Vojvodina/Srbija

Ozbiljnije mere za povećanje broja dece

Za mere populacione politike Vlada je ove godine izdvojila 566 miliona dinara, ili pet puta više nego prošle.

Šta je još konkretno država pripremila ne bi li podstakla popravljanje demografske slike Srbije saznaćemo tek kada ministri na sednici Vlade uskoro usvoje strategiju o podsticanju rađanja.

Strategijom, koju je pre dva dana usvojio Savet za populacionu politiku, kako ističu u Vladi, uspostavlja se značajna veza između politike podsticanja rađanja i politike prema starima, kao i politike prema migracijama.

Na sednici Saveta se, ističe se u saopštenju Vlade, razgovaralo i o mogućnosti stimulisanja socijalno odgovornih poslodavaca koji daju podršku roditeljima, a premijerka Ana Brnabić je od Privredne komore Srbije zatražila i da predlože nagrade za socijalno odgovorne kompanije. Na sednici je bilo reči i o istraživanju među studentima o njihovim budućim planovima u vezi sa migracijom i najavljeno da će rezultati biti poznati tokom maja.

Poslednja strategija kojom se država obavezala na pomoć roditeljima usvojena je još januara 2008. i tada su u njoj postavljeni ciljevi i mere, među kojima i ona koja se tiče uvećanja roditeljskog dodatka koji se dobija za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Ovom strategijom predviđena je i jednokratna isplata roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete, sa akcentom na to da naknada za treće i četvrto bude dvostruko veća od one koju roditelji primaju za drugo dete. Jedna od mera predvidela i je besplatne udžbenike za svako treće i četvrto dete. Osim toga, država se ovom strategijom obavezala i da će obezbediti povoljne stambene kredite za parove do 35 godina.

Između ostalih, predviđeno je i podsticanje mladih aktivnim merama na tržištu rada, država se obavezala na pojačanu inspekcijsku kontrolu poslodavaca, kako ne bi diskriminisali žene koje žele da rađaju. Deo mera odnosio se i na to da se u školi obezbede uslovi i akreditovani programi za realizaciju celodnevnog boravka, da se radi na obezbeđivanju inkluzije dece sa smetnjama i teškoćama. Strategija iz 2008. predvidela je i obogaćivanje obaveznih, izbornih i fakultativnih programa osnovnih i srednjih škola sadržajima vezanim za značaj oca u razvoju deteta i njegovim vrlo specifičnim doprinosima formiranju ličnosti deteta.

Poslednjih gotovo 30 godina Srbija ne može da se pohvali stopom fertiliteta, a prema podacima iz aktuelne strategije, nivo rađanja je čak 30 odsto ispod potreba prostog obnavljanja stanovništva, što znači da će sledeća generacija žena biti za gotovo jednu trećinu manja po broju u odnosu na sadašnju.

Zastupljenost mlađih generacija se smanjuje, navodi se u strategiji, a starijih povećava. Odatle i podatak da su 1981. među radno aktivnim najzastupljenije bile generacije od 25 do 35 godina i kod muškaraca i kod žena, da bi se u vreme popisa 2002. situacija promenila – najviše radno aktivnih bilo je među onima između 40 i 50 godina.

Izvor: Danas

Share this article

Ostavite vaš komentar i ovde...

Još vesti iz kategorije...

Newsletter

Prijavite se na Newsletter i dobijajte najnovije vesti u vaš inbox
Top