Vojvodina/Srbija

Kakvo pitanje očekuje građane na predstojećem kosovskom referendumu

Namera predsednika Srbije Aleksandra Vučića da nakon saopštavanja predloga za rešenje kosovskog pitanja i upoznavanja sa sadržajem pravno obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine raspiše referendum i, kako je rekao, pita narod šta misli o tome, u određenom delu kritičke javnosti tumačena je kao njegovo sakrivanje i prebacivanje odgovornosti za priznanje Kosova na narod. Takođe, prisutan je i stav da bi Vučić trebalo da potpiše pravno obavezujući sporazum bez referenduma i na taj način rastereti građane Srbije i u pozitivnom smislu rečeno preuzme odgovornost za taj čin koji bi ubrzao evropske integracije i konačno stavio relaksirao odnose između dve države.

Ono što je mnogo značajnije, a zapravo i jedino pitanje u vezi sa ovom temom, prema mišljenju Bojana Klačara iz CeSID, nije – da li će biti referenduma, već kako će biti definisano referendumsko pitanje.

– Izvesno je da Aleksandar Vučić raspisati referendum u vezi sa Kosovom, imajući u vidu, između ostalog, sadržaj Ustava Srbije. Dakle, to je neupitno. Ono što jeste je kako će biti definisano referendumsko pitanje. Mi ne možemo sada da pretpostavimo kako će glasiti pitanje jer ne znamo šta će sadržati taj pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine koji treba da bude potpisan. Ono što je pravilo kod postavljanja referendumskog pitanja je da mora da bude definisano – jasno, koncizno i nedvosmisleno – ističe Bojan Klačar za Danas.

On dalje ocenjuje da je gotovo nemoguće da to pitanje definisano na sledeći način: Da li ste za nezavisnost Kosova?

– Sasvim izvesno to neće formulacija referendumskog pitanja. Jer, znajući javno mnjenje, taj referendum bi unapred bio osuđen na propast. Sigurno bi dobili većinski odgovor – NE. Tako da mislim da će formulacija pitanja biti iz sadržaja pravno obavezujućeg sporazuma. Potom uz dobru kampanju i komunikacijsku strategiju, može se očekivati da se dobije očekivani rezultat – objašnjava sagovornik Danasa.

On navodi da će referendumsko pitanje biti postavljeno tako da ima neutralniji i blaži karakter.

– Nisam siguran da bi u nekoj drugoj varijanti moglo da uspe. Uveren sam da će čitaj taj pravno obavezujući sporazum biti postavljen i definisan na takav način da obe strane, i srpska i ona sa Kosova moći da nađu sopstveni interes i nešto što će imati da ponude građanima. Ovde će biti predstavljen kao dobar kompromis koji je ova vlast uspela da postigne. I, zaista, to će pomeriti neke stvari na bolje, ali suštinski neće promeniti odnose između Srba i kosovskih Albanaca – smatra Bojan Klačar.

Prema njegovim rečima, referendumsko pitanje, u svakom slučaju, neće biti radikalizovano, jer to smanjuje manevarski prostor, a vlast preuzima ogroman rizik i odgovornost, što ne možemo očekivati, kako kaže, ne samo od ove već i svake druge vlasti.

Miloševićeva referendumska manipulacija

Referendumska manipulacija u vezi sa pitanjem Kosova bila je očita 1998. godine, kada je ratno-zločinačka vlast Slobodana Miloševića izašla pred građane sa pitanjem: „Da li prihvatate učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji?“. To je pitanje ocenjeno kao vrlo tendenciozno, što i sami rezultati pokazuju – broj izašlih je premašio 70 odsto, a vlast je dobila očekivani odgovor od čak 94,7 odsto građana – NE. U proteklih 29 godina, građani Srbije izjašnjavali su se na ukupno šest referenduma. Teme su bile: ustavni amandmani, redosled – da li prvo Ustav pa izbori ili obratno, državni simboli – himna i grb, potvrđivanje ustavnih amandmana, učešće stranih posrednika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji, predlog Ustava. Svi osim jednog, onog iz 2006. godine o ustavu, Vojislava Koštunice, koji je, takođe, prema oceni relevantnih posmatrača bio problematičan, održani su tokom diktature Slobodana Miloševića.

Izvor: Danas.rs

Tagovano
Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top