Na današnji dan

12. februar - Dogodilo se na današnji dan

- Danas je praznik Sveta tri jerarha. Reč je zapravo o svetiteljima Vasiliju Velikom, Grigoriju Bogoslovu i Jovanu Zlatoustom, iako svaki od njih ima svoj dan praznovanja u mesecu januaru. Ovaj zajednički praznik sva tri svetitelja ustanovljen je u XI veku u vreme cara Alekseja Komnena zbog čudne rasprave u narodu oko toga ko je od trojice svetih najveći: Grigorije zbog dubine uma, Vasilije zbog čistote i hrabrosti ili Zlatousti zbog čudesne rečitosti i jasnoće izlaganja vere. Njihove pristalice čak su se i različito nazivale: vasilijani, grigorijani i jovaniti. Promislom Božjim ovaj spor je rešen u korist Crkve i slavu svetitelja, jer se oni, svaki ponaosob, a potom i sva trojica, javiše u snu episkopu evhaitskom Jovanu rečima da su jedno u Boga i da među njima ne postoji ništa protivrečno. Posavetovali su episkopa da im napiše jednu zajedničku službu i odredi zajednički dan praznika. Tako je spor srećno rešen i određen je 30. januar (sada 12. februar) kao zajednički praznik ovih svetitelja. Proslavljaju ga svi pravoslavni narodi, a u Grčkoj je to najveći nacionalni i školski praznik.

1804. Umro nemački filozof Imanuel Kant, začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa, čije je delo donelo revolucionarne promene u modernoj filozofiji.

1809. Rođen američki državnik Abraham Linkoln, predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Vašingtonu ubio jedan fanatičan pristalica ropstva. Od 1861. do 1865. vodio građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo da sačuva Uniju, a 1863. proglasio ukidanje ropstva u SAD.

1818. Čile proglasio nezavisnost od Španije.

1832. Pacifička ostrva Galapagos pripojena Ekvadoru.

1851. Edvard Hargrivs pronašao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, pokrenuvši “zlatnu groznicu” u Australiji.

1882. Rođen srpski slikar Ljubomir Ivanović. Značajno doprineo razvoju grafike i crteža u srpskom slikarstvu, a njegovi radovi s motivima iz Srbije i Makedonije, pored umetničke, imaju i veliku dokumentarnu vrednost.

1899. Nemačka od Španije kupila ostrvo Karolina i Marijanina ostrva u Pacifiku.

1912. Poslednji kineski car Pu Ji iz dinastije Manču abdicirao, Kina postala republika, a prvi predsednik Sun Jat Sen.

1942. Nemački vojnici ubili 42 logoraša u pokušaju bekstva iz logora kod Niša u Drugom svetskom ratu, a 105 uspelo da pobegne. Za odmazdu streljano 850 ljudi.

1953. SSSR prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu.

1961. Saopšteno da su pripadnici separatitičkog pokreta Katange ubili kongoanskog premijera i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu. Tačan datum i okolnosti pod kojima je ubijen nikada nisu otkriveni.

1973. Severni Vijetnam tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika.

1974. U Moskvi uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu sovjetsko državljanstvo i proteran iz zemlje. Posle dve decenije provedene u emigraciji u Vermontu u SAD u Rusiju se vratio 1994.

1979. U Rodeziji poginulo 59 osoba u putničkom avionu "Er Rodezija" koji su oborili gerilci.

1986. SAD izručile SFRJ ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti Artukovića, koji je posle rata pobegao iz zemlje, optužile za ratne zločine počinjene nad civilima, među kojima je bilo najviše Srba i Jevreja.

1993. Bivši predsednik Malija Musa Traore i tri oficira osuđeni na smrt pošto ih je sud proglasio krivim za masovna ubistva 1991.

1997. Hvang Džang Jop, blizak saradnik predsednika Severne Koreje Kim Džong Ila, u južnokorejskoj ambasadi u Pekingu zatražio politički azil u Južnoj Koreji.

1999. Senat SAD oslobodio predsednika Bila Klintona optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde, čime je, posle godinu dana, okončana "seksualna afera" s Monikom Levinski i izbegnut impičment.

1999. Poljska, Mađarska i Češka, prve od bivših članica Sovjetskog bloka, priključile se NATO.

2002. Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo suđenje bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kom je suđeno pred Međunarodnim sudom. Milošević u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj, Bosni i sukoba na Kosovu. Početak "procesa stoleća" pratilo više od 1.000 najvećih svetskih medija. Na zahtev Haškog tribunala vlasti Srbije izručile Miloševića sudu u Hagu 28. juna 2001.

2002. Pakistanske vlasti uhapsile ekstremnog islamistu Ahmada Omara Saeda Šeika, britanskog državljanina i glavnog osumnjičenog za otmicu američkog reportera Danijela Perla, koji je izveštavao za “Wall Street Journal”.

Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top