uvek ogledalo nečega što se dešava na širem planu i oni su naročito vunerabilni da lako usvoje loše modele ponašanja, pogotovo ako na drugoj strani nisu motivisani na bolje i funkcionalne, socijalno poželjne forme ponašanja. Definitivno iako je talas, on je talas na nečemu što kontinuirano postoji kao problem", kaže Čalovska Hercog.

Istraživanja koja su urađena tokom 2017. pokazuju poražavajuću statistiku. U školama se svaki četvrti osnovac ne oseća bezbedno, petina od tog broja đaka svakodnevno doživi vređanje ili ismevanje. Gotovo trećina ispitanih kaže da želi osvetu onome ko ih je povredio. Istraživanje je, da napomenemo, rađeno u pet beogradskih škola, a ispitano je 600 đaka.

Brutalno ispoljavanje nasilja kod dece, odraz je političkog, ekonomskog i socijalnog stanja u zemlji, smatraju stručnjaci.

"Vrednosti praktično više ne postoje. Jer stare više ne funkcionišu, novih nema i u toj situaciji porodica gubi svoj smisao i primat. I deca ostaju ostavljena sama sebi. Niko ih ničim ne vaspitava. Od porodice koja mora da radi i dva, tri posla da bi preživela, dolaze kući umorni, nemaju novca da plate bebisitera i deca budu ostavljena sama sebi. Granice nemaju - a traže ih. Niko im ne određuje granice ili im određuje na brutalan način i zato imamo porast nasilja", navodi Marko Braković, psihoterapeut.

Da će uspostaviti granice vršnjačkom nasilju, međutim, najavio je čak i predsednik države, rečima: "Uvešćemo oštrije i represivnije mere". Ali i on nije dao konkretan odgovor na pitanje zašto borba nije počela usvajanjem Aleksinog zakona.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Plan Ministarstva prosvete je da do sredine decembra roditeljima i učenicima budu podeljeni nalozi za pristup elektronskom dnevniku.

U ovom trenutku čekamo da se sistem usaglasi sa zakonskim odredbama zaštite podataka o ličnosti, kaže za Danas Bojan Radić, rukovodilac projekta “E prosveta”, napominjući da svi roditelji i đaci neće istog dana dobiti naloge već će se sukcesivno uključivati u dogovoru sa školama.

On objašnjava da je portal za učenike i roditelje potpuno odvojen od dela sistema koji koriste škole, tako da ne utiče na bezbednost školskog sistema esDnevnika. I jedni i drugi će preko internet pretraživača pristupati posebnom delu sistema sa svojim nalogom. Svaki učenik i roditelj će imati korisničko ime i šifru, a pošto pristupaju sa različitim nalozima prikaz podataka i mogućnosti koje im pruža sistem nisu isti za učenike i roditelje. Tako će đaci svoje ocene moći da vide istog trenutka kada budu upisane u dnevnik, a roditelji sa 48 sati zakašnjenja, kako bi se deci ostavilo vremena da te ocene obrazlože, što je urađeno na sugestiju psihologa i pedagoga.

- Kada roditelj pristupi sistemu on vidi podatke samo za svoje dete, a ako ima dvoje dece u istoj školi ili u dve različite škole, a obe koriste esDnevnik, on može da izvrši izbor za jedno ili drugo dete - kaže Radić.

Pored ocena, roditelji će imati uvid i u izostanke, kao i napomene i pohvale koje nastavnici budu unosili. Đacima će, osim ovih podataka, biti na raspolaganju i niz drugih informacija, kao što su raspored kontrolnih i pismenih zadataka, ekskurzija, izleta i poseta.

Radić napominje da se 60 osnovnih i srednjih škola u Srbiji koristi esDnevnik u punom kapacitetu, a da je više od 300 škola prijavljeno za ulazak u ovaj projekat. Ministarstvo je nedavno raspisalo javni poziv na koji mogu da se prijave i druge škole. Naš sagovornik ističe da će sve zainteresovane škole koje budu zadovoljile minimalne tehničke uslove ući u projekat i voditi samo elektronsku evidenciju, a tome će prethoditi obuke za korišćenje esDnevnika.

- Sistem esDnevnik pomaže nastavnicima da se fokusiraju na obrazovno-vaspitni rad sa učenicima i u budućnosti na komunikaciju sa roditeljima smanjujući vreme koje potrebno za statičku obradu podataka. Ministarstvo planira da obogati izveštaje koje nastaju iz esDnevnika i drugih digitalnih obrazovnih sadržaja i servisa kroz rešenje za analitiku učenja. Svi eProsveta servisi biće dostupni roditeljima i učenicima i nastavnicima. Povratne informacije o funkcionisanju sistema i korisnosti samog esDnevnika koje dobijamo iz škola koje su u projektu su pozitivne - kaže Bojan Radić.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je da se u Srbiji godišnje prijavi oko 75 slučajeva vršnjačkog nasilja u školama što je, kako je naveo, svrstava među zemlje sa najnižom stopom prijavljenih slučajeva u svetu.

Gostujući na Radio-televiziji Srbije, ministar je kazao da je vršnjačko nasilje među učenicima pošast koja je svuda u svetu u porastu, navodeći da je u Grčkoj zabeleženo tri puta više takvih događaja nego u Srbiji.

"Mnogo toga se ne prijavi. Škole su ćutale jer je lakše da se nešto zataška a mi očekujemo da se istina ne prikriva. Škola mora da javi Školskoj upravi i inspekciji kada dodje do nemilog događaja", kazao je Šarčević dodajući da odgovornost škole postoji samo ako nije uradila svoj posao u skladu sa procedurama.

On je kazao da se novim sistemskim zakonom o obrazovanju predviđa odgovornost zaposlenih u školi, roditelja i same dece u slučajevima vršnjačkog nasilja.

"To će se uvek dešavati u nekoj meri, a škola mora da postavi pravila šta se može a šta ne. Zanemarili smo vaspitnu funkciju u školama, ali odgovornost ne može da preuzme samo škola već to moraju učiniti i roditelji", rekao je Šarčević.

Ministar je dodao da je formiran tim koji čine predstavnici šest ministarstava i koji će biti zadužen za borbu protiv vršnjačkog nasilja.

Izvor: N1

Objavljeno u Vojvodina/Srbija
nedelja, 19 novembar 2017 00:00

Somborski pesnici u školama

U Somboru je u toku kulturna manifestacija „Somborski pesnici za decu nekad i sad“. Književnici dr Stojan Berber i David Kecman gostuju u osnovnim školama i drže čas o pesnicima za decu koji su stvarali u Somboru ili su iz njega potekli (Petar Despotović, Mita Popović, Veljko Petrović, Laza Lazić i dr.), o čemu govori dr Stojan Berber na osnovu svog zbornika „Vrlo važno“, a poznati pesnik za decu David Kecman, književnik i novinar, kazuje svoje stihove. Do sada su pesnici, na zadovoljsto mlade publike, obišli sela Stanišić, Riđicu, Kljajićevo, Aleksa Šantić i Stapar. Organizator ove manifestacije je Kulturni centar „Laza Kostić“ u Somboru.

Izvor: Radio Dunav

Objavljeno u Somborske vesti

Čak četrvtina mladih između 15 i 30 godina nije zaposlena, ali se ni ne školuje, niti se na drugi način usavršava. Ovo je pokazalo istraživanje u okviru projekta „Mreže omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske”.

Projekat će se tokom naredne četiri godine, organizovati u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i u Turskoj, a u našoj zemlji ga sprovodi Fondacija „Ana i Vlade Divac“.

“U Srbiji NEET stopa (svi građani koji nisu zaposleni, ne školuju se, niti se na drugi način usavršavaju) za mlade između 15 i 30 godina iznosi 25,2 odsto, dok u Evropskoj uniji iznosi 14,8 odsto”, navodi se u istraživanju. “Kada su u pitanju mladi od 15 do 24 godine, taj odnos je 19,7 odsto u Srbiji naspram 12 odsto u EU.”

Prema istraživanju, najveće šanse da se nađu u ovoj grupi imaju mladi sa niskim stepenom obrazovanja, imigranti, zatim deca iz razvedenih brakova, deca čiji su roditelji duže vremena nezaposleni i mladi iz siromašnih porodica.

Među njima su i mladi koji rano napuštaju školu, odnosno i građani od 18 do 24 godine sa samo završenom osnovnom školom. U 2014. godini registrovano je 47.375 takvih slučajeva, a godinu dana kasnije 42.906.

“U školskoj 2014/15 bilo je 67.757 mladih sa završenom srednjom školom, u odnosu na 2008. godinu kada ih je bilo 4.451 manje”, navodi se u istraživanju. “Broj upisanih na fakultet 2014/15 je 218.738 odnosno 17 odsto ukupnog broja mladih.”.

Ipak, istraživanje je pokazalo da postoji rekordan broj samozaposlenih među mladima, a iz Fondacije “Ana i Vlade Divac” kažu da misle da je to signal da su mladi okrenuli ka preduzetništvu.

“U 2015. godini Nacionalna služba za zapošljavanje je od mladih odobrila 811 zahteva što čini 43,7 od ukupnog broja prijavljenih za finansijsku podršku za preduzetništvo”, dodaju iz Fondacije. “U nastavku piše da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku broj samozaposlenih mladih (15-29) u 2015. godini 39.664 – odnosno deset odsto ukupno zaposlenih mladih. To znači da nisu svi mladi tražili finansijska sredstva za zapošljavanje, neki su to uradili bez finansijske pomoći države.”

Podaci iz istraživanja govore da je u novembru 2016. godine pokrenuto 7.726 novih biznisa I registrovano 90 hiljada novozaposlenih u 53.555 novonastalih firmi.

Izvor: Danas

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić izjavio je u nedelju da je oko 400 dece migranata počelo da pohađa nastavu u školama širom Srbije.

Gostujući na Radio-televiziji Srbije, Cucić je kazao da su ta deca "uglavnom" svuda dobro primljena a da problem postoji u Somboru zbog kako je naveo "neshvatljive netolerantnosti".

"Tamo smo rešili problem tako što deca pohađaju nastavu u okviru našeg centra u Somboru. Kada su ljudi u Šidu videli da su to najpedantnija deca i da su pregledana, jer kada neko uđe u Centar mora da prođe kroz sve sistematske preglede, onda su roditelji shvatili da nema mesta brizi i promenili su mišljenje", kazao je komesar.

On je naveo i da sve što je obavezno za decu građana Srbije kada je reč o obrazovanju, važi i za decu migranata.

Cucić je dodao da je u Srbiji trenutno oko 4.200 migranata a da su migracije ušle u "uobičajene tokove".

"Pratimo ponašanje susednih zemalja. Postoji bojazan da li će Grčka održati obećanje i ispuniti ono što je obećala", dodao je komesar.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Objavljeno u Vojvodina/Srbija

Ugovor o dodeli gradske stipendije za školsku 2016/2017. godinu potpisali su, u ime lokalne samouprave kao davaoca stipendije, zamenik gradonačelnice Sombora Antonio Ratković i korisnik (primalac) stipendije Dejan Bogdanović, đak generacije srednjih škola u školskoj 2016/2017. godini.

Prema odredbama ugovora, lokalna samouprava će Dejanu za vreme trajanja redovnih studija i za vreme trajanja nastave, stipendiju isplaćivati u 10 mesečnih rata u vrednosti 40 odsto od prosečne zarade u Republici Srbiji.

Kao primalac stipendije i redovan student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu (studijski program računarstvo i automatika) na režimu finansiranja iz republičkog budžeta, Dejan ima obavezu da tokom studija redovno daje ispite, u roku upisuje naredne godine studija i da ostvaruje uspeh iznad 8,00.

Zamenik gradonačelnice čestitao je Dejanu na uspehu ostvarenom tokom srednje škole, kao i na uspešnom upisu studija na željenom fakultetu. Ratković je dodao da će osim stipendije za đaka generacije, lokalna samouprava dodeliti i stipendije najuspešnijim studentima – učesnicima na konkursu za dodelu 25 stipendija.
„Lokalna samouprava nastoji da pomogne što više studenata i upravo je u toku konkurs za dodelu studentskih stipendija za školsku 2017/2018. godinu. Konkurs je otvoren do 15. oktobra“ naveo je Ratković.

Dejan se zahvalio na čestikama i istakao da je velika čast biti stipendista Grada.

„Verujem da će stipendija olakšati studije što se tiče finansija, a ja ću se maksimalno potruditi da ispunim sve uslove za dalje stipendiranje“, rekao je Dejan Bogdanović, šesnaesti stipendista grada Sombora.

Objavljeno u Somborske vesti
Strana 1 od 5

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top