Vojvodina/Srbija

Banke prkose sudovima, i dalje naplaćuju obradu kredita

Na stotine tužbi protiv banaka za naplaćene troškove obrade kredita poslednjih meseci nisu naterale banke da se odreknu ovog prihoda.

 

S jedne strane sudska praksa po ovom pitanju je neujednačena, pa sudovi, kako koji, presuđuju u korist klijenta ili banke. Doduše Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu pozitivnu za klijenta i sudije često usklađuju svoje odluke sa presudama ovog suda, ali to nije njihova obaveza.

Takođe, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić, više puta je najavio da će banke ukoliko pravdu ne dobiju u Srbiji sigurno ići do Strazbura. Drugi, još važniji razlog zašto banke ne žele da se odreknu ovih prihoda je to što u vreme kada već godinama padaju kamatne stope one smanjenu profitabilnost nadoknađuju provizijama.

Tako je u poslednje tri godine neto prihod od kamata celog sektora smanjen za skoro 80 miliona evra, a samo u 2017. 9,5 miliona evra manje nego u 2016. S druge strane, od naknada u neto iznosu je u 2017. godini banke su zaradile skoro 15 miliona evra više nego u 2016. godini. Ukupno su banke u 2017. u neto iznosu naplatile 310 miliona evra na ime naknada i provizija.

Denis Perinčić, predsednik Unije potrošača, ističe da je u slučaju troškova obrade kredita trenutno siva zona i što se tiče sudske prakse i propisa. On ukazuje na to da banke moraju u predugovornom procesu da upoznaju klijenta sa svim troškovima, ali podseća i na preporuku NBS da banke naplaćuju stvarne troškove, kao i da nema razloga za procentualnim naplaćivanjem troškova obrade.

„Klijenti koji tuže banke pozivaju se na član 1065 Zakona o obligacionim odnosima koji pominje samo kamatu kao prihod banke. Udruženje banaka poziva se na član 1066. u kom se pominju uslovi kreditiranja. Sudovi donose različite odluke, pa je i tu nije jedinstvena sudska praksa. Ovo je neuređena zona jer NBS nije zauzela stav. Imamo slučaj da klijenti kojima nije odobren kredit nije naplaćen trošak obrade, dok su oni kojima je odobren kažnjeni ovim naknadama. NBS apeluje da troškovi budu unapred određeni i da se ne naplaćuju procentualno“, objašnjava Perinčić dodajući da je teško zauzeti jasan stav po ovom pitanju.

Ipak, talas nezadovoljstva klijenata i sudske presude koje nalažu bankama da vrate klijentima naplaćene troškove koje u slučaju velikih kredita mogu da vrede i više hiljada evra pružio je nekim bankama da naprave korak ispred konkurencije i ponude i reklamiraju kredite bez troškova obrade. To se uglavnom pojavilo u obliku akcija, ali one se teško mogu tako nazvati, jer traju već mesecima. Neke banke su ponudile keš kredite bez provizije za obradu, dok su neke otišle i korak dalje pa čak i stambene kredite nude bez provizije. Neke nude kredite na koje ne naplaćuju troškove obrade, ali zato naplaćuju „mesečnu naknadu za praćenje kredita“ koja može da dostigne i dva odsto godišnje.

Najbolji način da se vidi koliko iznose prateći troškovi kredita je da se uporedi nominalna sa efektivnom kamatnom stopom koju su banke dužne da objave. Ukoliko je razlika velika jasno je da banka zaračunava velike provizije bez obzira da li su predstavljene u mesečnom ili godišnjem iznosu. A njihov iznos zna da bude prilično visok. Procentualno naknada je veća za gotovinske kredite, ali pošto je njihov iznos manji, manji je i nominalan iznos provizije. One se kreću od dva do tri odsto visine kredita i recimo za zajam od 1.000 evra banka naplati 20 do 30. Možda nije puno, ali obim keš kredita ubedljivo najbrže raste od svih kredita. U prva četiri meseca ove godine prema podacima Udruženja banaka Srbije porasli su za pet odsto, dok su stambeni za svega 0,7 odsto. Po obimu gotovinski krediti gotovo su dostigli stambene kredite. Kod ovih drugih kredita pak situacija je obrnuta. Procentualno njihov iznos je manji, od 0,5 do jedan odsto od iznosa kredita, ali se zato iznosi kredita mere desetinama hiljada evra. Tako na stambeni kredit od 50.000 evra trošak obrade košta 500 evra.

Takođe, krediti stanovništvu su sve značajniji faktor u poslovanju banaka. O tome svedoči statistika NBS da je u prvom tromesečju obim kredita stanovništvu (kada se isključe efekti promene deviznog kursa) povećan za 19,5 milijardi dinara, a krediti privredi za svega 3,7 milijardi dinara.

Izvor: Danas

Tagovano
Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top